Пробудио сам се, устао и погладао кроз прозор. Магла, прст пред оком се не види. Значи, данас ништа од летења. Доручковао сам, попио кафу и прелистао новине. Поново сам погледао кроз прозор. Магла се у у великој мери разишла, али не сасвим. Одлучио сам, да ипак, одем до “13.мај”-а.
Стигао сам на аеродром. Приземна измаглица је још увек била присутна на хоризонту. Док сам склопио модел, стигла су још двојица оптимиста, Миле и Бранко. Значи нећу бити сам.
Почели смо са летењем.
Придружио нам се и Никола, али само туристички, без модела.
У међу времену, магла је нестала, али је почео да дува јак ветар, који нас је приземљио. Значи, после пар летова смо се преселили у пилотски клуб на аеродрому и провели неко време у разговору уз пићенце.
Пред полазак кући направили смо још неколико фотографија.
Температура је била ниска и заједно са маглом и ветром наговештавала да се овогодишња летачка сезона полако приближава свом крају.
