Evo detaljnijeg objašnjenja čitanja dijagrama. Na prvi pogled je možda komplikovano ali samo na prvi. Pa da pogledamo na drugi.
Tekst objašnjenja je povezan sa donjim dijagramom, koji sam napravio za ovu priliku, pa preporučijem da se i on stalno gleda, da bi se tekst bolje razumeo. Poželjno je pročitati prvo prvi post ,ali neke stvari ću da ponovim.
Osnovni cilj je da izaberemo onu elisu sa kojim će motor biti maksimalno optimalno opterećen. Od ovog cilja se odstupa samo u nekim ne standardnim slučajevima.
Bira se ona elisa sa dijagrama koja motor optereti toliko da, na najvaćem gasu, vuče onoliko struje iz napajanja da ne prelazi maksimalnu preporučenu vrednost od strane proizvođača motora. Recimo da je u našem slučaju to 22A. Povučemo jednu
crnu vertikalnu crtu od donje crne podeone linije gde piše 22A i gledamo gde će da preseca plavu liniju na kojem su naređane elise koje preporučuje kalkulator. Dobre su one elise čije strelice pokazuju blizu te presečne plave tačke. Sa ovim je izbor elise završe. Je li da nije teško?
Možemo odmah da pogledamo da li je vučna sila ona koja je dovoljna za naš model, a koju piše pored veličine elise. Potrebna vučna sila zavisi od tipa modela. Nekim modelima je dovoljno 50% težine modela, a nekima je potrebno i 150%.
Primeri:
Elektro trener modeli
jedrilice kao Easy Star 50-80%
Sportki motorni i warbird 70-100%
3D modeli 120-150%
Ako ne odgovara vučna sila, onda možemo da uzmemo jedan drugi motor za kalkulaciju. Možemo i da povećemo napon, odnosno broj ćelija i da vidimo tako. Obično se to radi onda ako je broj obrtaja ispod očekivanog. U izboru elisa treba uzeti u obzir i njen korak i broj obretaja a od kojeg zavisi brzina modela. O brzini modela ovaj kalkulator ne daje informaciju ali na osnovu koraka i broja obrtaja to možemo da približno izračunamo. Zato približno, jer krajnja brzina modela zavisi i od njegove geometrije, a njegov vazdušni otpor većinom ne znamo.
Na dijagramu se vide još i krive snage, efikasnosti, toplotnog gubitka snage na motoru i broj obrtaja. Pogledajmo gde preseca ove krive vertikalna crna linija i iz tih tačaka preseka povučemo horizontalne linije koje pokazuju prema podeonim linijaka sa strane. Pomoću njih možemo videti da li motor radi u onim granicama koje je dobro za motor i naš model.
Snaga treba da je umnožak napona i struje i to je samo za proveru.
Efikasnost je dobro ako je što veći parametar, jer to znači da na motoru nema puno gubitaka. U našem slučaju je to 0.75 što znači da se u motoru gibu 25% energije.
Termalni gubitak znači grejanje motora, pa je ovaj parametar bolji ako je što manji. U našem slučaju je 54W. Ovo je direktno povezano sa efikasnošću što možemo videti u odnosu snage motora i gubitka snage. Isto je 4:1 . Treba znati da motori veće mase duže mogu podneti temperaturu ako se radi o istoj količini energije. Zato se upisuje težina motora da bi kalkulator mogao da iscrta crveno polje, gde se motor više pregreva nego što to stalno može da podnese. Neki kalkulatori uzimaju u obzir i uslove hlađenja. Motori ispod kapotaža, u trupu jedrilice i sl. imaju lošije hlađenje od onih koji su slobodno. Ta razlika može da bude i preko 50% pa na to treba obratiti pažnju.
Broj orstaja možemo očitati na krajnje desnom podeoku.
Ako uzmemo elise iz crvenog polja, vidi se da se drastično povećava gubitak snage na grejanje i samim tim se povećava rizik od otapanja laka na žici namotaja. Sa povećanjem elise na veličinu gde motor vuče 30A umesto 22A vidi se da se motor duplo više greje, jer je ta kriva eksponencijalna. Ako stavimo manju elisu od optimalne, nismo iskoristili performanse pogonskog sistema sa kojim raspolažemo i letenje će biti duže ali model će biti manje sposoban za dobro manevrisanje i akrobacije gde je potrebna veća vučna sila ili brzina.
Autor
Peak Efficiency kalkulatora je imao za cilj da što slikovitije na jednom mestu pokaže što više parametara, bez puno numeričkih tabela. U ovome je uspeo i svaka mu čast na jedinstvenom poduhvatu.
.gif "namig")
