RC MODELI JEDRILICA > THERMAL
Izrada DLG jedrilice
tibeteagle:
--- Quote ---Stiropol nije dobar za tanka krila.
--- End quote ---
--- Quote ---Sa ovim se ne bih slozio
--- End quote ---
Mislio sam na konretna krila pravljeni ovom tehnikom a koja su sa profilom ispod 10%, a ne na drvena gde ima ramenjače, "D" boksa, planka od tvrdog drveta i sl.
Kod konkretnog krila za DLG kaširana kora je tanka i treba da podnese pritisak prilikom savijanja, jer gornji sloj je opterećen na pritisan i može da urone ako ga ne drži nešto barem kao stirodur. U korenu se i ovako to može desiti, pa svakako treba da ima ramenjaču na barem 20% krila o korenu.
tibeteagle:
--- Quote ---BASF stirodur je bolji zato sto su mu karaktristike skoro kao balza, jaci je duplo u odnosu na druge sto se tice cvrstine, kada se reze zicom, na njemu se stvara tanka korica koja je cvrsta kao plastika, brusi se jako dobro sa svim granulacijama brusnog papira. Zato mislim da je dosta bolji od roze stirodura.
--- End quote ---
Imam BASF-ov od 10 cm. napravio sam testove još davno i razlike skoro da i nema u odnosu na ostale. Istina je da patent tehnologije pravljenja stirodura pripada ovom brendu ali svugde se koristi ista od iste sirovine.
Daleko je svaki stirodur od balze, jer je gustina balze prosečno 150g/dm2 dok je stirodur 30-34g/dm3. Nadalje, balza je vlaknaste strukture napravljean specijalnom postupkom majčice prirode i za sada je ne nadmašiva, jer je specifična čvrstoča veoma velika i to višestruko veća od razlike gustiće. Stirodur ima čvrstoću na kidanje od oko 20N/cm2 dok balza oko 1000N/cm3 u pravcu vlakana. Stirodur ima mnoge druge prednosti, prvenstveno lakše oblikovanje, homogenost i koristi se tamo gde je balza suvišna.
Vaci:
Evo za sve koji prate topic, uradio sam eksperiment. Napravio sam i jezgro od stiropora, ovo zuto desno.
Stiropor sam koristio 17gr, postoje i 25gr i 30gr, ali posto je stirodur oko 30-33gr nista ne bi dobio po pitanju mase a komplikovao bih sebi zivot. Kada se isece jezgro od ovog stiropora ono je 11,5gr tesko naspram jezgra od stirodura koja su teska 22gr (33:17=22:11,5 otprilike). U prethodnim postovima ima slika koliko je to porozan materijal prepun rupa. Napravio sam kanal za servo, i krenuo sa popunjavanjem. Nakon prvog sloja shvatio sam da to i nije tako lak posao. Posto je stiropor tako mekan, spahtlica upada u njega pa rupe ne bivaju popunjene do kraja jer istiskuje masu kada upadne. Ako ne pritisnemo onda ce otici pola kile mase na krilo. Znaci mora da se pritisne i da se odradi u vise slojeva. Ja sam odradio jednu stranu u 3 sloja pa drugu stranu. Mozda neko moze bolje, ali kada se dosta puta smirgla pa opet prelazi spahtlicom, stiropor pocinje da se valja i gnjeca.
Na kraju sa popunjenim rupama povrsina niti je glatka niti cvrsta kao kod stirodura, a stigli smo do mase od 28gr otprilike. Kazem otprilike jer zavisi koliko zelimo dobru povrsinu. Kada to uporedimo sa 35gr stirodura, mislim da nije vredno zbog 7gr raditi po 3 puta svaku stranu posebno, imati problema sa smirglanjem, i rizikovati mlitava zakrilca podlozna vibracijama. Ako dodam na to da sam mogao bez gitovanja da stavim staklo na stirodur i ustedim neki gram, sva ova muka se stvarno ne isplati. Naravno kada se radi o tankom krilu presvucenom kompozitom....
Ja ovim stavljam tacku na stiropor kao materijal za gradnju DLG krila. Mislim da je i suplji stirodur izrezan na CNCu bolji nego pun stiropor. Ali to nema smisla za tako tanka krila...
Vaci:
Veceras bi trebalo da raspakujem jedno krilo, pa cemo videti sta mislite o mom radu. Dal valja sta. Ali pre toga imam jedno pitanje vezano za servoe.
Naime, kada sam cesljao po netu kako odabrati servo po opterecenju, video sam i programe koji to mogu da kazu. Ubacis povrsinu zakrilca, maksimalni ugao otklona, i maksimalnu brzinu i dobijes silu koja deluje na to zakrilce. Na primer ovo
http://www.mnbigbirds.com/Servo%20Torque%20Caculator.htm
Kad ubacim podatke dobijem da servo treba da ima 0.56Ncm sto mu dodje oko 0.05kg/cm. Cela ketelica je teska do 300gr, a ljudi stavljaju po netu servoe koji imaju sile po 0.5kg/cm pa do 1kg/cm. Koji je razlog za to? Ja sam jos ranije uzeo servoe koji daju 0.17kg/cm, ali se sada pitam o cemu se radi? Kako odabrati jacinu servoa? I zasto ljudi stavljaju servoe koji mogu da podignu celu letelicu a ne samo jedan eleron?
Mozda sam mogao ovo da postavim i u servo odeljku, ali mozda je vezano za moj konkretan slucaj... Neka pomoc?
magic:
Ovo je jako dobro pitanje koje si postavio vezano za servoe. Obicno svi obrate paznju na par podataka koji su vezani za servo a to je da li su digitalni, koje su snage i brzine i da li su sa metalnim zubima!? Ono sto nigde ne pise je koliko dobro centriraju i mozda i najbitnije od svega a to je kakva im je rezolucija. Iz mog nekog dosadasnjeg iskustva tesko da servo moze da ispuni sve kriterijume a da kosta manje od 20 Eura. Naravno sto je neki model veci to su mane servoa izrazenije.
Ali ajde da odgovorim na tvoje pitanje zasto jaci servo od onoga sto je potrebno po kalkulaciji. Sto je servo optereceniji to se njegova brzina smanjuje, tako da ako ce se servo pretezno koristiti sa velikm naprezanjima ili ce u nekim kriticnim fazama leta (kao sto je npr. izbacivanje kod F3K) biti trazena i pristojna brzina reakcije onda je ipak bolje da se uzme jaci servo od nekog racunskog minimuma.
poz
Navigation
[0] Message Index
[#] Next page
[*] Previous page
Go to full version