Dovlasmith, čekaj, polako druže, nemoj još da prodaješ gitaru...
Ajd da, "kao prozvan" i kao neko ko je radio ovakve projekte, kažem koju...
Kao čovek sa blizu "pedeset leta" i prilično realanih pogleda na život, mislim da bih se morao složiti sa Sokolom de je "sto babica - kilavo dete".
Te varijante oko zajedničkog finansiranja će brzo da "padnu u vodu" i sa izrade modela će tema skrenuti na "koliko je ko dao" i "koliko je ko radio".
U Srbiji će retko ko nešto dati, a o radu neću ni da pričam.
Tako da, po meni, od toga nema ništa...
Projekat mora imati nosioca, koji će ujedno biti i finansijer. Taj neko mora celu stvar da planira, da gura, da vuče, da zove, da moli, da dosadjuje po potrebi...
Mala digresija, ideja za Galeba G2 "vuče korene" od Panthera, jer kao što sam već pisao na početku topica o Galebu, razmišljao sam kako poboljšati Panthera i napraviti nešto primerenije našim uslovima letenja.
Iskreno, nisam ja ništa veliko izmislio, video sam da su modelari povećavali Pantherov plan za 20% i tako dobili model boljih karakteristika, a i dalje adekvatan turbini koju sam imao (Jet Cat P 80).
Tada se rodila ideja, da ako treba da se "zezam" sa precrtavanjem planova, sečenjem svih delova, izradom nove kabine, trapovima, itd, onda bi mogao da probam da napravim model kojeg nema na tržištu i tako je nastao G2.
Ideja je ideja, a realizacija je nešto sasvim drugo.
Vrednost celog topica o Galebu G2 je u tome što sam o svemu (kao i uvek) pisao i na Forumu i na svom sajtu.
Čitali ste i kad je bilo dobro i loše i kad je sve išlo OK i kad nije i kad smo pravili greške i kad smo ih i kako ispravljali...
Ceo proces kao što se da videti nije ni lak ni jednostavan, traži mnogo rada i angažovanja.
Najvažnija stvar je da se ima tim ljudi u kojem su svi dovoljno ozbiljni, stručni i "napaljeni"...
Bez Martinovog crtanja, Draganovog lasera, Golubovog farbanja, čika Duletovih proračuna, majstor Gojkovih "strugarskih radova" i da se ne lažemo mojih "sposobnosti", od svega ovog ne bi bilo ništa.
Tu je i ekipa od "preko" bez koje ne bi bilo delova, tj. bilo bi ih, ali ne po tim cenama i sa takvim "servisom".
U ovakvom projektu najvažnija stvar je 3D crtež, koji mora biti odradjen kako treba. U tom delu je Martin neprikosnoven.
Je ne kažem da u Srbiji ne postoji još neko ko to tako dobro radi, ali naš Martin je vrh...
Pošto je čovek zaposlen u firmi na konstrukciji i razvoju proizvoda, ima znanja ne samo da nešto nacrta u 3D programu, nego ume da osmisli kako da se odredjeni sklop napravi.
Kao fenomenalam primer ingenioznosti mogu da navedem ideju za pozicioniranje rebara trupa na G2.
Nemojte je tražiti na netu, nećete naći ništa slično da je korišćeno i svetu modelarstva...
Tokom crtanja stalno se razmišljalo da i neko, što je jednom napisao Miša 2002, "sa dve leve", mora da sastavi taj model.
Nije dovoljno da se samo zna crtati, bitno je i iskustvo u izradi ovolikih modela, u dimenzionisanju delova, bitan je "inžinjering" u smislu kako da se sve postavi i montira, tako da svakom delu - sklopu lako možeš prići, servisirati ga po potrebi...
Ajdemo dalje, vrlo je bitan i prostor gde se model radi.
Ja ga radim u svojoj kući, u radionici koja mi je u dvorištu. Radim ga kad hoću, koliko hoću, radim danju, radim noću...
Mogu da šmirglam, mogu da prašim, ne smara me žena...
Pošto mi je i firma u kući, tu sam stalno, pa nije problem da se i stalno po malo radi na modelu...
Hoću da kažem, mnogo toga mora da se poklopi... Lovu još nismo ni spomenuli...
Posle ovolikog uvoda konačno i malo o Orlu...
Što se tiče samog projekta, pre bilo kakvog rada treba prvo razmisliti o par stvari.
Ono što meni prvo "pada u oči" su komplikovani trapovi i mali točkovi.
Trapove kao što su na Orlu mislim da ne možeš da kupiš, a da nisu custom made. Sigurno da postoje mašinske radionice gde se oni mogu napraviti, samo je pitanje da li neko to hoće da radi i po kojoj ceni.
Točkovi su mali, što je u startu neprimereno našim letilištima (Čenej, 13 Maj i slični aerodromi).
Krila su povijena u nazad, znači brzina poletana (na grbavim terenima - trpe trapovi), letenja i sletanja mora biti veća od, recimo, Pantherove ili što će biti na G2.
Po toj "toriji" trebala bi i veća turbina, samim tim model mora da nosi više goriva, pa je i šta? Teži, tako je, bravo...
Pošto je model brži od Panthera i G2, trebaće i bolji servoi, kakvi, naravno digitalni, potom Power Box i onda sve vuče jedno drugo, a ide "preko novčanika"...
Orao u 1/5 skale je mali, svega 186 cm raspona krila.
1/4 scale je, po meni, "prava mera" - 232 cm rasmaha, a još veći može biti samo bolji...
I na kraju finansijska konstrukcija.
Da bi se nacrtao 3D projekat, praktično ne treba ništa od delova. Sve dimenzije modela i delova se mogu skinuti sa neta ili se iskonstruisati i nacrtati (mislim na trapove).
Kad se krene u izradu modela, e tu već morate malo "da se otvorite" i da imate neke delove, znači tu onda počinju i troškovi.
Materijal za model i nije tako skup.
Sa tablom špera i jedno 60-setak plankova balze (raznih debljina) i par belih lepkova, "ladno" krećete u izradu.
Dok dodjete do epoxy smole, staklene tkanine, špric gitova i tih stvari, malo ćete se finansijski "oporaviti"...
Rad "kooperanata" ne mogu da znam koliko će da vas košta, ali znam da smo Martin i ja "ubili" jedno 200 sati rada samo na crtanje 3D projekta.
Cena za laser cut opet zavisi od firme do firme, a ono što je pravi trošak su turbina, izduvna cev, trapovi, točkovi, alat za kabinu, pneumatika, servoi...
Na kraju, posle ovog "elaborata" kad se stavi prst na čelo, po meni, Orao je lep model, ali nije za naše uslove...
Povlačeći paralelu sa Galebom G2, mogu reći da je rad oko crtanja recimo isti, troškovi pravljenja modela takodje, razlika u ceni je na kompletnom set up-u (turbina, trapovi, servoi, power box...) i na kraju imate model koji je mnogo manje primeren letenju na terenima koje mi koristimo.
Sve ovo je samo moje mišljenje i ne znači da sam u pravu...
Kaže narod: "Ne j..e lep, nego uporan".
Ako se neko upusti u "avanturu" izrade Orla, od Modelarskog Kombinata možete očekivati svu moguću pomoć.
Toliko od mene...
Pozdrav
Mirče