Avioni su mi jos u detinjstvu bili velika ljubav i oduvek sam zeleo da imam "avion koji leti". Secam se da sam kao klinac dobio model, mislim da je bio neki Boeing, koji je mogao da "taksira", pali svetla i zvucao je kao mlazni avion i od tada je zelja za modelom koji leti bila jos veca. Naravno, zelja je ostala samo zelja zbog vremena i dela sveta u kojem sam rastao.
Sada, 40 godina kasnije imam klinca od 10 godina koji je opsednut avionima. Posto su druga vremena i posto zivimo u sasvim drugom delu sveta puno je lakse da mu se zelje ispune. Naravno, i ja sam dobio priliku da ostvarim san iz detinjstva.
Prvi korak je bio istrazivanje i ucenje na internetu. Slucajno sam nabasao na sajt jednog starog svedskog konstruktora modela koji zivi 30-tak kilomatera od mene.
Bosse Gårdstad, je brzo odgovarao na moje mejlove i ubrzo mi je ponudio jedan model koji je on konstruisao i sa kojim je obucavao mnoge pocetnike. Model sam kupio napravljen ali prazan i kompletirao sam ga potrebnom instalacijom. Model se zove El Lajban i ima sledece specifikacije:
- Raspon krila: 110 cm
- Duzina: 88 cm
- Tezina 750 - 800 gr u zavisnosti od baterije
- Pogon: Outrunner C2628 1350 KV, ESC 30A
- Propeler: 8 X 4 i 9 X 4,5
- Upravljanje: 3 kanala, motor, ruder i elevator
Konstrukcija je od balze i plywooda presvucena plasticnim filmom. Evo i nekoliko fotki "lepotana": Broj na krilu je serijski broj modela kojeg je Bosse svojerucno napravio, kaze da je poceo sa brojem 1.
Kao sto vidite model ima male povrsine kojima se upravlja kao i krila prelomljene konstrukcije, sto znaci da oprasta pocetnicke greske. Posto sam masinski inzinjer po zanimanju i sebe smatram intiligentnim covekom resio sam da sam naucim da letim. Posle dosta teorije i Youtube klipova sam resio da probam.
Otisao sam na obliznji sportski aerodrom i za divno cudo uspeo da poletim sa zemlje. Leteo sam oko samog sebe u centru i okrecao se za modelom. Posle vise krugova sam dosao do zakljucka da cu pre ili kasnije morati da sletim. Vrtoglavica od silnog okretanja je postajala sve gora i resio sam da sletim pre nego sto se onesvestim. Oduzeo sam gas i posle nekoliko krugova model je posle jednog skoka sleteo.
Posle desetak minuta vrtoglavica je prestala i okurazio sam se da probam da letim ispred sebe. Opet sam nekako uspeo da model podignem u vazduh i pokusao da letim u obliku ovala. Avion bi pri okretu usporio i gubio visinu a na pravcu bi se dizao i ubrzavao, a i oval je bio dosta "strukiran". Sada sam se mnogo bolje osecao jer se nisam vrteo vec mi je glava radila kao da gledam tenis sa visokim loptama, znaci levo-desno i gore-dole. Opet sam oduzeo gas i nekako uspeo da sletim. Avion mi je predaleko otisao i sleteo u visokoj travi. Stajni trap je zapeo za travu a nos udario u zemlju i propeler se slomio. Posto nisam racunao da to moze meni da se desi, nisam imao rezervni propeler tako je letenje tu i zavrseno.
Sledeci dan sam otisao na isti aerodrom sa dva rezervna propelera, lepkom i alatom. Sve je bilo kao i juce samo sto je duvao vetar. Pri prvom pokusaju poletanja avion se na oko 2 metra visine prelomio preko desnog krila i udario u zemlju. Ovaj put se pored slomljenog propelera i motor odvalio. Posle jedno pola sata popravljanja model je bio spreman za let. Opet sam pokusao da poletim i opet se ponovila ista stvar od malopre. Pored slomljenog propelera i odvaljenog motora i stajni trap se odvalio.
Posle 45 minuta popravljanja je model opet bio spreman za let. Posto samo idiot radi istu stvar vise puta i ocekuje razlicit rezultat ja sam resio da nesto promenim. Pala mi je na pamet genijalna ideja, start iz ruke o kojem sam citao. Drzao sam radio u levoj ruci a avion povise glave u desnoj ruci. Dao sam nesto vise od pola gasa, potrcao i bacio avion horizontalno. Avion je malo pokleknuo i graciozno se podigao u visine. Sa osmehom na licu sam zadovoljno pogledom pratio avion. Odjednom sam primetio da model leti pravo prema pravim avionima koji su bili parkirano stotinak metara dalje. Levo je bio put preko koga je apsolutno zabranjeno preletanje i ja sam zapoceo desni zaokret. Posto mi je ovo bio prvi desni zaokret u zivotu malo sam preterao i model je poceo da se opet okrece prema pravim avionima. Hteo sam da ga vratim prema sebi i pobrkao levo i desno i model je na negde 50 metara zapoceo da pada u spirali. Mene je uhvatila panika i nisam znao sta da radim tako da sam od tog trenutka bio samo posmatrac.
Otrcao sam do mesta havarije i imao sam sta da vidim:
Sleteo sam 25 cm ispod zemlje! Za divno cudo stete skoro nije ni bilo. Propeler se slomio, lastici koji drze krilo su popucali i obadva serva se odvalila. Trebalo mi je desetak minuta da iskopam avion iz zemlje. Sledeci sat vremena mi je trebao da izbacim svu zemlju iz motora i da ponovo postavim servo motore.
Pazljivom citaocu je verovatno jasno da sam opet ostao bez propelera a i bez samopouzdanja i u ovom trenutku sam poceo da svatam da mi je potrebna pomoc. Otisao sam i uclanio se u
RC Klub i kupio simulator. Posle nekoliko lekcija letenja sa duplim komandama i desetak sati u simulatoru i sin i ja smo naucili osnovne manevre kao levi i desni zaokret, oval, pravougaonik i osmice. Sada vezbamo nadletanje preko piste i "touch and go".
Nastavak sledi ...
PS Moj savet pocetnicima:
- Uclani se u RC klub
- Kupi simulator i leti u simulatoru sto vise mozes