RC MODELI JEDRILICA > THERMAL

Razmisljanja o formi krila za jedrilicu - DLG

(1/5) > >>

Vaci:
Dragi forumasi,

Voleo bih da otvorim jednu, da kazem raspravu, o izgledu i formi krila za jedrilicu. Konkretno radim na DLG tipu jedrilice (neko zna neko ne), pa i to ulazi u "jednacinu".

Nakon citanja po netu, pokupio sam odredjenu kolicinu informacija, naravno na engleskom jeziku. Unapred se izvinjavam sto dosta izraza ne znam na srpskom, i molim vas da me slobodno ispravite-dopunite.

Krenuo sam sa jednim krilom, i citajuci i pokupljajuci informacije sam presao na drugo, pa na trece... evo kako je tekao redosled.

Krilo 1

Dakle, krenuo sam sa krilom koje ima veliki "aspect ratio" (AR - potreban izraz). To daje krilu vecu efikasnost i lagane vrhove, sto znaci da krila imaju manji moment inercije kada se koriste eleroni, potrebna je manja sila, tj manje energije se trosi prilikom koriscenja elerona. Medjutim ovakvo krilo ima povrsinu oko 19dm2 sto je malo ispod proseka za DLG. Ima i ovakvih jedrilica, ali kazna je u ovom slucaju vece opterecenje krila po jedinici povrsine, samim tim i slabije termalne osobine, sto je kod ovog tipa jedrilice jako bitno.



Krilo 2

I tako ja napravio drugu formu krila, koja je najzastupljenija kod DLG jedrilica, elipticnog oblika (to je kao naj efikasniji oblik aerodinamicki gledano, tj krilo sa elipticnom raspodelom potiska). Dobijem tako i solidnu povrsinu od oko 24dm2 i neko projektovano opterecenje krila oko 10gr/dm2 (prosek za DLG jedrilice je oko 12-13gr/dm2). I umesto da napravim to i letim, ja opet nastavim da citam...



Krilo 3

Vidi se da je prethodno krilo prilicno trupasto, nema veliki AR, relativno je veliki moment inercije i vrhovi su prilicno siroki (znam da ne treba ni da budu previse tanki...). I onda krenem da gledam razna krila, citam dalje, i dodjem do oblika na sledecoj slici. Jako siroko u korenu, naglo se suzava (veliki "taper" - potreban izraz) pa onda nastavlja sa blazom kosinom. Dobija se velika povrsina krila, vecina opterecenja je u korenu gde je krilo i najjace, mali je moment inercije zbog laganih vrhova (koncentracija mase blize korenu), i tanji vrhovi prave manje vrtloge i samim tim manji "drag" (potreban izraz), plus u korenu ima vise mesta za standardne servoe a ne samo tanke-skupe koji se sada koriste u krilima. Jednostavno zbog ogranicenja raspona u F3K kategoriji ovakvo krilo mi dodje najlogicniji izbor, da bi bilo efikasno i opet imalo dobre termalne osobine. Posto sam svestan da nisam mnogo pametan, jer sve sto mi padne na pamet neko je vec mislio na to/ isprobao to, voleo bih da cujem dali neko vidi neki problem sa ovakvom formom krila?



Verujem da iskusniji modelari imaju sta da kazu na ovu temu, koja je meni jako zanimljiva i nigde nisam nasao ovakav pristup resenju ovog problema. Ne ocekujem da se previse ljudi ukljuci, jer mnogo ljudi voli da jednostavno leti i uziva, ali nadam se da ima jos zaludjenika kao ja. Naravno Laslo, al to vec svi znaju :) (res)

branek:
Ok.. i par nas zanima ova tema.

Ti si se lepo pokazao sa tvojom DLG...

Mislim da će te ovi što se razumeju u aerodinamiku pitati i za profile krila.

Uključiću se kad budem imao nešto pametno da kažem. :)

branek

petar:
Zdravo Vaci,

Mozes li reci koja su sve ogranicenja za ovakvu vrstu jedrilice? Ja sam video samo raspon krila onako brzinski na wiki... da je ogranicen na 1.5m.

Ja nisam strucnjak za tu vrstu, cak me i ne zanima ni da je letim, ali se pitam da li je jedino termalna osobina ono sto je najvaznije?

Termika blizu tla raste sa visinom, tako da onako.... ako model mozes vise da bacis u visinu po meni imas vece sanse da uhvatis termiku...., a to bi znacilo da ono prvo krilo i nije toliko lose....
Ako je veoma malo opterecenje krila to znaci i da je model lak naspram svoje povrsine (citaj otpora) pa neces moci da ga "lansiras" visoko jer se inercija brze gubi.

Sto se tice oblika krila, ja bih rekao da ove slicice sto si okacio nemaju razliku ni u par procenata sto se tice finese.... pogotovo sto se radi o jako malim brzinama.... tako da ako uhvatis termiku po meni sve ti je to isto.

pozzz

Vaci:
Nisam ni ja ekspert, cak ni prosao pored jednog, ali koliko znam u F3K jedino ogranicenje koje je bitno je u rasponu krila. Ima i drugih, kao na primer maksimalna tezina ne sme da predje nekih 600gr, minimalni radijus vrha nosa zbog bezbednosti... ali to je sve nebitno sada.

Imam jedan dlg od 400gr, neunistiv, i ne lansira se ni upola kao onaj od 300gr. To sto si rekao ima smisla, da moze da bude i previse lagan za svoje dobro, ali ne znam gde je ta granica, mislim da to niko ne zna tacno. Medjutim ne moras da dostignes neke gorila visine i da lansiras ko mrcina, nekih 40-50m moze lako da se postigne bez znojenja, a brzina propadanja aviona sa manje opterecenim krilima je manja. Pa ako ima termala prvo cu ih lakse uhvatiti, vise iskoristiti, i posle sporije padati. To je neka moja logika. Kod termalnih jedrilica nikad nemas visak povrsine...

Kako mislis nema razlike sto se tice finese, na sta mislis?

petar:
U svim oblastima tehnike, bilo to elektronika, mehanika ili nesto trece recimo aerodinamika kad hoces da uporedis neke osobine u odnosu na neku promenjljivu onda tu promenjljivu menjas i snimas karakteristike, a sve ostale promenjljive drzis konstantne (ne menjas ih).
Tako da, kad hoces da uporedis kako se sa tezinom menja neka karakteristika onda treba na istom modelu (ne na dva razlicita modela) da menjas tezinu modela i pri svim ostalim istim uslovima da vidis sta ce se desiti.
Ako kazes da ima ogranicenje da ne sme biti tezi od... onda to sigurno ima nesto u tome.... Kao ogranicenje da ne sme biti veci raspon krila od 1.5m, mora biti da se nesto dobija, ako je vece....

Finesa je mera kvaliteta jedrilice (sposobnosti) to ti je odnos sila uzgona i otpora. Sto je veca to bolje, znaci da letelica ima mali otpor a veliki uzgon.
Naravno, to nije fiksan broj nego funkcija xy... promenjljivih.

Inace, nekad davno sam u nekoj gimnaziji koju sam pohadjao napravio A2 jedrilicu, ali ultra laku... Dosta dugo smo se igrali sa njom, i jednog dana bacio sam je iz ruke i nije se popela ni na tri metra visine..., ali je na tako maloj visini uhvatila "termika" i posle smo isli za njom jedno sat vremena, taman mislis da se spusta i to je to, a ono opet je uhvati termika.... I tako kad je presla preko vrha jednog brda zakacila je u dalekovod i tu se vrlo brzo spustila...

Na tako malim brzinama su, koliko se secam dobri tanki zakrivljeni profili, znaci ni nalik profilima koji se koriste na "normalnim" jedrilicama...
Sto se tice oblika krila, mora biti jako velika razlika u vitkosti (vitkost je odnos kvadrata raspona i povrsine krila) da bi se primetilo smanjenje induktivnog otpora (induktivni otpor je na malim brzinama i velikim napadnim uglovima gotovo sav otpor letelice - dominira) tako da su ti sva krila koja si nacrtao ista sto se tice performansi koje bi se dobile oblikom krila.

Izmedju elipticnog oblika krila i pravougaonog je razlika u induktivnom otporu oko 5%, tvoja krila se sva dovoljno suzavaju pa bih rekao da je medjusobna razlika (sa aerodinamickog gledista) manja od jedan procenat. Da ne pominjemo da, ako ne letis na velikim napadnim uglovima onda je induktivni otpor manji e tad prakticno nema razlike.

U svakom slucaju, ja bih rekao da od aeroprofila mnogo vise zavise performanse kod ovih jedrilica. A posto da bi se "lansirala" treba da ima sto vecu tezinu i sto manji otpor (ako hoces visinu...) onda ti odgovara tanak profil koji ima flaps ili flaperone, a kad postignes visinu onda da se postavi u neki ugao, ali ovde vec ima toliko znalaca da ce mi odmah uskociti u oko.... kako nemam pojima i ...

pozzz

Navigation

[0] Message Index

[#] Next page