Evo da se i ja konačno predstavim. Kao sto sam napisao zovem se Davor Stantić, iz Subotice sam, ali trenutno živim i studiram u Novom Sadu. Sto se tiče mog modelarskog iskustva prica se proteže gotovo od moje cetvrte ili pete godine, pa do danas. Prvi put sam ugledao modele kod komšije sa Iriškog Venca Petra Đorđevića, ili za mene deda Pere. Naravno kao klinac sam bio fasciniram. Kada sam se vratio u Suboticu ispričao sam svom dedi šta sam video. Tada mi je deda rekao da su se on i ujak nekada bavili aeromodelarstvom, naravno hteo sam da mi napravi jedan model, ali zbog tadašnje situacije to nije bilo moguce. Do preokreta je doslo nakon tri godine, tada su se deda i ujak ponovo počeli baviti modelarstvom. U početku sam ih samo gledao, pošto sam imao nekih osam godina ništa drugo nisam ni mogao. Sledeće godine sam uz dedinu pomoć napravio par klizača i slobodno letećih jedrilica, još se uvek sećam jednog "vrapca." Sa deset godina sam se učlanio u "Vazduhoplovno-modelarski klub Subotica," u kom je tada ponovo oformljena juniorska sekcija. U klubu sam prvo pohodjao kurs, koji se sastojao iz izrade klizača slobodno leteće jedrilice i kružnjaka. Posle toga su sledile r/c jedrilice klub klase pa motornjaci. U klubu sam su me naučili većinu stvari o modelarstvu koje znam danas. Naravno ponešto sam naučio i sam, a i sa dedom. I za njega su r/c modeli bili nova kategorija tako da smo zajedno učili putem eksperimenta, to je upravo i bio razlog zašto nam neki modeli nisu ni poleteli i zašto smo mnoge slupali... Takođe sam podosta naučio i od "deda Pere." I ovim putem hvala svima njima. Što se tiče broja modela što sam napravio neke sam, neke sa dedom stvarno ne znam. Napravili smo sigurnu 3,4 jedrilice klub klase, dve tri ozbiljnije, desetak motornjaka, moram priznati da većina ovih modela nije poletela, uvek je falila neka sitnica koja je u to vreme za nas bila materijalno nedostižna, a balze i špera smo imali pa smo uglavnom samo pravili. Sa nekih 12 godina sam počeo da "letim." Tih modela se jos uvek secam a i danas ih većinu imam, to su bili: astir motorna jedrilica, zatim dve jedrilice sopstvene konstrukcije i dve rađene po planovima, trener Sierra, tri subotička fun fly-a, cap 150cm, yak 140cm i pink messer. Sa 14 god. sam započeo izgradnju Ultimate-a 170cm raspona. Nakon godinu dana rada sam napravio model, ali zbog finansija nije bilo sanse da model opremim. Ubrzo sam i ostetio yak-a. Razočaran u trenutno stanje odlučio sam da napravim kratko pauzu sa modelarstvom. E, tada su počeli izlasci po gradu, tek onda za modelarstvo ništa nije preostajalo. Iako gotovo 4 godine ništa nisam napravio nit leteo, nikad nisam potpuno napustio svet modelarstva. I dalje sam posećivao subotički klub, pratio forume na netu itd. Sve više mi je nedostajao ovaj "svet". Ove god. sam odlučio da se ponovo vratim. Nakom ispekcije hangara sam pomislio da će mi trebati dva života da sve modele koje sam leteo ponovo sredim, one koje nisu letili prepravim one koje nisu opremljeni opremim i sredim. Razmišljao sam i da sve te modele batalim, da se okrenem novim, ali imam osećaj da ih sve ili makar većinu moram zavrsiti kako bi to poglavlje moga života bilo zatvoreno i potpuno, a pritom ću sigurno ponovo ući u fazon. S obzirom na veličinu hangra napravio sam uži izbor motornjaka i jedrilica koje planiram da završim i poletim tokom ove i početkom sledeće sezone.
Evo motornjaka
Uploaded with
ImageShack.usDa bih sebi olakšao život napravio sam raspored, prvo žutog fun fly-a, pa crveno-belog cap-a, pa žuto crnog yak-a, pa plavi pink messer, i na kraju crveni ultimate.
Zatim jedrilice
Uploaded with
ImageShack.usI za njih postoji raspored, zutu i srebrnu jedrilicu klub klase kao i belog astira je prisvojio deda da se uči na njima, a ja planiram da poletim crvenu F3B jedrilicu na proleće sledeće godine, a da od onog belog trupa, v repa i konstruktivnog krila sklopim F5J jedrilicu takođe do sledećeg proleća.
Eto toliko od mene, izveštavaću kad poletim nekog od modela, a do tada pozdrav
