Evo nešto sažeto i korisno za razumevanje i rešavanje večitog problema podešavanja položaja težišne tačke, odnosno centra gravitacije C.G. Podaci na slici dole su dati za primer Piper Cub i odnose se na većinu tipa aviona ali ne bukvalno za sve. Morao sam da se poslužim sa pojmom vektora sile, što je za tehnički obrazovane ljude jasan pojam. Kome to još nije jasno, neka potraži u nekoj knjizi geometrije, fizike ili mehanike. Ovako je jedino pravilno objašnjenje.
Nažalost tačka težište se ne može videti okom u modelu, ali se uz pomoć kupljene ili pravljene
balans vage, u vidu "tačkastog" oslonca, može lako naći. Dobro podešeno težište modela je kada model na klackalici stoji horizontalno i ne naginje se ni na jednu stranu samovoljno.
Model treba osloniti na klackalicu na mestu gde prolazi
vertikalna linija sile potiska. Ni napadna tačka te sile se ne vidi, a i nema je dok model ne poleti, ali znamo da je na oko 30% dubine većine aero profila kada ima strujanja na njima. Ova tačka zavisi još da li je krilo pravougaono, strelasto, delta ili je neki multi ving. Na planovima i u manualima modela je ova tačka data, na što se možemo potpuno osloniti.
Elisa je pod uglo od 90 stepeni u odnosu na stol samo kod akrobatskih modela, dok kod drugih tipova treba gledati da horizontalac bude
paralelan sa površinom stola.
Ako ne podesimo dobro CG sa raspodelom komponenti u modelu ili sa dodavanjem balans tereta, onda će se model u letu različito ponašati, što je isto objašnjeno na ovoj slici. Postoje i specijalni sučajevi položaja CG u nekim avio modelima, kao jadrilice ili 3D modeli, a ovde ih ne razmatramo sada.
Ako treba neko dopunsko objašnjenje za neki konkretan model, može se pitati ovde.