Da vam prenesem moje utiske sa jučerašnjeg druženja.
Pošto sam prvi put na stazi, prvi utisak koji sam doživeo kad sam kročio na nju je da baš dobro izgleda! Veliki prostor, daleko veći nego što izgleda na slikama i snimcima. Kompresor, voda, natkriveno mesto za servis, platforma za vozače... Dobar osećaj kad se nalaziš na takvom mestu, imaš komociju da ti je sve tu što ti treba, možeš da se posvetiš svom modelu i da voziš.
Verovatno bolji februraski dan nismo mogi imati. Sunčano, malo vetrovitu ujutru, ali je kasnije bilo ok, temeperatura bila ujutru od 7 do 14 poslepodne. Uslovi na stazi su menjali od jutarnje malo vlažne staze, posle suvlje sa više prianjanja i kasnije dobro prosušene ali i prašnjavije i malo klizavije staze (ovo prenosim zapažanja daleko iskusnijih koji kažu da smo imali tri staze u toku dana što se tiče podloge, ali i ja sam osetio).
Meni je ovo bilo prvi put za sve. Prvi put da sam "upalio" moj sklopljeni RB E ONE R, prvi put da sam uzeo stanicu u ruke i vozio model. I to odmah na stazi!
Postavio automobil na stazu, popeo se na platformu za vozače i srce krenulo da lupa kad sam trebao da stisnem gas. Baš dobru tremu sam imao. Strah da ću se odmah zakucati negde i sve slomiti, da neću moći ni krug da obiđem... U glavi mi je bilo kako su me savetovali, samo sve polako, bez stiskanja previše gasa, naravno bez skokova. Pa tako sam i uradio. Milio kao puž po stazi prvi krug ali sam ga obišao bez udaranja u neželjene predmete. Bez obzira na mesta za skokove, pa čak i onaj veliki, stazu je moguće proći polako bez potrebe za skakanjem. Tako sam ja svoju prvu vožnju od dvadesetak minuta lagano prošao, upoznavao se kako moj autić skreće, ubrzava, koči, ali sve vrlo lagano... Na kraju prve vožnje su mi se noge oduzele, ali takođe osećaj neizmernog zadovoljstva jer sam ispunio svoja očekivanja, da ću moći da vozim na stazi i da uživam!
Sledeći izlazak na stazu nakon punjenja baterija, pa već sam se malo upoznao sa RB-om nakon prve vožnje i mogao sam malo brže na nekim mestima da idem. Pravac sam sad već mogao da vozim pun gas, krivine su išle malo bolje. Pred kraj sam se usudio, kad sam baš "osetio" da mogu, da napravim i par skokova. Onaj najmanji skok, i onaj drugi malo teži sa plavim tepihom (za ostale lak skok). Bilo je sad i prevrtanja, ali ove mašine su sasvim lepo izdržljive. Nije bilo nikakvih lomova. Neverovatno koliko mogu torture da podnesu, a deluju tako krhko.
Treći izlazak na stazu je bio još bolji naravno. Sve više poznavanja i samopouzdanja sam sticao. Skokove sam probao kad sam osećao da mogu (samo ona dva lakša), nekad skakao, nekad prelazio kad sam video da neću skočiti, a nekad se i prevrtao kad nisam dobro procenio. Krivine na stazi su baš zanimljive. Najviše mi se dopada "hairpin" nakon malog brežuljka kod platforme za vozače, takođe krivina koja je popločana, nju celu prolaziš u nekom driftu, skorz zanimljivo, i onaj set krivina nakon skoka u levom delu stazu, prvo 180 stepeni levo, pa potom šikana.
Naravno ceo dan u dobrom društvu, svi voljni da pomognu jedni drugima, podele iskustva... Na kraju dana pljeske i polazak kući. Dan proleteo za tren... I odlazak sa osmehom na licu. Žena me pitala kad sam stigao kući šta sam to radio kad sam tako zadovoljan i raspoložen
Na kraju jedan savet za početnike kao što sam ja. Ne ustručavajte što ne znate, dođite, vozite, nije uopšte strašno! Može se lagano voziti bez problema, a biće ljudi voljnih da vam pomognu i daju savete, budite sigurni u to. I niko vas neće gledati: "Vidi ovog što nema pojma". Tako da samo napred, staza i uživancija
Evo i par slika od juče. Nisam mnogo slikao, bio sam suviše uzbuđen zbog prve vožnje
