Dakle….
Krilo ovoga modela je relativno konvencionalne i jednostavne konstrukcije.
Pravougaonog je oblika pa je vecina rebara krila identicna.
Izuzetak predstavljaju 4 rebra u korenu krila, koja su niza za 2.3mm (3/32”) jer se preko njih lepi plank, kao i jednog rebra na pocetku terminezona, kome je tetiva manja nego ostalima.
Ramenjace se izradjuju od balza letvica 1/4”x1/4” , ali su u samoj konstrukciji prisutne i dve balza letvice, postavljene vertikalno, na koja se rebra, fakticki, navlace.
Prednji deo je plankiran, do ramenjaca, ali po planu se pojasevi ramenjaca ne zatvaraju vertikalnim komadima.
Sa inzenjerske strane, ne bih se slozio sa nekim resenjima, ali uzimajuci u obzir da je ovo lagan i relativno spor model, te da je krilo dodatno ucvrsceno sa upornicama sa gornje i donje strane, cela ideja, sa strukturalnog gledista, zadovoljava.
Profil krila je polusimetrican i u uputstvu je precizno receno koliko debele komade je potrebno postaviti ispod prednje i zadnje letvice- ramenjace, kako bi se omogucilo sklapanje krila bez da se donjaka aeroprofila uzima kao referentna.
Levo krilo je bilo prvo na redu.
Oznacio sam na vertikalnim letvicama- ramenjacama mesta gde je rebra potrebno zalepiti.
Ta mesta su trebala da se poklope sa vec izradjenim urezima na izlaznoj ivici krila, krilaca i flapsova.
Za lepljenje sam koristio Heinkel-ov beli lepak i Cianoakrilat iz Wobby house-a.
Zasto menjati tim koji pobedjuje.
Za proveravanje vertikalnosti rebara, koristio sam stari ugaonik-libelu, koja je u mojoj porodici ucestvovala u izradi mnogih modela i koja je i ovaj put proputovala preko 5000km sa mnom.
Skalpel, turpijce, spenadle, nesto smirgli, po koja stega, stipaljkica, …cela ekipa je bila tu.
Kao sto sam u proslom pisanju mnogo puta ponovio, nigde nisam zurio.
Razlika koju sam sada svesno izveo je ta sto sam poneo poprilicno materijala viska, jer mi se onaj osecaj : “sta ako zafali komadic” nije ponovo dozivljavao.
