Ljudi, hvala vam svima na veoma konstruktivnim i pametnim odgovorima. S obzirom na to da je ova tehnologija još uvek u povoju, zaista ima mesta za oba načina razmišljanja u vezi sa njome.
Moja mišljenja su podeljena... Dok sam radio u Omanu, bogati Arapin (gazda) nam je kupio 3D štampač jedne američke firme MAKERBOT. Mi smo ovaj 3D printer koristili da napravimo modele glisera i jahti u razmeri, kako bismo ih prezentovali budućim kupcima ili njemu lično. Potom je on poželeo da mu pravim igračke za decu... Svašta sam projektovao. Ponegde sam nalazio i gotove 3D modele i samo ih stavljao na štampu.
Prilikom korišćenja te sprave primetio sam nekoliko nedostataka. (Verujem da današnji modeli više nemaju te probleme.)
Filament (plastična šipkica koja je namotana na kotur) prilikom izrade 3D štampe prolazi kroz grejnu glavu koja treba da ga topi i ređa prema softverskim instrukcijama. Ta grejna glava ima potisni mehanizam koji progurava filament kroz grejno telo. Ovaj mehanizam su nazubljeni točkići koji često umeju da proklizaju i onda iz glave aparata više ne izlazi materijal za građu, a program se nastavi... Tako sam često dobijao do pola izrađene modele... Često sam morao da stojim pored mašine i guram filament kroz grejnu glavu, od čega sam ludeo.
Drugo, 3D štampanje traje satima, ponekad i danima i to je toliko dugotrajan i mukotrpan proces da se čoveku smuči da nadgleda mašinu... Ostavljao sam je da radi sama preko noći, samo da bih ujutro zatekao delić štampanog elementa. Naravno, zaglavio bi se filament.
Pa ipak, ovo je genijalna tehnologija i u potpunosti se radujem što živim u vremenu kada se jedna takva mašina pojavila. Siguran sam da će za desetak godina ovo biti jedan od najboljih načina za stvaranje i graditeljstvo... U trenutku kada ovde pišemo, Kinezi već zidaju kuće 3D tehnologijom, a ta se ideja proširila čitavim svetom očas posla: