RC MODELI AVIONA - SUS > AKROBATSKI MODELI

KWIK FLY MK III

<< < (27/30) > >>

Stanko BG:
A, danas, OS MAX .61 Special edition je montiran, doduše privremeno, na Kwika. Treba da ga testiramo na probnom stolu i da mu podesimo karburator - malko krivo stoji u bloku motora, a potom da ga uštelujemo i pripremimo za konačnu ugradnju.  :mhm Ameri spajanje pogonske grupe i aviona zovu "Wedding". E, pa neka ovaj avion i njegova lepša polovina sada dele život - i u dobru i u zlu...

Stanko BG:
Danas smo se malko igrali našim novim motorom OS MAX .61 SE na kome se nalazi fantastičan i neverovatno precizan karburator 7L. Od brezovog špera debljine 10mm isekli smo parče u kome smo usekli otvor za motor, a potom izbušili četiri saosna otvora kakva se nalaze i na papučama motora. Sa suprotne strane brezovog špera utisnuli smo unit navrtke i privili motor. Potom smo dasku pričvrstili za jednu staru majstorsku stolicu koja nam se muva po podrumu, koristeći stolarske stege. Gumicama fiksirali rezevoar od 450ml i postavili jednu navojnu šipkicu sa viljuškicom na vrhu na komandu gasa. Plan nam je bio da prvi rezervoar teramo sa razradnom gorivom smešom: 25% ricinusa i 75% metila, a da drugi rezervoar bude standardno gorivo koje letimo. Nakon litar goriva, motor bi trebalo da je prošao najteži period razrade, a ostatak razradnog vremena preživeće na modelu - u letu... Sve je, dakle, bilo spremno za prvo startovanje i razradu.


OS MAX preporučuje da se motor razrađuje pod punim gasom, ali da mu se obrtaji kontrolišu glavnom iglom i to u kratkim intervalima dosežući maksimalan broj obrtaja. Tako treba da protekne čitav jedan rezervoar, nekih 15-20 minuta rada. Motor treba da radi zamašćen 4 minuta, pa onda privijen nekih 30 sekundi, zatim opet 4 minuta zamašćen i tako u krug... Potom se može leteti na standardnoj gorivoj smeši, a karburator podesiti prema potrebama letenja. Takođe, preporuka je, da se koristi mešavina sintetičkog i ricinusovog ulja, a dozvoljeno je u gorivo staviti do 20% nitro metana... Zanimljivost ovog motora i uputstva je da se za gorivu smešu koja je napravljena samo od ricinusovog ulja preporučuje čak 23% ulja u gorivu. S obzirom na to da smo na ovim prostorima svi mi leteli ove motore, pouzdano znam da im ni 20% ricinusa nije smetalo... Mada, zbog velike pesnice na klipnjači uvek treba biti obazriv. Istina, i sintetička ulja mogu pomoći da se ostvari kvalitetno podmazivanje, sve dok nema pregrevanja motora.

Evo ovde uputstva, koje se ne odnosi samo na ovaj model, već na sve FSR .61 motore, bilo da su ABC ili karikaši.

https://drive.google.com/file/d/1rukFJnj7reAbnaNENFOnelfnGSruJ8Lm/view?usp=sharing

Poštujući sve savete proizvođača, mi smo pristupili razradi motora. Treba samo pažljivije pogledati ovaj video zapis - ruka mi je sasvim prelivena ricinusovim uljem. RAJ NA ZEMLJI... Ulje je bilo jedva mlako, glavu motora čovek može prstima da drži sve vreme dok je igla odvijena. Kada se privije, stvar postaje malo ozbiljnija, ali ništa radikalno se ne dešava.


Nakon potrošenog rezervoara razradne smeše - 450ml i nekih 15 minuta rada, u rezervoar smo sipali naše standardno gorivo koje sadrži 20% ricinusa i 80% metila, pomešanih u odnosu pola:pola sa kupovnim modelarskim gorivom u kome ima 25% nitra i sintetičko ulje... Igle smo privili i dobili izuzetno stabilan relant - tražio je da mu se malo obogati smeša. Na relantu motor ima oko 2200 o/min, a na maksimalnom broju obrtaja razvija nekih 11300 o/min sa propelerom 12/6''. Razradni propeler bio nam je 11/6'' ali njega nismo dugo vrteli kako motor ne bi ušao u iber turu. Ispostavilo se da najbolje radi sa propelerom koji smo mu namenili. Istina, moguća je varijacija i promena na 11/8'', ako se aerodinamički ukaže potreba, ali o tome ćemo misliti na letenju.

Na kraju dana, motor je počeo da pali svaki put na prst... Možda će zahtevati još finog doterivanja igala tokom eskploatacije, ali njegov sadašnji rad i finoća karbratora ulivaju izuzetno poverenje.

OS MAX zauvek!

Stanko BG:
Prošlo je više od dve nedelje kako smo Bole i ja radili nešto u vezi sa Kwikom. Sramota - do sada nismo imali tako dugu pauzu. Ali, zato smo večeras - četrdeset i drugog radnog dana, svašta uradili. Tajna je u dobroj i promišljenoj pripremi pa je posao lepo i lako išao.

Pre svega, pripremili smo dihtung, vijke i thread locker za auspuh, koji smo na avion montirali tek nakon montaže motora i sajle gasa. Evo kako sve to spremno izgleda...


Nakon opsežnih priprema, usledila je konačna montaža motora. Montirali smo ga na avion za deset minuta i pritegli vijke nosača. Svi vijci na motoru su provereni, sve je dotegnuto...


Čim smo montirali motor, povezali smo komandu gasa: ponosni smo kako viljuškica leži u odnosu na trup aviona, a obavezno smo je i osigurali Sullivan osiguračićem:


Sledeći korak bilo je montaža prednje noge. Naš je Kwik u odnosu na originalni plan modifikovan jer smo komandu prednje noge ubacili u trup. Ovo je iz dva razloga:


* Prvi je zbog toga što se kod Graupnerovog rešenja komanda nalazila izvan aviona i na tom se mestu skupljalo ulje te bi avion brzo istrulio. Ovako smo izbegli horn koji viri napolju i na taj način, nadamo se, produžili vek trajanja aviona. Nevolja je u tome što sada u tom malom prostoru moramo praviti mesta za rezervoar i moraćemo da stavimo Kavan-ov zasečeni rezervoar, zarotiran za 90 stepeni kako bi njegov zasečeni deo omogućio trapu da nesmetano može da se pomera...
* Drugi je razlog jednostavan: avion je mnogo lepši kada mu ispod trupa ne viri komandni horn prednje noge i uz njega komandna sajla, te viljuškica - sa kaplerom, ili bez njega...Montaža noge je "prežvakana" u stotinama naših razgovora i dovoljno smo pažnje posvetili tom projektnom zadatku pa je završno sklapanje proteklo vrlo lako i jednostavno - i sami smo se iznenadili. Prvo smo stavili kolar i kroz njega proturili vijak koji smo osigurali dvema maticama i dobro pritegli. Trap je na taj način sasvim montiran. Zatim smo uzeli jednu Du-Bro komandicu za elerone (bela plastika na slikama) i privili je na vijak. Evo kako to izgleda:


Potom smo proturili Sullivan komandu i uvili je na viljuškicu koja je već bila namaknuta na komandicu za elerone. Time je trap bio sasvim povezan i pomera se zajedno sa komandom vertikalca:


Ponela nas je sreća montaže i za minut smo stavili propeler i spiner. Evo kako sada izgleda kompletna prednja zona - ostalo je još da se jedne večeri pozabavimo rezervoarom...


Za sam kraj, odredili smo montažu komandice prekidača. Ona je napravljena od žičice koja na sebi ima navoj za klevisu, a sam kraj joj je radlovan. Kroz trup smo probušili (još pre presvlačenja) otvor i sada smo u njega Pasco Fix-om ulepili jedan distancer za montiranje servo uređaja. Evo kako ta žičica izgleda spolja (unutra je putem viljuškice povezana sa prekidačem):


Odlučili smo se za zlatkastu boju jer nam je glava motora zlatna, kao i klevise...

Važna napomena za sve modelare:

Ako je prekidač skriven u kabini, a napolju viri samo žičica, ona se, obavezno, mora montirati tako da prilikom pritiska uključuje radio uređaj, a kada se vuče - isključuje! Ovo je stoga što možemo slučajno pritisnuti ovu žičicu dok se muvamo oko modela, a da to i ne primetimo. Recimo da je motor uključen i pod punim gasom... Recimo da pomagač, dok nosi model na pistu, slučajno isključi stanicu... Pilot ne proveri komande pred poletanje, kako se uvek, prema pravilu radi, pomagač otpusti model i on van kontrole pojuri u publiku. Ili, jednostavno pojuri, poleti i slupa se. Bezbednost je ugoržena kada stanica izgubi vezu sa avionom, a FAIL SAFE ne može raditi jer je prijemnik izgubio napajanje nenamernim isključivanjem prekidača.

Sledećeg puta montiramo rezervoar...

coka:
 Stanko i Bojane

Uzivam citajuci vase postove.
Gledajuci kako se radja ovaj model vratio sam se u mislima nekoliko desetina godina unazad.

Do resenja se uvek moze doci krecuci se razlicitim putevima.
Ako je cilj sigurnost, citajuci sta si napisao o prekidacu i polugici, iznecu sada svoj put, koji je u ovom slucaju drugaciji od vaseg.

Ja sam uvek ugradjivao prekidac tako da izvucena polugica ukljucuje sistem.

Evo i zasto....

Avion provede 99.999999% svog vremena na polici, transportu i stajanci, dakle sa iskljucenim napajanjem.

Ako je pri iskljucenim sistemu polugica izvucena, uvek postoji rizik da je slucajno i ne primeceno pritisnem i na taj nacin ispraznim baterije.

Ovo me narocito plasi u transportu modela do aerodroma, gde bi takav dogadjaj doveo dotle da stignem na aerodrom sa ispraznjenim baterijama.

 Ako izvagam za i protiv, lakse mi je da budem dodatno obazriv pri startovanju modela, a opusten u toku svog ostalog vremena.

Znam da niste sujetni, ali moram ti napisati, ponovo, ne mislim da je ni tvoj ni moj pristip jedini ispravan.

Smatraj samo razlicitim pristupom prilaza istom problemu

adam:
svaka vam cast za ovaj projekat!!!vec sam rekao da kvalitet izrade je jedinstven  i sem mirceta kod nikog nisam video ovako precizan i lep rad, a sto se prekidaca tice moje izkustvo je da ga ne treba uopste ugradivati jer je bilo lomova bas zbog otkaza prekidaca, ja sam uvek napajanje prijemnika resio sa konektorom koji kad se razvuce lepo prekine napajanje prijemnika i to je to, plus nema sanse da otkaze, svako ima svoje misljenje i izkustvo to priznajem  na vama je da odlucite koji cete primenjivati na vasem modelu, jos jednom cestitam za model puno pozdrava iz subotice, adam

Navigation

[0] Message Index

[#] Next page

[*] Previous page