RC MODELI AVIONA - SUS > AKROBATSKI MODELI

KWIK FLY MK III

<< < (6/30) > >>

Stanko BG:
Sinoć smo Bole i ja zaglavili do 1 posle ponoći... Dosta smo toga uradili. Čim smo se dohvatili krila, trebalo je dovršiti sistem bolcnova. Isekli smo špernata ojačanja koja će biti spoljna oplata rebra za bolcnove. Jednoj šperki smo urezali kanal za napadnu ivicu, a druga (koja je bliže središtu krila) ostala je ravna. Na šperovima se vidi nacrtan urez. S obzirom na to da je napadna ivica od lipe 10x10mm, ona izviruje iz rebara oko 2.5mm, kako bi se na nju lepio plank kasnije... Evo kako to sve izgleda.


Napadnu smo ivicu obradili u obliku radijusa R4mm kako bi upala u kanal na špernatom rebru i ujedno se naslonila na bolcnu.


A, evo kako će taj sklop na kraju izgledati (izvinjavam se što je sve još uvek čupavo i u grubim radovima):


Nešto sam čitao na internetu i istraživao i otkrio da se karbon ponaša kao izolator radio signala, naročito u slučaju ako modelar koristi 2.4GHz radio sistem (koji ima visoku frekvenciju pa samim tim i manju talasnu dužinu). Drugim rečima, ako je antena prijemnika ugurana u karbonsku cev, neće biti prijema signala - cev se ponaša kao faradejev kavez. Pročitam još i da je karbon materijal koji zasenčuje radio signal - nije ni čudo što su nevidljivi (STEALTH) avioni izrađeni od karbona i premazani naročitom smesom za upijanje radarskog snopa...

Ova činjenica u našem slučaju je upotrebljena da štiti kabl servoa u krilima od radio signala i to je dobro, pošto će biti prilično dugačak, ali sam se uplašio da će možda dve cevke u krilima i dva bolcna na napadnoj ivici biti previše karbonske mase u okruženju prijemnika, te da će u određenim evolucijama leta u odnosu na položaj prema radio predajniku stvarati zasenčenje... Zbog toga Bole i ja razmatramo da nam bolcnovi budu, ipak, izrađeni od hardwooda fi8mm. Stara škola zaborava nema. Verovatno uzmemo najobičnije parče hrasta i obradimo ga na strugu, ili jednostavno, nađemo hrastovu valjkastu letvicu... Ili, možda odlučimo da letimo model našom nesalomivom JR10SX II stanicom kojoj antena stoji izvan aviona. Pa šta, Phil Kraftu nije bilo žao da antenu provuče posred kabine aviona.  (work) Karbonsku cevku nismo ulepili u ojačana rebra. Još uvek većamo... Dobro je što je nismo ulepili jer možemo lakše obraditi napadnu ivicu kada za to bude došlo vreme.


Potom smo se bacili na stajni trap u krilu. Kako je već rečeno, za klocnu smo odabrali bambus, koji ima izuzetno prave i debele godove, tako da upija lepak kao blesav. Kada budemo završili izradu klocni i ulepili ih u krilo, klocne ćemo izmazati epoksi smolom, zajedno sa ramenjačama. Phil Kraftov kit predviđa da se klocna u rebra osloni tako što će njen krajni deo, koji prihvata torziju žice trapa biti udvojen, a potom kroz to zadebljanje probijen otvor u koji se ugura žica. Međutim, ovo naročito oslabljuje rebro koje svu silu sa trapa treba da prenese na ramenjaču. Zato smo osmislili drugačije rešenje. Levo je naše rebro, a desno je rebro koje smo dobili u kitu.


Naše rebro imaće veći otporni moment, a na ramenjaču će silu sa trapa prenositi ne dva, već tri rebra, jer smo središnje rebro pojačali dvema šperkama - sa svake strane po 1mm debljine. Evo slike tih rebara.

Na prvoj slici ispod, desno se nalazi koren krila, a levo terminezon, napadna ivica je gore (radi lakše orjentacije čitalaca). Kroz karbonsku cev prolazi kabl od serva u krilu. Sva tri rebra prenose transverzalnu silu prilikom sletanja, ali krajnje desno rebro prihvata torzionu silu žice trapa i prenosi je na ramenjaču. U tome mu pomaže i karbonska cev. Proračun nismo sprovodili jer je ovo prosto modelarsko zabavljanje, ali sam siguran da imamo stepen sigurnosti kakav je bio popularan 60-ih godina, a to je S=2, to jest 200%, najmanje  :hehe


Evo tih rebara iz drugog ugla...



A evo i globalne slike krila pre ugradnje bambusove klocne za trap.


Kada je sve bilo spremno, pokušali smo da pristavimo klocnu. Iz dugačkog parčeta pripremljenog za ovu namenu (vidi se na slici iznad - bambusova motka dužine 1m sa kanalom za cev), isekli smo u geru komad i mali dodatak koji služi da prenosi torzioni moment na rebro i dalje, na ramenjaču krila. Prislonili smo klocnu, očekujući da ćemo satima turpijati i šmirglati tri rebra kako bi se klocna uklopila i uklizala u njih. ALI (sic!), ona je odmah i bez greške ušla, sa greškom manjom od 0,1mm. Fantazija!  :jaki: Naš se heling pokazao kao besprekorni alat za izradu krila. Mnogo smo bili srećni. Ova klocna na slici samo je spuštena bez ikakvog šmirglanja...


Klocna viri za debljinu planka iz rebara, tako da će spoj nje i planka biti sučeljni - videćemo kako će to ispasti... Takvo je rešenje Phil Krafta. Šta da se radi... Isti je slučaj i sa spajanjem planka i napadne ivice, a sučeljno je i spajanje izlazne ivice (plank se lepi na plank).


Najzad smo kroz klocnu probušili otvor za žicu stajnog trapa, proturili komad žice da nam bude vođenje i zalepili pripremljeni komad bambusovog drveta koji će prenositi torzionu silu. Ovaj komad ima daleko veće nošenje od Kraftovog rešenja jer je dvostruko viši. Pobedili smo sve naše njive i neravne aerodrome  oo)) Lako je bilo Phil Kraftu - on je poletao sa betonske piste... Obratiti pažnju na čeoni presek bambusa. Nalili smo ga cianokrilatom i on je kroz čitavu dužinu komada povukao lepak, postavši jak poput čelika.


Sada nas sve isto čeka i na drugoj strani, a potom sledi spajanje krila i plankiranje.  ;namig Evo i nagradne slike za kraj ovog članka - zvanično je završena rebrasta konstrukcija leve polovina krila.  :)aplauz

tibeteagle:

--- Quote ---da se karbon ponašao kao izolator radio signala, naročito u slučaju ako modelar koristi 2.4GHz radio sistem. Drugim rečima, ako je antena prijemnika ugurana u karbonsku cev, neće biti prijemnika. Ta cev se ponaša kao faradejev kavez, ali, ujedno, karbon je i materijal koji zasenčuje radio signal
--- End quote ---
Da tačno je, ali toliko mali komadi i tanke cevi daleko od prijemika sigurno neće davati senku. Govori se uglavnom o problemu kada je prijemička antena zasenčena sa velikom površinom kompozit ploče u kojem su pletena vlakna ili kada je antena unutar karbon kompozit trupa kao kod bolje jedrilice.
Bez obzira, bolje je staviti tiplu od bukve, koji se može kupiti na metar ili manje komade. Karboska cev ove vrste sa ravnim uzdužnim vlaknima ne odgovara za tiplovanje.
Samo napred.
 ;namig

Stanko BG:
Hvala na podršci i stručnom komentaru. Najverovatnije će biti bukva ili hrastovača  ()-()

zajko:
Nešto sam čitao na internetu i istraživao i otkrio da se karbon ponaša kao izolator radio signala, naročito u slučaju ako modelar koristi 2.4GHz radio sistem (koji ima visoku frekvenciju pa samim tim i manju talasnu dužinu). Drugim rečima, ako je antena prijemnika ugurana u karbonsku cev, neće biti prijema signala - cev se ponaša kao faradejev kavez. Pročitam još i da je karbon materijal koji zasenčuje radio signal - nije ni čudo što su nevidljivi (STEALTH) avioni izrađeni od karbona i premazani naročitom smesom za upijanje radarskog snopa...

Ova činjenica u našem slučaju je upotrebljena da štiti kabl servoa u krilima od radio signala i to je dobro, pošto će biti prilično dugačak, ali sam se uplašio da će možda dve cevke u krilima i dva bolcna na napadnoj ivici biti previše karbonske mase u okruženju prijemnika, te da će u određenim evolucijama leta u odnosu na položaj prema radio predajniku stvarati zasenčenje... Zbog toga Bole i ja razmatramo da nam bolcnovi budu, ipak, izrađeni od hardwooda fi8mm. Stara škola zaborava nema. Verovatno uzmemo najobičnije parče hrasta i obradimo ga na strugu, ili jednostavno, nađemo hrastovu valjkastu letvicu... Ili, možda odlučimo da letimo model našom nesalomivom JR10SX II stanicom kojoj antena stoji izvan aviona. Pa šta, Phil Kraftu nije bilo žao da antenu provuče posred kabine aviona.  (work) Karbonsku cevku nismo ulepili u ojačana rebra. Još uvek većamo... Dobro je što je nismo ulepili jer možemo lakše obraditi napadnu ivicu kada za to bude došlo vreme.


Pozdraf Profo :)

Ne bih zeleo da se mesam i da trujem tvoj post, mozda samo da izbacim neku glupu ideju...
Ja bih, a to sam i ranije radio, izbacio ceo prijemnik negde van aviona, da te ne boli glava vezana za karbon, koji zaista smeta  "ubija" signal...
recimo negde na dno trupa same letelice i problem resen, i moze nekako i da se kamuflira, ako te vizuelno nervira...
Ne zameri !
Poz Zajko

tibeteagle:
Još nešto:

--- Quote ---Ova činjenica u našem slučaju je upotrebljena da štiti kabl servoa u krilima od radio signala i to je dobro.
--- End quote ---
Suvišno je. Servo signalu ne smetaju radio talasi. Signal je dovoljno jak u kablu a frekvencija je daleko od bilo kojeg informatičkog radio talasa koje mi generišemo u urbanoj sredini ili poljani. Probmem za servo signal može da nastane samo ako je kabel dugačak nekoliko metara. U tom slučaju može da primi smetnje od mrežnih kablova, dalekovoda, željeznički strujni vodovi, koji se nađu blizu, jer je standardna PPM frekvencija za položaj servoa od prijemnika (20ms) jednaka sa frekvencijom struje, a to je 50Hz.
Karbonska cev jako malo senči kabel od radio talasa u koji planirate da uvučete, te je jako skupo i ne efikasno rešenje. Dovoljna je papirna cev za držanje kablova. Dugački kablovi se inače filtriraju sa feritnim prstenom, koji se stavlja na kabel bliže servou. U Kvika je i to nepotrebno zbog kratkog kablovanja.
Uradite sve standardno, bez bojazi od problema. Kada je model potpuno gotov, napravite test stabilnosti prijemnog radio signala sa velikom udaljenosti predajnika od modela na zemlji i to na mestu gde želite leteti. Ako ima problema, pojavi će se.
 ;namig

Navigation

[0] Message Index

[#] Next page

[*] Previous page