RC MODELI AVIONA - SUS > AKROBATSKI MODELI
KWIK FLY MK III
Stanko BG:
Dvadesetog radnog dana svi radovi bili su u znaku stakloplastike. Prvo smo u planku na donjaci kružnim diskom i biax-om iskopali žleb dubine 1mm u koji je trebalo uklopiti već isečene diskove od aviošpera. Ovi diskovi služe da se vijci ne usecaju u krilo i da raspodele opterećenje na veću dodirnu površinu nego što je površina glava vijaka. Pošto je debljina upotrebljenog aviošpera 1mm, a plank je 2mm debljine, zadržali smo i nešto planka koji nosi krilo u toj zoni.
Nakon ukrajanja, diskove smo zalepili petominutnom epoxy smolom.
Kada se smola osušila dovoljno da se može obrađivati, blago smo šmirglom poravnali sve neravnine, a i centroplan krila smo još jednom "pretčali" šmirglom granulacije 340. Sve je bilo spremno za plastifikaciju. Zamešali smo epoxy i namazali centroplan.
Položili smo 60gr staklotkanje. Ono je široko 120mm, što je više nego dovoljno da napravi noseću koricu na oplati krila. Tkanje smo razvukli i "utufovali" četkicom. Na ivicu tkanja smo zalepili izolir traku kako bismo pokušali da poravnamo prelaz između stakloplastike i ostatka oplate - da ga učinimo što nevidljivijim. Ne želimo da gitujemo mnogo ovaj avion - greota je...
Pošto smo završili krilo, stakloplastiku smo aplicirali i na rebro br. 2 u trupu, a, nakon toga, smolu smo razredili i namazali unutrašnjost trupa u zoni servo uređaja, poklopac rezervoara sa donje strane i motorni prostor.
Sledeći put nas čeka plastifikacija gornjake krila i time će svi postupci nanošenja kompozita biti završeni.
dejan_ts:
mozda ste trebali odmah da radite i gornju povrsinu zajedno sa donjom kad vec ide tkanje preko toga ,ali ok vi ga pravite i znate sta cinite
Stanko BG:
Dragi Dejane,
Mogli smo zaista sve odjednom odraditi, ali je onda velika frka da se sve na vreme postavi. Epoxy kojim radimo je R&G smola srednje brzine sušenja. Za pola sata do četrdeset minuta je već nemoguće raditi sa njom ako se ne razredi alkoholom... Za dvanaest sati je gotovo sasvim suva, ali ovih hladnih i vlažnih dana treba joj oko 24 časa da sasvim završi proces polimerizacije. Hteli smo da radimo opušteno i na miru, bez curenja, mazanja, okretanja krila i tome slično. Danas smo radili gornjaku sa istim uživanjem i bez ijedne suvišne kapi prolivene na plank...
Zamešali smo 14gr epoxy smole i to je bilo dovoljno, čak je i ostalo malko, za plastifikaciju centroplana i mazanje unutrašnjeg prostora trupa. Gledamo da ne nanosimo suviše smole na tkanje jer je to kontraproduktivno. Naime, za razliku od poliester smole, epoxy smola ne nosi opterećenje, već kompozitna matrica. Zato je veoma važno da u kompozitnom materijalu bude što manji udeo smole. Za ovo naše, takozvano mokro livenje, idealno je da imamo 40% smole i 60% staklenog tkanja. Mi smo negde na odnosu 50:50%. Za ceo centroplan smo iskoristili komad "krpe" koji ima dimenzije 120x600mm (gornjaka + donjaka), te mu je masa (s obzirom na to da smo koristili 60gr/1m2), nekih 5.5gr. Otprilike toliko smole smo i utrošili prilikom plastifikacije, mada nam je precizna vagica pokazala da smo utrošili oko 8.6gr smole sveukupno na plastifikaciju centroplana. Ovo je zbog toga što veliki deo smole upija balza pa se, realno, nanosi mnogo više nego što bi trebalo, kako bi se i balza i tkanina dovoljno "napile" iste.
Najbolji rezultati postižu se, naravno, vaccum bagging ili infusion sistemima livenja, gde je maseni odnos smole i matrice oko 25:75%, respektivno, ali mi nismo toliko bogati da primenimo takve metode na našem modelu. U Omanu sam prisustvoao izlivanju brodova infuzijom i dobijena korica trupa bila je nešto savršeno. Epruvete koje smo ispitali na kidanje i savijanje, dobijene od ovako livene smole, bile su tri do četiri puta veće savojne i zatezne čvrstoće od onih dobijenih mokrim livenjem - a i do deset puta otpornije od poliesterskih kompozita. I, zbog toga, ja se trudim da krilo umotavam izolir trakom pa da istisnem koliko god mogu višak smole...
Pre mazanja unutrašnjosti trupa, bilo je potrebno napraviti servo tray za servo gasa i za prekidač... Na slici se vidi tanki bužir za antenu prijemnika, a pored tog bužira je prodor kroz rebro br. 3 kuda će prolaziti kablovi od servoa i, eventualno, kablovi od baterije.
Evo kako ta klupica izgleda nakon što smo je zalepili i premazali smolom. Ona je naravno, pre lepljenja, namazana i sa donje strane.
Celu koncepciju unutrašnjosti trupa prilagodili smo tako da baterijski paket možemo premeštati u zavisnosti od potrebe da se težište fino reguliše. Na slici se vide tri potencijalna mesta, a četvrto je ispod rezervoara, ako se ukaže potreba za pomeranjem baterije unapred. U rebru br. 2 (levo na slici) vidi se otvor predviđen za kabl od baterije, ukoliko je budemo morali stavljati ispod rezervoara...
Nadamo se da će sve na kraju biti dobro reglirano, a imamo i nekoliko vrsta i oblika prijemničkih baterija pa ćemo se, valjda, uklopiti u potrebe konstrukcije.
Pozdrav do sledećeg puta.
Sava:
mmmm Meni se čini da je Stane profesor i modelarstva, a ne samo Srpskog jezika. (thumb)
adam:
slazem se sa savom! ()-(), veoma pedantno i lepo uradeno!od ove gradnje po meni jedino od mirceta smo videli bolje tako da skidam kapu (res)
Navigation
[0] Message Index
[#] Next page
[*] Previous page
Go to full version