Danas je bio treći dan izrade našeg modela. Do sada smo ukupno utrošili oko 7 radnih sati na izgradnju. Ovo bi vreme bilo upola kraće da smo radili sa FOAM SAFE lepkom, ali onda ne bismo imali čvrstoću i elastičnost konstrukcije kakvu sada imamo. Jutros rano smo završili sve domaće (Maki sada uspešno sabira i oduzima do 10) i, negde oko podneva, započeli smo dalje radove.
Prvo smo pripremili komandne površine za ugradnju. To je podrazumevalo prosecanje kanala za špernate hornove, koji su dati u kitu. Model je smišjen sa pull-pull sistemom na obe repne komande, što je elegantnije i za letenje preciznije rešenje, ali opterećuje ležaj servo motora. Srećom, ugradićemo Robbe servoe koji su pristojnog kvaliteta. Materijal od kojih su izrađeni hornovi je troslojni avio šper debljine 1mm.
Eleroni i ruder nisu bili problem i njihova krutost je zadovoljavajuća, ali elevator je bio u problemu! Na slikama ispod prikazana je priprema elevatora i rudera za ugradnju.
Za lepljenje kormila za stabilizatore koristili smo veoma moćnu samolepljivu traku sa ulivenom mrežom od staklenog tkanja. Ovo je proveren način pričvršćivanja kormila za sve vrste penastih konstrukcija i ja ga rado koristim.
Kada sam prosekao elevator kako bih u njega ugradio horn, shvatili smo Maki i ja da je oko horma ostalo po tri milimetra materijala (deprona) i da će elevator pući ako nešto ne preduzmemo.
Konstruktori u Dualsky kompaniji oslonili su se na čvrstoću trake kojom se elevator spaja sa horizontalnim stabilizatorom, ali to, ipak, nije dovoljno. Elevator se veoma lako uvija rukom - proverili smo nakon ugradnje na avion... Usledilo je brzo konstruktivno rešenje - odlučio sam da u koren elevatora, na mestu gde su najveći naponi uvijanja i savijanja stavim karbonsko ojačanje u obliku slova "П". Na taj način će se sva opeterećenja prenositi na karbonsku tračicu debljine 0.5 i širine 3mm.
Potom je mogao da se zalepi hrbat na avion. Naravno, opet smo koristili polomljeni i krnjavi lenjir da bismo utvrdili upravnost svih površina na avionu, a potom smo zalepili privremeno trakama delove trupa.
Nakon što se lepak u korenu hrbata stegao, dodali smo upornice koje repnu konstrukciju drže na mestu.
U tom trenutku me je kopkalo kolika je masa aviona i izmerismo ga... Ukupno 72gr. Bio bih srećniji da je u ovoj fazi avion nekih 60gr, ali nije ni ovo loš rezultat. Da je spajan FOAM SAFE lepkom, avion bi imao oko 70gr. Planirana masa zmaja do kraja konstruisanja ne bi trebalo da pređe 80 - 84gr. Tome treba dodati nekih 50gr opreme i zaključak je da će avion imati oko 130gr bez baterije, što je tačno onoliko koliko su Kinezi deklarisali, ali kineski podaci dati su verovatno bez baterije ili sa baterijama od 250-300mAH, a mi ćemo koristiti bateriju od 400-450mAh. Prostor za masu baterije je do 20gr, a to prilično ograničava čitavu situaciju, jer je baterija od 300mAh otprilike oko 20gr. Zbog svih ovih predviđanja, verujem da avion nije povoljan za let u sali i da bi me prilično namučio kada bih letuckao između zidova. Čitav ovaj setup je za livadu pre svega, i to onim danima kada gotovo da nema vetra. Zna se šta je za salu: karbonske cevčice i majlar...
Potom smo dolepili nosač motora i preostale dve tračice karbona i to je podiglo masu za još dva grama, tako da avion trenuto ima 74gr.
Malo karmanisanja nosača motora, uvek pazeći na masu!!!
Evo ga, najzad, naš lepi avion! Maki je oduševljen, mada mu uskoro na TV-u počinje STAR WARS, pa je na sliku samo dotrčao i odjurio dalje
Sledi ugradnja opreme, provera težišta i priprema letelice za prvi start...
Pozdrav.