RC MODELI AVIONA - ELEKTRO > AKROBATSKI MODELI

EDGE 540T 60"

<< < (2/5) > >>

Stanko BG:
Hahaha,

Tačno kao da imamo ljubavnicu, Savo - vidiš da sve u sitne sate ljubavišemo.  lol

Stanko BG:
Danas smo se slatko izigrali u društvu naše "ljubavnice". Radove smo počeli oko 15:00, a završili u ponoć, što će reći da smo ispunili punu radnu normu - nije ni ljubavisanje laka rabota. Ali, makar smo sa ljubavnicom išli u provod po dnevnom svetlu...  (fiu)

Ovo je treći radni dan na Edge-u. Radovi su nam veoma lepo išli. Prezadovoljni smo. Pre svega, Bole je uzeo da pegla krila ali, da ne bih ponvo stavio sliku Boleta kako pegla, počeću od sasvim drugih fotografija... Dok je Bole peglao, ja sam odlučio da prepravim fabričko rešenje deflektora za hlađenje. Naime, posmatrajući konsktrukciju, shvatili smo da gotovo sva vazdušna struja koja ulazi u žaluzine kapotaža udara u deflektore i preusmerava se na motor, što je dobro, ali da zbog toga baterija, koja se nalazi dublje u trupu, ima slabije hlađenje jer deflektori zaklanjaju otvore predviđene za njeno opstrujavanje. Opet, shvatili smo da je prevelik otpor vazduha na tom mestu. Na slici ispod se vide otvori na firewall-u predviđeni za hlađenje baterije, a koje zaklanjaju deflektori:


To su ova dva kružna otvora.

Zato smo odlučili da prorežemo otvore i na taj način ubijemo tri muve jednim udarcem: pre svega, umanjićemo čeoni otpor vazduha; potom, obezbedićemo malko bolje hlađenje baterija (na uštrb hlađenja motora); najzad, napravićemo takve otvore na deflektorima da će, gledano kroz žaluzine na kapotažu, izgledati kao da je unutra pravi Lycoming motor.

Otpočeo sam radove na prosecanju deflektora. Prvo sam ucrtao linije preko kojih ću proseći otvore širine 2mm. Moglo je da stane ukupno 9 otvora na površinu deflektora, a da se pri tom ne ugrozi njegova čvrstoća. Premaz epoxy smolom dao je žilavost tablici balze, tako da nije bilo bojazni da ću je sasvim proseći, ili polomiti. Na kraju svakog zamišljenog otvora prvo sam šilom izbušio opkrugle otvore kako bih rasteretio napone prilikom sečenja. Potom sam svaki prorez pažljivo turpijao turpijom za nokte. Trudio sam se da ih turpijam u pravcu kretanja vazdušne struje.


Evo kako je sve izgledalo nekih sat i po kasnije:


A evo kako je juče izgledalo, samo da podsetim:


Uzeli smo crni akrilni sprej, zaštitili ostatak konstrukcije i obojili deflektore u crno:


Evo kako taj posao izgleda na kraju (Bole mi osvetlio mobilnim telefonom samo za slikanje):


Čim je završeno peglanje krila, obišao samo sve spojeve cianokrilatom i zalepili smo šarkice na eleronima:


Završili smo i peglanje trupa pa smo sebe častili jednom nalepnicom - ova nalepnica ne bi trebalo da bude na ovom mestu, jer se na boku hrbata nalazi ogromna nalepnica "Torque", koju ćemo izbaciti zato što nam se ne sviđa. Eto i tu smo (što se estetike tiče) uneli malko izmena:


Na kraju dana, pristupili smo prosecanju trupa na mestu spajanja vertikalnog i horizontalnog stabilizatora jer je to samo privremeni spoj kako bi geometrija trupa bila ispravna. Uglove horizontalnog stabilizatora merili smo prema krilima, koja smo morali da montiramo na trup, ali ta je procedura svima poznata pa je nismo detaljno ovde prikazali... Evo ga prosečen trup.


A, potom i zalepnjen horizontalni stabilizator (Na slici ispod takođe se vidi da smo prosekli otvore na trupu u koje se polažu servo motori, a ivicu natopili cianokrilatom - našim vernim PASCO FIX-om):


Pogledali smo na časovnik i videli da je proteklo devet sati i bacili alat iz ruku, pozdravili se i razišli. Sutra, nadamo se, sledi nastavak radova.

Stanko BG:
Večeras smo ugrabili malko vremena da radimo. Nije se mnogo uradilo, ali su pomaci očigledni:

Zalepili smo cianokrilatom šarkice u kormila visine i pravca i na taj način ih objedinili sa trupom. Veoma smo zadovoljni ovom novom tehnologijom izrade šarkica. To su one savitljive bez šarke i osovinice. Samo se spoje komande u odgovarajući položaj i potom se pusti cianokrilat preko njih koji se kapilarno penje preko tankih vlakana kojima su šarkice prekrivene. Ovo je izuzetno pametna ideja, a kormila uopšte nemaju produvavanje jer je zazor između njih i stabilizatora gotovo nulti. Sa ocim ogromnim komandnim površinama avion izgleda sumanuto, ali to je neophodna nadogradnja firme Extreme Flight u odnosu na originalni avion. Isto tako, poluga repa je malko veća nego na pravom avionu.


Bole je malko išmirglao plastični ram kabine koji je izvirivao preko ravni špernatog ukrućenja, kako bi kabina lepše nalegala na trup.


Na kraju smo zamazali epoxy lepkom to drveno ukrućenje kabine i rebra u korenu krila.


Za kraj večeri smo ostavili razmatranje stajnog trapa - kako glavnog, tako i repnog točka. Odlučil smo da povećamo gume jer letimo sa livade, a ne sa betonske piste. Evo, koliko će veći biti točkovi. Ovo je dobro i stoga što povećavamo udaljenost propelera od zemlje.

Stanko BG:
Večeras je bio peti dan kako radimo na modelu EDGE. Pošto smo se odlučili da stavimo veće točkove, to je iziskivalo niz prepravki. Pre svega smo biaksom proširili otvore na wheelpants-ima, a zatim finom šmirglom doterali:


U originalnoj izvedbi, wheelpants-e je trebalo montirati na trap samo jednim tankim holšrafom koji je trebalo da istrpi sva opterećenja prilikom grubljeg sletanja, travu koja se zavuče unutra pored točka. Ovo nikada ne traje dugo - znamo jer smo gomilu wheelpants-a izlomili samo od običog sletanja na travnati teren. Zato smo fabričko rešenje odmah promenili. Wheelpants-i su odliveni od epoxy smole, imaju umetnutu špernatu pločicu kao ojačanje za montažu, koja je prilikom livenja ulaminirana u konstrukciju. Zbog svih ovih vrlina, odlučili smo da im damo šansu...

Umesto holšrafa, odredili smo mesto wheelpants-ima na karbonskom stajnom trapu, probušili otvor od 4mm i ubacili unit navrtku za m3 vijak. Na ovaj način smo ih napravili lako demontažno-montažnim i prilično čvrstim. Evo kako to sve izgleda:


Stajni trap je izuzetno kvalitetno izrađen. Odliven je od karbonskog tkanja, ali u veoma finom kalupu... ima aeroprofil, levi i desni krak noge nisu pravi komadi, već imaju blagi radijus, baš kao što je slučaj sa trapom velikog aerobatskog aviona EDGE 540. Da ne dužim, stajni trap na ovom modelu je umetničko delo. Evo u nastavku nekoliko slika koje smo slikali prilikom montaže - na avion ćemo ga konačno ugraditi tek kada završimo sa ugradnjom elektronske opreme:



Da lepota bude još veća, trap je lagan kao pero - Ima nepunih 125gr:


Stavili smo ga privremeno da bismo videli kolika je udaljenost wheelpants-a od podloge. U početku nas je neizmerno nerviralo što trap upada u konstrukciju trupa, a nema nikakvu masku koja bi taj urez prekrila - imali smo plan da prepeglamo monokot preko tog "ružnog" mesta. Međutim, kada smo stavili trap, shvatili smo da ne izgleda loše i da je zapravo mnogo važnije da ostavimo ove kružne otvore nepokrivenima, kako bi se oprema aviona što bolje hladila...


U najgorem slučaju, kada je avion na zemlji i tek počinje rulanje, sa ovim većim točkovima, sada smo nekih 10mm viši. Ranije je udaljenost od podloge na najnižoj tački wheelpants-a bila samo 5mm. Dakle, potpuni uspeh - dobili smo i ispod propelera 10mm visine.


Brzo smo montirali i zadnji trap. Potrudili smo se da vijak koji ulazi u kormilo pravca prođe i kroz horn, koji je od pertinaxa, tako da je ta veza sada izuzetno jaka. Sve vijke smo prilikom uvrtanja u trup aviona namazali cianokrilatom kako bi se, bukvalno, objedinili sa trupom.


Kada smo završili modifikacije i privremenu montažu glavnog stajnog trapa, častili smo sebe lepljenjem nalepnica. Avion je polako nastajao pred našim očima... Ali, lepljenje nalepnica je veoma stresno, jer je estetska rabota - em skupo, em glupo  (___) lol Prvo je seckanje i opsecanje trajalo nekih četrdeset minuta.


Onda smo ispeglali Side Force Generator-e i stavili prve nalepnice baš na njih:


Malo po malo, korak po korak, vreme je stalo i mi smo radili, a sve u cilju da po prvi put sklopimo avion i vidimo kako izgleda. Evo i rezultata. Pred nama se "porodio" ovaj predivni letač 21. veka. Sprava koja je možda najbolja u svojoj klasi danas. Remek delo Extreme Flight kompanije - rezultat našeg višednevnog ljubavisanja...



Zmaj vazduhoplova je završen. Preostaje montaža opreme, nakon čega će izrada aviona biti završena.

Stanko BG:
Večeras, šestog radnog dana, Bole i ja smo se zabavljali pripremom elektronike za ugradnju, a ponešto smo i ugradili na model.

Pre svega, odlučili smo da modifikujemo konektore, poučeni iskustvom sa RC čamca koji smo svojevremeno prepravljali sa Glow na elektro pogon. Naime, taj čamac je imao 4S konfiguraciju i konektori su nam se pregrevali i odlemljivali. Imali smo bullet style konektore koji nisu mogli da podnesu protok struje veći od 60A...
Na ESC-u koji smo kupili uz avion nalazi se T connector, koji provodi 50A, a u maksimalnom opetrećenju može, na kratko, podneti 100A, dakle, u ovoj primeni bi ovaj konektor bio u gornjoj granici opterećenosti. Kao što smo čamac popravili ugradnjom XT150 konektora, koji mogu istrpeti 150A nominalno i 200A burst, i na ovaj model smo odlučili da ugradimo te iste konentore. Evo nekoliko slika, uz komentare:


Na slici iznad vidi se da je ESC došao sa T konektorom, ali su pored konektori koje planiramo da stavimo. Evo malo bližeg prikaza



Te iste konektore uparili smo i na baterijama, jer se one kupuju bez konektora pa sami odlučujemo šta ćemo na njih zalemiti. Mi smo se odlulčili za XT 150.


Kada su sva lemljenja bila završena, na motor smo uvili nosač sa četiri vijka. Thread locker je obavezan...


Glavčinu propelera morali smo da montiramo drugim vijcima jer su u kitu ponuđeni vijci koji imaju nosivost tek koliko je navrtka visoka... Mi smo se odlučili za duplo veću nosivost navojnog spoja jer u kućištu motora ima prostora. Ovu smo modifikaciju izveli i stoga što je motor od aluminijuma, i zato što će thread locker držati na većoj površini.


Srebrni vijak je ponuđen u kitu - na njemu nema oznake zatezne čvrstoće - kako su nas učili, to je trgovački kvalitet vijka. Da su barem dali prohromski vijak, ali nije ni to slučaj, već je vijak pocinkovan... Mi smo stavili brunirane vijke 8.8 kvaliteta - makar znamo šta smo stavili. Evo kolika je razlika u nosivosti navojnog spoja:


Kada smo bili zadovoljni kako je naša pogonska grupa pripremljena za montažu, pristupili smo konačnom privijanju motora na firewall. Ispod nosača motora pritegli smo pločicu pertinaxa, koju su ponudili u kitu, što je veoma fin detalj - ova pločica služi da odbija toplotu koju motor emituje na dodiru sa trupom aviona. Pristavili smo i propeler da vidimo kako sve to izgleda.


Avion je veoma lep; evo jedne slike na kojoj se vidi koliko je propeler dobro odabran i usklađen sa konstrukcijom - gotovo da čitava površina njegovog obrtnog diska opstrujava profil poprečnog preseka trupa. U pitanju je Xoar 16/7 propeler.

Navigation

[0] Message Index

[#] Next page

[*] Previous page