Oduvek smo Bole i ja voleli Proboat-ov Shockwave čamac - bilo da je 36 ili 55 inča dužine. Vremenom smo našli dve trideset šestice, ali smo kupili i jedan polovan Shockwave 55.
Gliser je naprava najsličnija aeroplanu i potrebno je imati znanja iz oba sveta da bi jedna takva sprava uspela da plovi i leti istovremeno, da ne kažem da glisira.
Pre otprilike pet godina, poželeli smo da nabavimo i pedeset peticu. Naravno za novu generaciju SHOCKWAVE 55 SS nismo imali love, pa smo kupili polovnjaka starije generacije - za one koji poznaju Proboat Deep V čamce, stari je uvek bio žuti, a novi je beli sa crveno-crnim detaljima na koritu.
Evo kako je izgledao naš SHOCKWAVE:
Ali, mi smo oduvek maštali o SS verziji. Stari ima samo jedno kormilo, nema kvačilo i nema vodenu pumpu. Novi, međutim, ima duplo kormilo, rezonator, vodenu pumpu i modernije servo motore. Radi poređenja, stavljam ovde sliku sa neta, jer nemam sliku našeg čamca pre nego što smo uklonili transom, flapsove i td.
Kada smo najzad dočekali naš novi-stari čamac, bućnuli smo ga u vodu i shvatili da mu je izgoreo klip. Međutim, performanse korita bile su predivne. Išao je lagano vodom, bio izuzetno stabilan... Odlučismo da ga potpuno prepravimo. Neki je prethodni vlasnik bio ubacio rezonator i probušio zrcalo gotovo do vodne linije, samo da bi uklopio izduvnu trubu. To je moralo da se promeni.
Zrcalo sam zakrpio epoxy smolom i vlaknima, u kombinaciji sa seckanim staklom nakon svakih deset slojeva 80gr tkanja. Debljina zrcala je nekih 12mm. Evo kako je izgledalo zakrpljeno zrcalo na koritu:
Pored ispunjavanja velikog otvora, ispunio sam i stare otvore za montažu transoma i flapsova (crvenkaste flekice na koritu, zbog mikrobalona u epoxy smoli). Za celokupni rad koristio sam R&G epoxy smolu.
Boletov zadatak bio je da nabudži mašinu. Čamac je do tada imao ZENOAH 26ccm (crna glava), koji je Bole u potpunosti prepravio i preuredio na 30ccm. Ovaj je poduhvat podrazumevao zamenu radilice, cilindra, klipa, klipnjače, ali je Bole ugradio i kvačilo na motor. Potom smo gledali kako da u korito uklopimo rezonator. Prvo smo napravili dve debelozide teflonske cevi i probali motor da bismo videli na kom mestu se motor pod punim gasom "kači" na rezonator (tj, menjali smo dužinuizduva sve dok motor nije ušao u rezonancu i povećao maksimalni broj obrtaja). Ovo će verovatno morati da se fino doteruje kada motor bude bio pod opterećenjem... Videćemo. Onda smo dizajnirali celokupni krimer (na koji smo uveli i međugranu za vodeno hlađenje) tako da nam rezonator izduvava na jednom od fabričkih atrapa izduva na koritu. Na slici iznad krajnji levi (PORT SIDE) izduv je pravi
Dodali smo i pumpu za vodu i duplo kormilo, kao i sasvim novi transom i nove, podesive flapsove. Čamac je, na kraju veoma lepo uklopljen.
Gledano otpozadi, na zrcalu se nalaze dva usisa za vodu. Levi nije povezan na pumpu, samo hladi krimer i voda se dalje izbacuje na STB strani korita. Desni usis za vodu ide u pumpu za vodu, a zatim ide kroz glavu motora, a voda se takođe ispumpava na STB strani korita. Evo nekoliko slika:
Nigde na svetu nismo mogli da nađemo vetrobran, koji nije postojao na čamcu kada smo ga kupili, jer je ovaj model odavno prestao da se proizvodi, pa smo rub kokpita obojili plavom bojom, kao što se na nekim Offshore čamcima i radi, jer bi se od brzine i silnih udara u talase vetrobran polomio - i mi se nadamo da ćemo imati silne udare u talase i velike brzine
Da bismo ostvarili komandovanje duplim kormilom, morali smo komandu da izmestimo pomoću napravljene klackalice. Evo kako smo to rešili - obavezno je bilo i zadihtovati prodor komandne poluge kroz kutiju za elektroniku:
A, evo i slike, nakon nepunih pet godina završenog i restauriranog čamca, koji je sada već postao legenda, jer se više ne proizvodi. Toliko o našoj preduzimljivosti i brzini... No, šta da se radi... posao, obaveze - dobro je da i ovoliko postižemo:
