Јуче сам имао ударнички дан. Одлио сам горњи део трупа.
Пошто је стаклено платно већ било припремљено, почео сам са мазањем калупа одвајачем.
Такође сам и цеви за позиционирање вођица бајонета и завртње за позиционирање вођица трна, у зонама где може доћи до додира са смолом, намазао одвајачем.
Као одвајач сам користио восак и то на калупу три премаза плус један крајњи премаз са
ПВА одвајачем. Вођице и завртње сам само један пут премазао воском.
Замутио сам смолу и наставио са радовима.
Први сам део смоле помешао са микоробалоном и тиме попуни све оштре ивице и детаље.
Остатак калупа сам премазао чистом смолом и онда започео са слагањем платана. Прво сам поставио једно платно од 50g/m
2, а после њега још два од 163g/m
2.
С обзиром да је бајонет крила из два дела и да се на овај начин оптерећење од момента крила уноси у труп, морао сам да ојачам труп у зони бајонета. Ово сам, за почетак, урадио са два слоја платна од 163g/m
2.
Онда сам поставио вођице бајонета.
Такође сам, између труп и вођица убаци уметак од балзе 3mm дебљине који треба да буде испуна композитног сендвича.
Сада сам и са предње и са задње стране овај склоп ојачао са по два платна од 50g/m
2.
Као завршну фазу ојачања сам поставио, преко вођица бајонета, два платна од 163g/m
2.
.
На крају сам склопове вођица трнова, смолом помешаном са микробалоном, залепио за труп.
Ово је, чини ми се, најкомпликованији део од композита коли сам до сада радио.
Планирао сам да га радим око два-два и по сата, а радио сам га више од четири.
На крају нисам имао више снаге да напишем овај текст, као што то обично радим кад завршим посао, па га пишем данас.