RAZNO > AUTO / BRODO MODELI
LIMO TENDER
Stanko BG:
Moj drugar Dušan Antić, već godinama projektuje brodove i ja pomno i sa velikim oduševljenjem pratim njegov rad. Pre mesec dana, tako se dogodilo, pozvonio mi je telefon i sa druge strane veze začuo se Duletov glas; kaže: "Stanimire", (tako on mene u šali zove), "samo ti možeš da mi pomogneš. Jedna od najjačih firmi na svetu, 'SUPERYACHT Tenders & Toys', ponudila mi je mesto na svom štandu ove godine na sajmu brodova i jahti u Monaku. Treba mi maketa mog broda. Imamo mesec dana da je napravimo."
Razmislio sam pola minuta i odgovorio da je to apsolutno nemoguće. On se nasmejao i dodao da su mu svi maketari na svetu odgovorili isto, to jest da je potrebno nekih šest do osam meseci da se maketa uradi, a da o cenama i ne govorimo... Bio je 17. avgust kada smo se čuli. Danas je 25. septembar i on je sa svojom maketom u Monaku, prezentuje svoj rad. U pitanju je model broda koji on pravi i prodaje sa uspehom. U pitanju je Tender brod od 37 feet-a, takozvana limuzina koja služi za transport sa velike jahte u luku i na druga odredišta, a može se koristiti i za razne čarter izlete. Evo kako jedna od varijanti (sa dva vanbrodska motora Mercury Verado od po 300 konja) izgleda.
Model koji je trebalo da pravim za nijansu je drugačiji: ima brodske Vovlo Penta motore sa Z nogama i zbog toga više mesta na zadnjoj platformi.
Da nastavim priču... U tom neobičnom telefonskom razgovoru, dogovorimo se Dule i ja da ipak počnem radove, a da će mi on pomoći koliko može. S obzirom na to da je već osam brodova napravio i prodao, svakako da je u računaru imao sve moguće 3D modele (kako samog korita, tako i nadgrađa i svih drugih detalja na brodu). Kažem mu da mi odštampa na 3D štampaču u pravilnoj razmeri sve te delove. Tako je počela akcija...
Već na prvom sastanku, koji smo zakazali sutradan, izneo sam plan gradnje Duletu i shvatili smo da mi nedostaje oko 15 dana, to jest da će se dogoditi da dnevno moram raditi i po 20 sati... Naročito vikendima, kada ne idem na posao u školu. Tako je svih ovih proteklih mesec dana i bilo. Ozbiljan napor, ali, čini mi se, i ozbiljan rezultat. Evo kako je sve izgledalo...
Po rastanku sam kući poneo dve zadnje klupe, koje su odštampane na malom Duletovom Makerbot 3D štampaču.
Odmah sam počeo gradnju rukohvata koji treba da su imitacija tikovine. Za tu priliku sam koristio furnir od oraha, debljine 0.4mm. Furnir sam morao da nakvasim vodom i savijem:
Poleđinu rukohvata napravio sam od savitljive PVC folije i prelepio je aluminijukskom folijom kako bi imitirala prohromski deo. Furnir sam za foliju debljine 0.5mm lepo prilepio PASCO FIX-om.
Potom je usledilo gitovanje i špricgitovanje klupica kako bi se izgubili tragovi od 3D štampe. Ovo je najmukotrpniji posao koji oduzima najviše vremena, ali je rezultat uvek prelep. Dobije se sitna, umanjena verzija prave stvari.
Iako je gitovanje naporno, rezultati su uvek divni. Evo kako su klupice na kraju ispale:
Dok sam se zabavljao klupicama, Duletu je, naravno, crkla glava na njegovom Makerbot-u i morao je da se obrati firmi 3D Republika, kako bi tamo nastavio štampu. Stigao je i trup broda:
Prilikom štampe trup je pukao na pola jer je bio veoma zahtevan za njihov štampač, dužine 600mm. Ovo je za Duleta bilo tragična vest, ali sam mu još na sastanku bio obećao da ću napraviti funkcionalo osvetljenje broda i, činjenica da je brod pukao, samo mi je išla u korist, mogao sam lakše da provučem instalaciju kroz konstrukciju broda: sreća u nesreći...
Pa ipak, 3D štampa je još uvek u veoma ranoj fazi razvoja - delovi su pregrubi, na sve strane poligonalne ravni, resterizovana površina i bedan završni sloj: treba ih šmirglati i gitovati do iznemoglosti, jer se od broda zahteva savršeni sjaj u kome se čovek može ogledati...
Brže bolje, ugradio sam noseće grede u trup epoxy smolom i tako obezbedio da se čitava sprava može sklopiti onog trenutka kada završim izradu osvetljenja...
Otidoh u stari radio klub, a sadašnju prodavnicu elektronike "Kelco" i kupih tamo led diode, kabliće, prekidač i baterijski trej - onaj najmanji za AAA baterije, jer jedino on može da se sakrije ispod zadnje platforme:
Već istog dana, jer vreme leti, počeo sam da provlačim kablažu kroz konsktrukciju broda, da bušim određene lokacije i da lemim instalaciju... Uveče, to jest negde oko 2 posle ponoći, imao samo osvetljenje na brodu:
Naročito sam ponosan na navigaciona svetla i sidreno svetlo koji se nalaze na nadgrađu broda, a sijaju belim, zelenim i crvenim svetlom. Prvi put sam mogao da sklopim trup jer je u međuvremenu stiglo i nadgrađe sa 3D štampe...
Na trup sam sutradan stigao da prinesem sada već urađene i ofarbane zadnje klupe:
Otpočela je borba sa enterijerom, na kome je bilo izuzetno mnogo posla: toalet, kuhinja, sedišta, pod koji imitira tikovinu, stepeništa... Sve sam to radio grozničavo, a Dule je samo donosio 3D odštampane delove. Jedna veoma lepa zanimljivost: naime, u firmi 3D Republika imaju 3D štampač koji štampa komade od epoxy smole. Iako je pakleno skupo, ova štampa gotovo da nema rasterizovanu površinu, lako se priprema za farbanje jer je od epoxy smole. Otkriće ove usluge, bilo je spas za mene. Za dva dana sam uspeo da pripremim sve detalje enterijera...
Naročito me je zabavila sudopera koja mora da bude kalota određenog prečnika:
Muvao sam se po podrumu i tražio neki takav deo... Najzad, našao sam stari pojas za spasavanje, koji je moj otac (kada smo pre trideset godina leteli iz Dubrovnika za Beograd), izvadio ispod sedišta u Boeing-u 737 200. Pitao je stjuardesu da li može da ponese kući jedan pojas i ona mu je (takva je to zemlja bila) odobrila. Ja sam bio van pameti od sreće. Pojas za spasavanje je žute boje, a na sebi ima pozicionu lampicu na levom ramenu koja se pali u dodiru sa slanom vodom, ima piske za naduvavanje, ali ima i dve ručice koje pokreću CO2 gas iz malenih bočica, kada se potegnu i na taj način naduvaju pojas. Pogledam bočicu, izmerim i, shvatim da mi baš to treba!
Odsečem vrh, ispoliram i izlakiram ga i dobijem savršenu sudoperu - uvek je avijacija ta koja pobeđuje :big smile
Evo kako su izgledali svi elementi enterijera nakon gitovanja, šmirglanja i farbanja - spremni za ugradnju (sudopera stoji pored klozetske šolje):
Tu su i frižider, i pregradni zidovi, i stepenice, ali tu je i osvetljenje... U međuvremenu su stigla i sedišta, ali njih je tek trebalo farbati u dve boje. Stigao sam da ih ofarbam u belu boju, a bež boja je morala da legne tek sutradan... Pa ipak, sve sam napasovao i slikao.
Već sutradan, počeo sam da pripremam sedišta, naslone za ruke; da bih sve mogao da objedinim u završen enterijer:
Sedišta su dvobojna, pa je rad na njima oduzeo mnogo vremena:
Naročito sam se zabavio oko naslona za ruke jer na njima mora biti otvor za čašu, ali i jedna strana mora imati efekat ogledala, za šta sam koristio prohrom debljine 0.5mm. Naslone sam isekao od aviošpera debljine 5mm, slepio tri u sendvič i ošmirglao oblik. Na jednu stranu sam prilepio prohromsku pločicu, da bih ih na kraju probio finom burgijom i ugradio u njih aluminijumsku cevčicu koja imitira otvor za odlaganje čaše. Evo kako su na kraju ispalli nasloni za ruku - ukupno su mi oduzeli 35 radnih sati:
Evo jednog detalja - lavabo u kupatilu, sa ormarićem i slavinom:
Enterijer je, najzad, bio gotov - mogao sam da sklopim delove trupa i da otpočnem radove na spoljašnjosti:
U enterijeru se nalazi ogledalo (takođe od prohroma debljine 0.5mm) na koje sam naročito ponosan jer se za posmatrača u tom ogledalu ogleda sedište enterijera:
Evo, kako se mogao videti, u datom momentu, enterijer, nakon što sam stavio nadgrađe i spojio trup:
Sutradan sam otpočeo gitovanje kompletnog trupa - to je bio mukotrpan posao koji je trajao 5 dana neprastano i ukupno 70 radnih sati...
Naročito sam bio ponosan na poziciona svetla. Uspeo sam da ih napravim gotovo identičnim u odnosu na pravu stvar, čak sam i šmirglao diode da bih dobio željeni oblik:
Proverio sam osvetljenje i sve je radilo besprekorno - naročito je lepo izgledalo osvetljenje enterijera:
Pristupio sam izradi prohromskih podnožja za bitve. Ova akcija oduzela mi je čitav radni dan, ali efekat prohroma debljine 0.5mm, koji sam savio i koji se presijava i ogleda je neizostavan...
Nakon tog posla, moglo se pristupiti farbanju. Koristio sam Max Meyer farbu sa malo sporijim učvrščivačem (4000) kako bi se moja akrilna boja slegla i dobila besprekorni sjaj. Prvo sam model ofarbao u belu boju (na zadnjem luku trupa lepo se može videti neonsko svetlo, kao u ogledalu):
Potom sam sutradan zaštitio ostatak broda i pripremio se za farbanje crne boje:
Kada sam skinuo zaštitnu traku (a koristio sam 3M samolepljivu traku, debjine 3 i 5mm jer jedino ona može ostvariti tako preciznu liniju), lepota i sjaj modela su me zadivili. Mogao sam svoje lice da vidim u bokovima trupa i na krovu. Prelepo! To mi je saznanje dalo snage da pristupim daljim radovima.
A, ti, dalji, radovi podrazumevali su izradu eksterijera borda - onoga što se najviše vidi i što je na udaru i što čini svu lepotu ovog i bilo kog drugog broda. Dakle, stres: kratko vreme, a zahtevi maksimalni. Imao sam još pet dana do isteka roka. Tih pet dana nisam spavao. Srećom, zahvatio me je vikend i mogao sam da radim 24 časa dnevno - što sam i učinio. Desilo mi se da dva puta zaspim i probudim se nakon dva-tri minuta na časovima u školi. Učenici su, za divno čudo ćutali i strpljivo sačekali da dođem sebi...
Otpočeo sam odmah, čim se farba osušila, jer vremena za divljenje nije bilo... trebalo je uraditi kokpit i prednju palubu na kojoj boravi skipper broda:
Nalepnice za kokpit napravio sam na vodenim nalepnicama (A4 tabak kupljen u Kini na kome sam u Copy Planet-u odštampao moj dizajn, izrađen u Adobe Ilustratoru). Pošto su bili u pitanju vektori, sve je ispalo savršeno precizno... Bio sam zadovoljan, a štampa je koštala 180 dinara:
Kokpitu sam pridodao vetrobran i potom volan i radio stanicu i komandu motora...
Istovremeno sam sastavio i obojio Z noge, sa svim detaljima koje imaju: oznake, hidrocilindri za dizanje/spuštanje, propeleri...
Stepenice i patos sam obložio imitacijom tikovine - furnir na koji sam nalepio providnu foliju sa isctanim planom tikovine koji mi je uradio Dule, a zatim sve izlakirao polusjajnim lakom... Evo kako je skipper-ovo radno mesto na kraju izgledalo - sredio sam mu i sedište:
Enterijer i eksterijer najzad su bili u saglasju i brod je počeo da liči na original :)
Trebalo je sada napraviti rukohvate, prilagoditi Z noge da budu montažno/demontažne radi lakšeg menjanja baterija, išmirglati i ispolirati čitav trup, zalepiti odbojnu traku koja obujmljuje čitav trup, i tome slično. A, vremena je bilo malo...
Za kraj radova odredio sam izradu rukohvata. Nakon poliranja, uklapanja Z nogu, montaže svih delova i finalnog lepljenja, usledila je najfinija rabota: rukohvati. Njih sam zamislio da realizjem na sledeći način: Prvo sam isekao tračice od aluminijumskog lima širine 3.5mm, a debljine 0.5mm te tračice sam zatim isekao na dužnu meru i prineo ih brodu kako bih ih pozicionirao i dimenzionisao. Potom sam ih izbušio otvorima po središtu, a na tačnim udaljenjma kako bi kroz te otvore išli stubići koji ih fiksiraju za trup broda - moji stubići biće skraćene špenadle. Odbojnike sam napravio od aluminijumske cevke OD1.5mm:
Zatim sam na aluminijumske trake nalepio furnir i izlakirao ga, a potom izbušio trup na tačno određenih dvadeset mesta: toliko stubića za fiksiranje ima (prečnik burgije 0.4mm):
Svih šest rukohvata sam objedinio u celinu: rukohvat, skraćena špenadla, alu cevčice i tako ih potom zalepio na trup:
Na brod sam montirao i odbojnu traku - za tu namenu sam koristio keder za prozore - profil "D", koji se u ovoj razmeri broda savršeno dimenziono i estetski uklopio:
Završetke kedera sam osmislio tako što sam u keder uvukao aluminijumsku pločicu debjine 3mm, a širine 5mm i obrusio je na sjaj završnom šmirglom granulacije 2000.
Brod je najzad bio gotov... u poslednjem trenutku. Pogledao sam na sat, bilo je 5 ujutro. Dule je trebalo maketu da uzme tog popodneva i da sutradan putuje u Monako. On je napravio kofer za transport i postolje za brod, koje smo kasnije zajedno prilagodili brodu i pripremili i spakovali... Evo nekoliko slika gotovog broda. Ukupno je utrošeno 300 radnih sati da bi se ovaj brod napravio. Nadam se da će mnogi na forumu uživati. Srdačan pozdrav, Stanko.
Sava:
Uživao sam u ovoj prezentaciji prije nego je objavljena na forumu. Drugar Stane mi je poslao poprilično slika u gluvo doba noći, a ja kao opčinjen gledao sam skoro do jutra. Oduševljen sam. Sitnice i savršeni detalji su samo doprineli čitavom utisku. Mogu samo da žalim što sve nisam video uživo.
Stanetu naklon do zemlje i kapa dole.
( ne nema smajlića, ovo je mnogo ozbiljna stvar)
dkk:
Izuzetno, svaka cast.
Stanko BG:
Hvala vam ljudi na pohvalama i komentarima. Dule je upravo poslao slike iz Monaka. Nosi kataloge... Na jednoj slici maže keder finom kremom za zaštitu kože i gume... Poslao slike drugih maketa, ali kaže da smo mi i dalje najbolji :)
Ipak, te makete su pravili profesionalci...
Ali, podvig je što smo sve stigli na vreme da uradimo. Dule je, kao i uvek, vredan pa sad i dalje radi u Monaku, dok se ja s pravom odmaram.
pnedic:
Ostao sam bez teksta !!!!
SVAKA CAST !
Navigation
[0] Message Index
[#] Next page
Go to full version