Prosto nisam znao da li da temu u vezi sa ovim prelepim avionom stavim u kategoriju aerobatskih, ili skala modela, ali, s obzirom na istorijsko nasleđe Zlin aviona, odlučih se da postavim ovde ovu temu jer ptica o kojoj ću pisati zaslužuje da bude nazvana punopravnim aerobatskim majstorom neba.
Bole i ja imamo model Zlina već više od 25 godina. Sećam se da je stigao u naše ruke kada smo bili veoma mladi, sa krilima koja su bila testerom presečena na pola, sav izlomljen i star. Nije imao stajni trap i nije imao pogonsku grupu. Sajle za elerone bile su aljkavo ugrađene u krilo, avion i danas ima veliki luft u eleronima - plašili smo se flutter-a još tada, a sada sa osmehom zaključujemo da ćemo uz pesmu raskopati krilo ne bismo li to popravili. Pa ipak, od silne želje i strasti, počeli smo restauraciju modela i na njega montirali Webra motor od 15ccm. U to vreme su nam pomagali Coka i Petar Smiljanić da spojimo krila i centroplan umotamo u staklotkanje i epoxy smolu. Presvukli smo avion monokotom i spremili ga za let. Mnogo neporspavanih noći smo proveli, kao tinejdžeri, gradeći ovaj avion.
Na kraju balade, pošto smo bili klinci, otišli smo samo jednom na letenje. Bole je leteo jedan start, Coka dva, ja nisam leteo... Ustanovili smo da je motor dovoljan da avion leti, ali da bi mogla neka "Kvadra da čučne"... Spakovali smo avion, odnelli ga kući i više nikada nismo ni probali da ga poletimo. Malo po malo, sve se raskućilo. U to vreme servo motor je bio suvo zlato, pa smo iz aviona izvadili servoe i prijemnik. Potom, motor smo nekome prodali i avion je više od dve decenije stajao na polici.
Međutim, nađem jedan snimak pravog Zlina na You tube kanalu:
Sva mi se ljubav prema tom avionu probudi. Setim se kako sam u Zrenjaninu, na aerodoromu "Ečka", zajedno sa Milošem, video jedan rastavljeni i u ćošak nagurani Zlin. Istražim da je pilot sa ovog snimka, Léon Mathis imao 68 godina kada je poginuo u nekom đubretu od ultra lake letelice, upavši u kovit prilikom naglog dodavanja gasa na motoru. Čovek je posedovao ovaj Zllin sa snimka (to je model 526AFS, sa karmanovim slivnikom, moderniji), leteo i ljudima mamio osmeh na lice. Pogibe jedan tako dobar pilot u bedi nekakvog poluproizvoda privatničke vazduhoplovne industrije...
Zlin je dobro poznat avion, dika i ponos češke vazduhoplovne industrije - osvojio je prvo mesto na FAI Svetskom prvenstvu u aerobatskom letenju 1960. u Bratislavi, potom 1964. u Španiji, potom 1968. u Istočnoj Nemačkoj; avion koji je naša vojska koristila za osnovnu obuku aerobacija i budućih vojnih pilota pa se poneki mogao naći i u aeroklubovima. Jednom rečju: divan, još jednom rečju: predivan avion.
Sva mi se ljubav vrati i pozovem Boleta telefonom - bilo je to pre tri godine. Kada me je saslušao, Bole se oduševio i prisetio kiselo našeg jedinog leta i sudbine tog aviona. Utešio sam ga, rekavši da je došlo vreme da se ptica ponovo vine u nebo. Evo kako je naš Zlin izgledao kada sam ga slikao 2017.:
Davne 1995, ili je bila 1996., ne sećam se, toliko smo žurili da pripremimo avion za let da ni crni detalji šare na kapotažu nisu obojeni... E, Bojane, Bojane... Stane tužni, gde će vam duša...
Avion je u odličnom stanju, sve je na svom mestu, još uvek se prisećam sa osmehom kokpita koji sam sa pažnjom i maketarski zaluđen napravio. Točkovi Du-Bro, kupljeni su u "Americas Hobby Center" prodavnici u New Yorku pre cirka 25 godina - naš drugar Milenko je išao u New York i nema ko mu nije nešto tražio da mu donese - bila druga vremena. Raspon krila je 2.3m i masa nepunih 10kg. Prava lepotica...
Nakon nekoliko razgovora, Bole i ja smo se odlučili za četvorotaktnu pogonsku grupu, i to benzinac... Izbor je pao na NGH GF38, motor od 38ccm, mnogo hvaljen kada smo ga 2017. godine kupili, a danas mu je cena skočila u nebo. Mi smo ga svojevremeno duplo manje platili.
Uz motor se dobija sav potrebni hardware: svećice, sistem paljenja, nosač motora, kablovi, alat, špijun za štelovanje zazora ventila - jednom rečju, pun pogodak i potpuni uspeh. Motor je masivniji od Webre za nekih 150gr, što gotovo da neće ni pomeriti težište aviona... Propeler smo uzeli karbonski 20x8, što će biti više nego dovoljno za ovaj lepi avion.
Nakon svega ovoga, pogledali smo model i bez reči se sporazumeli da bi bio red da skinemo žice sa krila i umesto njih ugradimo retrakte. Pitanje retrakta lomilo nam je glavu nekoliko dana. Naime, Zlin uvlači stajni trap pravolinijski unazad, ne uvrće nogu kao recimo P40 Curtis, ili F4U Corsair, stoga je izbor trapa složeniji jer treba kupiti u Robartu neki trap koji će trpeti podužno opterećenje, to jest, koji ima upornicu iza noge... Za sada smo tu stali... izbor stajnog trapa. Ovaj izbor u mnogome određuje i diktira debljina aeroprofila. Pošto je avion na Kosmaju, a Bole je sada tamo zbog Corone, zamolio sam ga da mi snimi aeroprofil na mestu gde treba da se nalazi stajni trap... Njegovo merenje krila usloviće dalje procene i odluku.
Pošto Robart sve svoje crteže daje u .pdf frmatu, koristim Adobe Ilustrator da bih skicirao presek krila aviona i uklapao stajni trap. Evo kako probe izgledaju (Na slici ispod se vidi Robart 630 stajni trap i otprilike nacrtan presek krila u ravni u kojoj bi trap trebalo da se uvlači - još ne znam kako stavri stoje: čekam sa nestrpljenjem Boleta da mi pošalje mere aeroprofila)...
Za sada sam pretpostavio da je na našem modelu simetrični aeroprofil NACA 0015 i da bih u avion ugradio Robart 630 seriju trapova i 670 seriju Robostrut nogu, prečnika 1/2'', što je malo manje od 13mm. Ali, ako bude sreće i ako aeroprofil dozvoljava, najrađe bih u avion ugradio iste trapove kakve imaju veliki skala modeli, Robartove, serija: 151E, modifikovane da se ne uvrću prilikom uvlačenja... Jedva čekam da dobijem od Boleta podatke pa da nastavim sa usvajanjem stajnog trapa za našeg Zlina.
Pozdrav do sledećeg puta.
