Vremenom su se kojekuda rasturile modelarske fotografije pa sam u "Predstavite sebe i svoj hangar" objavio samo ova dva filmica. Zavrsio sam svoj najnoviji model Quest-50 a zimski modelarski dani dugi, ispreturao sam sve i pronasao nesto slika. Uspomena i secanja na pretek. U prolece 1990. sam sluzbeno putovao u Nemacku. U kuci smo se dogovorili da nabavim nesto od modelarske opreme a na polasku su moja zena i 14-to godisnji sin insistirali da cim obavim tu kupovinu, pronadjem negde telefon i odmah javim. Mobilni, Email, he, to niko nije mogao ni da pretpostavi da ce biti izmisljeno. Kupio sam Graupnerovu Cesnu (ARF), motor i sve sto treba i doneo u Novi Sad.
Ostavili smo joj kosti u jednom kukuruzistu u Sokobanji.
"UnisTurs" 2 x 50 DM. i moj sin i ja se nadjosmo u svercerskom autobusu za Minhen. I opet ARF Graupner PiperCub i obavezno casopis Modell.
Cub smo mnogo kasnije probali dva-tri puta, nije nam islo i vise se ne secam kome smo ga prodali. U Modell-u medju oglasima, modelarska prodavnica sa vlasnikom na "ic".
Slatko se porazgovarasmo, ja mu se izjadah a on kaze da obavim uplatu na njegov racun pa ce mi poslati Simprop-ov Super-Chart i da cu na njemu sigurno nauciti da letim.
Rece doduse da bi prvo trebalo dobro savladati letenje na RC jedrilici pa tek onda preci na motorne modele. Moj kolega sa posla je tih dana putovao u tada Cehoslovacku i otuda mi doneo dve jedrilice
"Vega" firme Modela.
Sada smo vec imali malu flotu. Bezbroj odlazaka na Cenej, bezbroj lomova ali nas je polako krenulo.
Odnosio sam ovaj plavi Super Chart na Cenej i tamo ga uglavnom vozio kao autic. Jednog popodneva mi pridje neki covek, rece da je pilot i da se zove Pelagic, rodjeni brat Srdjana Pelagica. Kaze da nikada nije leteo RC avione ali bi da mi pomogne, da me ohrabri, da mi to poletimo. Napravljeno je kaze, da leti, cuvaj brzinu, pravi blage zaokrete a nekako cemo i sleteti. Tako i bi. Ceo avion kuci a sreci nigde kraja. I dalje sam leteo krpez od jedrilica, to mi je bilo kao trenazni model.
Ubrzo su dosla nova poznanstva, Rale, Zoran Posarac, Mirce, Nesa, Jole, kasnije se krug predivnih ljudi iz sveta modelarstva sirio a ja sebe danas smatram neobicno srecnim covekom sto sam deo te sjajne porodice.
Rale, Mirce i ja smo jedno vreme bili clanovi zrenjaninskog aero kluba i tamo sam od uvek predusretljivog Nese dobio trup ovog
Delfina. Nikad vece krsine i nikad veceg stresa, ali i mecku nauce da vozi bicikl... Siromah stradao je negde na Ceneju, ali tu je opet Nesa, novi trup i opet krila iz neke cenejske magaze.
E ovaj je toliko bio deformisan da je leteo gde je on hteo. Leteo sam ja to a onda ga neostecenog vratio zrenjaninskom aero klubu.
U medjuvremenu sam napravio HAPCI, 1.2m, srednje-krilac iz Ceskog casopisa "Modelar". Mali prikaz plana a onda povecanje na 1:1. Motor MVVS 3.5 ccm. i tu je pocelo akrobatsko letenje. Nesolidno uradjen horizontalac je pukao bas kada nas je bilo najvise na Ceneju. Samo je ostala hrpica cackalica. Znam da sam se osecao veoma postidjen. (Sve sam preturio, nemam ni jednu njegovu sliku).
Opet casopis "Modelar", opet jedan mali prikaz plana, povecanje na Ozolitu, i posle nekog vremena sam postao vlasnik
dvokrilca "Tomy". Divan avion, godinama sam ga leteo. Onda sam na Lisicijem jarku upoznao Coku, cini mi se. Stalno sam imao manjak prijemnika pa sam nesto vadio iz jednog modela i stavljao u drugi. Nabavio sam jedan Multiplex (indoor), nisam imao pojma sta to znaci. E sa njim je prvo stradao ovaj dvokrilac a za njim jos dva-tri modela.
Raletu sam pricao bajke o mom Rtnju i Sokobanji i za godisnji smo se nasli tamo. On je imao jedrilicu njegove konstrukcije a ja
"Moskita", poklon od Joleta. Od kompletnog plana letenja bila je dobra jedino jagnjetina u obliznjoj kafani.
