Ливењем композита у калупу раде се комплетне летелице, што је у пар примера показано и на овом форуму. Ја ћу се овог пута задржати на једном једноставном делу, примереном аматерској градњи модела. Ради се о крају крила (или репова) - терминезону.
На примеру крила из моје предходне теме, даћу кратак опис како сам то радио.
У тренутку, када сам требао да почнем израду терминезона за крило, био сам у дилеми да ли да их издељем од балзе или да их урадим од композита. С обзиром да крило, мог модела, има симетричан аеропрофил, оба терминезона, леви и десни, су истоветни. Ово ствара могућност да се из једног калупа могу направити оба. Ово је било пресудно за коначну одлуку, јер сам проценио да ми за израду калупа треба, можда, мало више времена него за два терминезона од балзе. Сам модел сам направио од стиродура. У првом кораку сам га исекао помоћу загрејане жице и шаблона од авиошпера, исто као кад се ради крило. У другој фази сам га профилисао брусним папиром (шмирглом). Морам напоменути, за оне који то нису радили, да се стиродур доста фино обрађује шмирглом. Када сам постигао коначан облик, терминезон сам обложио једним слојем стаклене тканине (163gr/m2) и одговарајућом количином епокси смоле. Након сушења смоле, обложену површ сам, прво обрадио брусним папиром (да се изгуби структура платна), а потом исполирао водобрусним папиром. Овако припремљен модел сам сместио у кутију направљену од медијапан плоче и лесонита. Кутију сам предходно прелакирао епокси смолом, разређеном ацетоном (2/3 смоле и 1/3 ацетона). Кутију сам, такође, исполирао водобрусним папиром. Ово, назовимо, епоксирање и модела и кутије је неопходно, прво да би се добила глатка побрш, а друго да материјал не би упијао ни одвајч ни смолу приликом израде калупа. Странице кутије су, међусобно спојене вијцима за дрво, ради лакшег вађења калупа.
Пошто је кутија са моделом била готова, намазао сам је одвајечем, да би калуп могао да се скине после сушења. Намазао сам два слоја силиконске масти и један ској поливинил алкохола. Силиконску маст мажем меком крпом, сачекам да се осуши и потом чистом меком крпом изгланцам, док крпа не почне лагано да клизи. Тако два пута. После овога, трулекс крпом нанесем још један слој поливинил алкохола.
На припремљен модел сам нанео слој алатног желкота и сачекао око сат и по да се просуши. После овога сам на желкот нанео четири слоја стаклене тканине од 163gr/m2 и одговарајућу количину епокси смоле. Остатак кутије сам напунио остацима стаклене тканине од ранијих радова и, наравно, епокси смолом. Све ово сам ради четком. После 24 сата сушења сам имао готов калуп.
Сам термонезон сам радио од два слоја стакленене тканине (163gr/m2) и епокси смоле.
Калуп сам намазао са два слоја одвајача. Само код првог одливка, после је довољно један пут.
Искроио сам тканину и размутио смолу. С обзиром да нисам имао желкот, у први слој смоле сам додао аеросил, прах који повећава гистину смоле. Он се додаје кад треба да се попуне оштре ивице калупа и да спречи одизање платна, поготово код калупа са малим радијусима. На ово сам поставио прво платно, четком истиснуо смолу кроз њега, додао смоле где је било потребно, поставио друго платно и поновио поступак. Сутрадан, пошто се смола осушила, извадио сам терминезон из калупа и скалпером и брусним папиром обрадио ивице. Први терминезон је био готов.
На исти начин сам урадио и други терминезон и потом их уградио на крило.
Још само да кажем да ми је за израду једног терминезона било потребно ефективно око пола сата (не рачунајући време за сушење одвајача и смоле).
