Tek sada videh da poodavno nisam pisao nista o Zerou.
Trapovi su kvalitetno i brzo poprevljeni (hvala Beli), i luminujum koji je Beli koristio je, bar tako meni izgleda, mnogo kvalitetniji.
Od tada, Zeroa sam leteo jos dva dana. Iako su tockovi poveliki , neverovatno je da uvek uspem da nadjem neke kanale i rupe. Pocetkom godine, uspeo sam da u Cacku, pri sletanju pogodim
pukotinu u zemlji. Srecom, iako je brzina bila velika stete nije bilo. Model se tada ponasao dobro, lako polece, u vazduhu nema nikakvih problema. Sletanje je druga prica. Model je poprilicno tezak,
i jos uvek ne mogu da mu uhvatim neku foru za sletanje jer, ako je sletanje bez gasa, model pada kao cigla, velikom brzinom, a ako mu dam gas, cak i samo malo, slece brzo.
No, prosli vikend se opet letelo, u Kraljevu ovaj put, i prvi put sam ga poletao sa trave. Vec pri prvo rulanju dva peha. Prvo, opet otpada guma sa zadnjeg tocka. Tek kada je otpala,
vidi se da to u stvari i nije guma vec sunjer, presvucen gumom. Sta da se radi, bez zadnjeg tocka model moze da leti, krecem ka pisti - rupa. Tocak upada u kanal sirine tocka i dubine
tolike da je elisa skoro doditivala zemlju. Srecom, model sam taksirao, tako da stete nije bilo.
Sto se letenja tice, tu se pojavio onaj treci problem (gde su dva mora bitii treceg). Model penje u vis toliko da ne mogu da ga spustim na zemlju. Ovo se pre nije desavalo. ne toliko. Da li je u pitanju tremika,
sta li, uglavnom trimer sam digao do kraja i avion cak i na pola gasa penje. Niski prelet je maltene nemoguc. Sve vreme guram palicu na dole i onog trenutka kada je pustim, model poskoci u vis
Sta je tu je, malo trimer malo stelovanje stanice, horizontalac, poprilicno na dole, i napravio sam jos 4 starta. Model je spreman, i u nedelju ponovo polece sa aerodroma u Kraljevu.