Hajde da se i probni pilot javi...
Prvo da vam kazem da pratim ovaj projekat od pocetka, cak se secam i kada smo prvi put pomenuli Helcat, dosta pre nego sto je kupljen. Od tog trenutka, Mirce je sve sto je uradio i sto je pratilo ovaj projekat uradio vrlo studiozno.
Zato, kada sam u nedelju dosao, izjutra, tehnicka resenja i izvedenost istih me nije zabrinjavala.
Poprilicno smo pricali o tezistu i misljenja sam da je polozaj tezista na planu dosta u napred (na nekih 26-7% SAT-a).
Iako sam predlagao da prve probe izvedemo sa svega 1kg olova, cime bi teziste bilo na 30-ak% SAT-a, Mirce je insistirao da sve dovedemo na ono sto je preporucio Ziroli.
Takom je nepuna 3kg olova zavrsilo u nosu.
Dan pre dana D, naspavao sam se i kada sam to jutro seo na Drag Star-a (motorcikl) ostavio sam sve probleme iza sebe.
Nisam razmisljao ni o poslu ni o kuci, skoncentrisao sam se samo na let.
Kada sam stigao, pogledali smo par snimaka na You Tube-u da bi otprilike stekli utisak o brzini modela, duzini zatrcavanja, sletanju.
Koliko sam se zrtvovao, najbolje govori sto sam cak i Majin (Mircetova zena) rucak , samo promrljao jer nisam zeleo da se najedem pa da mi se spava.
Iskreno, mozda po prvi put, hvatala me malo jeza od aviona.
Veliki je, tezak, otkaz motora ili bilo cega bio bi skoro sigurno uvod u katastrofu....a pri tome znao sam, ili bar mislim da sam znao, koliko je ljubavi, truda, volje, novca, sati, minuta, sekundi, dana, muke, znoja, zivaca, nerava, ...uopste, zivota, Mirce ulozio u ovaj avion.
Takav avion je vrlo nezahvalno probati, zbog mogucih problema.
Imao sam priliku da u proslosti slupam avion koji je Boske pravio i dan danas imam fobije od toga da gledam bespomocno kako se jedan ovakav avion rusi.
Na sve to, pojavili su se i dusebriznici koji su mislili da sam to namerno uradio.
Dok su mi svakave misli kroz glavu prolazile, kao i krajolik pored autoputa, mislim da nikada brze nisam stigao iz Beograda u Novi Sad.
Ipak, mislim da smo sve odradili vrlo studiozno.
Motor je proban nekoliko puta, domet, teziste, test svih sistema, dan idealan, teren izvaljan, trava pokosena pa porasla, ali s obzirom na velicinu modela, nista strasno.
Kada sam prvi put protaksirao model, zakljucio sam da je vrlo stabilan na tockovima i da odrzavanje pravca nece biti problem. Takodje, odmah mi se ucinilo da ce zalet za poletanje biti vrlo dugacak.
Posle 4 taksiranja, razlicitim brzinama, krenuli smo...
Zatrcavanje je bilo bar 50-ak metara. Cinilo mi se da je brzina u pocetku rasla a da je onda avion isao dalje po zemlji a da se nista dalje nije desavalo.
Poleteo sam sa flapsovima izvucenim 1/3 (oko 10-ak stepeni), jer sam pretpostavio da je model nosat.
Nakon poletanja koje je bilo vrlo ravno i pljosnato, popustio sam palice a Helcat je krenuo na nos i ostro u levo. Nisam se nesto pretrgao jer sam osecao da je vrlo upravljiv, ali sa ocitim nedostatkom snage.
Mirce mi se u tom trenutku tako razdrao na uvo NEEEE, da mi je do kraja leta sve zujalo.
Rasteretio sam motor na oko 70-ak % gasa, uvukao flapsove i tockove i bavio se trimovanjima.
OKo 50% trim era na sebe i skoro 100% trimera u desno.
Vrlo brzo sam dobio da avion leti pravolinijski, neutralno, savrseno realisticnom brzinom.
Bilo mi je vrlo tesko da dobijem na visini a zaokrete sam radio siroke i ravne.
Nakon 4-5 minuta leta, pri dodavanju gasa ucinilo mi se da motor ne prima gas. Bio sam usmeren po pisti, ali vrlo visok, pa sam odlucio da napravim jos jedan zaokret.
Ipak, sreca, izvukli smo trapove, jer cim sam se okrenuo jedno 90-ak stepeni, motor se iznenada ugasio.
Sreca u nesreci je da se sve toliko brzo desilo da nisam stigao ni ko covek da se us...m u gace.
Odavno primenjujem jedan letacki trik a to je da avion u takvim situacijama pustim da se svali na krilo, kako bi sto pre dobio na brzini. Posto sam vec bio u levom zaokretu, povecao sam nagib, tako da se avion vrlo brzo okrenuo ka Temerinu (po pisti). Komandovao sam eleronima u desno i obradovao se da Helcat i dalje slusa komande.
Znaci i dalje smo u poslu...
Izvukao sam pune flapsove i poceo ravnanje...
Vukao sam na sebe, izravnao avion i zatim je pocelo jedno dugo navlacenje, koje se zavrsilo najlepsim touch down-om u istoriji modelarstva.
Ako Bata postavi slike, videcete 30-ak metara dug trag na vlaznoj zemlji, koji se na nesrecu zavrsava u bazenu vode, gde se avion i preturio.
Steta, jer sve je u jednom trenutku izgledalo kao gotova stvar...
Ali super u odnosu kako je moglo da bude da se motor ugasio u nekom nezgodnijem trenutku.
Sta je dalje bilo, necu vam pricati, jer svakom ko zna Mirceta zna da on ume da bude prek na prvu loptu.
Vrlo brzo je sve spakovao u prikolicu, ali je nakon pola sata- sat sam predlozio da izvadimo deo tegova iz nosa i napravimo jos jedan let.
Sada sam bar imao natrimovane elerone i nadao sam se korektnijem polozaju tezista.
Poletanje je proslo bez ruznih iznenadjenja.
Zatrcavanje je bilom sigurno preko 50-ak metara ali je sam uzlet bio vrlo lep, ravan i predvidljiv. Avion je blago vukao u levo na zemlji ali je sve vrlo lako bilo kontrolisano vertikalnim kormilom. Nakon poletanja, zbog ipak male brzine, obrtni momenat me malkice zaneo u levo ali sve u svemu, mnogo bolje nego prvi put.
Sada se ispostavilo da je teziste daleko bolje jer mi je avion bio manje trom, vrlo neutralan, a sa uvucenim trapom leteo je skoro bez trimovanja. Ipak, mozda bi se jos 500-ak grama moglo skinuti, ali za to bi trebalo izvrsiti dalje probe.
Mirce je preuzeo komandu jednog dela leta i vrlo mi je drago da i sam proba avion, kao i da zajedno mozemo izvesti zakljucke sta dalje raditi.
Avion je u vazduhu ne realan, nego REALAN DO BOLA. Kao da gledate pravi avion. Zvuk, pojava, brzina...sve...ali sa drasticnim nedostatkom snage.
Da je projekat vredan dalje dorade, kao i motora od 2000e, dokazuje i sletanje koje sam izveo sa 30-ak % gasa do 4-og zaokreta, kada sam izvukao pune flapsove, smanjio gas i izveo jedno od najlepsih sletanja do sada.
Videcete vidoja pa kazite.
Slece predivno, vrlo realno, leti stabilno, neutralno... samo fali snaga.
Te veceri vratio sam se kuci po zvezdanom nebu iznad starog puta ka Novom Sadu, na kruzeru, razmisljajuci o svemu.
Verovatno i duzina ovoga teksta govori koliko sam bio uzbudjen.
Na kraju rekao bih jos samo:
BRASO SVAKA CAST
