Sledeća faza je izrada vazdušnog tunela koji zauzima više od polovine unutrašnjosti trupa. Uloga mu je dvostruka, prva i osnovna da dovede dovoljnu količinu vazduha do turbine iz oba usisnika, a druga da pričvršćena sa spoljašnjom oplatom da konačnu čvrstoću trupa.Sajle za pogon elerona moraju biti ugrađene u uzani prostor između usisnika i spoljašnje oplate.
Kompletan kanal se satoji i iz potisnog dela u kome se nalazi turbina, i on je zasebna celina u produžetku usisnog kanala.
Rešio sam da usisni kanal radim od kompozita jer samo tako mogu postići potrebnu čvstinu uz minimalnu težinu. Na slici se vide delovi isečeni od stirodura od koga sam napravio "bebu "na kojoj sam odlio tunel. Da napomenem da tunel sa unutrašnje strane mora da bude potpono glatak radi lakšek strujanja vazduha
" Gaće" na čega me najviše podseća " beba " je sklopljena i izgleda kao na slici. Sama tehnologija izrade "bebe" bi mogla biti posebna tema, sada bi odvukla priču na drugu stranu.
I konačno je usisni tunel gotov. Odliven je od jednog sloja 27 gr. staklene tkanine i jednog sloja 40 gr. tkanine. Crne štrafte su karbonska vlakna koja su dala potrebnu čvrstoću krhkoj konstrukciji tunela. Njegova ukupna težina je 15 grama.
Ovako tunel izgleda sa prednje strane.
Potisni tunel je rađen istim postupkom samo što on na kraju ima suženje, tačno definisano radi povećanja brzine izlaznog vazduha.
Pogled u potisni tunel gde se vide lopatice turbine
Kompletan tunes satavljen na stolu, onako kako će biti u trupu.
Ovo je kratak opis izrade pogonskog dela o kome će biti još reči.
Do tada pozdrav iz Mitrovačkog kombinata