Pozdrav
Hvala na podrsci i lepim recima.
Marko, sto se tice odlivanja plasticnih cevi bajoneta, kada sam pravio Su 31, odlio sam ih direktno na bajonetu i kada sam ih svukao (sa mukom), ustanovio sam da je zazor premali.
Morao sam da brusim i cev i bajonet.
Kasnije sam probao sa namotavanjem dva sloja staniola i to mi se cini kao najbolje resenje.
Postupak je sledeci, prvo dobro ocistim i ispoliram bajonet. Zatim ga namazem nekoliko puta odvajacem (vostanim ) Oskar a zatim jednom, alkoholnim. Nakon toga namotam dva sloja staniola koje medjusobno zalepim belim lepkom ili bilo kojim lepkom za papir. Ovo je bitno jer pri skidanju desice se da se dva sloja rasloje pa se pocepaju i podglave, tako da skidanje lepo krene ali onda zapne.
Kada sve zavrsim, ponovo, sada staniol, namazem sa Oskar-om i alkoholnim odvajacem.
Ideja mi je da se cev sa staniolom skine sa bajoneta a onda staniol lako ogulim sa unutrasnjosti cevi.
Cev lijem od epoksija i 100gr staklenog tkanja. Tri sloja mi daju debljinu od malo preko 1mm.
Na F 16 sam sve to uvijao jos i sa karbonskim rovingom.
Ako skidanje zapne, uvek mozes cev raseci, svuci je, a zatim je vratiti na bajonet pa odliti jos jedan sloj.
Ovo mi je rekao gosn. Radovan iz Panceva i par puta me spaslo.
Savo
Slazem se da resenje demontaznog opozarnog zida deluje cudno.
Dva su razloga za to.
Prvo, motor je kod ovakvih aviona tezak i preko 5kg.
Prilikom transporta, tolika masa zna da polomi ceo trup. Ovo se i desilo Dino Di Georgiu na Top Gun-u proteklih godina a Mirce je bio svedok.
Ovaj avion ce, nadam se putovati van granica.
Drugo, zelim da napravim nesto slicno monokok konstrukciji.
To je u prevodu ljuska od jajeta. Cim iseces nekoliko velikih otvora, za krilo, kabinu, servisne otvore....giubi se ceo smisao.
Na ovaj nacin cu sa laksom konstrukcijom dobiti vecu krutost.
U trup u mom slucaju i nemam sta da ugradjujem jer sam servoe montirao po povrsinama.
U nastavku postova, videces kako sam sve to zamislio.
Kao sto ti to znas da kazes..."drzi vraze civije".
Soprano
Naponska slika krila u letu izgleda ovako:
Na prvoj slici vidis krilo (pogled od napred). Kontinualno optercenje sa donje strane krila je tezina krila i elemenata u krilu a sa gornje strane uzgonska sila.
Na drugoj slici vidis njihovu rezultantu ( Uzgon-tezina)
Na trecoj je moment savijanja krila.
Taj moment, u odredjenim tackama je tacno moment koji trpe elementi krila, pa i bajonet.
Ja sam se odlucio za dva bajoneta jer krilo ima dve ramenjace. Da ima jednu, onaj drugi mi ne bi bas puno znacio.
Bajonete sam pustio otprilike do mesta gde ugradjujem stajni trap, jer mi je zelja da se sile od trapa prenesu sto krace do ramenjace i bajoneta.
Kada sazmes celo masinstvo u dve reci, moglo bi se reci da je cilj sto kracim putem sprovesti silu do nosaca.
Iskustveno, bajonet je obicno cetvrtina ili trecina razmaha krila.
Naravno za klasicne konstrukcije krila.
Kod jedrilica, verovatno bi se nasla mana ovoj mojoj empiriji.
Miso 2002
Nikada u modelarsko drustvo nisi upao. Tom prilikom ti zelim dobrodoslicu.
Ideja koju si izneo je vrlo interesantna.
Vec godinam odusevljen sam abs sistemom na automobili i motorciklu.
Bilo bi predivno imati nesto slicno na modelu.
Ipak, ako letis sa travnatih terena, pa cak i ako je model veliki, cela prica sa kocnicama gubi smisao.
Jos jedna stvar, koju iz letackog iskustva hocu da ti kazem, bi bila veliki problem.
Kapotiranje.
Modeli sa klasicnim stajnim trapom (sa repnim tockom), vrlo lako se preture na nos (kapotiraju). Mislim da bi upotreba kocnica, ma koliko nezno i oprezno, dovodila do kapotiranja.
Mozda bi sve bilo izvodljivo pri sletanju dok model ima brzinu a pilot drzi navucenu palicu na sebe jer bi se stvorila sila koja bi repni tocak drzala na zemlji. Ipak kako brzina opada, mocnost kormila opada, neminovno bi bilo da model zavrsi na nosu.
Sve pohvale za dizajn novog modela.
Bato,
Potpuno si u pravu.
Ovo sto si napisao mi je izmamilo osmeh na licu.
Modelarstvo je hobi a porodica je porodica.
Nikada hobi nije vazniji od porodice i nikada hobija nema bez podrske iste.
Mene moji oduvek podrzavaju.
Nekada je to svim srcem radio moj otac i to mi bas nedostaje. Znali smo satima da gledamo u polusklopljen model i priocamo.
Podrzavala me je i majka a sada i zena.
Nadam se da ce mi i deca biti podrska, t.j da cu ja biti njihova.
Ipak, uvek ce se sve vrteti u sklopu porodice.
Znam da ti i Ljiska imate prelep odnos oko toga i srecan sam sto po tom pitanju moja bracna zajednica lici na tvoju.
Hvala na podrsci.
Sve sto je napisano, ukljucujuci i obrisan post, daje mi volju da nasatavim sa ovim velicanstvenim projektom.
