Merkur

[JOSO]

Svaka cast. Super izgleda.

[mikula]

Za oplatu je ovaj put upotrebljen furnir, mislim da je hrastov. Odmah je bilo jasno da taj materijal nije optimalno rešenje, ali takav sam imao pri ruci i želeo sam da probam. Koristio sam opet puliuretanski jednokomponentni lepak KLEIBERIT PUR 501, i sve više mi se sviđa.
Prvo sam ulepio bočne stranice





a zatim i dno. Pramčani deo dna sam uradio iz segmenata da bi lakše postigao tu krivinu.





u krmenom delu su pripremljene klupice za montažu serva krme i za bateriju

[mikula]

Paluba je pokrivena istim furnirom. Prethodno sam dodao potporne letvice na mestima gde sam procenio da je potreban oslonac za palubu.









Pre postavljanja palube isprskao sam unutrašnjost korita belom bojom.

[mikula]

Po završetku furniranja kompletno korito je obučeno u jedan sloj staklenog mata impregniranog poliesterom. Na oštijim ivicama umesto mata sam koristio 160 gramsko stakleno platno.

[mikula]

Kormilo je laminirano iz pet slojeva vitroplasta. Središnji slojevi vitroplasta imaju urezane kanale za vratilo krme. Time sam izbegao naknadno bušenje već laminiranog paketa, kojom prilikom može da dođe do delimičnog razlepljivanja slojeva (to sam naučio tokom izrade Merkura)





Vratilo krme je izrađeno od mesingane žice fi3mm.

[mikula]

Za lepljenje slojeva vitroplasta koristio sam petominutni epoksidni lepak. Vitroplast se relativno lako obrađuje šmirglom i tako je kormilo dobilo svoj konačan oblik. Završni sloj je opet epoksidni lepak, ovaj put razređen alkoholom. Konačno to izgleda ovako







Nego, da se hronološki vratimo na fazu formiranja oplate od poliestera...

Ispod kobilice je dodato jedno peraje koje usput služi i kao oslonac za cev kardana i kao zaštita za elisu







Peraje je takođe od poliestera, radije nego od vitroplasta, da bi se postigla bolja adhezija sa poliester oplatom.
Poliester ploče debljine reda 2mm nemam, ali ih je zato lako napraviti.
Ovde je korisna informacija da se poliester ne hvata za selotejp.
Kalup za izlivanje ploče improvizovao sam od otpadnih komada oplemenjene iverice prelepljene selotejpom i kartona takođe obučenog u selotejp. Kalup se napuni slojevima staklenog mata i poliestera naizmenično, zatvori i optereti. Nakon 24 sata (može i pre ako je žurba) kalup se otvara (lako). Nažalost nisam fotografisao ovaj postupak. Ako nekome bude interesantno, mogu napraviti par ilustrativnih fotki.

[mikula]

Aluminijumske cevčice koje vire iz dna korita levo i desno od kormila služe za ulaz vode za hlađenje. Formirana su dva nezavisna kruga za hlađenje, jedan za motor i jedan za ESC. Mislim da sam time postigao bolje prostrujavanje vode nego da sam napravio jedinstven krug hlađenja. Lepo savijene Al cevke sam našao na staroj TV anteni



i ovako odsekao



Za izbacivanje vode upotrebio sam mesingane cevčice istog spoljnog prečnika (imaju tanje zidove tj. veći koristan otvor) od teleskop antenice

[mikula]

Nakon poliestera sledi faza šmirgla, git, šmirgla,...dok se ima strpljenja, a zatim farbanje. Koristio sam nitro farbe, belu i crvenu za korito. Za poklopac baterije, ujedno i revizioni otvor serva krme, sam se snašao. Šupljine kod zaobljenih ivica kutije sam popunio auto gitom i to prefarbao





Servo krme je ušrafljen na mesto.

[saxpg]

Super izgleda! Imam par pitanja:
Zasto nisi smiglao trup prije ugradnje cevcica i izvoda propelera (valjada bi tako bilo lakse)?
Sta se postize dodavanjem alkohola u epoksi?

[mikula]

Za sprovođenje rashladne vode upotrebio sam providna PVC creva, tako da se u slučaju potrebe može videti prohodnost sistema za hlađenje. Svi spojevi su izvedeni bez lepljenja, samo uz upotrebu vruće vode i umerene sile.
Trudio sam da široka creva budu procentualno što više zastupljena radi smanjenja otpora u cevovodu.





Prelazak na manji prečnik creva je neposredno pred spajanje sa motorom odnosno ESC-om.



Inače, creva su PUR lepkom učvršćena u za to predviđena ležišta u rebrima korita.

[mikula]

Hm, u pravu si, šmirglanje i uopšte priprema za farbanje bi išlo lakše pre montaže cevčica za hlađenje i kardana. Pripišimo to neiskustvu.
Sledeći put ću verovatno tim redosledom.
Alkohol (može i aceton) dodajem u epoksidni lepak neposredno nakon što dobro izmiksam komponente da bih ga razredio. To primenjujem samo kad mi je takav viskozitet praktičniji za primenu, kao ovde konkretno, gde sam želeo da istorodnim materijalom "prelakiram" kormilo.
Razređivanjem epoksidnog lepka donekle smanjujemo kvalitet lepljenja, ako ga koristimo kao lepak, a želimo npr da ga ulijemo u uske pukotine u koje inače ne bi rado (pri normalnoj gustini) ušao.

[mikula]

Da iskoristim intermeco za još jednu napomenu iz mog iskustva - poliester ne hvata dobro preko epoksida, dok obratno može.
Iz tog razloga nisam kormilo "izlakirao" poliesterom koji mi je već bio pri ruci tokom obrade korita.
Moguće je da postoje postupci koji omogućavaju korišćenje poliestera preko epoksida ali ih ja ne znam.

[marko]

Samo jedna mala digresija: aceton je razredjivac za poliester, dok je alkohol za epoxy.

I alkohol(etil) i aceton su organski rastvaraci, sa razlikom u jednom atomom ugljenika, ali se hemijski ponasaju potpuno drugacije.

U bilo kom slucaj NIJE DOBRO razredjivati smole koje se koriste za laminiranje.

M.

[mikula]

Hvala za info  . Uloga razređenog epoksida ovde je uglavnom estetske prirode, da sakrije tragove šmirglanja.
Za pogon sam po prvi put koristio vodom hlađeni inrunner http://www.leaderhobby.com/product.asp?ID=9394001100022 i za sada sam vrlo zadovoljan. Raster rupa za montažu je standardan, navoj M3. Sam motor nema vibracije, vodeno hlađenje zaista funkcioniše i pri strujama reda 50A. Hajde da ne bude sve baš sjajno... napojne žice su ipak trebali od finožilne licne sa silikonskom izolacijom, kao što su i priključci za creva mogli biti malo robusniji.
Za montažu motora napravio sam metalni nosač od "belog" lima. Između nosača i kobilice broda ulepljen je drveni klin tako da su ose motora i kardana "upucane".



na gornjoj slici vidi se da je i unutrašnjost korita, tačnije samo dno, premazano poliesterom.

Motor je spojen sa kardanom komadom debelozidnog silikonskog creva.





Ta crna štrafta što bode oči sa beline podloge je mast isprskana iz cevi kroz koju prolazi kardan.
Da se zadržim malo na ovom detalju... iako transmisija sa motora na elisu dobro funkcioniše, ima više vibracija nego što bih ja voleo.
Kardan je od 4mm mesingane žice, dužine 300mm sa narezanih 25mm M4 na oba kraja. Cev kroz koju prolazi je 250mm Al cev spolja fi8mm iznutra fi6. Napravio sam mesingane klizne čaure dužine 8mm i utisnuo ih sa oba kraja cevi. Između kardana i čaurica gotovo da nema lufta, kao ni otpora pri rotiranju kardana. Nažalost nisam uspeo da napravim idealno prav kardan (što se vidi kad ga zakotrljam po staklenom stolu). Rezultat svega toga je da imam vibracije pri većim brzinama, naročito kad je prenos neopterećen tj kad je van vode.
Čaure sam premazao epoksidom pre utiskivanja u cev, tako da se sad ne usuđujem da probam da izvadim jednu i da utisnem još jednu ili čak dve čaurice dublje unutar cevi.

[mikula]

Pertinaks pločica koju vidite iznad motora je nosač za prijemnik, alarm i prekidač za njihovo paljenje/gašenje.



Želeo sam da prijemnik ide što je moguće više, da se signalne ledice prijemnika i alarma vide spolja, a da ipak sve ovo ne bude montirano u kabini da bi se izbegli žice i konektori između korita i kabine.



Kabina se magnetima drži za korito.

Prijemnik je jeftini 6-to kanalni, Spektrum kompatibilni iz HobiKinga. Odlično se uklopio u ovu ulogu i nemam primedbi na funkcionisanje i domet.



ESC je takođe iz ekonomske klase: http://www.leaderhobby.com/product.asp?ID=9394001224601



bez problema se nosi sa strujom preko 50A, uz jedva primetno grejanje. Ne želim da saznam šta biva kad se hlađenje začepi, a obzirom na čistoću vode po kojoj vozim saznaću uskoro.