Izrada velikih modela neumitno dovede modelare do trenutka kad prevoz istih postaje problem. Resenja ima raznih a, najcesce je prikolica za RC avione.
Ovaj modelarski "momenat' se i meni desio kad sam zavrsio Thunderbolta i kad sam konacno uvideo da nema nikakvih sansi da ga bezbedno "uguram" u svoj auto.
I nosenje Zeroa i Cenej Stara su bile poprilicna improvizacija ali, to je jos nekako i funkcionisalo jer su fizicki mogli da stanu u kola. No, kad ih spakujem, sem mene, niko vise ne moze da stane u auto.
Drugi problem je bio stalno vadjenje i stavljanje modela jer se pri tim operacijama koliko god da pazis isti najvise ostecuju...
O prikolici sam poceo da razmisljam jos zimus ali, nisam skroz bio nacisto kako da je napravim.
Prikolica je morala da ispunjava par stvari i to, po meni, najvazniju da svu manipulaciju sa njom i sa modelima u njoj mogu da radim sam.
Drugo svi delovi moraju biti prakticni, laki i jednostavni za rukovanje.
Trece, mora da nosi bar dva modela i to tako da se nista ne osteti prilikom "truckanja" u voznji.
Na izgled jednostavno se, sto se vise udubljujes u problematiku, polako pretvara u komplikaciju.
Sve u svemu, duzinu i sirinu prikolice odredjuju velicine modela. Ja sam ovu pravio prema merama Hellcat-a koji ce biti gotov dogodine ali, tada ce mi to biti najveci model.
Prikolica je dugacka 2,3 siroka 1,2 i visoka 1,5 metara. Ukupna visina od tla do vrha je 1,92 metra.
Posto trupovi idu napred, gde su uzi, prikolica je namerno, zbog otpora vazduha, zasecena sa prednje strane. Te povrsine su mi dale i mogucnost da na njima postavim cibzare da bih mogao prici unutrasnjosti prednjeg dela prikolice.
Modele sam namerno postavio da leze na svojim donjim delovima jer su tamo najjaci.
Sirina prikolice omogucava da ako se trup malo zakosi na dno stane jedan trup i krilo.
Tako stoji Zero.
Oba trupa leze na nosacina od cevi 2x2 cm koja su debelo tapacirana sundjerom. Modeli pasent udju u svoje leziste. Nosaci modela su na "kolicima" sa tockicima od 5 cm, koja se kotrljaju napred nazad iz prostog razloga da bi lakse stavio i vadio model. Da je nosac fiksiran ne bih se mogao toliko "zavuci" u prikolicu da spustim prednji deo trupa. Ovako izvucem 2/3 kolica spustim trup i samo gurnem kolica napred, do kraja U profila po kojima trce. Ovo je veoma bitno i bez ovog ne mozes sam da manipulise...
Kolica se fiksiraju pa, tokom voznje ne mogu da "trce" napred nazad.
Gornji model, Thunderbolt, je namerno postavljen u sredinu i gurnut skoz napred, da bih mogao da imam mesta levo i desno.
Kad Hellcat bude gotov za njega cu napraviti njegova kolica i nosac. Tako ce sve biti maksimalno funkcionalno i bez problema cu moci da nosim sta zelim, a i u radionici ce modeli, kad se ne lete, stajati u svojim lezistima...
Iznad gornjeg trupa se nalaze dva poprecna nosaca za krilo od Thunderbolta. Oni su namerno napravljeni malo siri da bi krilo "lezalo" na vecoj povrsini.
I tu ima caka, donje krilo (od Zeroa) stegnuto je na samim krajevima, iza elerona, i tu, posto nema pokretnih povrsina, sundjer moze da se malo vise pritisne.
Gornje krilo ne mozes stisnuti jer ces vrsiti pritisak na eleron ili flaps, tako da krilo prakticno lezi u "rupi" u sundjeru. Od gore preko krila ide dodatni sundjer koji ne da da krilo "skakuce" tokom voznje. Ovaj sundjer stiska krilo ali, ne pritiska elerone i flapsove...
Sem toga, zadnji nosac mora da se vadi napolje jer ne moze drukcije da se krilo ubaci u prikolicu. Kad se krilo stavlja prvo nabacim prednji deo krila na prednji nosac, potom rukom pridrzim zadnji deo krila i drugom rukom postavim zadni nosac. Nosaci tacno imaju svoje mesto i krilo uvek lezi kako treba. Zadnji nosac se na kraju pricvrsti za U profil, tako da ni on nema gde da se "mrda"...
Svi sundjeri su zalepljeni da ne bi tokom voznje klizili levo desno... Za stezanje su se najbolje pokazali "pauci" za prtljag.
Posto je prikolica napravljena od kvadratnih cevi na mestima gde moze da dodje kontakte modela sa ramom prikolicom postavio sam okrugle sundjere koji se koriste za izolaciju cevi za grejanje. Time sam rizik da se nesto osteti prilikom stavljanja i vadjenja bas sveo na minimum...
Spoljasnost prikolice je uradjena od cirade. Ovo sam izabrao iz vise razloga, cirada je laka, lako se odrzava, ne trebaju mi ekstra vrata za raznorazne otvore (nesto sam resio sa cibzarom) i da se ne lazemo najjeftinija je od svih oplata.
Sad kad sam se dotakao "love" moram reci da me je ova prikolica kostala preko 600 evra. Nisam se nadao da ce to toliko biti (sacovao sam oko 400) ali, jedno vuce drugo, i na kraju sam dosao do te cifre.
Kad razbijes na delove: torzija i sapa su oko 120 evra, majstor mi je za cevi i ruke za prikolicu "uzeo" 180 evra, tockovi 60, kompleta cirada 140, i sve ostale sitnice (kolica sa nosacima, U prufili sa savijanjem (6 kom.), srafovi, sundjeri, farbe, lepkovi, pauci, svetla, instalacija...) prelazi uveliko 100 evrica... Znaci vise od 6 glava, "rutinski"...
Ovakva prikolica je namenski pravljena i za mene je jedino resenje da bezbedno nosim modele. Posto modeli uveliko premasuju gore navedene cifre i nije tako skupa...
U prikolici sam uspeo da nadjem mesta i za mog elektro Storka pa, cu sad, nadam se, i njega cesce da letim.
Prve voznje su "pale" i moram reci da je sve proslo savrseno.
Najveci test je bio "parce" od auto puta Novi Sad - Beograd do Zemunskog zmajarskog aerodroma. Kad se na toj "grbavstini" nista nije pomerilo i sklizlo u normalnom saobracaju onda nema sanse da se ista desi...
Pozdrav
Mirce
P.S. Reklame mi je radio jedan firmopisac i ako Vam nesto treba mogu Vam lako srediti
"nesto preko veze"...
