Napravio sam i Delfin 60, poznat među ondašnjim klubskim modelima. Kupio sam motor
Webru 61F Champion, onda jedini avio motor sa šiber karburatorom. Rezonantni auspuh sam sam naptavio od tankog prohron lima. Model je leteo, ali ne onako kako sam to zamišljao i želeo. Bio je težak zbog fiberglas trupa i stiropol-furniranog krila. Teško je poletao a komandne površine su bile male. Veliko je bilo razočaranje posle mnogo laganijeg i pokretnijeg Akro Frogy 40 i u opšte nisam žalio da sam ga ubrzo i polomio u param parčad na isprobavanju ekstremnijih akrobacija. I ovo je bilo veoma dragoceno iskustvo šta sve nije dobro na modelu.
I dalje sam bio željan za nekim dobrim akro modelom. U časopisima se moglo puno čitati o šampionu
Hanno Pretneru i o njegovom modelu Curare. Po njegovim planovima, firma Simprop modellbau je počela da prodaje u kitu. Nabavio sam, sastavio i stavio sam isti motor Webru 61F. Model je leteo veoma stabilno, elegantno. Izvodio je sve standardne akrobacije kako treba. Imam samo ovu sliku.
Interesantno je da se ovaj model i danas pravi i prodaje u glow i elektro verziji kod schwieghoffer-a. Verovatno kao austrijski ponos iz tih vremena.
Napravio sam i 3 RC jedrilice u to vreme. Prva je bila Cirus, čiji je trup bio već gotov fibergla, dok sam ostalo uradio konstruktivno. Model je dobro jedrio, ali je bio manje konkurentan na takmičenjima F3B. Treba znati da je F3B najzahtevnija RC jedriličarska kategorija, gde pored jedrenja ima još dve discipline. Prelet baze, gde se testira istrajnost, i brzina, gde dolaze do izražaja brzinske karakteristike modela. Danas se zbog ove dve zadnje teške discipline i konformizma manje leti ova kategorija.
Druga dva modela su bila više takmičarska, rađeni na osnovu proračuna i planova Vujić Marka. Na žalost nisam našao ni jednu sliku. Za uzvrat sam napravio elektromotorno vitlo, koje smo koristili na takmičenjima. Ondašnja takmićenja su posebno poglavlje i tema. Nisam ih voleo, jer sam umirao od dosade ceo dan. Teško je bilo probito se među prvih 5 kao mladić. Dosta puta sam se takmičio sa mađarima kod njih i kod nas, koji su bili mnogo stariji i iskusniji. Da sam više voleo jedrenje i takmičenja, sa puno vežbanja bi sve bilo drugačije. Modelarstvo je i ovako dosta vremena oduzeo od školskih obaveza, pa je bilo dosta
Kasnije 1984. smo sa kolegom napisali računarski program za obradu rezultata na terenu za F3B. Treba znati da je bodovanje veoma složena računica. To da su se rezultati mogli odmah videti, bilo je zadivljujuće za starije i nestrpljive letače. U ovome smo bili bolji od njih.
Sa ovim programom smo 1984. godin dobili prvu nagradu na takmičenju informatičara na studentskom nivou. Pošto su nagradu dodeljivali ekonomisti iz instituta za informatiku u Subotici, dobili smo gomilu para umesto pehara.
Znaju ekonomisti šta je prava nagrada.
Evo nekoliko slika o atmosferi sa takmičenja F3B u Subotici.
Ovde su stariji letači na završetku jednog međunarodnog takmičenja. Stariji modelari siguno prepoznaju neke modelarske kolege.
Bio je to lep period u mom životu. I onda je stigla ONA, kao najlepši model mog života
Kraj retro pričama.