Kako ispravno uci u svet Jet modela

[misha]

Najispravniju ulazak u svet Jet modela je sa  - mnooogoo para.
Bez ovog uslova nema stabke br 2.

[tibeteagle]

Najispravniju ulazak u svet Jet modela je sa  - mnooogoo para.
Bez ovog uslova nema stabke br 2.

Da, pre par godina sam imao prilike da vidim u Kečkemetu (HU) na Jet scale takmičenju razne modove vlasnika Jet modela. Neki su sve sami radili i leteli full akrobatski. Takvi su bili među prvima. Na nekima se videlo da su imali samo pare, a znanja ne dovoljno, pa su i to morali kupiti u vidu tehničara, koji su skakali oko modela i podešavali sve što treba pre i posle leta. Nisam siguran u ovo, ali neki su imali i svoje pilote, za test letove svakako, ili su stajali pored u tandeskoj online konekciji za svaki slučaj prilikom leta vlasnika. Ovo nije za osuditi, pa ni strano u materijalno bogatom svetu, jer recimo na trkama konja retko kada jašu vlasnici svoje konje.

Dakle mislim da je novac oko 1/3 potrebnog. Druga trećina je mnogo pravog znanja i iskustva sa velikim RC modelima i njihovom opremom, što je mnogo lakše "skupiti" gde ima na desetina modelara u ovoj temi u užem okruženju, kao i dobre forume, a generalno nije na odmet biti tehnički obrazovan na što višem nivou. U treću trećinu spadaju sve ostale potrebne okolnosti, pa i razumljive supruge. 

Ja lično ne žalim da sam se pre dosta godina odrekao "velikih" planova u modelarstvu sumirajući sve što meni ne bi prijalo ili davao ono što očekujem od modelarstva. Šta ne valja u ovoj teškoj kategoriji za mene, možda jednom drugom prilikom. Bolje gledajmo pozitivno u ovoj temi i pomognimo onima koji imaju velike želje za ulazak, samo fale još neke "sitinice".
 

[mirce]

Prva i jedina stvar, da bi bilo šta uradili u modelarstvu, pa i u životu, je da to želite.
Kao što ćete naći milion opravdanja kada nešto nećete, tako će biti isto toliko argumenata ako nešto hoćete...

Pare i sve ostalo nisu uvek na prvom mestu...
Podrazumeva se da želje treba da budu u granicama normale i realnosti.

A što se tiče jet modela, sve je relativno šta je kome skupo ili jeftino.
Recimo, Panther košta isto koliko i Meisterov P 47 ili Ziroli Hellcat...

Ako uzmemo za primer MIG 15 od firme Flytehnique, onda "skačete" u najmanje duplo skuplji segment jet model.
Naravno i od toga ima skuplje... Tu skoro pa nema kraja...

E sad, pitanje ove teme je kako ispravno uopšte ući u jet priču, a to podrazumeva da pravite ono što ipak, sebi možete priuštiti...

 

[magic]

Ja jesam (bio) usao u jet pricu, ali ne do kraja. Doneo sam jedan fantastican jet model iz Nemacke, Futuru od Tomahawka - verovatno najbolji jet model u svojoj kategoriji. Nazalost nisam stigao i da je poletim.

Priprema za jet je trebao da mi bude Pilatus PC-21, i da budem iskren nakon tih par letova sa Pilatusom sam se malo pokolebao. Cinjenica je da sam relativno brzo stigao do velikih modela (za neke koji su sada na pocetku to brzo je 5-6 godina!). Isto tako cinjenica je da sam leteo stvarno vrhunske akrobatske modele sa vrhunskom opremom i sve to mi je dosta olaksalo put ka velikim modelima. Prelazak na jedan veliki skala model od 10kg kao sto je Pilatus mi je ipak malo otvorio oci sta je to sto bi moglo da me saceka kod jednog jeta. Isto tako stoji i cinjenica da sam ja "vikend letac" tj. da imam relativno malo vremena za ovaj hobi a letenje jet modela trazi da im se jako posvetite.

Da skratim pricu, nakon godinu dana sam bio odlucio da prodam model i dr. Zuba se pojavio kao kupac. Drago mi je da je tako i da je model ostao u zemlji!

To ne znaci da sam trajno odustao od jet price, ali je sigurno da o njoj necu skoro razmisljati ponovo. Da budem iskren, tek sada nakon 8 godina bavljenja RC letenjem sam ove godine stvarno uzivao u letenju bez stresa i stvarno se naletio sa Miss Windom. Barem jednu sezonu planiram da se posvetim EF Extri od 2m kako bi se onda i sa njom osetio potpuno siguran i opusten. Nakon toga videcu, verovatno ponovo PC-21.

Pored puno para (bez jedno 4-5.000 ne racunajte za iole ozbiljan model) potrebno je i puno drugih preduslova da bi ste usli u jet pricu. I Coka koji ima decenijsko iskustvo u RC letenju je posle jednog neuspeha odlucio da krene sa nekim jednostavnijim jet modelom pa da stigne do F15. Mirce koji je imao stotine sati sa velim skala modelima kako i sam kaze je imao i dosta srece na pocetku  svoje jet karijere pa je sve proslo kako treba.

I ne zaboravite, jet modeli sa svojom brzinom i tezinom ako se otmu kontroli mogu da naprave dosta stete, da nepricamo o nekim drugim stvarima. Zato pamet u glavu i puno razmisljanja pre nego sto odlucite da krenete u tom smeru.

poz

[tibeteagle]

Prva i jedina stvar, da bi bilo šta uradili u modelarstvu, pa i u životu, je da to želite.

Da, motivacija, odnosno želja je svakako na prvom mestu u svemu,    ali nije jedina subjektivna stvar, pa ja bih onda dodao još jednu potrebu za uspešnog modelara, a što dobro treba sagledati pri ulasku u neki projekat, da li ga neko ima dovoljno. To je istrajnost. U nekim slučajevima je jako važno imati "dugačak film" ako nešto zapne, da nas strpljenje ne izda pre kraja. Makar se i napravila veće pauza, lepo je svaki projekat završiti do kraja.

Velika je greška kod modelara graditelja, kada se započne jedan ili više modela od jednom, bez neke realne kalkulacije za vremenom ili drugom energijom koja je potrebna za završetak. Čak je i to bolje od ne završenih projekata, ako se ne započne, već se sačeka bolji trenutak. Prevelika želja nas može lako zaslepiti i zavarati u pravilnim racionalnim odlukama.
 

[mirce]

Modelarske teme nemaju kraja... To je ono lepo u hobiju...

Tema o jet modelima može da posluži i kao primer za bilo koji veliki, da ne kažem skup model.

Svašta je rečeno, ljudi koji su se javljali iznosili su svoje "vizije" o tome kako treba ili ne treba...

Mislim da nema nekog univerzalnog pravila, jer verovatno svako smatra da je njegov pristup, ako ne pravi onda najbliži tome.
Predpostavljam, koliko ljudi, toliko (ćudi) pristupa modelarstvu.

U mom slučaju bavljenja scale modelarstvom, potrefilo se par faktora, imao sam mnogo slobodnog vremena, imao sam gde da radim, imao sam "veze" po svetu da mi nabavljaju opremu i ono što kaže Miša, imao sam dovoljno love da mogu da odvojim za sve to...

Takvo modelarstvo, je trajalo godinama, od 2006-te ili 2007-me, pa sve do prošle godine.
Meni je jet model bio logičan korak unapred posle velikih warbird modela. Jedino što mi je bilo važno je da se jet može napraviti iz kit-a, a to je Zirolijev Panther omogućavao.
To je jedini razlog zašto je uradjen baš taj model.
Svi znaju da ja više volim da pravim nego da letim...

Druga važna stvar u mom modelarskom pristupu je da uvek kupujem novo, treća da ne filozofiram i da se držim proverenih iskustava, uglavnom svojih.

Set up u jetu je isti kao što je bio u Hellcat-ima, Thunderboltu i Top Flite i Meister Scale ili na kraju krajeva u Zerou...
Ti modeli su se naleteli, bez i jednog otkaza...

Zašto bih sad nešto filozofirao i menjao.
Naravno, Panther je relativno mali jet, pa onda ne trebaju giga - mega jaki servoi, power box-ovi, LiPo baterije, regulatori napona i čuda...

Na 1/4 skala MIG-a 15 ne mogu da se ugrade Hitec HS 645 servoi...


E, a pazi sada, od kad sam u Senti, imam drugih problema.

Prvi je nemam vremena.
Uveče kad bih modelario, ja umoran k'o pas, nije mi nidočega...

Drugi, sve sam prodao Gaboru...
Nemam ni kutiju sa restlovima balze, špera, teglu u kojoj su se decenijama skupljale žice, žičice, teglu sa kojekakvim plastikicama...
Krenem nešto da radim, jbg, treba žica 0,1 mm - nema...
Treba ovo - nema, treba ono - nema...
Znate, ne može tako...

Čak i da kupite gotov model, treba sto kura.a, koji, ako vam fale, imate problem...


Ali, pazi sada, najvažnija stvar, u "jet priči", nisam hteo da pišem o tome, ali to je činjenica, su muda...
Da, da, muda, drugovi moji...

Kad staneš iza par K evrića pa treba da ih poletiš...
A nagledao si se da kad "grune", obično sve izgori...


Opet kažem, meni je bilo lakše, jer sam model sam pravio, pa sam računao da ću ga moći reparirati i nadao se da nisam valjda toliki maler, da će baš nešto da rikne tako da sve ode u materinu...
Kad sam video, posle par letova sa Pantherom, da se samo krivi prednja noga na sletanju, tada je bio totalni relax da se ide na aerodrom...

Žao mi je što Galeb nije nikada završen, jer bi to bio idealan jet za naše uslove. Velik je, ima velike točkove i kratke a jake trapove.
Konstrukcija je od drveta, pa se da lako reparirati, ako se ošteti.
Krila i nosači trapova su pravljeni nakon iskustava koje sam imao sa Pantherom...
Ceo modelje relativno lak, a površine su mu velike...

No sad, bilo pa prošlo...


Ja znam sve detalje, svake modelarske jet priče kod nas. Prvo što znam sve ljude, drugo što smo mi mala zajednica pa nema tajni.
 
Žao mi je što Futura nije poletela. Čim se "skrljao" Pilatus, rekao sam da od letenja Future nema ništa.
Nažalost, tako je i bilo...
Magic je moj drug i baš mi je žao da ga nije poleteo.
Kod Zube taj model neće nikada videti livadu...

Što se tiče Magic-a, izvini jače je od mene, mnogo si ga "usitnio". Te Sabrat ovaj, te Sabrat onaj, te 1,4 metra, pa 1,5 metara, pa 1,6 metara, pa jednokrilac, pa dvokrilac...

Na kraju se pokazalo da kad je došao prvi ozbiljniji model (Pilatus), nastao je problem...
Od prvog Sabrata, ne znam ni kako se zove, najmanjeg što si leteo, mogao si komotno odmah da poletiš 2x2 F3A model.
Taj veliki bi leteo isto, samo stabilnije i malo inertnije...
Po meni, sve izmedju je bilo nepotrebno.
Bolje da je umesto par tih "medju" modela leteo neki zahtevniji, ono sa većim opterećenjem, flapsovima, itd... Nešto slično jetu, nešto što sleće brzo, nešto što se mora "terati", a ne da leti i sleće sam...


Ovo se ne odnosi samo na Magic-a, nipošto, pričamo kako ući u jet klasu, a sa Sabrata ne može jet biti sledeći... 


Što se tiče drugog jet pilota, koji je i leteo kod nas, njegovi modeli su bili mali, a teški.
Gospodin je vrhunski RC pilot i zahvaljujući tome su modeli leteli u svakoj fazi kako treba. Dok su leteli...

Znam svaki detalj, svake priče... I iz toga se izvlače iskustva...
Ja volim modelarstvo i žao mi je što se takve stvari dešavaju.


Bojim se da će proteći još mnogo vode dok se ne pojavi i ne poleti neki novi jet model kod nas.
Daj Bože da grešim, ali sudeći po svemu...


Imao sam dogovor, i dalje ga imam doduše, da kupim 1/4 skale MIG 15 od Agoštona.
Cena za model je više nego prihvatljiva, kao i cene za sve ostale delove koje mi je ponudio. Mislim, nije jeftino, ali pričamo o nekim drugim "aršinima"...

Ideja je da to bude projekat od par godina, jer finansijski nema teorije da bude brže.
Možda ako dobijem na loto-u...

No, za sada se nekako suzdržavam. A što se tiče love, ona dodje i ode. Izmigolji se...
Nikada mi nije bilo žao da dam za model ili opremu, jer se to uvek može prodati. Ako ne za punu cenu, onda malo jeftinije, na rate, ovo - ono...

E sad gledajte ovako, da svake godine odvojite soma i po, recimo za jet, za 4 godine imate MIG-a.
Dobro možda malo više, ajde neka je za 5 godina...
Ali ve novo, sve vrhunsko...

Em što imate jet, em imate lovu na gomili, kao štednja...
Oćeš da prodaš, OK, daš oglas i sve se proda...
Ja prodao sve moje modele, po ceni delova, tj, čak sam malo i zaradio. Naravno, ni blizu ceni rada, ali sigurno nisam bio na gubitku...

MIG, to vam je kao kad kupite nešto vredno, kapitalno, to se ne prodaje tek tako. Vrednost toga je što to nema svako, šta više, veoma je retko...
Tako da nije sve u parama...
Garantovano, pare koje niste dali za MIG-a, naprimer, nećete imati na gomili za 5 godina... Pazi, potpisujem...

OK, dosta za danas, odoh da spavam...

Uzdravlje

[magic]

Mirce, sve sto si napisao stoji, stvarno. I istina je, za jet-a su ipak najpotrebnija muda. Da budem iskren, nakon letenja Pilatusa i pada istog (nista strasno, da se popraviti) shvatio sam da za taj sledeci korak koji sam nameravao da napravim u svet skala modela i jetova ja realno trenutno nemam uslove, da ih sada ne nabrajam sve.

Moja ideja letenja jet modela je bila da 4-5 puta u toku godine "castim" sebe tako sto cu na livadu doneti jet-a. E to tako ne mere  . Takvi modeli traze da im se posvetite, da dugo letite samo taj jedan model kako bi vam usao u prste da bi se posle dosta vremena osetili opusteno. Ja za to jednostavno nemam vremena, nazalost  . Privatno se bavim vrlo napornim i odgovornim poslom tako da kada uvece dodjem kuci meni stvarno skoro da vise nije nidocega, i tako zadnjih 18 godina ...

No, verujem da nece vecno biti tako, moracu jos "malo" da se strpim pa ce valjda biti bolje (nada poslednja umire). Malo se smejem ovim mojim mladjim drugarima sa livade (znaju oni ko su ) kako vec sada nemaju vremena za modelarenje i kako su preoptereceni, samo da ih cujem kada bude tu jos i zena pa deca ... .

I jos nesto. Istina je da "Sabrati" kako ih Mirce zove maltene lete sami, tj. slecu sami ako to uporedim sa nekim skala modelom. Meni fali to iskustvo sa skala modelima ali svakako sam voljan da i tu promenim stvari. Imam nameru da se bavim ovim hobijem barem jos 20 godina, bice vremena i za nekog jet-a a i za nekog Mokija ...

poz

[miša2002]

Ako se ne varam, tema je "Kako ispravno uci u svet Jet modela" !
Prvo - veliko iskustvo sa velikim, brzim i teškim modelima
Drugo - dobar vid, brzi i kontrolisani refleksi, sa reakcijom stresa po sletanju...
Treće - ako kupuješ gotov (RTF), tj nov model, min 5.000€ u džepu, za početak
         - ako sam praviš, min 3.000€, za početak
Četvrto - pre prvog paljenja turbine i pre prvog poletanja, lekarski pregled (kardiolog,..) i šaka tableta za smirenje
......
......



Jeste off topic, ali brate, smanji malo ribu...

Znajući Amere i koliko polažu na zabavu i glamur verujem da je budžet ovih momaka veći od jedne flote.
Ali oni su ponos nacije i to nema cenu za Amere.
Fantastično. Broj sati letenja ovih momaga meri se sa 6 cifara najmanje

Prvi, najmanji, šestocifreni broj je 100.000 !
24 sata = 1dan, a to mu dođe cca 11,5 godina, neprekidnog letenja !..
1 sat, svakodnevnodnevno, mu dođe cca 274 godina !!!

[mirce]

Ovo je tekst koji sam pisao sad već davne 2009-te godine i nalazi se ovde negde na Forumu...
Iskopirao sam ga, pa k'o velim nije loše da modelari, pogotovo novi, pročitaju.

Nije baš da je Biblija, ali ne može da škodi, a sve može da se primeni i za "jet priču", temu ovog topika.

Uostalom...


Ovaj naš hobi je poprilično kompleksna stvar i nema improvizacija ni u jednom segmentu.

Pod tim podrazumevam sledeće stvari:
- nabavka modela i njegova izrade
- izbor i ugradnju komponenata
- razrada motora i finiširanje modela

Ovo je što se tiče pravljenja aviona...

Kad je model gotov tek tada treba obratiti mnogo pažnje na sledeće stvari:
- paljenje i štelovanje motora
- pregledanje kompletnog modela tokom i posle razrade motora

Kad se prodju ove faze, TEK TADA SE IDE NA LETENJE...

Da bi i letenje bilo uživanje prvo morate ispoštovati sve gore navedeno.

Potom, oprema koju koristite mora biti:
- adekvatna
- ispravna
- uvek dostupna na terenu, smeštena na istom mestu

Tek sada dolazi letenje koje traži veoma mnogo ozbiljnosti...

Sad ću taksativno da opišem sve o čemu sam malo pre pisao...

- Nabavka modela i njegova izrada.

Modelari moraju biti svesni svojih ali, i performansi modela koje imaju ili žele da imaju.
Kod nas je sujeta veoma izražena i naravno da svi sve mogu a, pogovo znaju, ali...
I u školu idete od prvog razreda, pa srednja škola, pa faks...
Možda je neko "vunderkind"  pa, je krenuo odmah u šesti razred, ali ja još takvog nisam sreo...

Ako imate motorcikli obično prvo kupite od 50 ccm, zoljicu, pa, 125 pa, možda 500 ccm a, Kawasaki, Honda ili Yamaha od 180 konja je tek posle mnogo godina vožnje...
Mislim, može Yamaha i odma', ali varijanta da će se poginuti ili ostati bogalj je OGROMNA...

E, tako je i u modelarstvu...

Mnogo modelara pokušava da preskače neke kategorije, posle shok flyera bi odmah modele od 2 - 3 metra... šta je to 100 ccm motor... sitnica...

Ono što je mnogo gore i opasnije (naravno da neću imenovati ali, prepoznaće se mnogi) u velike, skupe, ozbiljne modele (po svakom pitanju pa, i bezbednosti svih na livadi) stavljaju se JEFTINE RC KOMPONENTE.
Ne može se u model od 2,2 metra sa 50 ccm motorom staviti kineski servo od 10 evra...
NE MOŽE BRATE...
Ne mogu na jake digitalne servoe bezvezni, tanki produžni kablovi...
Ne mogu RC uredjaju od pre Hrista, oprema koja je padala, baterije malih kapaciteta, stare baterije...
Mnogo toga "nemere ba"...

Mogu da razumem želju svih da imaju velike atraktivne modele ali, to ima svoju cenu...

Izrada modela i ugradnja delova je takodje veoma bitna...

Čitali ste na ovom forumu onaj tekst za Riplija kad je model pobegao ali, uz nevidjeno mnogoi sreće je nadjen... Šta je bilo? Ispala baterija koja napaja prijemnik i servoe iz prijemnika...
Znam slučaj kad je, od vibracija, ispao kristal iz prijemnika...
A, znam i neke kojima je model "pobegao" i nikad ga više nisu našli...

Takve stvari NE SMEJU da se dešavaju...
 
Juče sam na letenju bio svedok tri frapantna primera...

Prvi je da je jedan naš drugar kupio polovan model, ali u veoma dobrom stanju.
Prodavac je skinuo svoje servoe ali, je ostavio polugice na komandnim površinama...
I sad šta se desilo, servoi koji su bili korišteni, bili su od firme JR a, kupac je stavio Hitec-e.
Model je čista slučajnost spasila.  Nisu ga poleteli jer nešto nije moglo na stanici da se našteluje. Tokom "čačkanja" videli da su JR polugice veće nego osovinice na Hitec servoima. Ne mnogo, ali sasvim dovoljno da preskaču...
Možeteli da zamislite šta bi bilo da je model poleteo i šta bi se desilo kad bi se prvi put opteretio, recimo, horizontalac?
Naravno, polugica bi preskočila i model bi se srušio i sve bi se raspalo...
Takvi propusti ne smeju da se dešavaju...

Drugi slučaj, modelar je poleteo ganc nov model od drugara. Hteo čovek da mu pomogne, da napravi prvi let i malo natrimuje avion.
No, čim ga je malo brže "poterao" došlo je do flatera na repnim površinama.
Odmah zaokret, sletanje i imamo šta da vidimo...

Umesto da se koriste bužiri sa bovdenima pri povezivanju servoa i komandnih površina ili umesto da se servoi postave blizu komandnih površina pa, da polugice budi kratke i krute, stavljana je dugačka karboska cev na čijem jednom kraju izlazi žbica od 2 mm, 20-tak santimetara dugačka a, na drugom (kod komandnih površina) čak dve žbice, za svaku polovinu horizontlca koje su još pri tom na dva mesta savijene...

KATASTROFA...

Karbonska cev ja ukrućena samo na jednom mestu u trupu i landara sama po sebi kroz ceo trup, a sa njom i sve ostalo...
Horizontalci imaju ogroman luft i naravno da odmah javlja flater...

Treći primer je najdrastičniji...

Model je velik, težak, drugi start sa motorom koji je na njemu...
Motor poprilično loše naštelovan...
U prvom startu koji je bio pre desetak dana po poletanju model je dosta pumpao.

Šta je u pitanju?

Težište, loše utrimovan model, matora stanica koja nema pola funkcija što sad imaju novi moderniji uredjaji...
Na kraju krajeva i pilot je leteo zadnji put pre par godina...

I sad šta se dešava, motor nije natrimovan kako treba, mislim radi, ali bi morao da radi bolje.
Servo sauga je pod kabinom, koja mora da se sa dva šrafa odšrafi i skine, da bi se dao ili isključio saugh...

Kad smo krenuli da palimo motor, ne radi pobudjivač za svećicu, prazna baterije...
Konačno je motor upalio, ali da ga ugasimo ne može...
Stanica nema trotl cut, kad se spusti trimer, motor i dalje radi...
Naravno karburator je pod kapotažom i ne može mu se prići...

No, evo ga prvi start...
Ne znaš ko se više boji, pilot, model ili mi prisutni...
Poletanje OK ali, u vazduhu model pumpa, preleteo je blizu i nisko preko svih prisutnih (usrali smo se) motor ne radi baš najbolje...
Slete nekako...

Drugi start, da li ste dopunili gorivo - pitam ja, odgovor: - Ne treba ja ću samo kratko...
E, baš je tako i bilo...
Posle na jedvite jada, upalismo motor koji opet loše radi, iglama se ne može prići, motor ne može da se ugasi...

Polete, model nema pun gas, motor baš loše radi.
Posle minut motor se ugasi na najgoroj visini, ni za zaokret ni da ga pustiš pravolinijski...
Trenutak odluke, oštar zaokret i naravno sa te male visine klasičan stoling...
Ne treba da kažem da se sve raspalo...

Zašto je pao? Nestalo je čorbe...


E, da Vam se ovakve stvari ne bi dešavale, modelarstvu se mora prilaziti VEOMA OZBILJNO I STUDIOZNO...

Ne želim ja sad da budem tu neki jako pametan, samo bih voleo mladim modelarima da dam par saveta...
Verujem da svi ovo već znaju. Ipak smo u Srbiji, ali neka...

- Znači, nabavku modela smo "obradili"...
- Model mora biti primeren znanju modelara.
- Mnogo znači pomoć starijih kolega koji vam mogu pomoći oko same izrade a, pogotovo oko prvih leteova i trimovanja.
- Ne pravite se pametni nego pitajte...
- Budite strpljivi, nabavite deo koji nemate, brže je sačekati Adama da vam donese neki mali deo, nego posle da vam donosi ceo model...
- Prepravljajte ARF i ostale modele. Sve šta vam se učini da može bolje, kruće, jače, lakše ODMAH PREPRAVITE...
- Modeli nisu Sveto pismo da baš sve mora kako je proizvodjač napisao i rekao...

Kod izbora i ugradnje komponenata postoji jedno pravilo: koliko para toliko muzike...
Sve što se stavlja u i na model mora biti kvalitetno i primereno veličini i nameni modela.
To ne znači baš uvek i najskuplje, ali sigurno nije ni najjeftinije...

Znam, znam, svi vole da uštede ali, ne može uvek...

Evo opet par primera, recimo, gorivo samo kupovno...
Svedok sam mnogih "patnji" sa paljenjem, štelovanjem i korištenjem glow motora, kad ljudi sami mućkaju "čorbu"...

Motori - postoji par firmi koje prave kvalitetne motore i mnogo firmi koje prave motore...
Kinezi, neka hvala...
O ovome sam već dosta pisao u svojim tekstovima...
Loš materijal, loša završna obrada, ne mogućnost da se lepo našteluju, stalno raštelavanje... su smo neke od karakteristika kineskih motora...
Naravno, ovakvi motori su jeftini i masovno se kupuju a, posle kuknjava...

Kad kupite OS Max, Saito, YS i kad kupujete fabrička goriva onda nemate problema sa motorom...
Sve radi savršeno...
I kod benzinaca postoji par proverenih firmi...
Kvalitet košta, nekad i ne mnogo više, ali u eksploataciji vam se svaki evro vrati...


Kad ste sve konačno sastavili, motor je na mestu, servoi nemaju lufta, sve radi glatko i lako, došlo je vreme da se pali motor. Neko to radi na modelu, neko na probnom stolu.

Sve u svemu kad se motor postavi na model, moj princip je sledeći...

Pošto živim u kući i imam garažu model danima stoji sastavljen. Izguram ga, vežem, upalim motor i pustim da radi...
Komšiluk pizdi ali, baš me briga...

Sve u svemu, naštelujem motor, palim ga, gasim, turiram...
I tako par dana po rezervoar dva dnevno...
U medjuvremenu, sve proveravam, stanje u trupu, pod kapotažom, da li se nešto odvrće, stavljam loktit na šrafove, dotežem, ojačavam ako nešto treba...
Tek kad SVE dobro izproveravam, kad motor radi "do bola", idem na letenje...


Za prve letove ne bi bilo "hrdjavo" da angažujete nekog sa iskustvom...

Kad počnete samostalno da letite svoju novu "pticu", pamet u glavu...
Ako ste gledali kako leti moj drug Englez, e baš tako ne treba...


Stigli smo do kraja i do opreme koja vam treba da bi i vreme na livadi bilo prijatno.

U mom start boksu su sve neophodne stvari kojima mogu da opslužim svoje modele.
Neću nabrajati pojedinačno šta je tu sve ali, ću reći da se te stvar NE VADE iz start boksa. Tako mi se ne može desiti da odem na livadu pa, da sam zaboravio nešto od alata kod kuće...


Pristalica sam teorije da se modeli NE ŠTELUJU i NE NAMEŠTAJU na terenu...
Dobro, može nešto sitno, da se namesti igla na karburatoru ili tako nešto, ali da se model ulepljuje, budži, da se menjaju delovi na livadi...
NEMA TEORIJE...
Lepo se ode kući, u radionicu pa, natanane...


O svemu ovome što sam pisao može i mnogo detaljnije ali, i ovako sam već preterao...

Dvadeset godina modelarskog iskustva i 43 god. života (pisano 2009.te) me je naučilo da je sve gore napisano prilično tačno, šta god neko mislio...

Usput, od kad letim motorne modele (negde od maja - juna 2007-me) nisam imao ni jedan ozbiljan incident.
U medjuvremenu napravio sam sa malim Thunderboltom (sad je kod Miše) 70-tak letova, sa Warhowk-om 4, sa F3A modelom Montana 50...
Benzinci: Zero - 164 leta, Top Filte Thunderbolt je leteo 67 puta a, novi Cap, kojim sam se ponovio pre neki dan 14 puta...

Priznaćete 372 starta za malo više od 2 godine, nije loše...
Najlepše od svega, sve to bez "padavina"...

Izgleda da ovo gore napisano daje rezultate...

Pozdrav

Mirče


P.S. Posle ovog teksta, Zero je kod mene leteo još najmanje100 puta. Sada je kod Goše...
      Top Flite P 47 sam leteo još najmanje 80 - sad je kod Gabora...
      Potom su napravljeni Hellcat-i, Meister Scale P 47 i Panther, sa tim modelima je bilo još oko 200 i kusur letova...

[Balsarite]

https://www.youtube.com/watch?v=QxpHJipB67g&feature=youtu.be&list=UUp68_FLety0O-n9QU6phsgw

[igorpl]

PULS JET je jako lako napraviti. Pogledajte po netu malo pa će te videti.
Motori nemaju nikakve rotirajuće elemente i rade na principu rezonancije.
I što brže vazduh ulazi u njega motor je sve brži i brži.
A sem toga prave nenormalnu buku. i brži su od jet modela duplo

[r-xx]

[mirce]

E, jest vala, bilo je dobro... 

Drago mi je da si upalio turbinu i da sve radi perfektno, kao i uvek...
Nema, brale, novo je novo, a Jet Cat je Jet Cat...

Pozdrav iz Sente

[r-xx]

 

[mirce]

Gledajući video, video sam samo jedan mali detalj.

Kad budeš sve to postavljao u model, UAT rezervoar, onaj mali tank od 1 dl, postavi pod uglom , tako da niple budu na vrhu, a ne ovako kako sad stoji.

Taj tank služi da se ne stvaraju mehurići i on uvek mora biti pun do vrha.
Jedino ako stoji pod uglom, moguće ga je napuniti "do panja".

Čak i kad vadiš gorivo iz modela, iz tog rezervoara ne možeš izvući kerozin...
Tako je sve namešteno, kroz njega se puni, ali kroz njega se i prazni. No pošto su niple na vrhu, kerozin uvek ostaje u njemu...
To je namerno tako smišljeno...

Pozdrav