Пројекат М 1022

[presko]

Фарбање сам почео чишћењем радне површи.



Следило је прикупљање алата и материјала.



Пар речи о ономе што сам планирао да радим.
Намера ми је била да фарбам “ербрашом” и то дво компонентним акрилним фарбама. Кажем у множини зато што ћу модел бојити у две нијансе, бела и црвена. Иначе ова врста фарбе важи за једну од најквалитетнијих. Боју сам купио на мерење, обе нијансе по 100g. Купио сам и одговарајућу количину учвршћивача и одговарајући разређивач.
Боја се меша у односу: боја-учвршћивач-разређивач 2 дела-1 део-1 део. Ове компоненте сам одмеравао помоћу пластичних шприцева, значи за сваку компоненту посебан.
Фарбање сам почео од најмањих делова, да проверим густину фарбе и да мало “ухватим руку”.





Пошто је све било у реду, наставио сам са крмама па поклопцем кабине.







На крају ми је остао труп. Почео сам од репа ...



... па задњи горњи део.





Поподне је брзо прошло, али сам са првим сумраком успео да завршим први пролаз белом бојом.





Како изгледа фарбање “ербрашом”.

[presko]

Сутрадан, пошто се боја осушила, уследила је детаљна контрола.





Прво што сам уочио је да је на површима, које су биле пресвучене јапан папиром и нитро лаком, балза упила фарбу. Површи су остале шарене и рапаве. Два слоја нитро лака су била недовољна. У ствари, требао сам све површи прећи шприц гитом. Овако, мораћу их прећи једним слојем акрилне боје више.



Осим овога, било је још пар ситница које су ми промакле у досадашњем раду.



Ово сам поправио.



А потом сам све офарбане делове пребрусио и изматирао водобрусним папиром градације 600, на суво.





Овим је модел био спреман за други слој фарбе.

Ставио сам труп на вагу. Остали делови су премали за тачност ваге па их не контролишем. Премерићу их на крају.



Вага је показала 985gr. У овој фази, маса је порасла за 35gr.

Наставио сам фарбање. Значи други слој белом бојом. Фарбао сам само површи које су у крајњој фази беле и оне које су после првог слоја испале лоше. До сад фарбаним деловима придодао сам капотаже точкова и мотора. Капотажи точкова су већ били коришћени на ранијем моделу. Сад сам само санирао ситнија оштећења и освежио завршну фарбу. Све што није беле боје заштитио сам селотејпом и креп траком. Капотаж мотора је раније био префарбан једним слојем фарбе.



Врло брзо сам завршио и са осталим деловима.

[presko]

Боја се осушила и прво сам скинуо маску са капотажа точкова. Ово је испало добро. Ако нијанса нове црвене боје буде била иста са бојом на капотажима, посао са њима је завршен.









Припремио сам водополирни папир градације 600 и 800.



Прво сам папиром 600 пребрусио, на мокро, све ново офарбане површи. Рад са папиром  до градације 800 је брушење, од 800 па навише почиње полирање. Наставио сам са полирањем офарбаних делова.









Завршио сам са белом бојом.

Започео сам припреме за црвену боју. Прво сам, због потребе шаре коју сам мислио да бојим, залепио вертикалну крму, односно шарке које спајају вертикални реп и крму.



Лепио сам их петоминутним епокси лепком. Прво сам, све три шарке, залепио за крму. Прво сам их, намазане лепком, увукао у одговарајуће прорезе, центрирао и одмах, крпом, обрисао сав истиснути лепак.







Када се лепак осушио, скалпером сам додатно очистио и разрадио шарке.



Потом сам шарке поново намазао лепком и залепио их за вертикални реп. Крпом сам поново очистио вишак лепка. По сушењу сам поново скалпером додатно очистио и разрадио шарке.





На крају, труп са крмом сам ставио на вагу. Тачно један килограм.

[presko]

Оставио сам труп по страни и узео да завршавам поклопац кабине.
Прво сам морао мало да средим пилота. У једном од ранијих падова му је напукла кацига. Мало лепка, мало боје и готов посао.



Са два плех вијка сам га причврстио за поклопац.





Није ми деловало сигурно, па сам додао и мало супер лепка.



На реду је било лепљење стакла кабине. Стакло је раније било упасовано у своје лежиште. Сада сам га добро очистио бензином, поготово изнутра, јер више неће бити прилике.



Стакло сам за оквир залепио епокси смолом помешаном са аеросилом. Овај начин ми даје пуно времена да лепо поставим и уклопим стакло.



Лепак сам нанео на додирне површи ...





... и прецизно поставио стакло, а да се не би померало на неколико места сам га причврстио супер лепком.



Поклопац кабине сам оставио да се лепак осуши (следећих двадесет четири сата).

[presko]

Пошто се лепак осушио, почео сам припреме за завршно фарбање.



Провидан део поклопца кабине је требало маскирати и заштитити од нове боје. Линију разграничења обавезно правим селотејпом. Боја, у већини случајева, подлива под креп траку.



Значи, граничну линију сам направио селотејпом, а остатак кабине прелепио широком креп траком.





Препрскао сам поклопац кабине још једним слојем беле боје.



По сушењу боје уочио сам ситну грешку. Мало гита, мало брушења и поклопац је спреман за црвену боју.

[presko]

Већ сам написао да ће авион бити офарбан у две основне боје, белу и црвену.

Пошто је поклопац кабине био готов, односно посао са белом бојом завршен, поново сам се вратио трупу. На реду је била припрема за фарбање црвеном бојом. Ово подразумева, прво маскирање свих површи на моделу које остају беле. За почетак то су предњи бокови и доњи део трупа у склопу са капотажем мотора. Намонтирао сам капотаж на труп, због уклапања шаре, и почео са маскирањем.



Широку траку мекшег картона (“хамер” папира) сам поставио и фиксирао селотејпом на месту границе беле и црвене боје. Шира трака обезбеђује бољи правац линије.



Потом сам, служеће се картоном као лењиром, меком графитном оловком обележио линију граничења.



Исто урадио и на другој страни.



А потом селотејпом почео покривање беле боје. Још једном понављам, границу између боја радим искључиво селотејпом, јер креп трака у већини случајева подлива.







Затим сам остатак беле површи покрио креп траком и чистим белим папиром.



Некада сам маскирање радио и новинама, док ми се једанпут слова нису пресликала на модел. После тога никад више.

Наставио сам маскирање отвора кабине креп траком.





И ту сам, због сумрака, прекинуо посао.

[presko]

Маскирање сам наставио са вертикалним репом. На њему ће бити симбол муње беле боје на црвеној подлози, исти као и на мом претходном моделу.



Почео сам са припремом шаблона за сечење. На мало тврђи картон сам пресликао, са ласерске копије помоћу нитро разређивача, цртеж муње.



Исекао сам га маказама и шаблон је био готов.



Припремио сам маскирну самолепиву фолију и на њу причврстио шаблон. Лагано сам, оштрим скалпером исекао фолију.





Уклонио сам вишак фолије.





На исти начин сам припремио маску за другу страну, само што сам шаблон окренуо на контра страну.



Према припремљеном цртежу сам обележио положај муња, односно маски на вертикалном репу, са обе стране. Да бих лакше позиционирао маске, мало сам их обојио црним маркером.



Преко прве маске сам залепио транспортну фолију и помоћу ње пренео маску муње на њену позицију на вертикалном репу.





Пошто сам добро утрљао преко маске да се залепи за реп, скинуо сам транспортну фолију.





Исто сам урадио и са друге стране репа.

Још једна фаза маскирања је била готова.

[presko]

Планирао сам да ми хоризонтални реп буде црвен одозго и бео одоздо.
Већ сад се да наслутити да ће на моделу доминирати црвена боја одозго и бела одоздо. Врло је битно, с гледишта добре видљивости и лакше орјентације, да модел буде различите боје са горње и доње стране. У сваком случају, приликом дефинисања крајње шаре, испоштоваћу Професора Лазу.

A sada, da vidimo šta kaže nauka o optičkim varkama i percepciji boja i oblika, o čemu sam imao prilike da nešto naučim na VVA (Onoj pravoj, a ne ovoj na RTS).
Elem, Ljudsko (i ne samo ljudsko) oko, u tesnoj saradnji sa mozgom, pre svega primećuje one predmete koji se (što neravnomernije) kreću, i imaju boje i šare koje što više odstupaju od ukupne slike u vidnom polju. Sa udaljavanjem objekta od posmatrača, prvo počnu boje da gube značaj (zbog povećanja debljine vazduha kroz koji prolazi svetlost), jer sve postepeno počnu da blede. Zatim počnu da gube na značaju šare, pri čemu prvo se "zamagljuju" nepravilne i krivolinijske forme, a tek dosta posle toga pravilne i pravolinijske forme, jer najviše odstupaju od amorfnih oblika koji preovlađuju u prirodi oko nas. A pokret ostaje primetan i na daljinama kada predmet vidimo kao tačku.
Kod akrobatskog RC aviona, prema gore navedenom, bilo bi dobar izbor, da jedna strana (gornja ili donja) bude jednolično obojena, dok bi druga strana trebalo da bude obojena kontrastnim bojama raspoređenih u šari sastavljenoj od pravilnih i pravolinijskih oblika. Može se eventualno i ona prva strana "prošarati", ali bi boje trebalo da se drastično razlikuju od suprotne strane, i da šare imaju generalni pravac protezanja koji je pod pravim uglomu odnosu na generalni pravac protezanja šara na suprotnoj strani. Recimo, ako su na gornjoj strani duž krila, na donjoj bi trebale da budu popreko...
Takve kolor šeme omogućavaju oku i mozgu da naj lakše i naj brže registruju tačan položaj aviona u vazduhu, a što je kod akrobatskih RC aviona, složićemo se, od ekstremne važnosti.
Kolor šeme kod kojih su oblici šara slični ili isti sa obe strane, a razlikuju se samo boje, opasne su, jer zbunjuju oko i mozak.
Boje možeš da biraš kakve hoćeš, ali moraš u startu da budeš svestan činjenice da ćemo ti dupe ispomerati ud zaebncije, ako budu preovlađivale neke roze i tirkizne nijanse  . Pa ti vidi šta ćeš.

E sad, pojma nemam što sam sve ovo ispričao, ali mislim da ne škodi. A čim ne škodi, moglo bi nekome da bude i korisno 

 

Сходно овоме почео сам маскирање хоризонталног репа одоздо, једну страну па другу. Прво сам ивице облепио селотејпом.







Остатак репа сам покрио креп траком и најлон кесом, пошто сам , у току рада, установио да више немам чистог папира.







Остатком најлон кесе сам заштитио унутрашњост трупа.



После репа, маскирао сам и хоризонталне крме са доње стране.





Пошто су све површи, које треба да остану беле, биле маскиране, остале сам пребрусио водополирним папиром 600 на суво.











Модел сам, после овога, пребрисао влажном па сувом крпом.





Овим је модел био спреман за даље фарбање.

[presko]

Фарбање црвеном бојом сам поново започео од најмањих делова. И да не понављам причу, ево фотографија.

[presko]

Како нисам био задовољан оствареним резултатом, одлучио сам да модел пређем још један пут црвеном бојом.

Водополирним папиром градације 400 сам пребрусио модел на суво (само црвену боју).











Такође, сам одлучио да, ипак, и капотаже точкова пређем једним слојем црвене боје. Сходно томе, маскирао сам све површи које нису црвене.







Припремио сам “ербраш”, размутио боју и префарбао модел другим слојем црвене боје.













Делови су остављени да се суше.

[presko]

Прошло је двадесет четири сата. Наиме ова боја је сува на додир, не лепи се, за сат-два, али за даљу обраду ипак треба сачекати један дан. Други слој црвене боје је био сув. Био сам задовољан како је овог пута изгледало. Наставио сам посао скидањем маски.



















Селотејп је оставио иза себе, на појединим местима, слој лепка. Ово сам очистио бензином.





Остао је још труп да се демаскира, али морао сам да направим паузу.

[presko]

Започео сам са демаскирањем трупа.

Прво сам скинуо капотаж мотора са трупа. Испод вијака, који држе капотаж, остала је бела боја, па сам одлучио да то, касније, префарбам. Због тога сам на капотажу оставио маску.



Полако сам, редом, скидао селотејп и остало.





Отворе за бајонет сам заштитио ролницама водополирног папира.







На реду је доњака трупа.









Затим муње са репа, једна па друга.









Креп трака са спојнице хоризонталних крма.



Па маска са доњаке хоризонталног репа.









Поново сам ставио труп на вагу, и она је, овог пута, показала 1010 грама.

[presko]

На ред је дошло крило. Као што сам раније рекао, њега сам пресвукао монокотом. Са доње стране сам одлучио да буде пругасто црвено-бело, а са горње стране црвено са шаром.

За почетак сам отворе за смештај серво покретача крилаца офарбао белом акрилном бојом.



На претходном крилу, које сам радио, овај отвор сам пресвукао монокотом. Намучио сам се, јер нисам могао свуда лепо да приђем пеглом и на крају нисам био задовољан оствареним резултатом.

Припремио сам монокот и потребан алат. Главна алатка ми је пегла, обична кућна, само мањих динензија за путовања.



Посао сам започео углом на месту почетка крилца.







Затим сам пресвукао крај задње рамењаче на месту терминезона. Монокот сам за зид рамењаче залепио мањом температуром пегле. За лепљење преко ивице сам повећао температуру, пошто се на повишеној температури монокот скупља и обликује по површи која се пресвлачи. Овде се мора пазити да се не пређе максимална температура после које се монокот топи. Како се одређује температура, ствар пробе и праксе. Један показатељ нивоа темературе је боја монокота. Са повећањем температуре боја тамни, на пример црвена прелази у бордо, жута у наранџасту. Са повећањем температура нијанса је све тамнија. Хлаћењем, по завршеном послу, боја добија првобитну нијансу. Други показатељ је клизање пегле по монокоту. На врло високим температурама, пегла теже клиза по монокоту и има се осећај да ће да се залепи за њега. Ово је опасно јер у сваком трнутку може да се прогори монокот.



Опсекао сам монокот жилетом. Кад почињем пресвлачење монокотом, увек припремим нов, никад коришћен, жилет и скалпер.





Када је ово било готово, пресвукао сам терминезон. Пресвлачење сам започео мањом температуром, да бих је, како сам се приближавао крајевима терминезона, повећавао. У току рада, монокот сам руком затезао преко терминезона.









Применио сам Мирчетову фору да исечем вишак монокота. Потом сам повишеном температуром упеглао ивице монокота.



Прво један терминезон па на исти начин и други.



Прва фаза је била готова.

[Anakin]

Uzivam u ovoj temi. Veliki broj modelarskih tehnika detaljno prikazan u slici i reci, cake, trikovi a i mnogo vise od toga. Jednostavnost kojom Presko ovo prezentuje navodi coveka da pomisli da ovo moze da se uradi ocas posla, a znamo svi dobro da uopste nije tako. Svaka cast! Jedino je steta sto ovaj model verovatno nece biti gotov do skupa u Beogradu.

[presko]

Нажалост Рестко у праву си. Нећу успети да завршим модел до Скупа. У једном тренутку сам убрзао рад, међутим, то је за резултат имало гомилу ситних грешака, које сам морао да поправљам. Смањио сам темпо и видимо се у јуну са новим моделом.