Дошло је време и да се мотор припреми за поновну уградњу.
Непосредно посла пада мотор сам добро очистио од земље, споља и изнутра, у ствари изнутра и није било потребе за неким детаљним чишћењем. Посебно детаљно сам очистио и опрао комплетан карбуратор. Након овога мотор сам конзервирао са „after run oil”-ом.
Визуелна контрола је показала да на картеру и ауспуху (најчешће страдају) нема никаквих оштeћења. Радилица је прилично робусна и мислим да није искривљена.
Остали су куглични лежајеви. При оваквим ударима може да страда предњи лежај.
Пошто замена лежајева није велика инвестиција, ради превентиве, сам их заменио.
Да би се лежајеви заменили, мора да се растави комплетан мотор. За дивно чудо, при растављању, нисам имао никакве проблеме. Обично има проблема са вађењем стублине и лежајева, што је често немогуће урадити без грејања картера. Да ли је у питању квалитетан материјал мотора, остварене толеранције или квалитет горива (без рицинуса) не знам.
За лежајеве је карактеристично да на задњем не постоји заштита куглица (што обезбеђује боље подмазивање), док на предњем заштита постоји само са предње стране (што обезбеђује заптивање картера и обезбеђује стабилан рад мотора).
Нови лежајеви стижу са овом заштитом па је треба уклонити. Ово се лако ради са било каквом иглом.
Нове лежајеве сам са лакоћом уградио у картер.
Пре вађења клипа, клипњачу сам обележио са задње стране. Врло је важно да се клип не окрене при монтажи.
Враћање стублине је протекло без проблема, поготово што су и картер (чивијицом) и стублина (зарезом) обележени па не може да се промаши.
На крају је сам вратио карбуратор, с тим што сам вијке осигурани течним осигурачем.
Монтирана је елиса, а потом мотор на пробни сто. Прво проба пре него што оде на модел.
