Пројекат М 1022

[drjack]

Odlicna fora sa nitro razredjivacem

[vpanin]

stvarno dobra

[presko]

Сад се враћамо на оно али из предходног дела.
 
Одмах да објасним у чему је ствар. Припремљене планкове сам са спољње стране пресвукао композитом (епокси смола и стаклено платно). Зашто, да би повећао и чврстоћу и тврдоћу планка. Ово сам одрадио на стакленој плочи. Зашто на стаклу, зато што ће површина планка на крају бити глатка као стакло и неће захтевати накнадно прекомерено гитовање и полирање. Значи и мање додате масе и мање посла у завршној обради.

Стакло сам ставио на дрвену плочу. Делове сам распоредио да имам максимално искоришћење површи.



Потом сам плочу премазао одвајачем.







Искројио сам стаклено платно (163gr/m²) и припремио смолу. Пошто сам помешао смолу и учвршћивач, смесу сам поделио на два дела. У један део смесе сам додао аеросил (бели прах) да мало повећам густину смоле. Гушћом смолом се повећава квалитет површи односно избегава да остане видљива текстура платна.











Прво сам стакло премазао смолом помешаном са аеросилом и поставио платно. Потом сам четком, без додавања нове смоле, истиснуо већ намазану смолу кроз платно. Тамо где није било довољно смоле додао сам, али смолу без аеросила. Када је ово било готово, премазао сам и планк танким слојем смоле, поставио га на платно и добро притиснуо.













Када су сви делови планка били постављени на место, све ово сам покрио другом дрвеном плочом и максимално је стегао односно притиснуо. Овим се постиже да се платно боље залепила за балзу и истовремено се истисне вишак смоле. Смола се сада суши следећих двадесет четири сата.



На крају, нормално, четке у разређивач.

[tibeteagle]

Bravo Preško na lepom projektu i trudu da sve lepo slikaš! 
Savest mi ne bi dala mira da ne kažem mišljenje o jedno delu koji mi se čini slabim i dobro je što si naslikao. Nisam pročitao sav tvoj tekst detaljno pa ni komentare, pa ne znam da li je već neko zapazio. Znajući kako naše neravne livade znaju cimati stajne trapove, a da ne govorim o nevidljivim rupama, mislim da odvojeni trapovi nisu dovoljno snažni na toj ploči. Trapovi jesu, ali šper ploča na koju naležu trpi veoma veliki momenat savijanja i to srazmerno veći koliko je kraći deo koji naleže u odnosu na deo do točka ito oko 6 puta. Predlog mi je da se stavi jedna spojnica (skica dole) u vidu krute ploča između trapova i kostrukcije na koju naleže da bi preuzela to opterećenje i neutralisala jedan deo i predala ploči na što većoj površini. Materijal može da bude aluminijum, stakloplastika ili deblji avio šper od bukve. Sa druge strane bi trebalo da se stavi isto, jer će da se iskinu ukopavajuće matice...


Želim ti uspešan završetak i poletanje model.
 

[presko]

@tibeteagle

Хвала што си прокоментарисао конструктивно решење везе стајног трапа и трупа.

За писте си потпуно у праву. Само бих те још допунио да је много писти обележено маркерима као што је овај на слици.



Ово кажем зато што сам летос налетео на баш један такав. Последице су видљиве.



Споља је то изгледало овако...





... а изнутра овако.



Неоштећено!

Ово показујем јер сам, после градње Игла, у великој мери користио конструктивна решења са овог модела на мојим авионима. То чиним и у овом пројекту. Са предходних фотографија се може наслутити сличност.

Мало поређење Игла и тренутног пројекта. Маса Игла је 4kg и 100g, код мог новог модела не очекујем више од 3.5kg. Ослонац трапа је код Игла рађен од шпер плоче дебљине 3mm, а код мог новог модела од 4mm. Код Игла је коришћена трослојна шпер плоча бреза-балза-бреза. Код мог новог модела, као што сам већ рекао, коришћен је трослојни тополов шпер. Мислим да и маса модела и јачина коришћеног материјала иду у прилог мог новог модела.

Осим овога, носач трапа је убачен у оквир који му не дозвољава било какво савијање. При чему је стајни трап постављен уз сам оквир. А ту су и бочни уздужници.





Што се тиче матица, ипак мислим да је 8mm ... 8mm.

Мој став је да би, ипак, требало да дође до екстремно јаког удара да би ово попустило.

[sloba_b]

kako si se odlucio za topolov šper a ne lipov, koje su im razlike u masi a ostale tj prednost topole?

[presko]

@sloba_b

Једина ствар која је била пресудна код одабира материјала, овог пута, је била његова лака набавка.

[presko]

Прошло је двадесет четири часа. Смола се осушила и планкове сам полако одвојио од стакла. Маказама сам обрезао ивицу прве плоче, да бих одстранио врло оштре иглице које остају по ивици.









Стакло сам очистио и припремио за израду преосталих комада. Поновио сам поступак описан у претходном посту.







Пошто сам ово завршио, делове планка, са прве плоче, сам исекао појединачно и обрадио им ивице.







Следећег дана, кад је и друга плоча била сува, исекао сам преостале делове и обрадио им ивице.









По завршетку овога, планкирање трупа је могло да отпочне.

[miša2002]

Par pitanja, tehnološke prirode,
-Da nisi možda merio razliku težine, recimo po kvadratnom desimetru, pre i posle tretiranja epoxijem, kao i debljina?
-Da li si probao kolika je približna savitljivost ovakvog kompozita tj koliki je minimalni luk pre trajne deformacije?
Pretpostavljam da je "staklena" strana "staklena" i zato bi mi bilo zanimljivo primeniti to i na oble površine...

Pozdrav

[presko]

@ miša2002

Овог пута нисам мерио. Код оваквог рада композитом, значи “мокрим” поступком и без вакумирања, однос смоле и платна је отприлике 1:1, што значи ако користим платно од 163gr/m², мораћу да утрошим 163gr смоле за 1m². Мислим да ти је овај податак сасвим довољан, да може да израчунаш прираст масе за одговарајућу површину. Иначе композит од једног слоја платна од 163gr/m² има дебљину одприлике од 0.1mm до 0.12mm.

Што се тиче радијуса савијања, нисам скоро мерио, али мислим да је вић испод 10mm проблематично.

А што се тиче “стаклене” стране она је сигурно једно 95% “стаклена”, ту и тамо се провуку грешке, које се могу и морају поправити гитом.

[miša2002]

Hvala na brzom odgovoru.
Podatak o radijusu je vrlo impresivan. Samu balzu nema šanse ni na R20 saviti bez opasnosti...
Sve najlepše u nastavku gradnje. Ko zna, možda iskrsne još neka nova ideja!?

Pozdrav

[zajo]

Пази само да не отежниш модел као 80% самоградње не форуму.

[presko]

Док сам припремао планк трупа, искористио сам замућену смолу да одрадим још два мања посла.

Први посао је био, како сам већ раније био напоменуо, да ојачам састављане уздужнике трупа. Сваки уздужник сам са обе стране ојачао смолом и стакленим платном од 50gr/mm².













Други посао је био да ојачам спој оквира носача мотора и бокова унутрашње кутије трупа. Ово сам урадио, такође, са смолом и стакленим платном од 50gr/mm², уз коришћење летвица од балзе троугластог профила.

[presko]

Време је да се настави посао. Планкирање сам започео са левом бочном страном. Прво сам проверио како планк належе на костур трупа. Добро је.



До лепљења планка костур још увек “ради”, савија се и увија. Тек после лепљења планка добија своју коначну крутост. Значи, да не би дошло до неке грешке, костур сам поново причврстио и нивелисао за већ коришћени алат. Пошто је алат чиста импровизација за једнократну употребу, у могућности сам био да причврстим само зону тренутног лепљења планка, али и то је било сасвим довољно.





После тога је уследило почетно лепљење, белим лепком, и то само дела планка у зони крила. Остали део ћу касније, кад се лепак на овом делу осуши.



Следи постављање планка и његово причвршћивање штипаљкама.





Као што се види на фотографијама, на планку не постоји отвор за бајонет. Овај отвор намерно нисам направио ласером. Он захтева изузетно тачну позицију, па сам се  плашио да ми, приликом савијања и лепљења планка, не побегне. Значи пробушио сам га накнадно, у склопу, а пре лепљења десног планка. Искористио сам бајонет и цев за вођење бајонета да одредим тачну позицију овог отвора и обележио је.





А потом сам и пробио овај отвор.









На ред је дошло лепљење планка на десној страни. Труп је враћен у алат и поновљен је цео поступак као код предходног планка.

[magic]

Presko svaka cast na ovako detaljnom prikazu  !

poz