Пројекат М 1022

[presko]

Делови оквира кабине су исечени ласером од тополовог шпера дебљине 4mm.





Оквир сам састављао и лепио у склопу са трупом, да би, касније, што боље налегао на њега. Да га не бих залепио за труп, селотејпом сам прво заштитио место лепљења.





Делове оквира сам лепио белим лепком.













За време сушења лепка, склоп је био учвршћен штипаљкама и столарским стегама. На оквиру, на месту улаза трна браве у њега, залепио сам, гел супер лепком, месингану чауру.



Док се лепак сушио, припремио сам трнове за везу оквира за труп на његовом задњем делу. Њих сам направио од поцинковане челичне жице ф2 mm.







Обележио сам положај трнова и склопу са трупом избушио отворе за њих.





Поставио сам трнове на њихово место и залепио их петоминутним епокси лепком помешаним са аеросилом.









Петоминутним епокси лепком помешаним са аеросилом сам ојачао и спој месингане чауре и оквира.



Када се смола осушила, ивицу чауре сам закосио, да би трн лакше улазио у њу.



Пошто је оквир, у овој фази, био готов, испробао сам како належе на труп, како се ставља и како се скида и све је било како треба.

[presko]

Места спојева делова оквира, сам ојачао композитом, епокси смола и стаклено платно 50gr/m²



















Овим је дрвени оквир био завршен и сад је на реду било да се за њега залепи композитни поклопопац http://www.rcfly4um.org/index.php/topic,9236.0.html .



Проверио сам како лежу један на други.





Како је све било уреду, започео сам са лепљењем. Да би ова два дела правилно легла, један у односу на други, лепио сам их у склопу са трупом. Прво сам труп, на месту поклопца кабине, заштитио  селотејпом, да се поклопац не би залепио за труп.





Уздужнике оквира кабине сам штипаљкaма причврстио за труп, да се неби издигли, у процесу лепљења, и направили процеп.



Оквир и поклопац сам, међусобно, залепио епокси смолом помешаном аеросилом. С обзиром да се смола споро суши, имао сам доста времена да подесим положај поклопца кабине и да га притегнем столарским стегама.







Ово је сад остављено да се смола осуши.

[presko]

Сутрадан, по сушењу смоле, скинуо сам поклопац кабине са трупа и преконтролисао залепљени спој.



Како је композитни поклопац рађен у плусу, поравнао сам ивице, остављајући преклоп од 3mm. Руб сам обележио користећи се комадом авио шпера дебљине 3mm.





Онда сам вишак одсекао маказама и поравнао брусним папиром.









Вратио сам поклопац на труп и на њега ставио стакло кабине да би видео како све то изгледа заједно.



На крају сам нашао и пилота, монтирао га, и сада кабина чека завршно фарбање.

[presko]

Стигао сам до крајње монтаже модела. Наиме, имам праксу да прво све делове и опрему монтирам на модел и подесим тежиште у грубо. У току монтаже долази до накнадних непланираних модификација модела, па тек кад се уверим да је све “легло” како треба, сву опрему скидам и започињем фарбање.

Почео сам од репног дела. Прво сам монтирао репни точак са гибњем и системом опруга за управљање.











После овога сам монтирао сервое хоризонталне и вертикалне крме и прекидач пријемника. С обзиром да је ово већ било испланирано, посао је био рутински.

















Монтирао сам и ушке за отклањање крма правца и висине.





Уградња главног трапа и мотора са носачем је био лаган посао.

[presko]

 На реду је била монтажа моторског капотажа. Ту је већ било мало више посла.



Морали су се просећи и пробушити сви технолошки отвори. Њихова позиција се морала тачно одредити. Прибегао сам старом “трику” са тањим картоном (хамер папиром). Прво сам обележио и просекао отвор за главу мотора и то редоследом који је приказан на следећим сликама.





















После овог сам избушио рупе за вијке за причвршћивање капотажа за труп.



На исти начин, као за главу мотора, обележио сам и пробушио отворе за вијке на капотажу.











То исто сам урадио и са отвором за иглу за подешавање гаса.













То би, са сад, било то. Биће још мало посла на капотажу.

[presko]

На ред за уградњу је стигао серво гаса у комплету са командном сајлом. На почетку пројекта нисам имао овај серво, чак нисам ни знао који ћу користити. Ово је допринело томе да сам овде имао мало више посла.
Серво, који сам у међу времену набавио, прошетао сам кроз труп модела и нашао му, мислим, оптималну позицију. За пренос кретања, од полуге сервоа до полуге карбуратора, сам користио савитљиву најлонску сајлу и пластични бужир.





Почео сам са лепљењем припремљеног постоља.



А потом и монтажом носача сервоа, кога сам купио заједно са њим.





Вратио сам се на почетни оквир унутрашње кутије трупа и обележио позицију сајле гаса.



Потом сам пробушио отвор, провукао пластични бужир.



Са супротне стране сам га скратио на одговарајућу дужину.



Потом сам оба краја бужира залепио супер лепком.





Овим је посао око команде гаса био готов.

Наком овога сам монтирао ауспух на мотор. За разлику од мотора, ауспух је нов и на овом моделу ће имати ватрено крштење.







Вратио сам се капотажу. Већ уобичајеним поступком сам обележио и просекао отвор за ауспух на њему.

[presko]

Посао сам наставио уградњом преноса команди за хоризонталну и вертикалну крму.





За ово сам, такође, користио савитљиву најлонску сајлу и пластични бужир. Отвори, за пролаз сајле кроз оквире, су направљени још у процесу сечења ласером.





Припремио сам сајле, бужире и одговарајуће виљушке за крајеве сајли.



Игличастом турпијом сам пробио отворе за сајле на боковима задњег дела трупа.





Потом сам, кроз труп, провукао бужир сајле.








Бужир сам скратио на коначну дужину.



Лепљењем крајева бужира, супер лепком, сам завршио овај део посла.









Посао, око уградњи команди у труп, је био готов.

[presko]

На реду, за уградњу, су били сервои у крилу са припадајућом потисно-вучном полугом.
Сервое сам уградио на исти начин као и на “МУЊИ”, моделу који тренутно летим (http://www.rcfly4um.org/index.php/topic,1560.msg8626.html#msg8626). Чак, шта више, на новом моделу сам урадио исти размак између ребара и величину отвора за серво, као на “МУЊИ”. Ово за последицу има да, у случају потребе, могу са “МУЊЕ” врло брзо и лако да пребацим серво на нови модел. На новом моделу ћу уградити нове сервое, међутим ово је, по мом мишљењу, врло практично решење за оне који морају да пребацују сервое из модела у модел.





Поклопац сам урадио од композитне табле изливене, раније, на стаклу и то од епокси смоле и два слоја стакленог платна од 163gr/m².



Прво један поклопац, ...



... а онда, по њему, и други.







Уз помоћ старог поклопца сам избушио отвор за вијке на новим поклопцима.











После овога је следила уградња сервоа на поклопце.



Припремио сам дрвне одстојнике, да се сервои не би наслањали на поклопце.





Потом сам узео меру за уградњу ...



... и залепио одстојнике на њихову позицију.



Када се лепак осушио, са спољње стране сам убушио поклопац да главе вијак не би вириле.





Исто сам урадио и са другим поклопцем, а онда уградио сервое.

[presko]

Остало је да се пробију отвори, на поклопцима, кроз које пролазе обртне полуге сервоа. Узео сам први поклопац и премерио и обележио позицију отвора.





Потом сам пробијачем започео посао.







Посао сам завршио скалпером и брусним папиром.







Затим сам, користећи први поклопац, обележио отвор и на другом поклопцу ...



... и отворио и њега.





Потом сам на крилца монтирао ушке.







Затим сам поставио виљушке и премерио потребну дужину вучно-потисних полуга.



Полуге сам направио од “жбице” за точак бицикла дебљине ф2mm. Прво сам их исекао на потребну дужину, а потом нарезао навоје на крајевима.











На полуге сам наврнуо виљушке и контра навртке за притезање.





Овим је уградња сервоа за крилца била готова.

[presko]

Пријемник сам залепио обострано лепљивом сунђер траком за плочу, првобитно планирану као носач сервоа.



С обзиром да антене пријемника морају да буду, међусобно, под углом од 90^о, од пластичног бужира за команде сам исекао две цевчице, у које ћу да увучем антене, и залепио их, под овим углом, за оквир трупа. Приликом коначне монтаже, антене ћу, још, залепити изолир траком.







При овом сам водио рачуна да, по препоруци произвођача, антене буду удаљене минимум 15mm од металних делова (бајонет, разни вијци, металне сајле и слично).

Од електронике ми је, за уградњу, остала само батерија. Њу сам оставио за крај и њом ћу да подешавам положај тежишта.

[presko]

Следећи посао је био монтажа и уградња  резервоара за гориво. Запремина резервоара је 400ml. Мотор који користим троши, за 10min рада односно један просечан лет, око 350ml до 360ml горива.



Резервоар има три цевчице.



На првој, која иде у средину, ставља се кланк на еластичном цреву и кроз њу се доводи гориво у карбуратор. У току лета кланк прати померање горива у резервоару и увек је потопљен. Друга цевчица која иде на доле служи за пуњење-пражњење резервоара горивом. Трећа цевчица, која иде на горе, служи као одушка приликом пуњења-пражњења резервоара, односно за довод надпритиска из ауспуха у току рада мотора.





Резервоар сам у трупу фиксирао блоковима стиродура.





Пошто се ради о мотору који за гориво користи метанол, користио сам силиконска црева.





у доводу горива, у карбуратор, је уграђен обавезан филтер.

[mirce]

Bravo Preško...

Svaki modelar bi ovo trebao da pročta kao "Modelarsku Bibliju".
Toliko je sve lepo napisano o prikazano, da koristeći ovaj topik, više niko ne bi trebao da ima problem prilikom pravljenja modela.

Još jednom, svaka čast...

Pozdrav iz Novog Sada

Mirče

[losmi]

Predivno prikazan projekat.

Pozdrav Milos 

[Schwab]

Odlicno prikazan rad , svaka cast na strpljenju i zelji za podelom znanja.

 

[presko]

Момци, моделари, стари и млади хвала на подршци.