Pre tri nedelje zamoljen sam da izradim maketu prototipa pravog aviona koji je u zavrsnoj fazi izrade. Tom prilikom ponudjen mi je u vektorskom obliku bilo koji detalj aviona.
Obradovao me ovaj posao jer mi je ponudjen od strane mojih profesora sa vazduhoplovstva, koje sam navikao da gledam iz klupe, a ovom prilikom sedeo sam ravnopravno sa njima.
Mada je za ovo bilo potrebno da prodje podosta godina, saradnja sa ovakvim ljudima mi je veoma godila, kako profesionalno, kooperacijski, tako i finansijski.
Detalje o tipu aviona i mojim angazovaocima sam zamoljen da vam ne iznosim javno, bar za sada. Ono sto je bitno je da je avion blaga modifikacija Utve 75.
Do samog kraja, prototip pravog aviona nisam video, tako da sve sto je izradjeno je izradjeno na osnovu crteza i kompijuterskih animacija.
Vreme koje mi je dato od trenutka pregovaranja do isporuke makete je bilo 4 nedelje.
Kada je moj profesor u jednom trenuutku izrade dosao da pogleda kako napreduju radovi, narucena je jos jedna maketa, tako da slike koje gledate ustvari predstavljaju izradu dve identicne makete.
Posao smo radili moj drug Milan Trisic i ja.
Sva brusenja obavio je Milan Trisic, dok je sklapanje, detalji i finish bio moj. Posto se Trisa bavi leteringom i dizajnom, finalni izgled je njegova zasluga.
Ovde naravno moram pomenuti i mog drugara i kompanjona Savu Uzvara, iz Sremske Mitrovice, koji je izradio kabinu a bez cijeg nesebicnog zalaganja ova maketa ne bi ispala ovako kako je ispala, a o roku da i ne pricam.
Rok mi je u toku rada smanjen na 3 nedelje i maketa je zavrsena nekoliko sati pre deadline-a.
Ideja je bila da se maketa, u sanduku, transportuje u kontejneru u kome je i pravi avion.
Konstrukcija je izradjena od sper rebara, laserski isecenih sa ispunama od balze i stirodura.
Krila i repne povrsine su od pune balze.
Konstrukcija trupa je presvucena staklenom tkaninom i epoksijem, a zatim naknadno gitovana i farbana.
Krila i horizontalni stabilizator su presvuceni monokotom.
Najveci izazov je bila izrada stajnih trapova i elise.
Elisu i spiner sam izradio tako sto sam isekao dve Graupnerove elise i brusenjem prepravio krakove da „lice“ na originalne.
Spiner je izradjen na strugu od aluminijumske sipke.
Trapovi su odneli vise vremena. Nosaci su izradjeni od karbonskih cevcica u koje sam gurnuo aluminijumsku cev, da bi formirao nesto sto lici na cilindar. Viljuske sam napravio od servo horna i metalnih viljuskica za komande.
Montazu u trup sam izvrsio pomocu slepih navrtki za namestaj pa sam dobio da je ceo postroj demontazan, kao i elisa.
Takodje sa donje strane sam postavio dve montazne tacke preko kojih ce se maketa montirati na postolje, koje nije bio moj deo posla.
Tehnologija koju sam koristio za finish trupa se satojala od presvlacenja 25gr staklom, blagim smirglanjem smirglom 100 a zatim nanosenjem dva sloja spric gita. Nakon ovoga, ostalo je samo mestimicno gitovanje vecih neravnina jer je debeo sloj spric gita u principu pokrio sve neravnine.
Farbanje je izvrseno akrilnom bojom, air brush-om.
Okvire trupa sam izradio sa posmakom od 20mm tako da je balza debljine 20mm, ili stirodur iste debljine bio idealna ispuna.
Svi okviri izradjeni su sa centralnom rupom od 10mm tako da se tokom sklapanja sve dalo nanizati na aluminijumsku cev precnika 10mm, cime se dobio integritet konstrukcije.
Kalup za kabinu je izradjen od polurebara i ispunom od balze, pa je nakon brusenja poslat u Mitrovacki institut.
Kada mi je u jednom trenutku rok skracen na dve nedelje, imao sam ispred sebe samo nekoliko dana a trup jos nije bio presvucen kompozitom. Tada sam prestao sa radom paralelno dva aviona i bacio se na dovrsavanje jednog.
Kada sam ga u ponedeljak isporucio, zapoceo sam sa zavrsavanjem drugog, za koji planiram da napravim i pomerljive letne povrsine –krmila.
Kada smo ga isporucili na dogovoreno mesto, lica mojih profesora govorila su sve.
Bili su prezadovoljni, pa su narucili i trecu maketu u malo krupnijoj razmeri.
Tome doprinosi i cinjenica da im je bila obecana maketa bez providne kabine, a kao bonus, dobili su je.
Dimenzije ove dve makete su 980mm razmaha sto je 1/10 od originala.
Nakon slikanja, posto su svi bili u euforiji pakovanja pravog aviona, koji u kontejneru putuje na sajam, dve devojke (masinke) su spakovale maketu i to je bio kraj naseg druzenja.
Zahvaljujemo se svima koji su pomogli da ispostujemo ovaj uzasno kratak rok.
Takodje, veoma sam zadovoljan saradnjom Trisic-Pantic, koja je funkcionisla savrseno i u trenutcima kada nam se ucinilo da smo udarili u zid koji necemo moci da preskocimo.
Uz to, posebno hvala Milanu Trisicu za reci utehe kada sam u 2 sata ujutru, 7 sati pred isporuku, drskom stege udario trup u predelu kapotaza i napravio ulegnuce.
Kap boje i poliranje je popravilo celu stvar.