Kao što sve u prirodi dešava u nekim ciklusima, tako je to i u našem hobiju.
Godišnja doba se smenjuju na svaka tri meseca, laste dolaze u proleće, a odlaze u jesen, mesec ima mene, prestupna godina je svaka četvrta...
Svake treće godine, nekako u ovo vreme, čika Dule napravi po jedan let sa modelom...
E, danas je bio taj dan...
Dugo smo ga iščekivali, dugo mu se nadali, nismo gubili veru i na kraju ga i dočekasmo...
Već par dana unazad u dvorištu Kombinata paljen je i doštalavan motor MVVS od 35 ccm, ali na glow gorivo.
Motor nije radio, kako rekoh, 3 godine i trebalo mu je vremena da se "vrati u normalu", ali kad je proradio, radio je veoma lepo.
MVVS se nalazi na modelu Sukhoi 31, pravljenog u Beogradu, u radionici Branka Bjelića, po Graupnerovim planovima.
U medjuvremenu je čika Dule nabavio i novu stanici, desetokanalnu Futabu, pa je i taj deo priče doživeo napredak.
Danas popodne stigli smo na aerodrom, vreme k'o naručeno, dan lep, topao, vetra skoro nema.
Golub i pisac ovog teksta, ostavili su modele kod kuće, spremni da pomognu Drugu.
Stvari su se odvijale "rutinski", sastavljanje modla, sipanje "čorbe"...
Pre paljenja motora napravljeno je par "istorijskih fotografija"...
...onda par fotografija sa prijateljima...
Konačno, kresnut je motor...
...model je izrulan na pistu...
...čika Dule je "bacio krst na sebe" i...
Ja sam stajao za svaki slučaj, ali nije bilo potrebe za tim.
Za nekog ko je u 77-moj godini života i leti svake treće godine, ono što smo videli je više nego za pohvalu...
Svaka faza leta je bila sigurna, a pogotovo sletanje.
Naravno, trebaće malko vremana da se skine "rdja" sa prstiju, ali nadam se da sledeći let neće biti 2015-te, nego već u nedelji koja dolazi...
Do kraja dana napravljen je još jedan let, ovaj put je čika Dule počeo da "divlja" i u jednom momentu je modelom išao direkt na sebe, a usput i na mene koji sam bio pored.
E sad, da li je to baš trebalo tako da bude, ja ne znam tačno da vam kažem, ali da mi pop ne bi držao opelo
za svaki slučaj sam se udaljio...
Ne bi baš da mi mama ljubi sliku na banderu...
Posle ovog smo mu Golub i ja brže bolje uzeli stanicu i rasklopili mašinu, dok se stvati nisu otrgle kontroli...
Malo šale, malo zbilje, treba veoma poštovati godine i energiju našeg dragog prijatelja.
Siguran sam da će posle ovoga i Hellcat, koji je u principu gotov, ubrzo videti "livadu"...
Što se tiče ostatka letačke ekipe, Gabor je leteo malog elektro Cap-a, vežbao je za sutrašnje IMAC takmičenje.
Potom je poleteo sa Extrom, ali posle par minuta "crko" mu je servo od gasa, i leteo je sa jedno 25% gasa sve dok nije istrošio gorivo.
Sletanje je bilo OK i ništa nije oštećeno...
Nažalost, Jole se nije imao toliko sreće...
Pošto je čika Dule sleteo, Jole je poleteo svog MX 2. Čim je poleteo, okrnuo je model "na ledja", napravio par valjaka i kad je MX 2 bio na jedno 70-tak metara visine, otpalo je krilo...
U onoj euforiji posle čika Duletovog uspešnog leta, zaboravio je da osigura krila i levo se samo svuklo sa bajoneta...
Model je padao kao usporeni snimak, dovoljno dugo da je Jole uspeo da smanji gas, okrećući se nekako čudno malo oko horizontalne, malo oko vertikalne ose.
Kad je "zvekno" u zemlju, uradio je to sa gornjim delom trupa, a za divno čudo, MX 2 uopšte nije mnogo oštećen. Recimo, krilo koje je spalo je apsolutno čitavo...
Odmah na livadi je pala trgovina i MX 2 se za koji dan, kad Jole povadi servoe i delove iz njega, seli u Novi Bečej kod novog vlasnika na reparaciju...
Sve u svemu, bilo je uzbudljivo...
Pozdrav
Mirče