Hvala Lazo na objašnjenu.
Kako mislite da je kanar noseća porvšina??? Možda sam pogrešno učio ili su me pogrešno naučili ali ja sam učio da je krilo noseća povrčina svake letelice. Ispravite me ako grešim...
Za izbor aeroprofila SG 6043 nas je opredelio to što ima prilično veliki koeficijent uzgona (cz=1.82) a pri tom ima mali otpor, sa dobrim odnosom finese i faktora penjanja. To nas je opredelio pored njenog izbora, i to što nismo hteli da imamo neki debeli aeroprofil sa velikim koeficijentom otpora već što pogodniji aeroprofil za letove manjim brzinama. Ako grešim molim da me ispravite.
Znači onda vi kažete da ovako kako nama stoji konfiguracija da je kanar ispod krila 60mm ne valja??? MIslite da bi trebali da napravimo našu letelicu kao nekog niskokrilca a da nam kanar bude višlji???
Hvala lepo na objašnjenima. 
Kanar je definitivno noseća površina. U tome i jeste naj bitnija razlika od konvencionalne konfiguracije. Naime, za istu poletnu težinu, kanar konfiguraciji je potrebna manja ukupna površina (krilo+stabilizator), nego klasičnoj konfiguraciji. To je zbog toga što kod kanara i krilo i stabilizator nose određeni procenat težine, dok kod klasične konfiguracije skoro svu težinu nosi krilo, a stabilizator služi skoro isključivo za stailizaciju oko poprečne ose letilice. Iz tih razloga težište kanara, koje se nalazi između aerodinamičkog centra krila i aerodinamičkog centra stabilizatora, često je i ispred napadne ivice krila (što zavisi od dužine poluge od krila do stabilizatora, površine stabilizatora...).
Kanar ima za par stepeni veći napadni ugao od krila, te zbog toga, po pravilu, kod kanara upravo za tih par stepeni ranije dolazi do sloma uzgona, nego kod krila. Zato je, korektno projektovan kanar nemoguće prevlačenjem uvesti u kovit. Povećanjem napadnog ugla, kanar prvi izgubi uzgon, nos zbog toga padne i time dođe u manje napadne uglove i povrati uzgon, a krilo nije ni bilo u zoni sloma uzgona i stabilno nosi. Ako se drži navučena palica, to će se ritmički ponavljati, što sa strane gledano izgleda kao da avion "kljuca".
Zato se za profile krila biraju oni koji imaju dobre karakteristike pri manjim i srednjim napadnim uglovima. Maksimalni koeficient uzgona nije toliko bitan, jer krilo do tih uglova (zbog gore rečenog) nikada neće doći. A pošto se radi o letilici koja će leteti pri malim Re brojevima, povoljniji su profili čija je maksimalna debljina na oko 30% tetive od nosa profila. Debljinu profila treba prilagoditi konstruktivnoj izvedbi krila, materijalima za izradu krila, specifičnom opterećenju krila... Ne očekujte da vam kažem koje bi profile ja upotrebio. Neću da vam "ubijam" istraživački duh.
I, nisam rekao da konfiguracija u kojoj je kanar niži od krila - ne valja. Rekao sam da je varijanta sa kanarom koji je viši od krila -
povoljnija, i to sam obrazložio. Pogledaj malo savremene kanare, pa ćeš uočiti da su ovi drugi mnogo češći. Ali, da to i ne mora da bude tako, evo jedan kanar koji sam pravio '99. godine:
