rcfly4um
RC MODELI JEDRILICA => ELEKTRO JEDRILICE => Topic started by: SloMi on December 25, 2013, 09:54:25 AM
-
Самоградња Ф5Ј електро једрилице распона крила 4м
Изглед и подаци на сликама XFLR 5
На пролеће уживо на ливади
Позивам заинтересоване да се јаве или овде или на мејл slobodan.midic41@gmail.com
-
Na netu sam nalazio nekoliko jedrilica sa istim nazivom ali različitog raspona, tipa, klase ...
Ovaj Albatros prvi put vidim. Odlično izgleda. Postoji neki plan ili je to vaša konstrukcija?
Pozdrav.
-
Албатрос - ФАИ Ф5Ј једрилица 4м
----------------------------------------------
Oво је мој пројекат једне Ф5Ј једрилице која у свему треба да испуњава ФАИ
услове за такмичење у тој класи РК модела. Укратко мој Албатрос има распон од
готово 4м, колико је и највише допуштено, и способан је да лети 15 минута
са висине 200м без укључивања мотора.
Дакле цела концепција је проста: Модел у вертикално пењању треба да достигне
стартну висину за врло кратко време и да дуго лети "без мотора". Зато мора да
буде лаган али чврст, и зато је сав шупаљ. Крило је са рамењачама од карбон
ровинга импрегнисаног епокси смолом, предњи део је Д бокс, а задњи део од
пуно ребара од балзе обложених одгоре и одоле карбонским трачицама ради
додатног торзионог укрућења крила. Све је пресвучено лепљивом
термоскупљајућом фолијом. На крилу нема ни елерона ни флапсова, него само
симетрична ваздушна кочница са 2 сервоа у крилима, ради прецизног слетања на
тачку. Реп је исто тако сав шупаљ (читај: лак). У вертикалцу су смештена 2 танка
лагана сервоа за правац и висину. Све ово је већ познато из технике слободно
летећих модела, и таквих РК модела има доста на интернету. Најближи овом
решењу је АВА-ПРО-е и слично.
Оно што приказује горња слика је идејно решење једрилице и провера АД
особина, а цртеж стварне једрилице тек ће бити направљен. У овом тренутку
радим на пројектовању и глобалним решењима и набавци појединих материјала.
Електро сетап већ имам. Имам и готов предњи део трупа са лежиштем крила,
једино га морам мало променити да прихвати карбонску конусну цев за носач
репа. Није идеално али ће послужити.
Иначе ја не волим готове моделе. За мене је конструкција и сопствена израда
прави изазов, и то радим са великим задовољством. Сада имам онај прастари
Парагон са доста мојих решења на њему, па онда онај Врабац који је комплетно
моје решење. А пре тога сам имао и РК моделе једрилица за Ф3Ј,
од којих могу да споменем Роду од 3.2м, коју сам успео да сломим на такмичењу
на Ченеју маја 2002. год. иако је рамењача била дизајнирана на оптерећење од 700
N. Али карбонски бајонет ушке није издржао на сајли витла од 3 kW при јаком
ветру... Рамењача те једрилице је остала неоштећена и имам је и дан данас.
-
Sjajno!
S obzirom da je sve manje jedriličara na forumu koji se bave makar i kupovnim jedrilicama a kamoli gradnjom a o sopstvenoj konstrukciji da i ne govorim, lepo je čuti da se neko upušta u ovako lepu ''avanturu''. Kažem namerno ''avanturu'' jer je od ideje do prvog leta sve pod znakom pitanja a osećaj zadovoljstva kada se sve to skupa kruniše odličnim letom - neopisivo je! S tim u vezi, bilo bi lepo kada bi ste nas (koji volimo ovu vrstu modelarstva) obaveštavali o tome kako teče projektovanje, odabir materijala, gradnja ...
Puno uspeha!
Pozdrav.
-
Aлбатрос (3)
-----------------
Драго ми је да ово неког занима, па то схватам као сигнал да наставим са излагањем. Наравно да се подухват ове врсте може сврстати у авантуру, али
ја се уопште тиме не бавим. Много је већа авантура грлити се са лавовима, дражити дивље животиње, играти се са ајкулама или отровним змијама или скакати са великих висина у амбис, што је данас веома популарно. Овде таквих узбуђења нема, поготово што ничији живот није угрожен. А друго, као што сам већ напоменуо, ово ми је N-ти пројекат овакве врсте, и до сада сви су успели из прве...а што се тиче времена то увек пронађем. Па пензионер сам ...
Дакле прва ствар код неког пројекта је да дефинишете циљ. У овом случају циљ је конструкција, израда и летење модела једрилице на такмичењима Ф5Ј по познатим правилима ФАИ и наравно постизање врхунских резултата на њима. Анализом ФАИ правила долази се до главних параметара будуће једрилице:
- да има снажан електро погон, који ће једрилицу изнети на стартну висину од 200м за веома кратко време (рецимо за 10 секунди),
- да лети без погона 15 минута
- да буде довољно чврста
- да слети прецизно на циљну тачку
- да лети уз ветар и по јачем ветру
Што се тиче електро погона то ћу навести на крају, али ћу сада рећи да ту спада склопива карбон елиса већег пречника са шпинером, аутранер или инранер мотор без четкица, електронски регулатор брзине и литијумска батерија.
Од сервоа потребна су 4 танка сервоа 9-грамска (пожељно са металним редуктором). РК опрема: широкопојасни 2.4 ГХц предајник и пријемник са системом скакања фреквенција, са минимално 4 канала.
Да би модел са 200m висине летео 15 минута у слободном лету без погона, мора да има брзину пропадања мању од 200m/(15x60s)=0.22 m/s. Анализом сличних модела у програму XFLR5 или AVLXFLR5 или AVL, који су слободно доступни на интернету, долази се да се то може постићи при специфичном оптерећењу крила од око 20 g/dm2 и мање. Пошто ће распон крила бити oko 4m, a предрачунска маса модела у лету око 1600g произилази да ће површина крила бити око 1600g/20g/dm2=80 dm2. Виткост таквог крила ће износити око 20.
Да би модел прецизно спустили на циљну тачку брзину лета на крају треба јако
смањити, и тада близу земље нагло спуштање неће оштетити модел. Зато је потребно на крилима израдити ваздушне кочнице или спојлере који неће ослабити конструкцију крила, нити битно повећати његову тежину.
По ФАИ правилима такмичење се прекида ако је ветар јачи од 12 m/s у непрекидном трајању од најмање једног минута. Брзина ветра од 12 m/s није нешто тако страшно, рекли би. Али у непрекидном трајању од минута то практично значи да имате повремене краткотрајне ударе ветра и до 16 m/s, па и до 20 m/s али након тога пад испод 12 m/s, све унутар тог минута. Треба рачунати да се такмичење неће прекидати ако постоје краткотрајни удари ветра до 16 m/s. При таквом ветровитом времену треба предвидети додавање баласта у виду погодних оловних шипки укупне масе до 400 g. За њих треба предвидети простор у трупу или у крилима, најбоље под спојлерима. Тада ће укупна маса модела у лету бити 2000 g, а специфично оптерећење крила ће порасти са 20 g/dm2 на 25 g/dm2. Ипак брзина пропадања се неће повећати али ће брзина лета бити већа ... То све ће се проверити у поменутoм програму XFLR5 (или AVL), што је врло лако, само треба да знате наколико речи енглеског и основне појмове из аеродинамике.... Узгред, ја нисам аеродинамичар...
(наставиће се)
-
lepa ptica svaka cast!samo mi nije jasno sto treba da ima snazan elektro pogon kad po novim pravilima koristi se visinomer a vreme rada motora se racuna u vreme leta pa stim ako odete vislje od 170metara dobicete jako puno kaznenih poena,jete da tek posle 200m se dobiva po 3 sec kazne na svaki metar ali iznad 170m uglavnom retko idu, trenutno idealne f5j takmicarske jedrilice su od 3500-4000mm raspona oko 1650-1900gr, motor je oko 200W jeste dobro sam pisao !!!!!brzina penjanja je veoma mala treba im do 170m oko 20-25s,a inace zadnjih par godina svaki model ima i elerone kao i flapsove jer jednostavno precizno sleteti na tacku je veoma tesko bez adekvatnog kocenja (buterfly), kao i potrebe za flight modovima tipa thermic gde i eleroni i flapsovi se spuste za 3-4mm, kao i u speed modu gde je obrnuto eleroni i flapsovi idu gore 2-3mm da bi smanjili otpor aeroprofilu i modell leteo brze po potrebi
()-()
cene ne gledaje jer cete pasti u nesvest ;)
http://www.mibomodeli.com/index.php?option=com_content&view=article&id=58&Itemid=120&lang=en
http://www.hyperflight.co.uk/products.asp?code=SUPRA-E-COMP-LITE
http://www.heinrich.sk/
http://www.hyperflight.co.uk/products.asp?code=MAXA-4E
http://www.youtube.com/watch?v=IBaUBdsUjSU
http://www.youtube.com/watch?v=nrchZc_yV8g
-
Хвала Адаме, у прави час си ме упозорио на нешто што сам ја или лоше разумео или се та правила још увек мењају.
У сваком случају морам сада мало застати на путу реализације модела. Ова 2 видеа што си прикључио
потврђују оно што си рекао , и морам признати да јако умањују неку привлачну узбудљивост такмичења. Помало
сам и разочаран оним што сам видео, нарочито оним првим, просто се модели вуку над земљом. Па то је чак шта више
за мене право разочарење. Морам поново проучити та правила па онда да донесем одлуку да се у то уопште упуштам.
Ја сам био убеђен да старт треба обавити за што краће време, па тек када се искључи мотор почиње штоповање времена
лета. Ни сам не знам одакле ми то, читао сам правилник више пута, тако сам разумео правила. Ово сада ми се не допада...
Видећу шта даље. На овај начин сигурно се нећу такмичити, али наставићу још мало са излагањем и проучићу ФАИ правила
за 2014. још једном ...
-
pravila su menjali ove godine, jos prosle godine je sve bilo tako kako ste vi rekli, ova dva videa nemojte uzeti za primer jer tu lete najbolji piloti u evropi, na takmicenjima gde ja licno idem sa kolegama iz subotice ovako nesto se retko moze videti, obicno penjemo na 150-190m gde gasimo motor i krece trazenje termike, tako da to sto ste smislili je odlicno uz napomenu da morate obavezno napraviti elerone i flapsove jer bez toga cete samo da se mucite i izgubicete volju da idete na bilo koje takmicenje ()-()
-
Искрен да будем то што сам сада видео је помало катастрофично.
То су неки аутсајдери, мислим на оне што вику репове по земљи и још се сударају у ваздуху.
То је и смешно и жалосно у исто време ...
-
verujte mi da nije zalosno, uhvatiti termiku na 10m i ostati u tom stubu je umetnost!!na medunarodnim takmicenjima sudar u vazduhu je svakodnevna pojava jer isti stub hoce da vrti vise pilota pa stim sudar je veoma moguc,.ovo sto vi osecate sam i ja osetio kad sam prvi put otisao u madarsku na takmicenje, tamo ljudi veoma dobro lete sletanja su na 10-60cm od tacke, ukupno vreme leta od mogucih 10min su 9,55 pa i 9,58 to covek kad prvi put vidi izgubi volju, ali treningom i sto je najbitnije ucestvovanjem na tim takmicenjima jer od toga bolji trening ne postoji , rezultati dolaze, kad sam poceo jedva sam bio u prvih 20 a ove godine sam uzeo jedno drugo i jedno prvo mesto ;)
-
inače evo postaviću kalendar takmičenje za 2014 godinu, pa koga interesuje nek mi se javi pa ćemo ga prijaviti za učešće. Mi planiramo odlazak na 5 takmičenja u Madjarskoj.
-
Одлично Адаме, то је добро знати. Ја сам заинтересован да дођем на једно од тих такмичења у Сегедину
али вероватно не још да учествујем. Поздрав, Слободан
-
Избор профила
---------------------
Захваљујући пре свега изванредном XFOIL програму Maрка Дреле развијени су за последњих 10 година јако добри аеро профили за све врсте летећих модела. Сам Марк Дрела дизајнирао је више десетина таквих профила за РК моделе, како за крила тако и за репне површине хоризонталца и вертикалца. Његови изванредни профили познати широм света коришћени на крилима разних РК летелица су: АG 16-19, AG 24-27, AG 35-38, AG 40d-43d, и други. За репне површине његови симетрични профили су: HT 08, HT 12, HT 13, HT 14, HT 21, и други. У приложеној табели могу се наћи ближи подаци о овим профилима, а све је то доступно на интернету, заједно са координатама.
Иако је тешко замислити боље профиле од Дрелиних ја сам за крила Албатроса дизајнирао серију сопствених аеро профила МID 130-131-132-133-134, такође помоћу XFOIL програма, који су јако блиски Дрелиним али су ипак различити. Њихове геометријске карактеристике су у овој табели:
---------------------------------------------------------------------------------
Profil d [%c]@x[%c] f [%c]@x[%c] rLE[%c]
---------------------------------------------------------------------------------
MID 330 9.18 @ 27.5 2.21 @ 46.5 0.59
MID 331 8.42 @ 26.5 2.34 @ 45.5 0.45
MID 332 7.70 @ 24.7 2.41 @ 45.4 0.43
MID 333 7.00 @ 23.4 2.49 @ 44.3 0.44
MID 334 6.27 @ 21.5 2.60 @ 43.9 0.49
---------------------------------------------------------------------------------
Аеродинамички ови профили су исто тако добри као Дрелини.
У табелама је:
d - максимална дебљина прoфила у процентима дужине тетиве
x - удаљеност од нападне ивице на којем се она налази
f - максимална кривина профила у процентима дужине тетиве
rLE - радијус заобљења нападне ивице у процентима дужине тетиве
На Албатросу ја ћу применити на крилу своје МID профиле
а на репу ћу користити Дрелине: HT 08 за хоризонталац и HT 13 за
вертикалац. Детаљнији подаци ѕа све наведене MID профиле могу
се наћи на топику:
http://www.rcfly4um.org/index.php/topic,11321.msg77016.html#msg77016
Сви наведени аеро профили имају јако мали аеродинамички отпор
па се често називају и LDA профили од Low Drag Airfoils. Данас се они
користе на готово свим такмичарским РК моделима једрилица.
Наравно постоје и други добри профили ....
И овде још да споменем једно питање које мучи многе моделаре, нарочито
оне који тек почињу. То је питање: Који профил је најбољи? Чак и без оног
за шта? Одговор је кратак: Најбољи профил не постоји, јер и ако би постојала
бар два најбоља профила, међу њима би било могуће бесконачно много
различитих најбољих профила, јер сваки међу профил носи особине
родитељског профила. Међутим многи добри профили су најбољи
у одређеној ситуацији, али лоших профила исто тако има бесконачно много,
као што је и људска глупост већа и од самог свемира...
(наставиће се)
-
План модела
-----------------
На основу свега што је наведено смислио сам детаљнији план модела и то бацио на папир, а како то изгледа види се на слици у прилогу.
Најпре сам размишљао да направим један такав модел једрилице од 4м и без икаквих
покретних делова на крилу, па да шпартам по небу и уживам, да накачим на њега камеру и да снимам околиш, и да тестирам модел до крајњих граница. Па онда
пошто би таква једрилица била брза мислио сам да би требала да има кочнице на крилу, ради безбедног слетања. Али да би била довољно управљива за слетање на тачку несумњиво је да би морала да има и елероне и флапсове, као што каже Адам, и из личног искуства са Родом, мојом ранијом једрилицом, то добро знам. На Роди ја сам имао и елероне и флапсове, и могао сам да их међусобно миксујем, и да радим и "птичје слетање" - флапсови доле, елерони горе, али обоје и даље активни. Па ако сам то радио на такмиченјима још 2002. године зашто то не бих и сада. Па сад ево на плану-скици је све то приказано, а шта ће до краја испасти видећемо.
Нисам више толики заљубљеник у такмичења као што сам некада био, мада то ме и даље привлачи. И зато сам и одлучио да то све ставим на папир па ако неко жели да то прави сам ће изабрати варијанту која му одговара. Ја ћу тај модел свакако направити, и све фазе рада ћу приказати. Надам се да ће то некога привући да и сам направи слично. Можда и овде код нас у Србији заживе нека такмичења типа Ф5Ј, можда баш као што су она у суседној Мађарској, па ћемо моћи да се прилључимо.
А може ова једрилица тако да се конципира да буде припремљена за будућу надградњу,
па де се крене са крилима без ичега, и да се временом исеку елерони и флапсови на предвиђеним местима, и убаце сервои, уз минималну штету на осталим деловима крила. За то је потребно добро предвидети крајњу верзију модела.
Што се тиче саме конструкције једрилице она извире из добро познатих решења код савремених слободно летећих модела са којима сам ја добро упознат. Слична решења сам видео и на интернету, и мени је то јако блиско, па је то био главни разлог зашто сам се одлучио та овај тип једрилице, а не са стиропор језгром и тврдом спољном љуском, као код Роде. Конкретно, разлог је следећи: Данас постоје аеро профили са којима се јако добро лети и ако лете споро, и ако лете брзо, а да би модел дуго остао у ваздуху без погона, треба пронаћи термички стуб, кружити у њему, и пењати се. А ако термичког стуба нема довољно дуго у ваздуху ће остати само лагани модели.
(наставиће се)
Приметио сам да на цртежу стоји датум 2014. год. Није то зато што сам се из будућности вратио у садашњост него вероватно зато што једва чекам да изађем из ове 13-те, ево је 14-та на прагу па сам мало пожурио. Извињавам се за ову грешку, није намерно.
-
e ovako je vec skroz druga prica!! :)aplauz
-
Хвала Адаме, скоро сам сигуран да ћете ви то у Суботици први направити, ако већ нисте. Пошто већ правите ону варијанту Ф5Ј-400, онда то за вас није никакав проблем,
само треба (work).
-
Албатрос-Варијанте
---------------------------
Дакле од ове основне слике могле би настати најмање 3 варијанте Албатроса са
истим геометријским димензијама:
Варијанта 1.: Крило без икаквих покретних делова у лету, са подваријантама
са и без могућности касније надоградње у варијанту 2. или 3.
Варијанта 2.: Крило са ваздушним кочницама, без елерона и флапсова
Варијанта 3.: Крило са елеронима и флапсовима, без ваздушних кочница
То је битно највише са становишта планирања тежине и носивости модела.
Модел варијанте 1. био би најлакши, и имао би само 2 сервоа и то у репу.
Модел варијанте 2. имао би још 2 сервоа у крилима, док би у варијанти 3. модел имао укупно 6 сервоа, од тога 2 у репу. Модел варијанте 3 би био најтежи, и тежи од варијанте 1. грубо за око 4x12,5g, колико носе сервои, плус за 2x50g,
колико носе ојачања због елерона и флапсова, односно био би тежи за око 150g.
По неким предкалкулацијама модел варијанте 3 био би тежак око 1750грама, a са баластом од 400грама олова, због ветра, био би тежак 2150 грама, и то је максимална тежина модела за прорачун чврстоће.
Ја се нећу упуштати у све те варијанте појединачно него ћу се у даљем концентрисати на варијанту 3., а то значи максимална маса модела у лету заокружено на 2200 грама.
(наставиће се)
-
Албатрос-Напрезања
-----------------------------
У току лета модела крила и хоризонзалац модела су изложени ваздушним силама савијања и увијања. И остали делови модела такође су томе изложени али су они углавном прејаки за силе које се тада јављају, осим у случају убадања модела у тачку на земљи, што је врло велико ударно оптерећење за све делове модела. Најупечатљивије је свакако савијање крила. Ако савијање крила пређе меру издржљивости кључних материјала делова крила задужених за чврстоћу крила, као што су рамењаче, они се кидају, или угњечавају, крило се ломи и модел пада на нос најчешће, и распада у делиће. Али и од увијања, као и од удара прете велике опасности по модел.
Савијање
-------------
Много РК модела се скршило због лома крила и зато чврстоћи крила треба посветити посебну пажњу, нарочито када се ради о једрилицама великог распона и велике виткости. На срећу данашња технологија материјала успешно решава ове проблеме. Наравно то се решава рамењачама од импрегнисаног карбона (ИК), јер је то материјал који је јак као челик а 4 пута лакши од њега. Уз то ИК има једнако добре особине на затезање и сабијање, што на пример импрегнисани Кевлар нема. Кевлар има затезну чврстоћу чак и мало већу од ИК али на сабијање нема никакву чврстоћу, па би се рамењача од Кевлара угњечила са горње стране рамењаче, у крилу испод те Кевлар траке све би се здробило, али Кевлар трака са доње стране рамењаче би издржала и део сломњеног крила би остао да лепрша за моделом који у спирали пикира ка земљи.
За отпорност на савијање крила одговорна је рамењача. Она ће бити или I типа или кутијаста на месту највеће дебљине профила. Састојаће се од две траке од ИК ровинга одговарајућег попречног пресека, овдојене мостом од лаког тврдог материјала као што је Рохацел, или балза са усправно усмереним влакнима, као што је приказано на слици.
То је сада крај за 2013., нема више, али наставиће се идуће године када буде још материјала. Хвала на посети и Свим 4умашима и 4умашицама желим Срећну нову 2014. годину, са много доброг летења и уживања на ливади ... (<--) ()-()
-
Албатрос-Напрезања
-----------------------------
(наставак)
Рамењача се може правити посебно па да се угради на предвиђено место у крилу,
као што сам радио код Роде, где је језгро крила било од стиропора, а облога је била од фурнира ваве дебљине 0.6мм. У случају Албатроса, који неће бити намењен екстремно великим напрезањима, нити неким акробацијама, рамењача ће се формирати слагањем импрегнисаних карбон ровинга (ИКР) у посебне жљебове за ИКР у крилу, најпре са једне стране костура крила, па када се епокси смола стегне, онда и са друге стране, и то најпре у центроплану, па у ушкама па у врховима крила. Међуспојеви делова крила биће остварени ИК бајонетима правоугаоног попречног пресека.
Прорачун рамењаче
---------------------------
Прорачун рамењаче и бајонета од импрегнисаног ровинга угљених влакана, односно карбона, сам радио у Excel програму, који је у прилогу. Ја нисам ништа рачунао, све рачунице је извео тај програм, ја сам му само задао шта и како да рачуна. Наравно морао сам интерактивно да учествујем у усвајању неких израчунатих података, да би програм могао даље да рачуна.
Овде ћу навести само полазне основе за прорачун. Ако некога то поближе интересује могу му дати цео поступак са формулама. Прорачун базира на напред датој скици геометријских димензија Албатроса и следећим усвојеним подацима:
* максимална маса модела у лету m = 2.25 kg
* максимална маса трупа са баластом mt+mb = 1.5 kg
* максимална брзина лета Vmax = 25 m/s ( 90 km/h)
* максимални коефицијент узгона Cz = 1.2
То су уједно и граничне вредности које у летењу не би требало да се прекорачују.
Албатрос није акробатски модел једрилице па неко претеривање у еволуцијама у лету није препоручљиво.
Израчуната је прво максимална сила узгона која настаје на крилима при максималном коефицијенту узгона, и при максималној брзини лета, и то је износило 396 N, или oko 40 kp. Затим је добијен максимални фактор преоптерећења једрилице од скоро n=18, што значи да је тада једрилица оптерећена силом 18 пута већом од сопствене тежине. Затим је израчунат моменат савијања дуж крила и потом отпорни моменат за усвојене траке од импрегнисаног карбон ровинга. Израчунато је да је за рамењачу крила потребно укупно око 25m ИК ровинга што носи око 65 грама. Тако се дошло и до шеме слагања ИК као на слици. Свака подебљана црна линија је један карбон ровинг, и они се слажу у жљеб рамењаче најпре један до другог, па по спратовима ...
Карбон ровинг са којим ја радим је Sigrafil NF-24 1610 tex. Он има попречни пресек угљених влакана 0.90 mm2, подужну масу од 1.61 g/m, и густину карбон влакана од
1.78 g/cm3. Сваки ровинг се посебно импрегнише и ређа на место тако да сва угљена влакна буду паралелна. За импрегнацију користим двокомпонентну епокси смолу тип LF и епокси отврдњивач тип LF, који се мешају у запреминском односу 2:1 и формирају епокси лепак густине 1.1 g/cm3, који почиње да се стврдњава након 1 час после мешања и достиже пуну чврстоћу после 24 часа на собној температури од 23 степена Целзијуса. Карбон ровинг и епокси лепак могу се набавити од Немачке фирме R&G, чији сајт на интернету је http://shop1.r-g.de/4DCGI/ezshop
Ровинг се импрегнише епокси лепком тако да у попречном пресеку импрегнисаног ровинга буде 50% лепка. Један импрегнисани карбон ровинг има попречни пресек од 1.85 mm2, подужну масу 2.6 g/m, и највеће трајно дозвољено напрезање од 685 N/mm2 после очвршћавања лепка.
Бајонети за спој делова крила морају се димензионисати тако да издржавају моменте савијања на тим местима. Они су правоугаоног попречног пресека и такође израђени од ИК ровинга. Као што се види карбон бајонети за спој центроплана на ушке је попречног пресека 6x10 mm, а за спој ушке са врхом крила је 3x7.2 mm.
Увијање и ударно оптерећење
-----------------------------------------
Да би крила имала довољну отпорност на увијање треба конструкција крила да се изведе са затвореним кутијама од тврдог материјала, што је познато и као D-boks техника. Ту се такође користе импрегнисана карбон влакна у облику тканине и као
траке са једносмерно управљеним влакнима. То значи да је комплетан предњи део
крила до рамењаче једна затворена D љуска од карбон тканине, рамењача је друга кутија, док је од рамењаче до излазне ивице трећа "кутија" коју чине карбонске трачице залепљене по горњаци и по доњаци ребара од балзе па до излазне ивице од карбонских трака ширине 3 mm. Такво крило је врло отпорно на увијање и појава флатера или лепршања крила је готово немогућа.
Код нормалног слетања модел клизи по трави док се сам не заустави, при чему нема неких великих оптерећења. Међутим на такмичењу сви желе да се зауставе баш у тачки, тако да нос модела додирује једну означену тачку на земљи, за шта се добија 100 поена, што једино може да се изведе да се модел малом брзином, и на малој висини нагло усмери у тачку и убоде у земљу у тачки. То је приличан шок за модел, али ето тако се ради и то се мора узети у обзир. То се лепо види и на оним видео снимцима. Код таквог заустављања модела јављају се велике инерционе силе због великог успоравања (негативно убрзавање), и од тога трпе крила, реп, труп, а о елиси и мотору и да не говоримо, они улазе у земљу. Дакле и труп треба да буде ојачан такође ровинзима од ИК... или се помирите да губите поене због нетачног слетања које Адам стално спомиње... Међутим стара добра техника држања крила на трупу помоћу гумених трака могла би и овде да помогне, а да би се повећао зауставни пут модела и сачувао мотор и елиса могао би послужити шпинер на елиси дугачак бар 10 цм...!? После слетања он би се заменио новим јер би се стари здробио. Иако ово више личи на шалу могло би се нешто у том смислу и конкретно порадити, а могли би и творци ових правила да смисле неке мање агресивне пропозиције, осим што их боли уво за све такмичаре ....
----------------------------****---------------------------
Па ето то је био кратак увод у дизајн и главне елементе конструкције модела РК једрилице Албатрос, и сада следи разрада детаља, цртање свега на папиру у размери
1:1 избор свих материјала, набавка недостајућих, и израда делова, а то ће потрајати.
Срдачан поздрав до следећег јављања,
Слободан
-
Detaljno, pedantno i poučno. Svaka čast! (res)
-
Hvala na pohvalama, uskoro nastavak. PC ponovo radi! :) PC ponovo radi! (<--)
-
Nedavno sam imao havariju PC-a, OS kompjutera je pao i nisam uspeo da ga oporavim
pa je postojeći XP operativni sistem zamenjen sa Win-7-32, i još gomilu toga morao
sam da odradim da bi se vratio u relativno normalan rad. Na sreću imao sam bekap hard
diska na eksternom disku star par meseci, tako da nisam pretrpeo totalnu štetu. Moj
kompjuter je star 5.5 godina, i dnevno ga uključujem 4-5 puta, a kažu da je to najteži
režim rada za hard diskove, ali pregledan je i testiran, dobar je i ja nastavljam ali
sa češćim bekapovanjem. Ipak još je rano za novi PC... Iz tog razloga malo duže sam
odsustvovao sa interneta...
----o----
Albatros - Trup od staklo-plastike
-----------------------------------
Pošto na Albatrosu planiram da upotrebim trup od stakloplasike (SP), napravljen za
jedrilicu Roda, za koji još uvek imam kompletne kalupe i alate za izradu, ukratko ću
ovde opisati kako sam to radio pre 35 godina. Koliko mi je poznato u toj tehnologiji
postupci su uglavom ostali isti ali su naravno neki materijali napredovali, međutim
tkanina od staklenih vlakana je identična ...
Tih osamdesetih godina prošlog veka, sve su više ulazili u upotrebu trupovi modela
RC aviona i jedrilica od stakloplastike, i mi iz Novog Sada, Subotice, Zrenjanina,
Vršca, Sremske Mitrovice, itd., smo ih tada uglavnom kupovali u susednoj Mađarskoj,
gde smo često odlazili na takmičenja u F3B. Novosadska fabrika Limprodukt pre toga je
proizvodila za Nemačku firmu Simprop RC jedrilice ASW 17 mod, sa trupovima od SP, ali
ne sa impregniranom staklenom tkaninom nego sa staklenim matom. U Zagrebu je
Tomljenović krenuo sa izradom SP trupa za RC jedrilicu Flamingo, a iz Vršca se iz ruku
legendarnog jedriličara i vrsnog modelara Božidara Komca, rodio SP trup Strela, i uskoro
je puno modelara imalo taj trup, čiji je nos bio od mesinga, jer je ionako morao da
se dodaje balans od olova u nosni deo trupa radi dovođenja težišta u ispravan položaj.
Ja sam bio jako zagrejan za ta takmičenja i želeo sam da imam svoj SP trup, malo
univerzalniji, da mogu da se koriste i drugi profili na krilima, uz minimalna
prilagođavanja trupa. Tada sam zbog prirode posla kojim sam se bavio, često putovao
po Evropi, naročito u SR Nemačku, gde sam kupovao razne stvari za leteće RC modele,
i naročito literaturu. Tako sam odlučio da nabavim u Nemačkoj sve što mi je bilo
potrebno za izradu sopstvenog trupa od staklo-plastike, računajući da ću za sebe
napraviti bar 2 komada, za mog kompanjona modelara Đerđa još 2, a da ćemo ostale do
bar 20 komada uspeti da prodamo, i da koliko toliko vratimo uloženo u materijal,
koji ni onda nije bio jeftin. Dakle za početak planirao sam izradu 4-5 komada, i
toliko materijala sam obezbedio.
Zamislio sam svoj dvodelni SP trup za budući model Roda sa krilom raspona 3,2m,
nacrtao ga na papiru u razmeri 1:1, preneo konture na šper 2mm, i od mašinski
obrađenih letava lipe, debljine oko 12-15 mm, spojio ih u drveni blok
dvokomponentnim epoksi lepkom UHU End Fest 300. Potom sam preneo konture delova
trupa i na te blokove, i zatim izdeljao oba dela trupa, jezgro budućeg kalupa.
Na izradu tog pozitiva kalupa utrošio sam dosta vremena, stalno proveravajući
tačnost dimenzija duž trupa po svim ravnima, i kada je to bilo gotovo, na krajeve
oba dela trupa montirani su precizno izrađeni završeci od čelika, da bi se
obezbedio kasniji precizan konusni spoj prednjeg i zadnjeg dela trupa. Na kraju
Đerđ je sve te delove majstorski air brash-om ofarbao tamno plavom bojom u svojoj
garaži-radionici, gde smo nas dvojca proveli nekoliko letnjih nedelja izrađujući
SP kalupe i potom "lijući" trupove. Ja sam obezbedio materijale i tehnologiju,
a Đerđ je dao radionicu i alate, pa smo onda zajednički radili u svim fazama
izrade.
Finale našeg rada bila je izrada svih kalupa-negativa, i izlivanje 5 komada dobrih
trupova. Bilo je i takvih koji nisu valjali, jer je kasnije počelo da ponestaje
nekih materijala, te smo i kalupe na kraju oštetili jer nismo imali više
odgovarajućeg odvajača, a ni epoksi smole, a ni staklene tkanine...
Ja sam od tog SP trupa napravio vrlo zapaženu i uspešnu RC jedrilicu Roda, sa
kojom sam se takmičio na više takmičenja u F3J u Vojvodini, sve dok joj u jednom
visokom startu na vitlu, u momentu izbačaja sa vučne sajle vitla, nisam prelomio
karbonski bajonet uške, nakon čega je jedrilica doživela veliku havariju, ali je
trup ipak blo popravljen-zalepljen već sledeće nedelje. Međutim novi centroplan
krila nikada nisam napravio, pa je sve to pomalo palo u zaborav, jer je tada
broj klubova i broj takmičara u F3J kod nas naglo opao,a ja sam se ozbiljnije
okrenuo sobnim modelima, naročito klasi F1D, gde sam kasnije postigao zavidne
rezultate...
(nastaviće se)
-
Jezgro kalupa - Kern - Pozitiv
------------------------------
Kao što sam opisao ja sam jezgro kalupa napravio od lipe. Prilično sam se namučio, ali
mi tada ništa nije bilo teško. Danas kada postoje moderne stone XYZ koordinatne glodalice
suva lipa ili brest bi jako dobro poslužili za tu svrhu, i uštedele bi nam trud zamorne
ručne kontrole svih dimenzija jezgra. A to sve košta, i vremena i para, ali i ta zehnika
ima mane u odnosu na ručni rad.
Umesto toga može se i danas raditi ručno, ali možda je bolje od tvrđe balze, na primer
oko 20-25 g/cm3. Jezgro se može praviti i rasklopivo, od dve polutke, sa 2 mesingana
štifta za centriranje, ali ja sam ga radio kao jedan komad s tim što je u uzdužnoj ravni
simetrije postojao između leve i desne polovine jezgra šper od 1mm (bolje bi bilo da je
to bio furnir od lipe debljine 1mm).
Sem kontrole dimenzija šublerom i tankom čeličnom metar trakom, stalno sam proveravao
pojavu neželjenih senki posmatrajući jezgro pod malim uglom osvetljeno svetiljkom sa
senilom. Kada se u obradi stigne do brusnog papira No-600, to je kraj šmirglanja. Tada
se kompletno jezgro lakira četkicom sa dvo komponentnim tečnim epoksi lepkom koji će se
koristiti za laminiranje staklene tkanine. Da bi lak ušao što dublje u poroznu strukturu
balze pripremljeni epoksi lepak se razređuje metil alkoholom do zapreminskog odnosa 1:1.
Posle sušenja od 24h na 20C, metil alkohol će potpuno ispariti, a lepak će se stvrdnuti,
pa sledi mokro brušenje sa vodom sa No-240, pa sa No-600, pa ponovo, lakiranje ali bez
razređivanja epoksi lepka, pa posle strdnjavanja brušenje sa No-320 i No-600. Zatim
se vrši farbanje auto lakom tamne boje, pa vodeno šmirglanje sa No-320 i No-600. Ako
to sve nije zadovoljavajuće, ponavlja se prskanje auto lakom, pa vodeno brušenje, i na
kraju cela površina se polira polir pastom za automobile. Ako je površina pre toga bila
blago talasasta vrši se kitovanje dvo komponentnim kitom, i vodeno brušenje na meru.
Kada je sve gotovo, ceo kern se namaže odvajačem u obliku paste ili voska, i to se
uglanca mekom pamučnom krpom do visokog sjaja, i eventualno se još četkicom prevuče
posebnim tečnim odvajačem za epoxy smolu. Dakle ima tu puno da se radi, da se napravi
dobro jezgro za izradu kalupa za SP trupove.
Napomena: Kada govorim o tečnom epoxy lepku tada mislim na umešanu masu epoxy smole i
njenog otvrdnjivača . Epoxy smola je samo jedan sastojak epoxy lepka, drugi je
otrdnjivač, i tek kada se temeljno izmešaju u određenom zapreminskom odnosu dobija
se lepak u kojem se vrši hemijski proces vezivanja i očvšćavanja.
--------o----------
Iz epoxy SP kalupa može da se izlije i preko 100 komada odlivaka, neki kažu i do 200
komada, pa ako neko ima dobro tržište, uloženo će mu se brzo vratiti, i moći će i da
zarađuje na tome... Prednost epoxy kalupa
Ja sam koristio epoksi smole i otvrdnjivače, i odvajače od Nemačke firme Kunststoff
Technik Seissler. Kod njih sam bio u pogonu u Erlangenu, bili su to Baba i Deda tada,
koji su bili i vlasnici i radnici, ne znam da li ta firma još postoji, pa kada sam im
se ja predstavio i rekao da dolazim iz Jugoslavije, i šta mi treba i za šta, toliko
su se oduševili da su mi na kraju dali znatan popust u ceni. Tada sam od njih kupio:
3kg tečna epoxy smola Typ 212
2kg otvrdnjivač za epoxy smolu B2GW
100g pasta za epoxy bela
250ccm Trennwachs Typ223, u obliku pastoznog voska
250ml Trennwachs, bezbojni, u obliku tečnosti
1000ccm Aerosil, beli (ovo pinilo epoxy lepka neki nazivaju Aerosol)
2 m2 staklena tkanina 160g/m2, Koeper
2 m2 staklena tkanina 280g/m2, Koeper
Sve zajedno to je bilo nešto više od 100 DM. Kasnije sam na svoje iznenađenje video
da je moja epoxy smola braon boje, ali pokazalo se da to nije bilo loše. Jedino što
farbanje u belo nije bilo baš savršeno. To se i vidi na kalupima, pa kod izrade
trupova beli pigment nismo ni dodavali...
(nastaviće se)
-
(Albatros-11)
Držač ili okvir jezgra
----------------------
Držač jezgra služi da se na njemu preko jezgra napravi jedna polovina kalupa, odnosno da
se slaganjem više staklenih tkanina natopljenih epoksi lepkom preko kerna formira tvrda
debela ljuska od stakloplastike.
Držač jezgra se pravi od tvrdo plastificirane panel ploče debljine oko 20mm. Na nju se pomoću
pripremljenog šablona kerna nacrta silueta trupa ali veća za 0.5 mm na svim mestima osim
na kraju trupa kod čeličnog završetka, gde će doći prečka od iste takve panel ploče.
Zatim se pomoću ubodne vibracione testere izreže deo ploče po iscrtanoj liniji, i po
obimu ploče odole dodaju se stranice visine oko 5-6 cm koje drže kern na okviru na 7-8 cm
iznad radnog stola. Da kern ne bi propadao kroz izrez dodata su dva rebra koja nivelišu
jezgro tako da se iznad površine ploče nalazi tačno jedna polovina jezgra. Kada se jezgro
tačno pozicionira po sve tri ose, privremeno se fiksira sa 4 mala drvena konusna klina,
a zazori između jezgra i okvira se popunjavaju plastelinom, posle čega se klinovi
uklanjaju. Višak plastelina se uklanja nožem ili špahtlom. Na označenim mestima na ploči
okvira buše se najmanje 2 rupe u koje se čvrsto postavljaju pozicioneri od mesinga u
obliku polovine golubijeg jajeta, prečnika i visine oko 10 mm (njih nema na slikama,
nestali su ...). Na mestu završetka trupa pričvrsti se vijcima za drvo završna vertikalna
ploča, i zatim se sve dobro očisti i namaže voštanim odvajačem, izglanca i još premaže
tečnim odvajačem, i posle sušenja odvajača okvir je spreman za rad.
(nastaviće se)
-
(Albatros-12)
Izrada kalupa
-------------
SP kalup može u osnovi da se pravi na 2 načina zavisno od vrste osnovnog materijala za
impregnaciju staklene tkanine. Prvi način je izrada kalupa od poliesterskih smola za
manji broj odlivaka (do 50), a drugi je od epoksi smola za veći broj odlivaka (do 150).
Sem toga u odluci za šta se opredeliti bitno je i to kolika je osetljivost kalupa na
krzanje ivica, jer epoxy kalup je tvrđi i lomljiviji, i kolika je mogućnost popravke
oštećenja kalupa. Ja ću se ovde opredeliti za epoksi sistem jer sam to radio, i jer sam
ocenio da je stabilnost dimenzija prioritetan zahtev za mene. Sem toga kod epoksi
sistema popravke su uvek moguće.
Izrada donjeg dela kalupa
---------------------------
Cela pripremljena površina okvira sa umetnutim jezgrom i zatvorenim zazorima plastelinom
kao što je opisano, premazuje se voštanim odvajačem. Čistom mekom pamučnom krpom se
povoštena površina izglanca do visokog sjaja, i potom se pređe četkicom sa tečnim
odvajačem i sačeka da se osiši. Zatim se u plastičnoj čaši pripremi manja količina
epoksi lepka za fini sloj, kao što je EP33, i četkicom sa nanese temeljno i ravnomerno
na celu površinu. Kada se taj sloj još nije potpuno stvrdnuo, proba se noktom prsta,
stabilišu se ivice. Taj postupak je za održavanje kalupa vrlo važan. U tom cilju pripremi
se u drugoj plastičnoj čaši kaša od epoksi smole, otvrdnjivača i aerosola (fine, lake
mrvice plastike) u gustini kao kod paste za zube, i špahtlom se to utisne u sve buduće
ivice kalupa, pa se formira kružni prelaz sa vertikalnih na horizontalne površine, što
će sprečiti kasnije odizanje staklenog laminata. Kod naročito oštrih i tankih detalja,
kao što je slučaj sa trupom na kojem su i karmani sa profilom krila, u ovu kašu treba
dodati i sitno sečena staklena vlakna dužine 2-3mm, koja će armirati taj deo kalupa.
Sledeća faza je laminiranje staklenih tkanina. Cela površina, uključujući i prečku na
kraju jezgra, se premaže epoksi lepkom za laminiranje (vrlo tečan, dugotrajno
očvršćavanje). Zatim se preko okvira jezgra polažu jedna za drugom prethodno iskrojene
staklene tkanine od najmanje 220 g/m2, pa do 400 g/m2, i u svaku se četkom i rotirajućim
valjkom utupka u tkaninu taj tečni epoksi lepak. Treba paziti da se ne nanosi previše
lepka, da slojevi tkanina svugde naležu na podlogu, bez faltanja i nabora, i bez
zaostalog vazduha. Najpre se stavljaju tanje tkanine, pa onda teže sve do 400 g/m2, i to
do ukupne debljine laminata oko 2.5-3.5mm. Za orijentaciju potrebnih količina i težina
tkanina može poslužiti sledeća tabela:
Staklena tkanina, g/m2 25 49 80 105 163 280 408
Količina smole, g/m2 20 39 63 83 128 220 321
Debljina laminata, mm 0.027 0.054 0.088 0,115 0.179 0.308 0.448
Težina laminata,g/m2 45 88 143 188 291 500 729
Treba imati u vidu da su ovi podaci izračunati za ručno laminirane staklene tkanine sa
jednakom količinom staklenih vlakana u oba pravca i sa zapreminskim sadržajem vlakana
od 35% u laminatu sa epoxy mešavinom smola/otvrdnjivač tipa "L" firme R&G.
Na kraju laminiranja preko sada ispupčenih tkanina gde se nalaze pozicioneri još se
eventualno dodaju komadići impregnirane staklene tkanine, i još se dodaju dva drvena
nosača kalupa koji će omogućiti ležanje kalupa na leđima.
Vađenje jezgra iz kalupa vrši se posle 24h očvršćavanja epoksi lepka u prostoru gde je
temperatura najmanje 20C. Zavuče se plitko zamašćen tanak vrh plastične elise između
kalupa i okvira i tako pljoštimice prođe oko celog kalupa i to će biti dovoljno za
odvajanje
donjeg dela kalupa i od okvira i od jezgra. Tada se finim brusnim papirom lako na mokro
pređe uz ivice kalupa da postanu oštre kao nož. Potom se izvadi jezgro modela iz okvira,
očisti od plastelina, namaže odvajačem, uglanca i pređe tečnim odvajačem, pa kada se
osuši vraća se na mesto ali sada u kalup, koji leži na stolu na leđima, i može da se
pređe na sledeći korak, a to je:
Izrada gornjeg dela kalupa
--------------------------
Ceo postupak kao kod izrade donjeg dela kalupa se sada ponavlja u celosti, od nanošenja
obe vrste odvajača, pa preko finog epoxy sloja sa EP33, i stabilizacije ivica kašom sa
aerosolom i eventualnim armaturnim kratkim staklenim vlaknima, i epoxy laminacije više
slojeva staklene tkanine, na isti način kao što je tamo opisano. Obratiti pažnju da
kod nanošenja finog epoxy sloja sa EP 33 napunimo otvore za pozicioriranje do vrha
čime će se obezbediti novi trnovi za pozicioniranje ali ne više od mesinga već od
epoxy lepka. Korisno je u ovoj fazi rada kad dok je poslednji laminirani sloj još
aktivan na svakih oko 10cm oko jezgra, a na oko 2.5-3cm od njega pritisnuti da se
zalepe male čelične pločice dimenzija 15x25x3mm, sa otvorom u sredini od d=5mm, gde
će se kasnije urezati navoj M6, za imbus vijke M6x15mm.
Kalup
------
Kada prođe vreme očvršćivanja od najmanje 24 časa, kroz obe polovine još nerazdvojenog
kalupa probuši se burgijom odgovarajućeg prečnika kroz otvor na svakoj čeličnoj pločici
i nareže ureznicom navoj M6. Zatim se višak kalupa odstrani testerom za metal, i vrh
zamašćene (tovat mast) tanke plastične elise se uvuče najviše do 10 mm između gornje i
donje polovine kalupa i njime prođe oko celog kalupa, i to bi trebalo da je dovoljno da
se polutke razdvoje i da se jezgro pažljivo izvadi. Ako je potrebno lagano kuckanje po
kalupu može da pomogne.
Posle uklanjanja jezgra iz kalupa, obe polutke se isperu u toploj vodi mekim sunđerom,
ostave da se osuše, premažu odvajačima, i tada se obe polovine sastave, osiguraju imbus
vijcima, i ostave da odstoje još nekoliko dana na toplijem mestu da se završi proces
očvršćivanja. Time je SP kalup završen.
(nastaviće se)
-
Jako lepo. Svi koji vole nesto sami da prave bi trebali da ti budu zahvalni na ovoliko odvojenog vremena da sve lepo i detaljno objasnis. Ova tema bi trebala nekako biti povezana sa "Materijali i tehnike u modelarstvu". Puno je tema izrade modela seckanjem pene skalpelom ili tako nesto, ali malo je tema u kojima se prave kalupljeni modeli vrhunske izrade. Hteo sam i ja da pravim kalup za DLG kabinu na ovaj nacin, ali posto posedujem CNC ruter jednostavno sam ga izrezao od drveta. Mnogo je lakse (kada imas program...) pa cu probati na taj nacin.
Svaka cast, pratim temu.
-
Hvala Vaci što si se javio. Ja sam to davno radio, i razmišljao sam da bi bilo šteta da i druge ne upoznam
sa onim čime sam se bavio. Još uvek puno znam o ovoj temi jer sam bio u njoj više godina.
A kalupe gledam i čudim se zašto sam prestao. Moglo bi još toga da ispadne iz ovih kalupa. Razmisliću šta
dalje. Ustvari znam zašto, ali neću da kažem, ha, ha,!
Pozdrav,
SM
-
(Albatros-14)
Izrada SP trupa
================
Trup od stakloplastike se izrađuje postupkom "mokro u mokro", što znači da se
pripremljene polutke spajaju u celinu dok se lepak još nije stvrdnuo, i u osnovi
se obavlja na sličan način kao kod izrade SP kalupa. Često se govori i da je to
"livenje" trupova, što nije potpuno pogrešno ako se ima u vidu da se radi i sa
tećnim materijalima, u ovom slučaju sa tečnim Epoksi lepkom, pa ću i ja ponekad
koristiti taj izraz. Ali svakako to nije isto kao kada se u kalupe sipa
rastopljen aluminijum i slično.
Priprema kalupa
----------------
Od temeljne obrade obe polovine kalupa prvo vosak-odvajačem, a potom lak-odvajačem,
na opisani način, zavisi lakoća izvlačenja trupa (SP modela). To je jako važno za
dugovečnost kalupa. Uvek koristite isprobane odvajače, i one kao vosak i one kao lak,
i uvek koristite obe vrsta. S druge strane eksperimenti uživo sa neadekvatnim
čudotvornim odvajačima, te nekim univerzalnim silikonskim i teflonskim odvajačima
dovećše vas u situaciju da oštetite i trup i kalupe, što se lepo može videti na
priloženim slikama.
Nanošenje finog sloja
---------------------
Oba kalupa uznutra četkom premazati netečljivim tvrdim obojenim epoksi lepkom kao
što je npr. smola 212 i otvrdnjivač B2G. Kod drugih proizvođača tih smola oznake su
drugačije.
Laminiranje
-----------
Za laminiranje se koriste staklene tkanine do 400 g/m2 zavisno od veličine modela.
Prvo se u kalup utupkaju četkom lakše i tanje tkanine pa onda teže. Za manje,
lakše i slabo opterećene modele debljina zida stakloplastike od 0.6-0.7mm biće
dovoljna. Za srednje modele to je 0.7-0.8mm i za velike je oko 0.8-0.9mm. Debljine
veće od 1mm treba izbegavati.
Laminiranje raditi sa minimalnom količinom lepka, ali da je tkanina svuda nakvašena.
Najbolje je impregniranje staklene tkanine vrši se van kalupa na prethodno iskrojenom
komadu, na debljoj plastičnoj foliji na stolu, gde se u tkaninu utupka ili
rotirajućim valjkom utisne tečni epoksi lepak, pa se zatim spusti u kalup i svuda
dobro rasporedi. Na jako naprezanim mestima dodati ojačanja.
Na oba dela kalupa višak tkanine koja viri iz kalupa pažljivo odseći do ivice kalupa
oštrim makazama. Tada imregnirati jednu traku staklene tkanine širine 25mm i
ulaminirati je po celom obimu u jednu polovinu kalupa, tako da polovina širine
trake ostane van kalupa, i malo je nagnuti ka unutrašnjosti kalupa. Zatim gornji deo
kalupa jače natopiti lepkom iznutra uz ivicu, i pažljivo tu polovinu kalupa spustiti
preko donje polovine, tako da se traka ne dodirne, i ne zgužva. Spojen kalup osigurati
imbus vijcima i kroz otvore na modelu (kabina, kraj) dužom savijenom četkom ili
rotirajućim plastičnim valjčićem na dužoj dršci dobro pritisnuti traku po celom obimu,
i ostaviti kalup sa trupom par dana na toplijem mestu, da odstoji i potpuno očvrsne.
Druga tehnika spajanja polutki je bez dodatne trake, tako što se na donjoj polovini
kalupa sa jedne strane ostavi prepust staklene tkanine van kalupa od 12-15mm, a na
gornjoj površini se prepust napravi sa suprotne strane, i dalje je već jasno kako ide.
Ova tehnika nije preporučljiva za deblje laminate.
Zavisno od veličine modela trup za RC jedrilice je površine od 50 do 70 dm2.
To znači da će za pola trupa, i za jednu polovinu takvog kalupa biti potrebno za
fini sloj 8-12g, a za laminiranje 12-20g epoksi lepka, a za ceo trup 4 puta više
svega.
Još ostaje da se napravi kalup za poklopac kabine (jezgro za šablon poklopca od
drveta bilo je pričvršćeno sa dva vijka na trup, dok se trup obrađivao na meru), što
je predpostavljam sada jasno i bez nekog objašnjenja sa priloženih slika.
Kako se koja faza rada obavi temeljno se peru sve četke, valjci, noževi, makaze i
drugo u tehničkom acetonu koga treba imati pri ruci nekoliko litara. Potrebno je
imati i bar litar metil alkohola za razređivanje epoksi lepka, samo ako je tako
navedeno.
-----------O-------------
Na ovaj način stigli smo do kraja opisa izrade trupa od stakloplastike sa epoksi
smolama, odnosno lepkovima. Vrlo slično se radi i sa polisterskim smolama, samo
su u pitanju drugi materijali i hemikalije. Iscrpne informacije o svim tim
materijalima i proizvođačima i prodavnicama postoje na internetu u obilju, Ja sam
ovde spomenuo dve firme i znam da R&G zastupa neka firma iz Beograda, a staklenu
tkaninu smo nekada i mi proizvodili u Odžacima, i ja sam išao u Sombor da je
donesem. Ne verujem da ta proizvodnja još postoji kod nas...
Iako je ovde opisan način kako napraviti relativno mali trup od staklo-plastike
jasno je da navedeni postupci važe za sve veličine predmeta koje želimo da
"lijemo" od SP pa tako i za plastične čamce, školjke automobila i slično. Isto tako
ne mora biti u pitanju staklena tkanina, može biti karbon tkanina ili druga, svi
postupci su identični kada se rade ručni laminati. Kada se laminati presuju tada se
koriste višetonske prese sa grejačima i stvar odlazi van obima hobi delatnosti.
Ipak na kraju mogu da kažem da je jedan modelar u Novom Sadu postao uspešan
proivođač plastičnih poliesterskih čamaca, jedrilica i jahti za vodu, a osnove
te tehnike je naučio vrlo davno u aero klubu Novi Sad.
-------------O------------
Ako neko odluči da se upusti u ovu avanturu, i sam počne nešto tako treba da računa
da mora imati jednog pomoćnika, i da radi u dobro provetranvanom prostoru jer
sve hemikalije i smole isparavaju i štetne su po zdravlje, a i iz svih tih super
tkanina ispadaju staklena i ugljena vlakna jako malog prečnika koja lebde u vazduhu
i koji onda mi udišemo... Isto tako treba promeniti odeću i prati ruke sapunom u
toploj vodi posle svakog rada u radionici ...
(nastaviće se)
-
Ako mogu da dodam, prilikom izrade kabine za DLG planiram da u unutrasnjost kalupa stavim balon, i da se sve stegne pod pritiskom od 4-5 bara. Na taj nacin se istiskuje mnoooogo smole i kabina ispadne znatno laksa. Naravno da je bolje sto je veci pritisak, ali ne mora se ici ni tako visoko. Cak i mali pritisci mnogo znace za istiskivanje smole i dobijanje kvalitetnije kabine. Vidjao sam da ljudi i bez kompresora to rade obicnom pumpom za balon, koja ostane prikacena za balon koji viri iz kalupa. Na po par sati dopumpaju malo da se odrzava neki pritisak, i tako sve dok se smola ne stegne dovoljno da to vise nije potrebno. Kalup treba biti uradjen tako da moze izdrzati zeljeni pritisak.
Cisto jedna tehnika koja moze dosta da pomogne, narocito kod kompleksnijih povrsina gde treba sve lepo da prione.
-
Da bi iz kalupa izašao višak smole moraju da postoje odušci na kalupu kroz koje će smola izaći
iz kalupa. Ako toga nema smola ostaje zarobljena u kalupu bez obzira na visinu pritiska u njemu.
Ali vazduh zarobljen u tkanju i između slojeva tkanine biće jako pritisnut i vazdušni mehurići će se
bitno smanjiti što će doprineti boljoj homogenosti zida kalupa. Međutim ako tako planirate morate
imati dobro vijcima obezbeđen zatvoren kalup, iz koga izlazi samo cev za natpritisak, i to tek za 1
ili 2 bara natpritiska jer će veći deformisati i čak raspasti kalup.
Tu tehniku je koristio Strapec Peter iz Poprada u ČSSR 1980 godine, gde sam tada bio na skijanju.
Kod njega sam bio u stanu, pa mi je sve objasnio. Čak sam od njega kupio jedan trup za RC model
Dassel, koji je u to vreme bio hit. On je upumpavao vazduh u odvajačem namazan gumeni uložak
i to kroz otvor od 10mm na ispustu kalupa za prelaz na krilo (karman). Koliki je bio natpritisak to ne znam,
ali je činjenica ja je taj kern izgledao jako homogeno, bez odignitih delova tkanine i mehurića vazduha.
Mislim da on nije imao oduške na kalupu.
Ovo je bitno drugačija tehnika o kojoj ja ovde nisam pisao, i mislim da to nije nužno, ali ako neko želi
to da primenjuje na njemu je. Neka svako počne onako kako sam opisao. Ovo je nadgradnja tehnologije,
i dodatna komplikacija, koja se ne isplati uvek ...
-
Prelepa tema. Od samog starta je pratim i ima mnogo toga korisnog da se nauci. Trup jedrilice izgleda veoma moderno s obzirom kada je radjena.
()-()
-
(Albatros-15)
Завршница приче о СП трупу
--------------------------
Као што је изливен предњи део трупа, тако се лије и задњи део, што се види на
приложеним сликама. Калупе је врло лако оштетити употребом неадекватних материјала,
а нарочито одвајача, што се такође лепо види, када смо "били принуђени" на то.
Наравно да нас нико није на то приморавао, али ето десило се. Још горе је прошао и
"експеримент" брзе израде једног поклопца кабине трупа, када је комплетан фини слој
остао на калупу, и сада је то даље неупотребљиво...Самодисциплина нам није била
најјача страна...
Свима који се упусте у ове воде желим пуно успеха у раду, и ако могу да им
допринесем саветима слободно нека се обрате на slobodan.midic41@gmail.com
(kraj o SP trupu)
-
Sta reci, svaka cast. Ovo je pravi modelar i pravmo modelarstvo, a ne ja koji hocu da kupim RTF :) (res)
-
Hvala svima kojima se ova priča svidela. Vaše javljanje mi pokazuje da sam uspeo da vas
zainteresujem za ovu temu koja je kod nas gotovo zaboravljena a stara je od 1974. Tada je
u Jugoslaviji u Novom Sadu počela kooperativna priozvodnja RC jedrilica ASW 17 i RC akro
modela aviona Mini Delfin, u firmi Limprodukt, a po licenci Simprop iz SR Nemačke.
Tada su se na jednom mestu sakupili novosadski modelari Dušan Papić, Žarko Manojlović, Lazar Georgijević, Mirko Savić, i drugi, koji su u tom videli svoju šansu da nas kroz napredno modelarstvo uvedu u svet razvijenih zemalja Evrope, ali eto taj pokušaj tada završio se kao izlet u svet i
ostao kao jedno gorko sećanje na davno prošla vremena.
Ima još takvih tema za koje mislim da zaslužuju veću posvećenost u interesu svih modelara pre svega
onih koji žele nešto da naprave svojim rukama. Jedna od njh je možda Izrada krila RC modela od stiropora plankiranih drvenim furnirima. Uskoro bi i o tom mogao nešto da napišem, i to verovatno u topiku Materijali i obrada.
-
Баш сам погледао шта је актуелно на топику Материјали-Технике обраде па када сам видео ону
савршену ЦНЦ справу, мало сам се замислио и закључио да ћу сада мало паузирати до даљег,
све док не почнем да радим на Албатросу.
-
Interesuje me Slobodane, da li si potpuno odustao od ovog projekta.
Bilo bi steta. Ucestvovao na takmicenju sa njim, ili ne.
Pozdrav, Rale