rcfly4um
ELEKTRONIKA => RC SERVO => Topic started by: nedbojsa on September 03, 2013, 09:31:21 AM
-
Unazad par meseci par puta sam bio svedok gde su se modeli olivadili zbog neispravnih servoa tj. na zemlji sve radi normalno i ne ukazuje na moguć problem, nomalan let i u jenom trenutku pod minimalnim opterećenjem servo povuče toliko struje da ostavi prijemnik bukvalno bez struje, ili u jednom drugom slučaju povuče toliko struje da istopi kabal i uz to povuče u smrt prekidač... letelicu...
Da se razumemo odmah odgovori tipa firmiran, pouzdan servo ne piju vodu, pošto Hitec npr. spada baš u tu kategoriju firmiran i pouzdan servo.
Ono što mi jedino pada na pamet da se nekako neispravan servo stavi van funkcije kad krene da vuče više struje nego što je to uobičajeno npr da se stavi neki osigurač između svakog prijemnika i servoa, koji bi prekinuo kolo naprimer kada servo povuče 2A, a u normalnom radu pri najvećem opterećenju ne vuče više od 1A, i time ostavio u funkciji prijemnik i ostale servoe, pa onda lavovska borba da se prizemlji letelica.
Kada nešto hoće da krene kako ne treba male su šanse da se spase model, mala visina, brišući let, sletanje, poletanje... ali opet na nekoj normalnoj visini ipak ima nade da se spase model.
Dakle interesuju me vaša razmišljanja, ideje predlozi sugestije...
-
mislim da tu nije problem do servoa da on vuce puno struje ,jer ako servo povuce preveliku struju to znaci da je motor otisao u krajnji polozaj i jos dalje zeli da se pomera ili nesto slicno, nista na servou nema sto ce povuci preveliku struju nego samo motor ,medjutim mislim da je problem u raskoraku koji je dosao sa li-po baterijama koje imaju veci napon a servoi rade na starom naponu od 6 volti,gde dolazi do probijanja kontrolera i pravljenja kratkog spoja i svega tog sto si opisao.Zato bi trebalo uzimati duplo jace servoe od onih koji se preporucuju jer ako servo radi na 6 volti i konstantno je na maximalnom opterecenju postoji velika verovatnoca od pregrevanja i izgorevanja elektronike.
nadam se da sam barem malo razjasnio problematiku
-
(yay)
........
... Ako je sve to dobro onda mozda brlja
ESC koji na momente daje previsok napon, mnogo visi od 5V...
Au SloMi al ga ti "slomi" !
ESC nema blage veze s tim ! To što su na istoj pločici ne znači da su u direktnoj funkcionalnoj sprezi. Jedino im je "baterijski" deo zajednički ...
@nedbojša
U 90% slučajeva je mehanika uzročnik kvara servoa. Na zemlji je sve OK, ali u letu se dešavaju raznorazna opterećenja, po svim pravcima, usled čega dolazi do manjih ili većih krivljenja i uvrtanja konstrukcije, što može dovesti do totalnog "zaglavljenja" mehanike, recimo polugica-šipkica ili već, a servo nema dovoljno snage da to "odglavi" i, naravno, motor servoa stane ili u boljem slučaju "ošiša" zupčanik-e... Pošto je motor sa četkicama, čim se "nasilno" zaustavi rotor, kroz motor tj rotor prođe mnogo veća struja od nominalne što uzrokuje raznorazna sr...nja pa i topljenje kablića... Srećom, te struje nisu baš toliko velike i impulsno traju, tako da se retko desi trajno oštećenje motora, ali, to "impulsno" je dovoljno da poremeti rad prijemnika i gubitka svih komandi...
Kad se mehanika "odglavi" sve proradi normalno tj sve fino profunkcioniše i uopšte ti nije jasno šta se to desilo. Naravno, ako livada nije preblizu !
Da malo pojasnim i ono "impulsno", čisto zbog prozivke, a može i mnogo da pomogne ostalima.
Svi regulatori-stabilizatori napona, koji se sad koriste, a zavisno od tipa (BEC, SBEC, UBEC, ili već) imaju kolo za kontrolu max izlazne struje, izvedeno shodno tipu i vrsti regulatora. Uglavnom, svi imaju ulogu da onemoguće prekomernu potrošnju i pri tome dolazi do prekida izlaznog napona... Da sad ne objašnjavam previše, to mu je, recimo, ko da neko stalno pali i gasi svetlo, samo je ovo mnogo brže...
Kod tzv "POWER BOX"-ova, ovo je rešeno (ali ne kod svih) tako što se prijemnik i ostatak uređaja (servoi itd), ne napajaju iz istog stabilizatora, a kod boljih, svaki izvod tj kanal, ima svoj stabilizator, tako da, ako se desi ono, gore pomenuto, sve ostalo funkcioniše normalno !..
Naravno, postoji i 5% mogućnosti da je sam servo neispravan !
Pozdrav
Miša
-
Dok sam pisao, prethodni post, Dejan je postavio svoj...
Složio bih se sa svim onim, što si napisao, osim ono za LiPo baterije, jer upravo regulatori napona i služe da "ponište" tu razliku. Naravno i to važi, ali samo za one koji direktno "zakače" 2S...
Pozdrav
Miša
PS
@SloMi
:jaki:
Danas sam tek video post :angel
-
Ono što mi jedino pada na pamet da se nekako neispravan servo stavi van funkcije kad krene da vuče više struje nego što je to uobičajeno npr da se stavi neki osigurač između svakog prijemnika i servoa, koji bi prekinuo kolo naprimer kada servo povuče 2A, a u normalnom radu pri najvećem opterećenju ne vuče više od 1A, i time ostavio u funkciji prijemnik i ostale servoe, pa onda lavovska borba da se prizemlji letelica.
.
Kako ovo napraviti.. mmmm . moze neki crtez.. :mhm.
-
Kako ovo napraviti? mmmm
Ovo ne treba napraviti. Sa isključenjem servoa gubi se i rad komande na koju je vezan, pa će model da padne zbog toga.
Ne komplikujte život. Ako se već zna da je jedan servo problematičan iz nekog razloga, treba ga zameniti i to je sve.
Lavovsku borbu, pa i samu misao na to, treba ostaviti za druge stvari, a u RC letenju treba da se uživa bez straha tipa, "a šta ako se desi ovo ili ono".
-
@teabeteagle gore je napomeuto da su servo bili ispravni tj. da ništa nije nagoveštavalo problem. Modeli su padali zato što su prijemnici prestajali da rade zbog pada napona, ili zbog prečidaća koji je otišao u večna lovišta pod nenormalnim opterečenjem, a koji je opet ostavljao prijemnik bez struje... A drugo koliko kapiram po tebi je bolje olivaditi model nego da nešto automatski isključi problematičan servo, i da se proba da se prizemlji model bez jednog fukcionalnog servoa. Po prvi put čujem nekog ko propagira takvu logiku, možda to ima logike na pink stik modelima niti košta puno parče stirodura, niti ima dovoljno kinetičke energije da povredi nekoga ili ošteti nešto, ali nije nimalo naivno kada model od par kilograma krene nekontrolisano da leti.
-
:)aplauz :)aplauz Slazem se u Full-u... ako krenu da se prave zastite, nikad kraja, najpametnija bi bila elektronska zastita od nas samih, i od besparice...
Ali kad smo vec kod zastita... novajlija sam u kvadovima... ali me odusevilo par vrlo prakticnih elektronskih zastita kod Blade 350QX, recimo kad zakaci jedan od rotora u nesto, znaci udari, valjda trenutno povuce vecu struju od predvidjene i ugasi sve motore... dobar stos (to je nesto na ovu temu..) a druga zastita je pomocu GPS Safe Cyrcle.. tu gde mu upalis motore i gde povata satelite, to mu je Home, Pilot mora da se udalji od letelice cca 5m, e sad u Smart Mode za pocetnike (kao Ja) koliko god da ga navlacis nazad na sebe nece uci u taj krug gde se nalazi Pilot u precniku od 10-tak metara, i jos jedna kontrola je gde god da mu je guza (zadnji deo) on na komandu ide napred/nazad ili levo/desno, mislim da se to zove inteligent .... ()-()
-
Ono što mi jedino pada na pamet da se nekako neispravan servo stavi van funkcije kad krene da vuče više struje nego što je to uobičajeno npr da se stavi neki osigurač između svakog prijemnika i servoa, koji bi prekinuo kolo naprimer kada servo povuče 2A, a u normalnom radu pri najvećem opterećenju ne vuče više od 1A, i time ostavio u funkciji prijemnik i ostale servoe, pa onda lavovska borba da se prizemlji letelica.
.
Kako ovo napraviti.. mmmm . moze neki crtez.. :mhm.
POWER BOX sa individualnim napajanjem, kao što sam već napisao u prvom, mom, postu ovog topika!
Ubacivanje klasičnih osigurača, nije baš preporučljivo, a najviše zato što nije u stanju da "proradi" po prestanku opterećenja, a osim toga, teško je definisati baš koji bi odgovarao. Ako staviš F-brzi, isključiće se tj pregoreti i kad ne treba. Ako staviš M-srednji (njih i nema kod nas) situacija je 50-50, a ako staviš T-tromi, može da se sj.be sve a da ne odreaguje...
Znači, najjednostavnije rešenje je ubaciti stabilizatore iz serije 7805 i 7806, a ima ih od 0,1A , 1A , 2A i 3A (kod nas) za bateriju od 2S do 4S maksimalno, ali je problem hlađenje, jer se greju i bez opterećenja što je veći napon baterije to više, a lepo je to što prekidaju napajanje pri nazivnoj struji i "pipaju" stalno, kad opterećenje padne ispod, ako padne, "prorade" normalno...
Bolje rešenje je LM317, jer "trpi" i 7S bateriju, ali je on ograničen do 1A, što za većinu malih servoa, može da prođe, pa čak i za HXT900 je 1A ni tamo, ni ovamo (?). Kad sam ga već pomenuo, istovremena komanda na tri HXT900, može da pravi smetnje tj poteškoće, jer su ESC-ovi za ovu klasu, sa BEC-om od 3A Max...
DC-DC konverteri bi bili najbolji, ali je skupa varijanta i nije baš imun na duže preopterećenje...
Postoje i još neka rešenja, ali ona, već, zahtevaju malo žešće poznavanje elektronike...
Za veće modele, kojima 200-300gr i nije neki problem, to je lakše rešiti - dodatna 2S baterija i 780x po kanalu, a prijemnik na BEC od ESC-a, a ako nije elektro tj nema ESC onda na poseban stabilizator...
Ima i najjednostavnija varijanta - kupiš na HK par gotovih BEC-ova i sklopiš od njih, gornju varijantu.
VAŽNO !!!
Bitno je odvojiti srednje kablove od prijemnika ka "kanalnim potrošačima", osim onog ka ESC-u ako se prijemnik napaja sa njegvog BEC-a, a ako je svak za sebe, onda se svi srednji odvajaju !
Ja lično, izmaltretiram mehaniku do besvesti i ako mi je nešto sumnjivo, naručim POWERBOX od "ELEKTRONIKA 2002" i ne se sekiram !
Pozdrav
Miša
-
@zajko
To, o čemu ti pričaš, je zaštita od "GILJOTINE" tj samopovrede (GPS ili već pozicioniranje) ili od povrede drugih... Čim svi motori stanu, nemaš krila i neminovno padaš !.. :pop:
U slučaju svi potrošači zasebno, pri otkazu jednog -osim prijemnika, mogućnosti tj šanse za "meko" spuštanje postoje... 17aa
Pozdrav
Miša
-
i u jenom trenutku pod minimalnim opterećenjem servo povuče toliko struje da ostavi prijemnik bukvalno bez struje
Kako si to izmerio u modelu dok je leteo? mmmm Ili samo predpostavljaš?
Ono što mi jedino pada na pamet da se nekako neispravan servo stavi van funkcije kad krene da vuče više struje nego što je to uobičajeno npr da se stavi neki osigurač između svakog prijemnika i servoa, koji bi prekinuo kolo naprimer kada servo povuče 2A, a u normalnom radu pri najvećem opterećenju ne vuče više od 1A, i time ostavio u funkciji prijemnik i ostale servoe, pa onda lavovska borba da se prizemlji letelica..
Izvini ,ali ko ovo pročita od iskusnijih modelara valja se od smeha. lol Ovo je potpuno pogrešna logika.
Probaj da sletiš model bez jedne vitalne komande, a svaka je vitalna, a da ti je ostao u nekom krajnjem položaju ili manje. Avio model nije oktokopter da može sleteti i bez 3 motora.
Po prvi put čujem nekog ko propagira takvu logiku,
Ja ne propagiram ništa, samo pokušavam na što razumniji način objasniti da ti nikakav električni osigurač niće spasiti model, pogotovo onaj koji eliminiše komande. Ovo si i sam konstatovao u prvom postu, evo
Kada nešto hoće da krene kako ne treba male su šanse da se spase model
male = 0
Modelu se neće desiti ništa ako se sve dobro uradi, stave se komponente odgovarajuće veličine i pedantno se ugrade. Svaka objektivna greška je posledice subjednivne greške, samo je ne vidimo odmah ili nećemo. :-[
Još nešto. Nema mali i veliki avio model. Svaki funcioniše, leti i pada na istom principu. :mhm
(pijemo)
-
MIslim da su ovu zastitu da se gase motori kad bar jedan udari u nesto, napravili vise zarad loseg sletanja pa ako opali elisom da ne lomi dalje... u vazduhu ako opali u nesto gotovo je pa je gotovo..., a i usta bi zveknuo u vazduhu ! :):)
Htedoh reci, dodatna elektronika, dodatna mogucnost da nesto crkne.. a i to kosta neke parice, pametnije i jeftinije je po mom skromnom misljenju umesto servoa od 2 $ sa HK kupiti neki malo skuplji i "Problem Resen", slazem se moze i on da crkne, ali sanse manje...
Za sve ove godine, ja ne mogu da se setim da mi je neki servo otkazao u toku leta... mislim da NE, jeste kod naglog sletanja, citaj pada aviona, u najvecem broju slucaja mojom greskom 99%... gde lomi sve zivo pa i servoe...
Kad bi smo uvek pred let, sto bi trebalo, malo iskontrolisali avion, na brzinu... i kad posumnjamo da nesto zeza, resili problem, modeli bi nam duze opstajali...
-
E moj Zajko, baci tu tvoju mnogoglavu ptičurinu samo sa dva metra, pa vidi šta će ostati čitavo :big smile
To je zaštita da ne napraviš mleveno meso po publici koja je mnogo radoznala ili...
A ono drugo (yay) kad zaglavi mehanika, a to se dešava, pogotovu kod "sklepadžija" modela, ne pomaže ni najfirmiraniji servo, pa čak ni da je žestoko predimenzionisan - polomi, pokida i iskrivi sve živo, jedino što ne cimne nenormalnu struju, a i to se dešava.
Servo od 2$ iz HK mmmm to može samo za one pinkaste i njemu slične, jer kad "roknu" i nije neka šteta, veća je šteta montirati servo od 10 i više $/€...
Inače, ako se ne varam, Nebojša priča o, citiram ili ti quote-iram:
.....
Da se razumemo odmah odgovori tipa firmiran, pouzdan servo ne piju vodu, pošto Hitec npr. spada baš u tu kategoriju firmiran i pouzdan servo.
.....
...........
Pozdrav
Miša
-
OK Dobro.. Mislio sam na manje slabije elektro modele...
Ako mislis na Sukhoi-a koji je u zavrsnoj fazi pred poletanje.. sa 2 m nista, posto ne moze da se baci sa 2m, trup je dugacak 3.1m a toliki je i rapson krila (photograf) ali sa neke visine ozbiljnije kad bi se strmeknuo, pomogla bi jedino crna kesa i usisivac... a ne smem ni da pomislim sta bi bilo kad bi pao u publiku sa svojih 25 kg (recimo) i sa karbon propom od 32" ... pokolj....
ali da ne bedacimo previse, treba biti ozbiljan/oprezan i uzivati...
-
Da se razumemo odmah odgovori tipa firmiran, pouzdan servo ne piju vodu, pošto Hitec npr. spada baš u tu kategoriju firmiran i pouzdan servo.
Da, kako i miša2002 kaže, ne vredi ni najbolji pedigre servoa ako je on ne pravilno ugrađen, kablovan, napajan, nije odabrana odgovarajuća veličina i jačina za veličinu komande ili se postave neogdovarajuće poluge sa ne tačnim uglovima i odnosima krakova, pa se napreže u nekim položajima i sl.
Zajko wrote:
ako krenu da se prave zastite, nikad kraja, najpametnija bi bila elektronska zastita od nas samih
:)aplauz Ima već nešto. Prave se sada već razni sigurnosni robot fly dodac,i kako bi pomogli početnicima da ne ne naprave manevre, iz kojih ne znaju da izađu. Ako se to ipak desi, vraćaju model u horizontalni let sa pritiskom na dugme. Flybarless softveri su sve bolji, ali na pojave greške u elektronici i mehanici modela nemaju uticaja.
Za veće modele bi se moglo primeniti brzootvarajući sigurnosni padobran. Sa aktiviranjem na vreme se može spasiti model a i glave. Dobro je aktivirajuću kontrolu padpbrana staviti na neki poseban prijemnik, napajanje pa možda i predajnik.
Ja izlazim sa dosta rezervnih modela i ne razmišljam o ovakvim stvarima. Sa low budget modelima sam se rešio svih strahova i složenih i skupih sistema. A zabave ima na pretek.
;namig
-
Uf... narode ispade sad da je montaža servoa kvantna nauka i da bez doktorata na mašinskom fakultetu ne treba ni pomišljati da sam ugradiš servo.
Model i njegova cena su u čitavoj ovoj priči beznačajni, pitanje je kako preduprediti da model nekontrolisano krene i napravi neku materijalnu štetu trećim licima, da ne osakati nekoga... sve je više modela u vazduhu sa po 5, 10, 15... kila. Neka padne tu ispred mene na livadu i neka se razbije u sitne komade baš me briga i to je najbolji scenario, ali niko ne garantuje takav ishod bitno je samo da ne osakati nekog, ne razbije nekom nešto...
Ja sam bio ubeđen dok mi teabeteagle nije rekao suprotno, da mogu model iskontrloisti i bezbedno sleteti su svim situacijama osim da ostane bez dubine,
- ostane bez servoa za gas: bez gasa odmah u prinudno sletanje, na pola ili punom gasu u vis dok ne potroši gorivo pa na sletanje.
- ostane bez elerona: bez jednog kompezujem sa drugim, bez oba tu su dubina i pravac.
- ostane bez servoa za pravac: tu su eleroni i dubina.
sad ispade da nisam u pravu i da je bolje da se razbije o nešto ili povredi nekog nego da pokušam da kako tako iskontrolišem let i nekako spustim na zemlju, a opet sam ubeđen da mogu u svim gore pomenutim situacijama da prilično bezbedno sputim model. Što naravno nije slučaj kada servo povuče i prijemnik sa sobom samim tim model ostane potpuno bez komandi.
-
Nebojsa, potpuno si u pravu. Gledao sam kao covek leti bez gasa, bez jednog elerona (nije ostao u vazduhu bez njega vec nije ni stavljao servo u model) zatim bez bez vertikalca.
Dubina, e tu je zeznuto. Vise puta sam imap priblem kod dubine i tu nema spasa. Jednom se cak servo (futaba) istopio. Kada se to desi povuce struju i sve ode.
Za one koji nusu citali kompletno pitanje
"na zemlji sve radi normalno i ne ukazuje na moguć problem, nomalan let i u jenom trenutku pod minimalnim opterećenjem servo povuče toliko struje da ostavi prijemnik bukvalno bez struje"
Uglavnom, posto ovde ocigledno nema nikakvih pametnih resenja, kao i na mnogo drugih tema, vec svi samo pricaju prazne price, moderatori bi mogli da izbrisu temu kao sto su uradili
i na nekim drugim topicima da narod ne gleda kako lupetamo gluposti i kako se pravimo pametni a niko nema konkretan odgovor na postavljeno pitanje.
-
Bez obzira sto na zemlji servo radi kako treba najverovatnije postoji neki mehanicki problem na datoj letelici koji se mozda tek u letu manifestuje zbog deformacije kontolnih povrsina ili tela. Ako to nije bio uzrok onda je servo bio problematican.
Ja sam tako "na kanalu" skoro spalio jedan dosta jak blue bird servo kada sam ga testirao sa servo testerom a kretanje elevona nije moglo da isprati kretanje servoa.
U svakom slucaju treba prvo pokusati locirati i resiti mehanicki problem koji mozda postoji.
Ukoliko problem nije mehanicki a zeleo bih da ga resim na nacin koji je predlozen, ja bih razmisljao o postavljanju nekog PTC otpornika koji bi sluzio kao "resetable fuse" odnosno osigurac koji se sam ponovo aktivira.
PTC otpornik u ovom slucaju bi trebalo izabrati tako da mu nominalna otpornost bude sto manja (ima ih i ispod 1ohm, npr 0.2 ohm) tako da u regularnom radnom rezimu na njemu nastaje sto manji pad napona.
PTC funkcionuise tako sto kada struja poraste preko neke granicne on pocinje da se greje i otpornost mu se ubrzano povecava a samim tim dolazi do ogranicavanja struje.
Nakon hladjenja radna tacka se ponovo vraca u regularni rezim rada.
Ovo je Murata katalog PTC-ova: http://www.murata.com/products/catalog/pdf/r90e.pdf
Meni lici da bi mozda neki sa strane 33 ili slican bio odgovarajuci.
-
ma kruznjaci su zakon,sajla i pichi 4e
-
Šta kada servo vuče nenormalno struje?
Ako se prijemnik stavi na posebno napajanje, pad napona u strujnom kolu napajanje servoa neće poremetiti rad prijemnika. Ostali servoi će raditi i sa manjim naponom i strujnom kolu njihovog napajanja zbog veće potrošnje jednog servoa. Dakle ovaj probem je rešen. (fiu)
Pitanje je samo zašto bi jedan servo povukao puno struje? Lepo je već više puta objašnjeno. Zato što je neispravan zbog nekog razloga ili ne radi pod dobrim uslovima i ne treba da se stavi u model. I ovaj problem je rešen i nema više razloga za strahovanje. (fiu)
Nedbojsa, nigde nisam napisao da model treba da padne, već da će svakako pasti ako dođe do gubljenja jedne komande. Smešno je tvoje teoretisanje i kombinatorika komandovanje u slučaju da bi nešto odkazalo. Evo šta bi se desilo. Model bi ti u svakom slučaju bio na zemlji za nekoliko sekundi, a da nisi isprobao ni jednu svoju špekulaciju.
Ako disciplinovano letiš, ne nadlećeš polje iza pilota i imaš ispravan model, onda ne treba da se plašiš da će se išta desiti. U suprtnom, od straha ćeš da slabiš svoju koncentraciju, a to će onda biti glavi uzročnik nesreće.
Ako strahuješ od tehničkih kvarova, leti sam, dok ne stekneš samopouzdanje, isteraš svoje strahove i ne testiraš svoj model temeljno. Svi tako radimo.
Mnogo je verovatnije da će se desiti geška pilota ili neka druga okolnost uticati na to da model strada. Najmanja je da će se bilo koji servo pokvariti ako je sve dobro urađeno. To je praksa, stvarnost i iskustvo svih modelara na svetu. Raspitaj se na svetskim forumima i vide ćeš kakve ćeš odgovore dobiti.
Ovaj post nisi počeo tako da strahuješ od toga da ćeš nekome da naudiš. To si kasnije ispoljio da bi branio svoje neupotrebljive ideje.
Uf... narode ispade sad da je montaža servoa kvantna nauka i da bez doktorata na mašinskom fakultetu ne treba ni pomišljati da sam ugradiš servo.
Viđao sam dosta kako omalovažatelji mehanike nose svoje modele kući pod pazuhom. Mnogo je više neznanja među modelarima vezano za mehaniku, jer se misli, da je elektronika najvažnija stvar. :mhm
Trdeset i nekliko dana niko nije reagovao na ovu temu. Ja sam reagovao samo zato, jer je Saša pomislio da treba krenuti ovim ne prohodnim putem nekih specijanih osigurača.
-
@nebeski
PTC je najgora moguća varijanta. Razlog je prost - vremenska reakcija na nastanak promene, da zanemarimo početnu otpornost, istog!
Pogledaj *Operating Time 16V Series (Typical Curve)* na str.34 kataloga, sa tvog linka, a on/oni su za seriju sa str33!
......
*******************
Najsigurnija zaštita je dobro "utamburena" mehanika i pravilno tj ispravno, odabrani servoi,
a kao mera predostrožnosti ili ti "za svaki slučaj", sve ostalo !
Najbolja metoda je odvajanje napojnog dela po potrošaču tj kanalu, a kao najsigurnija metoda, preventivne zaštite, je elektronski strujni osigurač, a pošto su oni malo j.b.ni z izvođenje, onda, posebno napajanje sa strujnim ograničenjem !
Za one što pročitaju par reči iz nekog posta, u postu #8 kaže:
Ja lično, izmaltretiram mehaniku do besvesti i ako mi je nešto sumnjivo, naručim POWERBOX od "ELEKTRONIKA 2002" i ne se sekiram !
Pozdrav
Miša
-
Koliko povuce struje servo koji je blokiran mehanicki (zupcanici mu crkli ili zaglavljena komanda) npr. HXT900 i npr futaba 3003 i neki digitalni graupner 8411( ili slican)?
Da li je to neko od vas merio?
-
da li moze neki data sheet tog POWERBOX 2002 , cisto zbog modelara
-
Koliko povuce struje servo koji je blokiran mehanicki (zupcanici mu crkli ili zaglavljena komanda) npr. HXT900 i npr futaba 3003 i neki digitalni graupner 8411( ili slican)?
Da li je to neko od vas merio?
Kad crknu zupčanici u "ošišanom" smislu, struja je čak i nešto manja od uobičajene - normalne ili kako već. U tom slučaju, servo samo "luduje" tj podrhtava ili ti vrti levo-desno, ali nema preopterećenja.
...........
U 90% slučajeva je mehanika uzročnik kvara servoa. Na zemlji je sve OK, ali u letu se dešavaju raznorazna opterećenja, po svim pravcima, usled čega dolazi do manjih ili većih krivljenja i uvrtanja konstrukcije, što može dovesti do totalnog "zaglavljenja" mehanike, recimo polugica-šipkica ili već, a servo nema dovoljno snage da to "odglavi" i, naravno, motor servoa stane ili u boljem slučaju "ošiša" zupčanik-e... Pošto je motor sa četkicama, čim se "nasilno" zaustavi rotor, kroz motor tj rotor prođe mnogo veća struja od nominalne što uzrokuje raznorazna sr...nja pa i topljenje kablića... Srećom, te struje nisu baš toliko velike i impulsno traju, tako da se retko desi trajno oštećenje motora, ali, to "impulsno" je dovoljno da poremeti rad prijemnika i gubitka svih komandi...
Kad se mehanika "odglavi" sve proradi normalno tj sve fino profunkcioniše i uopšte ti nije jasno šta se to desilo. Naravno, ako livada nije preblizu !
................
E sad, što se tiče struje pri zaglavljivanju, zupčanika ili mehanike, zavisna je od "vrste zaglavljenja" i stanja zupčanika u servou, kao i pripadajuće elektronike.
Neću opisivati sve varijante, jer bi to bilo malo preopširno, ali sve sam ih isprobao (bar ono što mi je palo napamet, kao moguć scenario).
Max struja, kroz bilo koji analogni servo, a i većine tzv digitalnih (ne "pravih" digitalnih) je apsolutno zavisna "od vrste zaglavljenja" i nije konačna vrednost.
Dakle, konačnu, tj konkretnu vrednost struje je moguće navesti samo do trenutka dok ne "proradi" neka od zaštita ili nešto ne pregori.
Konkretno:
HXT900 je "crko" na 2,75A. U stanju podrhtavanja je od 0,9 do 1,65A
3003 je izdržao do 3A, a onda je BEC proradio...
......
Za digitalne i brušles servoe nemam konkretne podatke (malo nisu jeftini da bi ih baš detaljno "secirao"), ali kod njih ovo nebi trebalo-smelo da se dešava.
-
da li moze neki data sheet tog POWERBOX 2002 , cisto zbog modelara
Citat iz izbrisanog posta (bio je #8), ali sad sa malim slovima:
Staro poznato pravilo forumaša ovog foruma:
Niko ne čita sa pažnjom ni kompletan post, a kamoli ceo topik, već samo istrgne po koju reč ili rečenicu iz nečijeg posta, i nastavi ili započne produvavanje ventila, iako nema pojma o čemu se radi, a kamoli nešto drugo !
Ja lično, izmaltretiram mehaniku do besvesti i ako mi je nešto sumnjivo, naručim POWERBOX od "ELEKTRONIKA 2002" i ne se sekiram !
Dakle, data šit je po specifikaciji naručioca !
Pozdrav
Miša
-
Da se razumemo odmah odgovori tipa firmiran, pouzdan servo ne piju vodu, pošto Hitec npr. spada baš u tu kategoriju firmiran i pouzdan servo.
Nije baš tako.
Svi veliki brendovi servoa imaju nisku, srednju i visoku klasu servoa u istoj veličini. U niskoj klasi su veoma slabi i nepouzdani. Taman da se stavi u neki jeftini trener model i da se čeka kada će da se polome zupci posle prvog jačeg udara. Ovde ima mesta za stalno strahovanje. oo))
Standardne brendirane servoe u nižoj klasi (Futaba S3003 Hitec HS3xx) već davno šišaju kineski u istoj klasi ili su barem isto toliko (ne)pouzdani.
Zašto se prave takvi servoi? Pa zato, da bi se na taj način naveli modelari na to, da se kupi onaj iz više klase, 3-10 puta skuplje. Sa višljom klasom se dobijaju nepolomljivi metalni zupčanici, bezkontaktni davač položaja (induktivni) i bezkolektorski motori (brushless). U novije vreme su već i veoma pametni (o ovome kasnije). Jedino se za takve konstrukcije servoa može reći da su najsigurniji, bez obzira na brend.
Dakle sigurnost se mora i platiti, ma koji da je brend u pitanju. :mhm
Inteligentni-servoi, kao moguće rešenje.
Servoi novije generacije, S-BUS su već pametni i imaju svoj mali "kompjuter" u sebi. Moguće je vrlo lako napisati takav program u njih, koji će u slučaju nemogućnosti pomeranja glavnog izlaznog vratila, odreagovato tako, da pošalje tu informaciju prijemniku, koji je takođe danas već pametan i da se automatsi desi nešto. Ono nešto može da bude recimo ulazak autopilotskog programa u neki poseban režim rada. Na primer, skidanje gasa, izbacivanja padobrana ili pokušaj prinudno sletanja vođen programski za ovakve slučajeve. Vreme odluke se meri u milisekundama dok bi nama trebala jedna većnost od ukočenosti da išta uradimo preko stanice. Na ovaj način se može postići i to, da model uzme suprotan smer ako leti prema polju iza pilota. Model može sebe da stavi u kamikaze mod, da se sruši odmah tamo gde se našao, ako nema nikakve teoretske ni praktičke mogućnoasti da se automatski upravlja sa njim palubni računar. Šteta će biti samo materijalna, a glave će ostati neokrznute.
Ko ima svoju idelu vezano za i-servo može odmah da počne sa programiranjem.
http://www.openservo.com/
Dakle sa ulaskom u eru pametnih igračaka, pre ili kasnije će ovo biti u standardnom paketu Fly Safe System-u modela sa još mnogim neverovatnim mogućnostima zaštite od "šta ako slučajeva". Veštačka inteligencija nas neće u buduće spasavati od svoji igračaka već i od saobraćajnih nezgoda i drugih opasnosti u svakodnevnom životu. Od ženskog nasilja nećemo imati spasa sa i-spravicama, pa nam je jedini spas sigurna kuća. :hehe
-
Ajd da rekapituliramo.
Pitanje je bilo SERVO. Ne neki od 3, 5, 15 50 ili 150 eur, vec jednostavno SERVO.
Covek koji je postavio pitanje mislio je na NORMALAN, BRENDIRAN ISPRAVAN SERVO. (i kineski servoi su brendirani cim imaju svoje ime i vrednost),
Nadam se da sam dobbro shvatio Nebojsino pitanje.
U jedno trenutku on ce prestati da radi. I da. Mislim da nije mislio na neke preskupe modele vec bas te gde idu servoi
klase Futaba 3003, a koji su prikladni za vecinu trenenaznih i kao i prvih modela nakon trenaznog.
Koliko povuce struje servo koji je blokiran mehanicki (zupcanici mu crkli ili zaglavljena komanda) npr. HXT900 i npr futaba 3003 i neki digitalni graupner 8411( ili slican)?
Da li je to neko od vas merio?
Merio nisam ali je Futaba 3003 u roku od 30 sec ispraznio celu bateriju 3s 2200. Deo servoa gde se nalazi elektronika istopljen. Servo kupljen u Americi (Tower HOBBIES)
Hitec jedini izgleda daje i tu vrstu podataka (naravno pitanje je tacnosti, ali neki pokazatelji postoje)
HS-6975HB
Idle Current - 3mA when stopped
Running Current - 200mA at 4.8 volts, 240mA at 6.0 volts (No load applied)
Stall Current - 2400mA at 4.8 volts, 3000ma at 6.0 volts
http://homepages.paradise.net.nz/bhabbott/Servo.html
http://www.teaser.fr/~osegouin/aeromode/servos.phtml
Šta kada servo vuče nenormalno struje?
Ako se prijemnik stavi na posebno napajanje, pad napona u strujnom kolu napajanje servoa neće poremetiti rad prijemnika. Ostali servoi će raditi i sa manjim naponom i strujnom kolu njihovog napajanja zbog veće potrošnje jednog servoa. Dakle ovaj probem je rešen. (fiu)
Pitanje je samo zašto bi jedan servo povukao puno struje? Lepo je već više puta objašnjeno. Zato što je neispravan zbog nekog razloga ili ne radi pod dobrim uslovima i ne treba da se stavi u model. I ovaj problem je rešen i nema više razloga za strahovanje. (fiu)
Kao prvo. Mozete staviti 10 napajanja pomoci nema. Pokvareni servo ce prazniti jednu po jednu bateriju dok ih sve ne isprazni ili dok se kablovi toliko ne zagreju da se istope i naprevve kratak spoj
(mislim da to i jeste najcesce uzok praznjenja baterije).
Posebna prijemnicka baterija NISTA NE RESAVA. Sta je to cime ce prijemnik komandovati kada nema baterije koja treba da napaja servoe??????
Kao drugo, pitanje se odnosilo na to da je servo ispravan ali u nekom trenutku, dok je u letu, otkaze. Na zemlji dok je bez napajanja se sigurno nece pokvariti, tako da je vecim delom svog zivota,
servo pod naponom samo u vazduhu. Ako je otkazao ili pokazivao znake otkazivanja na zemlji, valjda bi ga zamenio?
Dakle problemi nisu reseni i nema (fiu)
Šta kada servo vuče nenormalno struje?
Ako disciplinovano letiš, ne nadlećeš polje iza pilota i imaš ispravan model, onda ne treba da se plašiš da će se išta desiti. U suprtnom, od straha ćeš da slabiš svoju koncentraciju, a to će onda biti glavi uzročnik nesreće.
Ovo ama bas nikakve veze nema sa discilimon letenja. Model kojim se vise ne moze upravljati moze odleteti 10-15-20 km tamo pasti.
KAKVA DISCIPLINA TU POMAZE?
Sebe svrstavam u grupu ljudi koji se u elektroniku ne razumeju.
Sve sto sam gore napisao je samo (bar po meni) logicno razmisljanje a koje se ne slaze sa misljenjem onih koji se u tu eletroniku razumeju.
NEBOJSA po meni resenja nema. Crci ce svakako, Jedino resenje je ne leteti. Tada nece crci garantujem (a i ako crkne, nema veze) :)
-
mmmm mmmm A... Ako svaki servo ima svoje nezavisno napajanje i bakteriju, i prijemnik takodje .. Hmmm PROBLEM RESEN..
Jedan ne radi, ostalo fercera, ako si dobar (vrhunski pilot spusta avion ;namig)...
Napraviste nauku... radi.. radi.. kad ne radi padne avion i THE END...
Meni padali zbog mene me i gresaka mojih.... NE spavam vec 3 dana, koliko se krcka ovo pitanje, pokusavam da se setim da li je i jednom servo otkazao, ne mogu da se setim takvog dogadjaja, u 99% moje greske, a jednom mi je i katana pala odmah nakon poletanja, ali mnogo smesno, opet moja greska , sarke na jednom elevatoru ispale, odlepile se valjda ili tako nesto...
Ili samo letenje na simulatoru, tamo servo ne moze sigurno da otkaze, najbezbednije (pijemo)
-
Grešiš može i na simulatoru da otkaže servo, npr. na phoenix-u se podešava pod model -> setup failures i tu biraš da li će nasumično, u nekoj fazi leta... onda položaj pod kojim će otkazati, nasumično, pun otklon, centrirano, itd.
-
:)aplauz Hehehe dobra fora za vezbu, ja retko i traljavo idem na simulator, nisam znao za to, znam da ima vetrova i tih nekih zezalica, ali za ovo ne ()-()
-
Ma kad rokne u simulatoru, to ne košta ništa!
-
NEBOJSA po meni resenja nema. Crci ce svakako
Misha, u pravu si. I ti si potvrdio da nema rešenja. Niko nije ni obećavao da će model da bude spašen ni sa jednim predlogom, ako dođe do kvara. Ja sam bio prvi koji je to rekao.
Posebno napajanje sam predpožio zato, jer to omogućava pokušaj spašavanja modela bez jedne komande, a na čemu je nedbojsa 2 puta insistirao.
Osnovni problem je u lošem pristupu problemu. Sve moje ozbiljne preporuke su se bazirali na tome da takvu situaciji bolje preduhitriti, nego čekati da se pojavi i voditi neku nerazumnu lavovsku bitku. Da objasnim to na jednom drugom primeru. Nije onaj vatrogasac dobar koji brzo stigne da gasi poluizgorelu kuću sa super tehnikama, već onaj koji obilazi kuće i savetuje šta ljudi da rade da im se ne bi zapalila kuća.
Dakle kvalitetnija oprema u skuplje modele i ne treba leteti sa strahovanjem.
-
Po ko zna koji put ponavljam. Mozete staviti servo od 5000 eur i on ce crci nekada, zbog necega.
Do sada niko nije uspeo niti ce, garantujem, uspeti da predvidi crkavanje do tada potpuno ispravnog servoa.
Dakle nema preduhitravanja necega sto ne postoji. Da pojasnim na vasem primeru.
Nebojisa je trazio ne nekoga da trckara svaka 2 minuta oko kuce i da vidi ima li dima,
vec je pitao da li neko zna kako instalirati protivpozarni sistem u kucu.
Svi ponavljate neke prazne price, vrtite se u krug nekim brendiranjima, predvidjanjima, gatanjima i
odgovaranja na pitanja koja nisu postavljena, dok na postavljeno pitanje niko ne daje odgovor.
Naravno, ako neznam odgovor, ne javljam se.
-
Steta sto se lepo i interesantno pitanje pretvara u raspravu koja samo moze rasterati forumase.
Svako ko pogleda pocetak, videce sta je Nebojsa pitao.
A sada, da vam kazem i cime je prouzrokovano to pitanje.
Mnogi su videli moj sport jet koji sam prethodne dve godine leteo sirom Srbije.
Oprema u njemu je bila vrhunska.
Za neverne tome, evo popisa:
napajanje je bilo iz dve 2s lipo Gens baterije, preko powerbox dual prekidaca.
Servoi na repnim povrsinama 2 hs 225 mg na elevatorima (dva odvojena elevatora) i dva hs 225 mg na ruderima(takodje dva odvojena)
na flapsovima dva hiteca, stvarno sada ne znam oznaku, ali metal gear, oko 7 kg, dva Graupner des na eleronima i jedan Spektrum 821 na prednjem tocku.
Prijemnik je Spektrum 9 kanalni, sa dva satelita.
Sva oprema je kupljena nova i ugradjena u avion, osim prijemnika koji je neko vreme leteo u Su 31.
Svako ko je video ovaj avion mogao je primetiti koliko truda i pedantnosti je bilo ulozeno u postavku komponenti.
Sve je bilo dimenzionisano perfektno i toliko proveravano, da sam sam sebi bio paranoican ponekada.
Avion je leteo 27 letova, bez ijednog ostecenja ili cak grubljeg sletanja.
Letovi traju oko 6 minuta i posle svakog letenja baterije su proveravane, praznjenje, punjene, balansirane...
Letovi su bili akrobatski, ali lepe siroke akrobacije...
Sta se desilo?
U Leskovcu sam leteo 3 leta i sve je funkcionisalo super.
U cetvrtom letu, nakon 2-3 minuta, kada sam pravio nizak prelet, avion je odjednom uradio snap roll i srusio se.
Svasta smo nagadjali, ali sam uzrok ustanovio tek kada sam kuci svu elektro opremu ponovo povezao.
Jedan Hs 225, na levom ruderu se bukvalno istopio.
U trenutku kada se to desilo, avion jeste leteo pri punom gasu, ali bez i jedne date komande, dakle servo se istopio iz stanja mirovanja.
Velika struja koju je povukao je dovela do pregorevanja prekidaca, ali tako da se on zaglavio u upaljenom stanju i tako da je nesto u njemu pregorelo, pa je sav napoon na ulazu (2s lipo) propustio u prijemnik.
I na tom naponu, sva elektronika i dalje funkcionise, tako da to nije razlog pada.
Problem je sto kada ukljucim taj neispravni servo u prijemnik, sve lampice u prijemniku se ugase, jer napon padne i u tom trenutku svi servoi poskoce u krajnji polozaj, dakle komanda za snap roll, kao sto se i desilo.
Kada sam otvorio servo, unutra sam primetio da su tri dovodna kabla, pomalo prikljestena donjim poklopcem, ali nisam potpuno siguran jer je sve poprilicno stopljeno.
Poluistopljen je i produzni kabl servoa, kao i dzek na njemu.
Sve ostale komponentre su o.k.
Mozda bih to primetio da sam otvorio servo, ali to mi stvarno, a verujem ni vecini vas, nije palo na pamet.
Nakon ovoga kupio sam merac struje servoa koji pokazuje napon, struju koju servo vuce kao i snagu (mnozeci ove parametre).
Hs 225 pri maksiumalnom opterecenju vuce okruglo 1a.
Graupner des, servo od 10ak kg, povuce i do 1.6a.
Iznenadjenje je da neoptereceni servoi, kada vrtite palice u krug, vuku i do 0.5a, svaki.
Dakle kada avion stoji na zemlji, a vi vrtite sve palice, moja oprema u tom avionu vukla je i do 3a struje.
E to je to.
Dakle, nove komponente, propisno ugradjene, sve funkcionisalo 27 letova pre toga, sve probano, sve radilo i 2 minuta tog leta i od jednom kraj.
Moglo je da se desi i na zemlji, moglo je i da se ne desi nikada, ali desilo se bas tada.
Pitanje o osiguracima je interesantno i voleo bih tako nesto da probam, ali mislim da cu ubuduce ipak koristiti posebnu bateriju za napajanje prijemnika a posebnmu za napajanje servoa.
U tom slucaju, bar se ne bi desio onaj skok servoa koji je izazvao snap roll.
Jos jedno razmislajne je podeliti servoe tako da se i oni napajaju iz dve baterije.
Svi ozbiljniji avioni imaju duple servoe na komandama, tako da bi leva starna (levi eleron, flaps, levi elevator i ruder) bili napajani iz jedne a desna strana (...) iz druge.
Avion bez imalo problema moze sleteti ako ne funkcionise jedan elevator (a imate dva) ili jedan eleron.
Postavlja se samo pitanje da li zelim da imam tri baterije u avionu jer ovo sto se desilo mi se nije desilo za 37 godina bavljena modelarstvom, ali eto sada jeste.
Verovatno se vise nikada nece desiti, a mozda se desi vec sutra.
Pitanje je samo zelite li da se kockate.
Ove je po mom znanju 4 put da se identicna situacija desava na nasimn aerodromima.
Prvi put sam cuo da se desila kremi na Funtani, servo elerona je po identicnom scenario otkazao i doveo je do pada.
Drugi put, Sale iz krusevca i njegov pojkojni Sopitfire.
Trece, moj Jet.
Cetvrto, Misa i njegovi 3003.
Covek lepo kaze, servoi kupljeni novi i to u Tower hobby -ju, dakle nema 1, 2,3 klasa, jer znamo da Ameri kao razmazena nacija moraju da imaju sve najbolje.
3003 je poprilicno slab servo ali bi trebalo da je kvalitetan.
Moj Hitec 225 mg, slovi kao najkvalitetniji servo u toj klasi i poprilicno kosta.
Naravno bio kupljen nov, montiran na gumicama, poluga fabricka, geometrija perfektna...
Hocu samo da kazem , desava se.
I kao sto moj drug Stephen kaze, svaki servo ce otkazati ako mu date dovoljno vremena.
Razmislite i o ovome:
ne mora servo da otkaze.
Dovoljno je da vam se spoje dve zice na ulasku u dzek ili da vam nesto prikljesti jedan produzni kabl... i vrlo brzo ce te shvatiti o cemu pricamo.
Moj drugi jet, F 15 ima bar 50 dzekova i bar 30 m kablova u sebi. Samo jedan ako otkaze i prespoje se zice napajanja, ....
Hajde da probamo da kazemo nesto konstruktivno, ako imamo, a ne da se javljamo sa idejama kako mali perica zamislja otkaz i trudimo se da delujemo pametni.
-
Pozdrav svima,
Iako sam pratio temu, nisam hteo da se javljam jer nisam imao previše šta pametno da kažem. Ali sada kada je Coka dao mnogo detaljniji opis problema dodao bih neku. mmmm
Kakav je bio taj prekidač Coko? Neki elektronski? Moje skromno mišljenje, koje može biti potpuni pogrešno je da, po opisu, izgleda kao da je prvo taj prekidač stradao i da si ti sve leteo na 2S. I onda je prva komponenta kojoj je to bio previsok napon u jednom trenutku stradala, taj servo, i zatim sve ostale "poveo sa sobom". Pre svega prijemnik koji je se sigurno resetovao, kao što i jeste na stolu. I komandovao ostalim servoima pogrešno. Naravno, nisam video to, možda grešim. Voleo bih da vidim motor iz tog stopljenog servoa. Lično mislim da u tom servou ne bi bio problem da elektronika izdrži 2S, ali sam siguran da bi motor "patio".
Kažem sve ovo je moje nagađanje.
Što se tiče problema sa početka, kako da se takve stvari preduprede, ne dešavaju, nema jedinstvenog i jednostavnog rešenja.
PTC ne bi pomogao previše po mom mišljenju.
Neki elektronski osigurač za svaki servo je možda najbolje rešenje. Svakako nije neizvodljivo, ali je pitanje težine i cene i zahteva razmišljanje.
Izgleda ok predlog za posebno napajanje prijemnika i servoa. Mada, ako bi se sličan kvar desio i na toj grani, pitanje je da li bi i tada bilo vremena za reakciju ako se baterija potrošila tako brzo.
Pozdrav
-
Pozdrav Branek
Drago mi je da cujem i misljenje jednog elektronicara.
Naravno, organizovacemo se da pregledas servo i prekidac, jer i to sto si rekao ima mnogo smisla i jedan je od mogucih scenaria.
Mene poprilicno kopka i zasto se desava onaj skok svih servoa.
On se desi uvek u sledecem scenariju, prvo ukljucim neispravan servo, tog trenutka pocne da se greje kabl tog servoa, o mirisu ne moram da ti govorim, lampice na prijemniku i satelitu se momentalno ugase, naravno nista ne radi, zatim ja iskljucim servo i u tom trenutku servoi skoce.
Prijemnik se ne razbinduje a napon sam mogao pratiti na data logeru, koji sam imao u ovom avionu, ali to, greskom nisam ucinio, pa sada ne mogu da tvrdim do kog nivoa opadne.
Po meni, najlogicnije je da je ipak servo prvi pregoreo.
Kada je povukao veliku struju, prekidac (sbec) je poceo da pregoreva i u jednom trenutku je otkazao. U jednom kratkom trenutku, kada je pregopreo, verovatno je prijemnik ostao bez napajanja i cim je posle nekog kratkog vremena poceo ponovo da radi, ali sada predajuci kompletan napon iz baterija, desio se skok servoa.
Ovo sam simulirao na stolu i skok svih servoa se uvek desi kada iskljucim servo, u trenutku kada se ponovo popale lampice na prijemniku, t.j proradi prijemnik.
Naravno, veoma sam zainteresovan da i ti pogledas celu stvar.
Vec decenijama, u pravoj avijaciji, komponente se konstruisu po sistemu Fail safe, (siguran otkaz), dok su se ranije konstruisalče po sistemu safe life (siguran zivot).
primer
ako imate neku polugu, npr polugu komandne povrsine, mozete postaviti predimenzionisanu sipku, deset puta jacu nego sto je potrebno i taj deo nikada nece otkazati. Novi metod podrazumeva npr. ugradnju dve lake cevi, tako da ako jedna otkaze, bezbednost nije ugrozena jer druga preuzima funkciju.
Zato recimo postoje dupli, trostruki ili cak i cetvorostruki sistemi kod pravih aviona.
Mi u modelarstvu o tome nikada nismo vodili racuna, jedna baterija, jedan prekidac, jedan kabl, sve bez osiguraca...
Moja ideja sa baterijama bi otprilike pomogla u slucaju koji se desio jer bi prijemnik imao svoje napajanjer koje ne bi bilo ugrozeno servoom koji je povukao suvise struje.
Posto je taj servo bio na levom ruderu, verovatno bi veoma brzo potrosio bateriju te grane servoa, pa bi avion "ostao" bez levog elerona, levog flapsa, levog elevatora, ali mislim da bi sa operativnom desnom stranom aviona mogao bezbedno da ga prizemljim.
Naravno postoji scenario i da bi se nesto u avionu zapalilo, ali to je vec nagadjanje.
U ovoj varijanti sa tri baterije, sistem je ranjiv samo u slucaju otkaza prijemnicke baterije, ali posto bi ona u ovom slucaju napajala samo prijemnik, veoma malom strujom, mislim da bi zbog toga ona i bila poprilicnop postedjena.
Po mojim merenjima, servoi pri maksimalnom opterecenju (zaustavljeni) vuku izmedju 1 i 2 a struje.
Voleo bih da znam, da li bi funkcionisalo da na svaki servo, t.j na kablicu blizu prijemnika, recimo na crvenoj + zici, ugradim brzi osigurac od 3a?
Nisam izmerio, ali mislim da struja kratkog spoja daleko premasuje ovu vrednost.
-
Jedan od prvih mojih POWERBOX-ova iz davne 1984god.
Rešenje još uvek nije zastarelo, ali to je početak daljeg razvoja...
(http://i1114.photobucket.com/albums/k531/misha2002/Pbox-1v3_zps43f8dd8d.png) (http://s1114.photobucket.com/user/misha2002/media/Pbox-1v3_zps43f8dd8d.png.html)
Ovo je više za rasterećenje prijemničkog razvoda - 4 kanala. PPM-SELECT je za extender...
Pozdrav
Miša
-
Pozdrav Branek
Drago mi je da cujem i misljenje jednog elektronicara.
Naravno, organizovacemo se da pregledas servo i prekidac, jer i to sto si rekao ima mnogo smisla i jedan je od mogucih scenaria.
Mene poprilicno kopka i zasto se desava onaj skok svih servoa.
On se desi uvek u sledecem scenariju, prvo ukljucim neispravan servo, tog trenutka pocne da se greje kabl tog servoa, o mirisu ne moram da ti govorim, lampice na prijemniku i satelitu se momentalno ugase, naravno nista ne radi, zatim ja iskljucim servo i u tom trenutku servoi skoce.
Prijemnik se ne razbinduje a napon sam mogao pratiti na data logeru, koji sam imao u ovom avionu, ali to, greskom nisam ucinio, pa sada ne mogu da tvrdim do kog nivoa opadne.
To što servoi skoče meni je očekivano. Napon baterije je verovatno pao nisko ali ne na nulu. Mikrokontroler i RF deo u prijemniku bi trebalo da se resetuju tada, međutim, pitanje je da li se taj reset desio u istom trenutku, i verovatno je par "frejmova" signala prošlo "pogrešno" i usled toga se desio taj mali skok. To nije nemoguće.
Po meni, najlogicnije je da je ipak servo prvi pregoreo.
Kada je povukao veliku struju, prekidac (sbec) je poceo da pregoreva i u jednom trenutku je otkazao. U jednom kratkom trenutku, kada je pregopreo, verovatno je prijemnik ostao bez napajanja i cim je posle nekog kratkog vremena poceo ponovo da radi, ali sada predajuci kompletan napon iz baterija, desio se skok servoa.
Ovo sam simulirao na stolu i skok svih servoa se uvek desi kada iskljucim servo, u trenutku kada se ponovo popale lampice na prijemniku, t.j proradi prijemnik.
Naravno, veoma sam zainteresovan da i ti pogledas celu stvar.
Slažem se da može da bude i to.
U ovoj varijanti sa tri baterije, sistem je ranjiv samo u slucaju otkaza prijemnicke baterije, ali posto bi ona u ovom slucaju napajala samo prijemnik, veoma malom strujom, mislim da bi zbog toga ona i bila poprilicnop postedjena.
Po mojim merenjima, servoi pri maksimalnom opterecenju (zaustavljeni) vuku izmedju 1 i 2 a struje.
Voleo bih da znam, da li bi funkcionisalo da na svaki servo, t.j na kablicu blizu prijemnika, recimo na crvenoj + zici, ugradim brzi osigurac od 3a?
Nisam izmerio, ali mislim da struja kratkog spoja daleko premasuje ovu vrednost.
Svakako je struja kratkog spoja veća od 3A. Mene brinu kratki impulsi struje ispravnog servoa u trenucima kada se komanduje drugačiji otklon od trenutnog. Plašim se da svi ti merači imaju brzinu uzorkovanja od par puta u sekundi do par desetina puta u sekundi. Možda čak i usrednjavaju rezultat pa je nemoguće registrovati kratke, a jake impulse struje. Pravo merenje bi bilo da se struja servoa pogleda na osciloskopu.
Nisam siguran za te osigurače, tu mora da se dobro porazmisli. Isto kao kod elektronskog osigurača, trebalo bi videti dinamiku sistema, maksimalne i minimalne struje u toku leta i onda izabrati vrednost na kojoj bi osigurač trebalo da reaguje.
Kao zanimljivost, recimo, skoro smo imali diskusiju sa jednom firmom koja se bavi RC helikopterima. Takođe traže rešenje za otkaz servoa. Oni traže da im projektujemo SBEC za velike helikoptere koji neće imati nikakvu strujnu zaštitu već će gurati struju sve dok se ne zapale ili heli ne sleti i pilot ne isključi napajanje.
Oni smatraju da će pilot (helikopteri su size 800 i veći) koji je iskusan, osetiti da nešto nije u redu i pre sleteti helikopter (u tih par sekundi do par desetina sekundi koliko ima vremena pre potpunog otkaza) da bi utvrdio kvar nego da SBEC prekine napajanje, makar i na trenutak pa da ostanu bez potpune kontrole.
Ne znam, nije lako rešenje šta god da se uradi. Za sada se odvojeno napajanje čini kao najrealnije rešenje.
-
Drago mi je što je tema nakon mesec dana krenula u pravom smeru. Zahvalio bi se Mishi, Coki i Braneku što su se uključili u priču i temu koja je bila gotova za brisanje, izveli na paravi put. Sam problem i ako izgleda prilično jednostavno, je ustvari vrlo kompleksna priča kada se uzmu u obzir svi parametri.
Ova tema verovatno neće rešiti problem ili ga iskoreniti no nije loše da prodiskutujemo argumentovano jer nikada se ne zna možda i zajedničkim snagama dođemo do nekog funkcionalnog rešenja.
Pozdrav!
Nebojša
-
Jedan od razloga zasto je ovaj 4um ponekada vise smoran nego edukativan je zelja pojedinih da pisanije skrenu ka samom sebi.
Pisali smo o tehnickim resenjima, osvrtali se na dogadjaje, razmisljali sta bi sve moglo da se uradi...
mora li uvek da se provuce sta je ko pre 100 godina radio, izmislio, vera u neku svevidecu i sveopstu zaveru potrosacke ideje?
Svi su sve znali i pre nego sto nesto i o necemu napisete.
Branek, mozda je vreme za makaze.
Na kraju jos je samo i spot falio.
-
Ljudi držimo se tema na forumu. Zajebite prepucavanja...
Vidi se da ide zima! Sva sreća DLG može i zimi.
-
Jes, vala vidi se da ide zima, cak sam i ja poceo ponovo da pisem :sljus.
Jedno moguce resenje za skupe letilice je totalno dupliranje komandi i servoa, kao i prijemnika a u slucaju Jetija cak i predajnika.
Posto ce mi svakako trebati nova stanica za Futuru (koja doduse nece skoro u vazduh) lagano krckam internet po ovom pitanju. Naravno ima svakakvih resenja a ono koje je najbolje i dosta skupo su Jeti duplex stanice koje imaju mogucnost dvostrukog predajnika ka dvostrukom prijemniku sa totalno odvojenim napajanjem za levu i desnu stranu aviona. Ima na netu dosta clipova za njihov DS-16 i kako sve to radi i kako se setuje. Nazalost cifra je pozamasna.
Drugo dosta jeftinije resenje koje nema duplu predaju ali ima razdvojen dupli prijem je od JR-a ali samo sa njihovim novim DMSS sistemom. Stanica XG14 sa dva X-bus 7-kanalna prijemnika nudi tu mogucnost. Postoje i tu clipovi koji sve lepo objasnjavaju.
I ja sam manijak kada je oprema u pitanju i na servoima i napajanjima stvarno ne stedim. Za neke je to preterivanje a za mene moj mir, nazalost vrhunski servo kosta i do 150 Eura komad. To zvuci suludo ali ako je u vazduhu 4.000 Eura onda to ipak dobije neki smisao.
poz
-
Osim jeti-a tu je i Taranis sa duplim predajnikom i prijemnikom. Na interni predajnik se binduje jedan prijemnik i ako je u sbus modu dodele mu se naprimer kanali od 1-16 i na eksterni predajnik se binduje drugi prijemnik i dodele mu se kanali od 17-32 mada ne vidim kome treba 32 kanala, tako da mogu da se binduju 2 klasična prijemnika jednom dodele kanali 1-8 drugom 9-16 ili kombinacija na oba prijemnika se dodele kanali od 1-8 i dupliraju se servoi, ili u sbus modu 16 dupliranih kanala.
Pošto imam taranis imam mogućnost da dupliram prijemnike i servoe u kojoj god kombinaciji želim. Pošto od proleća planiram da podignem u vazduh dva ozbiljnija modela čitava priča mi je poprilično aktuelna. Ono što mene interesuje je sledeća kombinacija, kako bi se ponašao servo u sledećoj situaciji. Dva servoa na jednom eleronu na dva prijemnika, jedan otkaže i ode u krajnji položaj, pošto su oba servoa istih karakteristika, da li bi ispravan servo mogao da kompezuje silu crknutog serva i odradi željenu komandu na toj kontrolnoj površini.
-
Ovo je vezano za temu u srži , kao i svi moji obrisani postovi. Možda nekog zanima od mlađih koji sada ulaze u modelarstvo.
U tehnici postoji jedno važno pravilo kojeg se svi ozbiljni graditelji sistema pridržavaju. A to se zasniva na dva važna pojma.
1. Što kvalitetniji delovi i
2. što manje delova.
Svaki dodatni nepotrebni element povećava broj izvora za kvar.
Japanci su dobro naučili ovu lekciju i danas su tata mata u tehnici zbog toga. Svako voli njihove mašine upravo zbog najveće sigurnosti.
Branek, ovo se i danas ovako uči u svim tehničkim školama. Verovatno da ti pojam nije stran. Ako ne smatraš tako, slobodno obriši. Sve ću razumeti zašto. ;namig
-
coka samo jedno malo pitanje, dali si siguran da je servo pregoreo pre loma? pri punom gasu ako se zabio modell moglo je svasta da se desi opremi!
-
a. Mozda i moze, ako je "mnogooo velik i jak" ali ce i on verovatno odmah da vrsine... posto pored regularnog posla mora da vuce i ovog "pokojnika", a ako je "pokojnik" zaglavio nogice (mehanicki zablokirao) a ovaj mnogooo jak , onda ce pre nego sto vrisne da polomi ceo avion (ako je "drveni")... a da se pretpostaviti, jer valjda ne bi sve to stavljao u avion od "izolacione mase" ... mmmm
b. Sve bi to moglo super da radi, kad bi u avionu bio neki "R2D2" koji ce odmah u milisec. da otkaci link tog "pokojnika"... A dok sve lepo radi i dok se ne vidi koje "pokojnik" a ko "Rescue Squad".... Obojica moraju da rade savrseno uskladjeno "Servo Mach", sto nije bas tako prosto i lako podesiti (to me ceka sutra, kao sledeci zadatak)... Ali opet kad malo bolje razmislim mmmm, ako bih pravio duplu elektroniku i servoe. bolje da dokupim jos jedan ARF (to danas najmanje kosta) i napravim 2 aviona, duze ce da traju nego 1 nabudjeni... Jel tako... Tako ;namig
Lepo je citati i pisati neka svoja iskustva u vezi, otkaza, kvarova, padova itd... Cak sta vise nije lose imati takav neki topic, moze mnogo toga da se nauci, da se dobije ideja za buduca razmisljanja itd...
Ali ljudi, avaj... Avioni, Heliji a vidimo i Quadovi a bogami i ovi multipraktik... malo-malo pa sljus... tako je vazda bilo i bice...
U najvecem broju slucaja mi pravimo greske (neko manje/neko vise), ili smo nemarni, ili ponekad hocemo nesto na silu, pa i kad vidimo da nesto ne valja... ali vazda, da ne kazem uvek, je uglavnom kako se kaze "ljudski faktor"...
Pa niko ovde nije profi RC pilot, da od toga zivi... svima nama je to neka vrsta oduska, zabave, hobby.. zezanje... neka tako i ostane... Hiljade nekih ljudi negde smisljaju i prave nasu zabavu i zive od toga... (sem u Kini, tamo u vecini los Copy/Paste :hehe)...
Kupis letelicu, koliko mozes da se otvoris i koliko ti zena dozvoli + koliko sakrijes... i letis i uzivas, malo letis, malo padas, malo krpis i tako u krug.... Kako rece Tibeteagle ( :)aplauz ) mozda i moze, ali sumljam, da se napravi savrsen sistem i da ne pada i da se ne kvari i da sam leti, ali onda ce sve ovo da izumre i da se zatvori, cela RC industrija, sto nominovno vodi nas u gubitak jer onda ostajemo i bez svega ovoga sto sad imamo i volimo, ukljucujuci i padove i lomove...
Ja na ovom mom koga sklapam vec 2+ meseca, sporadicno.. nekad nemam vremena a nekad nemam volje, sta sve nisam pokupovao i kupovao sam kvalitetne delove i opremu i opet nema neke garancije kad ce da se prebaci u "pokojnike", dobro drasticno su manje sanse nego da sam ga oblacio kod HK, ali se postavlja i pitanje, da li cu ja uspeti da kvalitetno i kako valja sve to da spojim, zakacim, montiram... ako napravim neku gresku "Dzaba smo krecili", dobro probace se, testirace se... ali.. (<--),
Ne pijem, (ne previse), ne drogiram se, ne kockam (ovo ce biti nesto kao "BINGO") ne jurim zene koje naplacuju svoje sexualne usluge... onda je u redu da se okusam u sklapanju nekog ne bas toliko uobicajenog aviona... pa da vidimo "cija majka crnu vunu prede" .... imam pokrice za devojku (iako me i ne pita) "mator sam... ne vidim vise dobro ove male avione", ali su zato "mikro" Super Fun....
A stoji i cinjenica: Diler sam ozbiljne firme koja se bavi proizvodnjom i organizacijom naseg zezanja, moram da budem upucen u materiju... da znam kako leti, kako fercera, kako pada.... to malo sto zaradim na Rc, negde je u redu i da potrosim na RC, kaze narod kako doslo/tako otislo (pijemo)
Odo da nastavim sa zabavom (work) valjda ga poleteti u skorije vreme.... (:beer:)
-
Osim jeti-a tu je i Taranis sa duplim predajnikom i prijemnikom. Na interni predajnik se binduje jedan prijemnik i ako je u sbus modu dodele mu se naprimer kanali od 1-16 i na eksterni predajnik se binduje drugi prijemnik i dodele mu se kanali od 17-32 mada ne vidim kome treba 32 kanala, tako da mogu da se binduju 2 klasična prijemnika jednom dodele kanali 1-8 drugom 9-16 ili kombinacija na oba prijemnika se dodele kanali od 1-8 i dupliraju se servoi, ili u sbus modu 16 dupliranih kanala.
Pošto imam taranis imam mogućnost da dupliram prijemnike i servoe u kojoj god kombinaciji želim. Pošto od proleća planiram da podignem u vazduh dva ozbiljnija modela čitava priča mi je poprilično aktuelna. Ono što mene interesuje je sledeća kombinacija, kako bi se ponašao servo u sledećoj situaciji. Dva servoa na jednom eleronu na dva prijemnika, jedan otkaže i ode u krajnji položaj, pošto su oba servoa istih karakteristika, da li bi ispravan servo mogao da kompezuje silu crknutog serva i odradi željenu komandu na toj kontrolnoj površini.
Da na Taranis sam zaboravio, moram da priznam da mene plase kineske stanice ne toliko po specifikacijama koliko zbog kvaliteta izrade i same kontrole kvaliteta proizvoda, dzaba sva tehnologija ako je lose odradjena unutra. No to je samo moj strah, preferiram Japanske brendove zbog njihove kontrole kvaliteta.
Mada moram da priznam da Taranis sa 2 totalno nezavisna predajnika zvuci zanimljivo!
Kada se dupliraju komande poenta je razdvojiti levu od desne strane aviona, jer ako je dupli horizontalac i naravno odvojeni eleroni cak i da totalno crkne jedna strana, ako je model dovoljno visoko, ima sanse da se spusti dole u jednom komadu. Ono sto se Coki konkretno desilo na maloj visini tu tesko da bi bilo spasa jer bi model jako brzo krenuo da se okrece i ne bi bilo mesta za korekciju.
E sad ovo sto pitas, kao prvo tesko da bi mogao isti takav servo da mu parira jer bi verovatno doslo do preopterecenja citavog sistema i dzaba smo krecili. Ono sto bi moglo da se uradi je da se npr. svaki eleron fizicki podeli na 2 dela i da svaki servo komaduje svojom povrsinom, ali to zahteva jako dobre servoe i vrlo preciznu ugradnju radi postizanja jednakih otklona. Samo u tom slucaju bi imalo smisla uparivati sa 2 razlicita prijemnika jednu stranu krila.
Nisam se ranije ukljucivao u topik jer su ovo igre bez granica. Ako covek krene da se obezbedjuje tome nikad kraja. Kvalitet opreme treba da bude direktno proporcionalan vrednosti modela, u suprotnom nema smisla. Sto rece Coka, nije mu se desilo 37 godina, sto ne znaci da vec sutra ne moze da se desi ponovo, pu, pu, pu daleko bilo!
Moj neki rezon je da se na skup model ide sa 2 prijemnika na 2 odvojena napajanja i neki powerbox i sa sto kvalitetnijim servoima. Idealno bi bilo da tu ima i neka telemetrija koji bi mogla makar koji sekund ranije da najavi moguci problem i to je to, preko toga mislim da postaje preterivanje.
poz
-
Zajko wrote:
U najvecem broju slucaja mi pravimo greske (neko manje/neko vise), ili smo nemarni, ili ponekad hocemo nesto na silu, pa i kad vidimo da nesto ne valja... ali vazda, da ne kazem uvek, je uglavnom kako se kaze "ljudski faktor"...
Neko je izračunao nekako da je taj odnos 80% ljudski faktor, a samo 20% tehnički. Na mestima gde se puno lete modeli, može da se napravi takva statistika u više godina unazad. Uslov je da se priznaje greška pilota, a ne da se odmah govori o tehničkoj grešci. Kada padne model, svašta se može reći, jer su delovi i tako razbijeni.
-
E sad ovo sto pitas, kao prvo tesko da bi mogao isti takav servo da mu parira jer bi verovatno doslo do preopterecenja citavog sistema i dzaba smo krecili. Ono sto bi moglo da se uradi je da se npr. svaki eleron fizicki podeli na 2 dela i da svaki servo komaduje svojom povrsinom, ali to zahteva jako dobre servoe i vrlo preciznu ugradnju radi postizanja jednakih otklona. Samo u tom slucaju bi imalo smisla uparivati sa 2 razlicita prijemnika jednu stranu krila.
Odprilike sam takav odgovor i očekivao, i logično je jedan vuče 4 kila na jednu stranu drugi 4 na drugu, no ajde da pitam, pošto mi nije pala na pamet ideja od komadnim površinama podeljenim na dva dela, što se tiče postizanja jednakih otklona, ova stanica to može bez ikakvih problema da odradi softverski. Naravno potrbno je predhodno staviti dobre servoe i što preciznije montirati, a zatim sitnija odstupanja softverski doterati.
Telemertija je po meni dovoljna ona out of box za neko upozorenje o eventualnom mogućem problemu, SWR za kontrolu antene na predajniku, RSSI za signal na prijemniku i interni voltmetar za prijemnik, a što se tiče kvaliteta nije high end, ali ni cena nije high end.
Dakle deljenje komandnih površina na levu i desnu stranu sa dva predajnika i dva prijemnika na dva nezavisna napajanja bi bila, moguća solucija bezbednijeg letenja?
-
Ovako, da ne brišem više, može molba. Tema je: Šta raditi, kakvu zaštitu naći.
Znači, TE, odabrali smo sve kao što si ti rekao, i još dva puta bolje tako da ne moraš više da ponavljaš. E sad kako zaštiti to što si rekao od greške koja je opisana u prvom postu. Ne ulazimo u to da li je ta greška se stvarno dogodila ili nije i slično. Već šta da radimo ako je servo od 150€ - 300€ crkao i sad isto se dešava kao Coki.
Evo i Magic ima sličan problem za Futuru.. da se razmišlja...
Razumeš sada temu.. dakle, daj da završimo sa tim stvarima koje nisu tema.
Ajd sad opet smo na pravom putu.
-
Dakle deljenje komandnih površina na levu i desnu stranu sa dva predajnika i dva prijemnika na dva nezavisna napajanja bi bila, moguća solucija bezbednijeg letenja?
Kao sto rekoh, igre bez granica. Mislim da 2 predajnika ipak nisu potrebna jer koja je verovatnoca da crkne bas samo predajni modul a sve drugo u stanici ostane ispravno? Ako crkne cela stanica onda vise nista nema veze. To bi mozda i imalo smisla kada bi to bila 2 predajna modula od 2 proizvodjaca, idealno na razlicitim frekvencijama ... pa da covek kaze da je pokrio sve, ali sve to upariti u jednoj stanici mmmm.
Za tvoj slucaj kada vec imas Taranis, dva 8 kanalna X8R prijemnika sa 2 nezavisna napajanja, neka telemetrija i to je to. A kako izvesti napajanje da bude (pre)bezbedno, pa sa 4 nezavisne baterije preko 2 powerbox-a, gde svaki prijemnik napaju po 2 nezavisne baterije.
poz
-
Evo.. sad cu biti ozbiljan, ono malo pre sam se malo posalio.. krenuo me dobro posao oko "ptice"
Telefonski sam upoznao cicu Nemca, osnivaca i vlasnika PowerBox, koji je vrlo ljubazan i pricljiv...
Nazalost nasa saradnja je pocela samo mojom kupovinom, mislim samo za moje potrebe SU-26, nadam se bice i dalje...
Elem, kazem ja imam Spektrum Kokpit 12200 hocu da sastavim Sukhoi-a, pita me za servoe, kazem Spektrumxxxx, kaze odlicnu si opremu nabavio, taman mu je za tu pticu, i sam kaze da mu posaljem PowerBox da uradi 1. update, nakon toga cu moci i sam sa njihovog site-a... tako i bi... Uzeo sam od njega 2 baterije za prijemnik po 4000 Mah, punjac, smoke pumpu, kaze bolja ti je ova sa 2 izlaza malo skuplja, i kazem da zelim spark Swich, ali da mi je napajanje 3S (11,1V), kaze NO PROBLEMO, prepravicemo ti ta 2 komada da ne stavljas nikakav BEC (oni ga prave na 4.8v i 2S) ... kaze kad ti sve to stigne, sedi lepo osmisli gde ces sta ces, kako ces, zovi slobodno ako nesto treba ili si u nedoumici i ne fantaziraj nista dalje....
Culi smo se jos 2 x nakon toga, uvek je bio jako zainteresovan i ljubazan.... ali ja nisam cak ni znao sta bih ga previse pitao... mene je interesovao taj prokleti servo mach, kako to povezati/uraditi i nesto oko napajanja paljenja....
Zelim da kazem, da eto on se bavi profesionalno pre svega PowerBoxovima, koliko znam cenjen je i poznat worldwide, konstruise i pravi ta napajanja za velike avione i sve to radi i prodaje se, i valjda su korisnici zadovoljni.... i ja cu biti ako bude uspesno leteo...
Taj moj gura 2 x 10A, prijemnika ima 4 Spektrum DSMX Satelita, ciji signali prolaze kroz njegovu kutiju i idu na servo kablove,
Za ovu velicinu kaze, cica, mora 2 x 4000 MAh, bezbedonosti radi... kako to unutra radi ne znam, a nisam ni pitao, niti bih ga verovatno razumeo niti me interesuje... Samo sam USER... Baterije su obezbedjene daje 2-3 god. garanciju na njih, na 3 god se menjaju samo celije, jer su u kutiji, svaka ima svoj balanser/punjac samo se dovodi nekih 10v na kutiju baterije...
Zbunjujuce zvuci, taj avion ce imati 8000 Mah 2S samo za prijemnik i 12+1 servo (servo gasa sam stavio ozbiljan metal gear po savetu Marka i ALU ruku), imace 2 x 3000 Mah 3S za Ignation i imace bar 2000 Mah 3S za "Smoke Pump" znaci bar 16000 Mah, i kad sam mu to rekao, kaze tako je mora tako, ogroman je avion, to ti pruza sigurnost, naravno rekao mi je da stavim bar osnovnu telemetriju, ali stavi cu i GPS...
Opet, zelim da podvucem, da on koji se profi bavi ovim o cemu diskutujemo i ako kaze da je to OK i da nema primedbu, onda treba biti miran i spokojan... Normalno, opet samo ostaje ljudski faktor, kako ce se to ugraditi i povezati, pazljivo i shodno uputstvima, i bilo bi lepo pedatno... i dobar test pre prvog leta, kako sve to na gomilu fercera... Mozda mu i posaljem neke slike, kako sam sklopio ali se plasim ako mi nadje zamerku pa moram sve ponovo.. mmmm ....
Ajd (:beer:) pa opet na (work)
-
Adame,
postavio si logicno pitanje, ali da te pitam, mislis li da covek u ista moze da bude potpuno siguran nakon ovakvog pada?
Ono sto je cinjenica je da se taj servo nalazio u repnom boomu (deo trupa), koji je totalno neostecen.
Servo nije iscupan, plasticni krst nije pukao, komanda zakacena, ruder na mestu....dalje na servou spolja nema ni ogrebotine.
Uz sve sto je Branek rekao o tome da je logicno da servoi u ovakvom scenariju poskoce, cini mi se da je ipak ono sto smo napisali stvarni razlog.
Sada, da li je prvo pregoreo servo ili sbec...i jedno i drugo je moguce i u daljem razmatranju, bar ja licno, uvek cu uzimati da je moglo da se desi i jedno i drugo.
Jedna stavr se pomalo izgubila iz vida, a to je, naravno da idemo dalje.
Pravim novi jet F 86 Sabre u kome ce biti poprilican deo opreme iz ovog aviona. Avione koje sada letim, i dalje nisam opremio nikakvim duplim baterijama, prijemnicima...
ali ovo i jeste tema sta bi mogli da uradimo po tom pitanju... a ne sta se mora uraditi.
Razbio sam toliko aviona u svom zivotu da im ni broja ne znam.
zelja mi je da ih razbijem bar jos toliko, ali Zajko rece sve ono po principu kupis novi, mora da padne... a tu se debelo ne slazem i tu je razlika nas koji pravimo modele i koji sklapamo arf.
Ja licno imam avione koji su i preko 10 godina stari...i takva pouzdanost ovih letelica me intersuje.
Kada sam radio poslednji prelet, stajao sam pored piste a avion se kretao sredinom piste.
Takve prelete sam radio stalno i tog dana je to bio bar peti.
Kada je bio jedno 50ak metara od mena, visina olo 5 metara, brzina sigurno oko 200, desio se pomenuti snap roll.
Avion je defakto krenuo ka meni i srusio se ispred mene, jedno 20 ak metara.
Tom brzinom, prelazio je oko 60metara u sekundi, sto znaci da se sve desilo 0.3 sekunde kasnije, postoji velika verovatnoca da bi me udario i da bi poslednje sto sam u zivotu video bio nos mog aviona.
Novi avion se uvek moze napraviti, ali mozete li vratiti stetu koju nacinite ako nekoga povredite ili ubijete?
Sve ovo, podvlacim, se kao knjiski primer desilo, na sredini piste, van gledalaca, automobila....
Razmisljam samo da se to desilo na vecoj visini i da je snap roll potrajao, niko ne moze biti siguarn gde bi avion pao.
Sa ovim mislima u glavi, nijedna ideja koja podigne bezbednost nije suluda.
Space shuttle je sigurno najsofisticiranija naprava koju je ljudska ruka izgradila.
Gomile inzenjera, milijarde dolara, testiranja, ispitivanja, stalna poboljsanja, telemetrija tima strucnjaka...pa stalno padaju i nesto otkazuje.
Normalno je da otkaze i modelarska tehnika, ali siguran sam da studioznijim pristupom mozemo bar donekle smanjiti sansu da se ovakve stvari desavaju.
Otuda i ova prica...
-
Cekaj.. nisam rekao mora da padne... ali se desava... Ja sam Raptora i PTS Mustanga godinama cepao, ganjao, maltretirao, nekako mi legli zbog brizine i upravljivosti za moj pojam, ali i oni su posle nekoliko godina :pop: :pop:
Razlog Mustang PTS vrlo pilotski neodgovorno, posle nekoliko (:beer:) zakacio sam na brdu vrh krosnje u punoj brzini, velikoj ....
za Raptora ne znam sta je bilo, ali opet moja greska, nepaznja, mislim da je falilo goriva, sleteo je ali je pocepao jedno krilo i trup, a i "drvo" bilo puno nitra na sve strane po trupu....
a ove od "Izolacionog materijala" o njima nikad nisam vodio brigu sem da budu ispravni, padali su ali nijedan nije zavrsio (rip..) sve moje greske...
Na velikom Piperu J-3, leteo sam ga takodje 2-3 god, sem sto je bio lep na nebu bio mi dosadan/spor, nikad za te 2-3 nisam cacnuo diznuo na Zenoahu i u brisucem letu na 10m visine se zagrcne i ugasi, umesto da ga sletim na kukuruz ja ga u povratku na pistu omastim o banderu, bio sam ubedjen da prolazim, opet moja greska
Ko radi taj i gresi ... da ne kazem ko leti, njemu i avion padne (po nekad) ;namig :sljus
-
Coko mogu delimično da razumem ljude koji nisu bili prisutni da ne mogu da shvate ozbiljnost situacije u kojoj si se našao, ali poricanje problema ne mogu. Takođe sam jednom bio prisutan kada je jedan model bez kontrole zbog servoa preleteo prometnu saobraćajnicu, tih par sekundi strepnje i neizvesnosti su neprocenljivo iskustvo.
Dok jedni naše strepnje smatraju paranojom, ja mislim da je to ipak samo odgovorno ponašanje. Vremena su se poprilično promenila u odnosu na neki period od pre 10+ godina, kada je tek par modela bilo sa po 2kila, i naselja su bila daleko od lokacija na kojima se letelo. Sad neretko modeli imaju 5+ kilograma, a naselja su se pribižila letelištima.
Tema je šta preduzeti da bi se predupredili slični događaji, i vrlo je kompleksna ali to neki ljudi ne žele da shvate. Zato i ja apelujem da ako imate ideje kako preduprediti takve događaje bilo kakvi saveti i ideje su dobrodošle, ma koliko one u nekom trenutku beskorisno izgledale, simbioza par na prvi pogled beskorisnih ideja je možda rešenje problema, a ostale bez ideja, bi zamolo da preskoče pisanje.
Zahvaljujući Magic-ovom postu, ja sam na takoreći rešio dilemu i mislim da sam koliko, toliko rešio problem. Dok nije pomenuo jeti duplex meni ni na kraj pameti nisu bili dupli predjnici, prijemnici, napajanja... i ako sam u rukama imao stanicu koja ima opcije slične pomenutom jeti-u. No opet većina nema mogućnost da problem reši na taj način!
-
Ja bi samo da dodam neka zapazanja iz proslosti.
Kada sam ja poceo da letim , koristio sam iskljucivo nicd ili nimh ali cetiri kom. a svi drugi pet. Kad sam ih pitao zasto oni su odgovorili zbog brzine servoa i malo je jaci a i sigurnije je. Ja bio zbunjen a to je totalno pogresno. Tada su postojali samo servoi na kojima je pisalo 4,8V . Onda su se pojavili servoi koji mogu da rade i do 6V .E sad malo merenja. Servo 557 graup je radio kolko oces sa 4 celije ali sa pet se desavalo da se usijava ali niko to nije ni primecivao a razlog je bio veliki napon napajanja i normalno disipacija a onda i mnogo vece sanse za neki od gore pomenutih problema. Kada smo merili struje , nijedan od servoa bio on blokiran ili opterecen nije uticao na rad ostale elektrike ali samo zato sto su struje bile u okvirima 500mA (za te servoe slabe) . Ako je baterija ispravna prijemnik ima konstatno napajanje i sve ok.
Za neke digitalne servoe sam sve probao i nikada nije povukao vise od 2A ali sa deklarisanim naponom napajanja.
Primer: Pet digi servoa DES nesecam se u praznom hodu , samo samaras palice, vuku 10A efektivno . Opteretis ih a ono isto . Ali opet sa deklarisanim napajanjem. Podigli smo napajanje 7,2V a struja je exponencijalno porasla kao neverovatno grejanje .
Primer: Kineski servoi Blue Bird( zaboravio sam oznaku) masovno crkavali i to tako sto divljaju. Uzrok je bio preveliko napajanje i toliko grejanje nikada nisam video ranije.
Moje naravoucenije: Servoe ako stavljate raznorodne na aeroplan , gledajte da svi imaju isti deklarisani napon odnosno i postujte to . Ako su 4,8v onda gledajte da napon ne predje 5,1V . Oni sledeci su HV i kod njih morate da obratite paznju da su predvidjeni za 2S lipo 8,4V a bile su i prelazne faze 7,2V predvidjeni za 2s LiPofe. E sad kako ko odabere il ima. Morate da budete pedantni sto se tice kablica konektora , dal je pokisao model il nije i tako dalje ,znaci od vas zavisi. Jedna firma Power Box ,nemci, su te teme izanalizirali vise od ostalih. Recimo primer. Ako koristite pet digitalnih servoa na modelu 2m , poterbno vam je napajanje od 20A !!! Bato malo li je?
Za male modele, cetiri baterije je sasvim dovoljno. Imacete pet analognih servoa 4,8v . Po letu cca 10min potrosicete 300mAh i to je to. Ako si lepo iskabliro , osiguro bateriju da ne bezi i obezbedio konektore da se ne otkace , veoma su male sanse da se nesto dogodi lose. U avijaciji, da znate, sve je kompromis i nepostoji nista sto je 100% sigurno. Resenja sami birajte, gledajte da ispostujete specifikacije (radne napone i dovoljno jak izvor napajanja) a sve ostalo je sticaj okolnosti.
Sta da vam kazem , nego , puno srece i da se nikom ne desi neki lom zbog tehnike.
Aj u zdravlje
-
Ono gore je bilo elektricno a sad mehanicko.
Jedna od najbitnijih stvari je pravilna ugradnja servoa . Kod motornih modela sus , veliki problem su vibracije. Prosto razbiju servo . Najgori s cetvorotaktni . Mora se lepo odraditi montaza preko onih gumica koje su date uz servo i da se ispostuje montaza kakvu je proizvodjac predvideo.
Ja licno sam imao najmanje tri peha jer sam montirao nepravilno , narocito one mesingane distancere . 90% modelara to ne stavlja pravilno.
Otvor kroz koji se ubacuje servo , mora da bude bar 2 mm siri sa svih strana da nebi servo marisao o ivice vec da mrda u gumenim nosacima.
Ovo gore navedeno , ako ispostujete , jos dodatno cete smanjiti sanse za potencijalni izvor problema kod motornih modela.
Morate voditi racuna i o izboru servoa zbog materijala zupcanika. neki su dobri za motorne a neki nisu . Plasticni elasticni , metalni tvrdi al nakupe lufta , feritni nema lufta al pucaju itd...
Opet je stvar kompromisa i vaseg odabira , ali bar da se ispostuju pravilna ugradnja i adekvatni tip servoa.
Aj srecno
-
Odlični postovi Dule. (res)
Ja bih dodao da na Angel-u imam stabilizator napona, sa 2S na 5V, dupli, (nešto slično PowerBox) i hladnjak posle leta postane prilično topao. Servoi su DES, 4kom. Struje su verovatno preko 5A u momentima u toku leta.
Iz istih razloga sam na BRAVO stavio HV servoe. 8.4V predviđeni, direkt na bateriju i to je to. Graupner su HBS serija, i graupner za svaki napiše koliko struje vuku... svi su preko 1A na 7.4V... Kada je baterija tek napunjenja, verovatno je i to više od 1.5A.
Naravno, i dalje ostaje pitanje šta ako se desi da se neki servo ipak pokvari... Pa jbg.. vodio sam računa, sve sam lepo ugradio, i to je taj kompromis. Ako se desi, bar znam da sam sve što je RAZUMNO uradio.
Kada budem mlazni RC sklapao, još ću o ovome razmišljati.
Pozdrav
-
Branek jedno pitanje za tebe ili nekog ko je u materiji
Misa2002 je u nekom od postova pomenuo DC-DC konvertor, predpostavljam da je mislio na neki step down, e sad ima ih raznih, kakva bi bila situacija da se naprimer na 3s stavi na svaki vod ka servou po jedan ovakav!
http://www.ebay.com/itm/DC-DC-HRD-Converter-12V-24V-36V-to-5V-3A-Voltage-Switch-Step-Down-Power-Module-/300992987487 (http://www.ebay.com/itm/DC-DC-HRD-Converter-12V-24V-36V-to-5V-3A-Voltage-Switch-Step-Down-Power-Module-/300992987487)
tj. kako bi se ponašao čitav sistem da jedan servo povuče više od deklarisanih 3A.
ili neki ovakav na 2s, 3s...
http://www.ebay.com/itm/Hot-LM2596-DC-Buck-Step-Down-Voltage-Adjustable-Converter-Power-Module-Regulator-/121173178248?pt=LH_DefaultDomain_0&hash=item1c367bf788 (http://www.ebay.com/itm/Hot-LM2596-DC-Buck-Step-Down-Voltage-Adjustable-Converter-Power-Module-Regulator-/121173178248?pt=LH_DefaultDomain_0&hash=item1c367bf788).
Da li bi on pregoreo na struji preko 3A i time spasao ostatak sistema.
I još jedno pitanje da li montiranje BEC-a od naprimer 3A na svaki vod ka servou odradilo istu stvar.
Naravno pitanje je u sitauaciji kada su servoi deklarisani na 2A max pod opterećenjem, laički smatram da je 1A dovoljna rezerva da ne crkne elektronika na nekom trenutnom peak-u... da li bi se u ovom slučaju BEC ponašao kao osigurač?
-
@dule
To je ono bitno početno (res)
Samo da dodam da je ispravno tj pravilno montiranje servoa, na gumice, i amortizacija početnog momenta "udara" na osovinu servoa... >>> Manja "potezna" struja.
Pozdrav
Miša
-
Koliko je ovo ozbiljna tema shvataju svi oni kojima je pao model zbog servoa. Narocito ako je na tom modelu utroseno dosta vremena i paznje. Na Pittsu na kome sam radio godinu dana i koji je pao na svom 2 letu, napravio sam vise gresaka. Neki od razloga bili su to sto je to bio moj prvi benzinski model, i nisam toliko obracao paznju na vibracije o kojima govori Dule, a sa neke strane bilo je to i nestrpljenje da se sve provjeri jos nekoliko puta. Model je pao zbog greske u Tx-Rx sistemu, koja nikad nije dokazana, a imao sam par problema sa servoima koji su izgoreli u modelu prije zadnjeg leta.
Radi se o servou za gas:
http://www.rcfly4um.org/index.php/topic,3494.msg51390.html#msg51390
Kao sto se vidi prvi servo je bio kvalitetan, InoLab, i iako mi je Zajo skrenuo paznju da pozicija servoa nije dobra, ja sam ga ostavio tu.
Zasto je crkao? Zato sto mu nisam ogranicio hod na onoliko koliko ide poluga gasa. Dok sam palio motor, gas je bio "do daske" i servo se istopio. Pretpostavljam da je svo vreme dok sam ja vrteo elisu, on vukao previse struje i na kraju izgoreo. Ovo je moglo da se desi i u vazduhu, da sam vozio pod punim gasom.
Drugi servo je bio Hitec, i mogu samo da kazem da je on jedan od mogucih uzroka pada modela. Posle pada on jedini od servoa nije radio, tako da postoji mogucnost da je izazvao kratak spoj u prijemniku (ili da li je uopste to mogao?).
-
Nedbojsa...
Generalno može ovo što si predložio, da se u svaki vod stavi po regulator napona. Ovi regulatori obično imaju zaštitu od prevelike struje (različite su izvedbe), ali može se reću generalno da bi se ponašali i kao osigurači, i zaštitili ulaznu bateriju.
Poenta je da to treba dosta isprobati. Sva prekidačka napajanja unose neki šum, pa se može desiti da ti taj šum od 5 ili više takvih napajanja, donese mnogo problema sa dometom, uticajem na prijemik i slično. Sa linearnim imaš veliku disipaciju, ali manje šuma.
Ali svakako je moguće, to je jedna vrsta elektronskog osigurača koja se može iskoristiti u te svrhe.
Branko
-
Moram da priznam da mi je malo jezivo citati neke postove po pitanju "uradi sam" elektronike. Nemojmo izmisljati toplu vodu, voze se narocito u Nemackoj jako veliki i teski i preko 20.000 Eura vredni modeli i postoji puno gotovih resenja. Ako neko kaze da je to skupo onda jednostavno takav model nije za njega!
Dve firme prednjace po tom pitanju, vec pomenuti Powerbox i Emcotec. Upravo je Emcotec izbacio jednu novu spravu na trziste:
http://shop.rc-electronic.com/e-vendo.php?shop=k_emcotec_e&SessionId=&a=article&ProdNr=A15055&t=6&c=2751&p=2751
Uredjaj je DC/DC regulator sa back up sistemom a trpi do 50A. Mislim da je jako tesko da u slucaju da neki servo i totalno zabaguje prijemnik ostane bez napajanja sa ovom spravicom.
Znaci po pitanju prijema-predaje za modele preko 10kg zbog njihove potencijalne opasnosti za okolinu mislim da je prikladno imati nesto ovako sa idealno 2 nezavisna prijemnika koji su podeljeni da prate levu i desnu stranu modela nezavisno. Mislim da su dva predajnika previse jer je stvarno mala verovatnoca da bas zakaze predajni modul a stanica nastavi da radi. Telemetrija koja prati struju i napon na prijemniku (ili prijemnicima) svakako dobro dodje.
Kada su pomenuti servoi Dule je lepo objasnio neke stvari. Vibracije su jedan od NAJVECIH neprijatelja inzenjera i adekvatno instalirati opremu je pravi izazov. Jos jedna prednost za modele koji lete na struju!
Meni su Nemci nahvalili DES seriju prijemnika od Graupnera i kazu da su im se jako dobro pokazali cak i kada bi ih poredili sa mnogo skupljim prijemnicima tipa BLS Futaba.
poz
-
Ali ako je pitanje bilo samo za mali model... praviti zastitu/zastite od zastite, je skuplje nego mali model, ne moze on taj teret da ponese ") a drugo kostace sve ove zastite skuplje nego model... a mali model ne moze nikoga da utepa.. cemu onda !?
Samo zastita od pilota i The End ;namig
-
@magic Deluje mi zanimljivo ona nemačka emcotek elektronika cena je sasvim prihvatljiva. Moracu malo da se informišem na netu o njoj.
Pozdrav!
-
po meni svi smo mi jako pametni ali nazlost skoro niko od nas nema ama bas nikakvog izkustva o velikim modelima tipa 100ccm pa navise, sem mozda dvojice u srbiji ali i oni su koristili malo jeftinij setup za svoje modele, a i jet prica je jako na skolskom nivou za to niko od nas nije kriv takva je situacija i malo ko ima na hiljade eura da ulaze u modele i opremu, ozbiljan servo tipa hitec hs 7955tg po komadu kosta 100eu , ako se ne varam ovakav servo sem rxx a niko u srbiji nema , a kad malo pogledate na netu videcete na koliko mesta se koristi, savete davati ovako po meni je suvisno, jedinio pametno resenje je malo pogledati u svetu sta i kako koristi treba otici na rc univers i tamo za sve nasa pitanja ima odgovora , nema potrebe experimentisati niti izmisljati toplu vodu,
-
i jos samo ovo , jedini modelar hvala bogu ima finansijske mogucnosti koji svoje modele uvek sastavi samo sa vrhunskim komponentima je magic,i ako se ne varam jos mu ni jedna ptica nije pala sa neba ()-()
-
Cak i meni je , koji sam licno zainteresovan da procitam nesto pametno, ova tema postala degutantna.
Otprilike sve se pogubilo u gomili tekstova, gde se svako javio tek da nesto napise.
Najbolji su oni saveti tipa:
Pokvario mi se auto.
A sta vozis?
Hyundai.
Pa kupi Mercedes...
Nas su ucili da je vrhunac inzenjeringa izbalansirati cenu i kvalitet.
Ovde se frckate skupim komponentama i cim se napise da je nesto drugo ugradjeno osim Hiteca 7955 TG i Powerboxa... eto neukima razloga svemu sto se desava.
Mislite li bas da se Mercedes ne kvari?
Da li stvarno ima medju forumasima onih koji smatraju da treba u sve avione ugradjivati vrhunsku (po ceni) opremu, pa makar time ta cena premasila mnogostruko cenu celog aviona?
Pozivate se i na rcuniverse.
Procitajte sta se otpriolike ugradjuje u rc avione, pa ce te videti da ne zaostajemo bas puno za njima...osim mentalno.
Adame, ne znam, odakle ti to da su jetovi na skolksom nivou?
Mozda to nisu vrhunski avioni po velicini i tipu, ali u svojoj klasi sve sto je ovde letelo je bilo opremljeno vrhunskom opremom.
Svrati malo, pogledaj, pitaj...iznenadices se.
Pomenuti hs7955 imam vec 5 godina na elevatorima na F 15, i kada sam to jednom pomenuo Bogi iz MIBO modela, rekao je "Nikako Hitec".
Vidite li koliko je sve individualno i koliko zavisi od svakog ponaosob.
Mislim da ce uskoro Srpsko modelarstvo biti zapazeno po radjanju dve nakaradne ideje:
- masa nije bitna, sto tezi model bolje leti
- kupis najskuplje i najbolje i odmah si najbolji modelar.
Ipak, koga ne mrzi da cita, Duletovi i Branekovi postovi, uz Nebojsino pitanje i moje lose iskustvo koje sam izneo, mozda nekome pomognu u daljim odlukama po pitanju rc opreme.
-
Hajde jos jednom da pokusamo da se vratimo na put i temu iz pocetka ovog topica.
Kada sam sklapao F 15, zacudio sam se sto su prilikom montaze servoa vrlo kategoricki zahtevali da se servoi montiraju bez gumenih amortizera, vec direktno na nosac.
Razlog ovome je bio taj sto pri velikim brzinam taj mali zazor koji nastaje time sto servo "pliva" u gumicama, moze biti dovoljan da izazove flutter.
Naravno, F 15 ima ceo pokretan horizontalni stabilizator, pa malo, po malo, zazori se saberu i za cas imate 2-3 stepena praznog hoda komande.
Na ovom drugom jetu, sve servoe sam ipak montirao na gumice, jer su komandne povrsine manje i veoma lagane.
Elevatore i elerone (a ruderi su i fabricki bili) izradio sam konstruktivne i veoma lagane. Presvuceni su bili monokotom.
Sve ove komande prezivele su pad i potpuno su neostecene, kao i servoi i polugice.
Dve stavri su bitne da se kazu po pitanju mlaznih aviona, a proizilaze iz ovoga gore recenog,
1. Jet nema vibracije...bukvalno su radni uslovi kao kod takmicarske jedrilice
2. Otklanjanje kontrolnih povrsina je veoma blago, jer su avioni brzi i potrebni su vam mali otkloni.
Nesto totalno drugacije od 3d letenja.
Tako da, servo ne trpi vibracije, otklanja se malo i ono sto je najbitnije, otklanja se malo puta u toku leta.
Verujem da je broj otklona u 30-ak letova bio manji nego u jednom letu na 3d avionu, pogotovu na komandi rudera.
Ono sto me sada navelo na razmisljanje je da hs 225mg koristim i na Migu 15, koji je fenski i gde su radni uslovi kao kod jeta ali ima i vibracija.
Brzine su neznatno manje.
Do sada ovi servoi mi nikada nisu pravili probleme i nisam ima nikakvih otkaza, ni mehanickih na zupcanicima, ni elektronskih.
Jedina razlika je sto je napajanje u Migu 5 o celijska nimh baterija.
Branekova ideja o prvobitnom pregorevanju sbec-a, nakon cega je ceo sistem radio na 2s direktno, pa nakon toga pregorevanje ovog servoa i sve zatim...uz slabu tacku elektromotora na ovim servoima....pocinje polako da zvuci veoma moguce.
Od 4 hs 225 koji su se nalazili u boomovima ovog modela, 2 za elevatore a 2 za rudere, svi su imali otprilike iste duzine kablova.
Naime, kod rada na 2s, ocekivano je da prvi strada servo sa najkracim kablom jer mu je pad napona najmanji, medjutim, svi servoi koji su imali krace kablove, bili su normalne velicine, diditalci i ozbiljniji servoi od mini hs 225-a.
Verovatno je ovaj bio najlosiji od pomenuta 4.
Ne bi bilo lose, prekontrolisati i stanje ova 3 koji su i dalje ispravni.
Moguce je da bi to moglo ukazati na potencijalni problem.
Probacu da rastavim servo i ustanovim da li je kvar na elektromotoru, stampanoj ploci ili samo na kablovima, za koje vidim da su se istopili.
Ako nakon zamene kablova servo proradi, onda jer greska kriviti hs 225, ako ne, verovatno nikada necemo saznati, pa nam preostaje da se klonimo i ovih servoa i ovih sbecova, koji ce vas u slucajevima velikih potrosnji, prilikom kratkog spoja, zasigurno ostaviti na cedilu.
-
Coko, odličan ti je predposlednji post.
Jel možeš da napišeš koji je SBEC bio, neku oznaku?
Pozdrav
-
Odnos cena-kvalitet-pouzdanost, ja sam svugde stavio castle 20A bec, koji je cirka 50 e vija Beograd, i on mi je na svemu sto ne prelazi 2m, helikopteri, avioni.. Softverski se shteluje napon u 0.1V a cirka struju do 48V, iz njega izlaze dva debela power kabla, i to je to, koliko para toliko muzike, za 50 evritja sigurnih 20A od izvanredne firme..
Ako na tome visi Jozefova T-700 s kojom je bio treci na svetu, mogu i ovi manji avionchitji do 2m ko od shale, a sto se crkavanja tiche, bitno je da mi ne'crknemo od infrakta i vagine-pektoris, ovo drugo se da ponovo kupiti!!
(pijemo) (pijemo) (pijemo) (<--) (<--) (<--)
-
Napokon je ova tema isasla na pravi put.
Pomenuli ste nekoliko puta telemetriju a to je ono sto sam zaboravio da kazem.
Prilikom oba crkavanja servoa Futaba 3003, model je spasila telemetrija koja je vristala da
napon u modelu slabi. Odmah sam oduzimao gas i spustao model. Jednom sam uspeo da ga spustim
bez problema a drugi put je sve otkazalo na pola metra od zemlje tako da je opet model ostao u komadu.
Aurora ima fabricku telemetriju i modul za prijemnicku bateriju ugradjen u prijemnik,
ali se za vecinu stanica koje se kod nas koriste ovi telemetrijski moduli mogu kupiti.
-
Evo ovo je keva:
(http://imageshack.us/a/img826/8750/ck8n.jpg)
(http://imageshack.us/a/img6/4636/vare.jpg)
(http://imageshack.us/a/img812/860/c9hv.jpg)
Za za jeftine pare mocnih 20A, pa nek gore servoi ako im se gori ovo zverche vas nece izdati sigurno. I josh jednom, softverski se shteluje napon u 0.1V i prilagodi servoima koje koristite, za vece modele krshteni power-box i to je to, sve ostalo je chista glupost, jer ovo je srce sistema, aorta svakog modela.
Ja razumem da treba shtedeti, ali red je prvo da se avion plati, taj avion nije placen vlasniku, a bio je moj jer sam ga ja naruchio od Adama, i donet je meni. Pa kad kupite avion i platite, onda ga lupajte i filozofirajte, prosto ko gulash...
(pijemo) (pijemo) (pijemo) (<--) (<--) (<--)
-
A gde ovo Zubo ima da se kupi i za koje pare mmmm
-
Ja sam ih naruchio preko Adama iz madjarske, inace ima ih svuda, na e-bay 33$
http://www.ebay.com/sch/i.html?_nkw=castle+bec
dobra su fora i provereno vrede, ono sto je najbitnije idu na castle software i shteluju se u 0.1V a piju sve od 2 S-12 S, pa onda dupli kablitj do risivera, pa ljubila ga majka jer stvarno je jeftino a kvalitetno... Polimer je zakon, al sve izmedju polimera i risivera ne'treba kupiti na HK pa onda plakati kad ti padne avion. Ja volim HK al neke stvari stvarno bi trbalo kupiti firmirano.
(pijemo) (pijemo) (pijemo)
-
sve je ovo super, ali ja ako letim model od naprimer 1,6 m ja ni necu stavljati akumulatore koji mogu izdrzati ovo optrecenje ,znaci ubit cu napon u samom akumulatoru ako dodje do necega, ja opet kazem da je najveci problem u naponu ,nekada su se koristili naponi do 6 volti i nicd akumulatori pa kada servo povuce vecu struju onda dodje do pada napona delimicno pa se i tu servo cuvao, medjutim danas su servoi na stereoidima ,servo povuce 1 amper on dobije jer ima rezerve i to puno,povuce u piku 10 ampera on dobije nema pada napona i tako ko zna koliko pikova i BUM.
Servo ne moze da povuce vecu struju sem ako je blokirao ili otisao u krajnji polozaj ali i to je neka deklarisana vrednost ,ja tvrdim da je to samo problem sa elektronikom ikoja probija a kada probije zna se gde,na masu
Narvucenije ne koristiti servoeu krajnjim granicama kako naponski tako i u opterecenju, ali ako su ove dve stvari u gornjim granicam neizbezno je to o cemu mi ovde pricamo,naravno izuzetaka ce uvek biti da se razumemo