rcfly4um
RC MODELI JEDRILICA => THERMAL => Topic started by: Zoran_M on February 08, 2010, 08:35:46 PM
-
За полетање из равнице се користи и вуча ужетом помоћу витла.
Услови за безбедно полетање:
1. Вуче се "у ветар", да би брзина кретања по земљи била минимална. Прихватљиво одступање је до 45 степени бочног ветра уз парирање, да путања лета буде у смеру ка витлу, до одкачињања ужета.
2. Стартује се право у ветар, па при полетању започне парирање, ка витлу. У пракси се ретко када вуче право у ветар...
3. Вучна сила се тачно дефинише на безбедан максимум и прецизно одржава, без обзира на брзину лета. Релативна брзина у слоју ваздуха је константна и зависи од истог отпора летилице и константне силе. У екстремним условима појачаног ветра по висини, може изгледати да се летилица враћа у назад и ако лети оптималном брзином. Тада се постижу и нај веће висине...
4. Сила повлачења ужетом се постепено повећава, до оптималне и управља без великог хода ситним командама и без заљуљавања и заношења.
5. Када вучно уже постигне угао са хоризонтом преко 45 степени до 70 ст. максимум, сила вуче се постепено смањи и тек тада врши одкачињање ужета.
.
Ово су моја искуства у последње 4 године на стационарном витлу. Конструкција још није усавршена, али омогућава врло прецизно одржавање задате силе вуче од 0 до 600 Н (0-60 Кг) брзне повлачења од 0-50 м/сек, брзина отпуштања није ограничена. У раду витла се брзина повлачења и отпуштања врши потпуно аутоматски да обезбеди и задржи задату силу затегнутости ужета. Реакција промене брзине је скоро тренутна, јер је омета само инерциона маса калема.
Није потребно да наводим, да никада није било повреда и неприлика, сем пуцања дотрајалог ужета. Захваљујућу беспрекорном раду витла, моја деца су уредно вежбала скоро сваки дан и прошле године су постала шампиони Лиге Србије у прецизном слетању једрећим падобраном (параглајдером). Милица у женској, Павле у мушкој конкуренцији и ако је још малолетан.
Може се повлачити модел РЦ једрилице, али тањим ужетом, због тежине... Ако буде заинтересованих моделара, могао би да спремим један калем тањег ужета. Па ко уме да хвата и држи термику, може вртети, док не истроши батерије, или ушине врат гледајући...:)
-
Barem sto se mene tice nastavak ovog posta je bas dobrodosao :)aplauz
Bilo bi super ako ima i neka slicica da se ubaci
Srdacan pozdrav
Sh.
-
Zorane, da li je natpis sa početka tvog teksta namenjen RC jedrilicama ili paragliderima?
-
Да прецизирам: Витловањем може полетати било шта, што може летети, али и скијаши и кофа пуна малтера...
Витло је механичка направа, која вучом (витловањем) ужета, врши неку вучу, рад у јединици времена. На основу параметара, брзине вуче, силе, начина урављања и дужине ужета се одређује примена. Некоме за лифт на градилишту, некоме за РЦ ледрилице... Ово стационарно витло има повећи калем за 4000 м ужета пречника 2,5 мм и може врло контролисаном силом и брзином, дизати и спуштати терет тежине 0 - 60 Кг, брзином 0 - 180 км/сат. Променом ужета се може овај опсег особина померити, да вуче већом брзином и мањом силом, или мањом брзином и већом силом, јер је максимална снага мотора око 40 КВ. Постоји додатни калем без ужета, за разне комбинације. Тренутно се витло користи за повлачење једриличара управљивим падобраном.
Зна ли неко параметре вуче РЦ једрилица? Колике силе и које брзине су потребне?
-
Velika većina modelara kod nas, koji su nekad leteli i takmičili se u F3J klasi, koristili su vitlo za podizanje svojih jedrilica.
Vitla su bila najčešće sa elektro motorima a, gosn Vaštag je ima i vitlo sa benzinskim motorom.
U F3B klasi, jedna od definisanih stvari te kategorije je bila snaga elektro motora vitla, koja je bila ograničena na 1,1 kW pri 12 V baterije.
Da li je i sada tako ne znam ali, pre petnaestak godina kad smo mi pravili vitla to su bile propozicije.
Pedantni Nemci su uzeli razno razne alnasere od kola, snage 1,1 kW i merili im karakteristike.
Pokazalo se da se alnaser od Ford Tranzita - dizel kombija (mislim da imam i tačnu oznaku alnasera) imao najbolje karakteristike i modelari su uglavnom koristili ovaj elektro motor za vitlo.
Moje vitlo je imalo takav motor i godinama sam ga koristio.
Kalem na koji se namotavala sajla bio je 40 mm prečnima širine 200 - 250 mm.
Neki modelari su, u zavisnosti od vremenskih uslova, na prečnik kalema dodavali aluminijumske polumesece od 5 - 10 mm da bi povećali prečnik kalema i samim tim brzinu penjanja modela...
Sa jedne strane kalem je bio čvrsto fiksiran na alnaser a sa druge strane nalazila se kočnica.
Kočnica je na mom vitlu bio "torpedo" od bicikla koji je omogućavao da se vitlo okreće na jednu stranu, kad se diže model, ali koji bi blokirao kalem kad motor stane. Kočnica je veoma bitna, jer da je nema kalem bi nastavio da se vrti i najlon bi se nekontrolisano odmotavao.
Sajle (najlon) koji smo koristili bio je od nemačke firme "Speed line" prečnika 1,45 mm. Ova debljina najlona je primerena modelima od 3 - 3,5 metra raspona i od 2 - 3 kilograma težine...
Dužina sajle na vitlu je oko 450 metara. Jedna strana najlona vezana je za kalem vitla a, na drugom kraju nalazio se mali padobran sa jakom alkom. Ispred padobrana je bio ovaj mali pecaroški deo koji onemogućava najlonu I padobranu da se uvrnu I upetljaju…
Padobran treba tako postaviti da se može lako skinuti da bi se najlon provukao kroz koturačicu… Padobran je bitan, jer će vam vetar vratiti kraj najlona I lakše će te ga naći u travi…
Sem vitla potrebna je i koturača preko koje se najlon vraća nazad pilotu...
Ona mora biti na jakoj čeličnoj šipki, koja se ukuca u zemlju I sa čije zadnje strane postoje alke za još dve sajle koje ne dozvoljavaju da se šipka (koturača) isčupa iz zemlje pri snažnim povlačenjima modela…
Sam kalem (točkić) preko kojeg “trči” najlon, mora biti takav da najlon ne može da spadne pored njega.
Kod korištenja vitla postoji dosta "caka"...
Krenimo redom, prvo sa manipulisanjem sa samim vitlom...
Vitlo, bar ono koje sam ja koristio, bilo je vrlo kompaktno i svi delovi su se nalazili na njemu. Alnaser sa kalemom i kočnicom bio je sa prednje strane vitla, sve je bilo vrlo čvrsto napravljeno i fiksirano za ram koji je nosio celu konstrukciju. Iza ovog sklopa nalazio se prostor za akumulator od kola i papučica kojom startovao elektro motor (alnaser). Papučicom nije moglo da se dozira brzina alnasera nego je ona bila samo prekidač da se motor uključi ili isključi...
Ispred samog kalema, fiksiran na ram, nalazio se okvir od žice koji nije dozvoljavao najlonu da spadne sa kalema i da se namota na osovinu do alnasera ili kočnice. Ovaj ram je u praksi veoma bitan, jer kad vam se najlon namota gde ne treba vrlo ga je teško raspetljati...
Vitlo se uvek postavlja u vetar... Bilo je dana da je vetar bio toliko jak da je bilo dovoljno samo malo pokretuti motor, samo da model poleti iz ruke, a potom je vetar odradio svoje i podigao jedrilicu koliko god je bilo najlona.
U slučaju da je teren takav da ne može da se vitlo postavi u vetar, pri poletanju je potrebno parirati komandnim površinama... Kod ovakvog poletanja najveći problem je što vam najlon, koji ima padobran na kraju, padne bočno a, kad je takmičenje u pitanju, znači, preko tudjih sajli...
Nije loše da se prednjoj strani vitla nalaze dva "trna" koji se ukopaju u zemlju. I pored njih sa zadnje strane na ramu vitla treba da imate dve rupe kroz koje ukucate neke šipke u zemlju. One ne dozvoljavaju vitlu da se pomera tokom podizanja modela.
Kad dodjete na teren, na mesto sa kojeg želite da startujete postavite vitlo i na njega priljučite akumulator od kola. Ja sam uvek skidao akumulator sa svojih kola. Na desetak startova koliko se napravi po izlasku akumulator se ne može isprazniti ili oštetiti...
Pošto ste postavili vitlo I usmerili ga, sa najlona skinite padobran I najlon provucite kroz koturaču. Bitno je naponenuti da najlon preko točkića ide OD DOLE PREMA GORE …
Kad je najlon provučen vratite padobran I alku zakačite negde za vitlo…
E sad, u jednu ruku čekić a, u drugu ruku koturaču pa, u šetnju od nekih 200 I kusur metara da bi koturaču zabili u zemlju.
Idete dokle god budete mogli, tj. dok se god odmotava najlon sa kalema vitla. Kad najlon dodje do kraja, osetićete to, pošto više nećete moći da idete, došli ste do mesta gde će te ukucati koturaču…
Koturača mora biti tako napravljena da po vrhu šipke koja nosi koturaču, možete udarati čekićem . Šipku nikad ne ukucavajte ravno nego pod uglom, da bude prema nazad u odnosu na vitlo. Kad je koturača zabijena zategnite I ukucajte I one dve sajle koje još podpomažu da se koturača ne izčupa iz zemlje…
Pošto je ovo fiksirano OBAVEZNO uradite sledeće: od mesta gde stojite (ispred koturače) prema vitlu protežu vam se dva struka najlona, jedan koji dolazi do koturače I drugi koji se vraća. Uzmite u jednu ruku jednu stranu najlona a, u drugu ruku drugu stranu I vraćajući se prema vitlu malo razmaknite najlone. Često zna de se desi, podotovo kad je malo višlja trava, da se najloni prepletu a, tada prilikom dizanja modela mogu da se preseku…
Pošto ste se vratili do vitla (vitlo još nije finalno postavljeno) usmerite kalem tako da najlon ide APSOLUTNO PRAVO prema njemu.
Kočnica vam je I dalje otkočena a, onaj kraj najlona sa padobranom I alkom fiksiran za vitlo…
OVO URADITE OBAVEZNO, stisnite SAMO NA KRATKO papučicu koja pokreće elektro motor I gledajte kako se najlon namotava. Ako ide lepo od jednog do drugog kraja kalema ukucajte šipke sa zadnje strane rama vitla I to je to… Ako se najlon “gomila” sa jedne strane kalema, malo pomerite vitlo dok ne dobijete da se najlon lepo namotava… OVO JE VEOMA VAŽNO URADITI!!!
Pošto ste sve ovo uradili, zakočite kalem I spremni ste za poletanje…
Gore navedene stvari sam opisivao ”u sitna creva” da ne bi nešto propustili prilikom postavljanja vitla I kalema. Svaki deo ove priče VEOMA JE VAŽAN da bi dan proveli leteći modele a, ne raspetljavajuće najlon sa osovina I vezujući čvorove…
O startovanju modela sa vitlom čitaćete u narednih par dana…
-
Mirce svaka cast na detaljnom opisu!
Nego, ovaj tvoj post mi je sada totalno otvorio oci (:sok:), naime ja mislio Lazo se sali sa Giletom kada kaze da Gile prosto obozava jedrlice, kad ono medjutim!!! Gile vozi Ford Transit dizel izgleda upravo zbog cele ove price, malo vozi pa malo "vitla" jedrilice!!! Jos u vek sam u ") od cele price, tolko price oko tih glow motora ...
:big smile
poz
-
Prva dva motorna vitla u Subotici a možda i u Vojvodini sam napravio Ja. Davne 1984 godine. Proračune i skice je Pravio Marko Vujić profesor mašinstva na Sub. VTŠ. poznati modelar naovim prostorima. Neka mu je laka zemlja.
Pošto sam maher :jaki: za metalne konstrukcije, skice sam adaptirao za standardne materijale. Motor od anlasera smo koristili od 101-na sa oko 1KW snage, a akumulator standardni olovni. Doboš za namotavanje sajle je pravljen na tačnu meru a specijalnu pletenu sajlu sam doneo lično iz Minhena.
Vitlo su iskopirali mađari kada smo kod njih bili na takmičenju F3B klase jedrilica. Kasnije, da li poslužio i drugima kao primer, ne znam, jer sam se počeo baviti računarskim tehnologijama i automatizacijom u proizvodnji, između ostalog.
Možda ću se još negde da se sretnem sa njima. :_D
Sada spavajte i lepo sanjajte. (spava)
;namig
-
Naš dragi čika Marko je nekada leteo F3B i "uzimao meru" svima redom, što kod nas, što u državama u okruženju...
Kad je počela Klub klasa, negde početkom devedesetih, bio je neprikosnoven... Imao je strava modele i opremu a, i leteo je izuzetno dobro.
Svoje prvo vitlo sam kupio od starog novosadskog modelara, Vladimira Novte, tamo davne 1991 ili '92.... Bilo je dobro za modele manjeg raspona i mase... Sećam se da sam "ubio" model, kad sam sam prvi put, bez Novte, otišao na livadu... Neiskustvo...
Kad su se takmičenja "zaukala" a, modeli "porasli", ovo vitlo nije bilo dovoljno snažno tako da su na takmičenjima moji modeli imali manju visinu, ni blizu one koje su imali takmičari iz Subotice...
Čika Marko mi je dao oznaku fordovog alnasera i moje drugo vitlo je napravio, u svojoj mašinskoj radionici, moj dragi prijatelj, modelar, ing. Dule Papić.
Radilo je savršeno...
Kad su se pojavile elektro jedrilice a, takmičenja "ugasila", vitlo i oprema su par godina stajali u radionici... Pre par godina sve sam prodao Draganu iz Vršca. Gde je sada ne znam...
Voleo bih da sitnice u gore napisanom tekstu pomognu bar nekom ko želi da koristi vitlo, da ne prolazi kroz sve ono što smo mi prolazili dok smo sticali iskustvo...
Ipak, bojim se da u vreme elektro modela, vitla polako idu u istoriju...
-
G. Mirce
vase vitlo je sad kod mene, kao i jedan od Albatrosa koji ste imali. Sto se tice samog vitla ja ga licno nisam koristio ali je zato koristo nas drugar Krema i to par puta. Impresije su i dalje da fantasticne, zavrsava posao i da nije shtucnulo ni jednom tokom upotrebe. Znam da sam na jedan dan otisao na Zlatibor kada je Krema lansirao svog Shtorka...Stvarno je jedinstven osecaj, ali uporedo treba znati....Naadam se da cu ga i ja iskoristiti sa prvim lepim danima (kad li ce..) a i Albatrosa ponovo da vidimo i cujemo kako fijuce
Shelle
-
Shelle, sa lepim danima, ti, vitlo i Albatros imate poziv da dodjete kod mene pa, da idemo na Čenej na letenje...
Mogli bi napraviti i neko malo jedriličarsko druženje...
Pozdrav
Mirče
-
Dace Bog pa cemo se organizovati ove godine sigurana sam. U svakom slucaju eto mene kod Vas
Srdacan pozdrav
Shelle
-
u aprilu na takmicenju u subotici imacemo prilike ponovo koristiti vitla i ponovo se posle duzeg vremena druziti sa jedrilicama ()-() :jaki:
-
После дужег времена изашао сам на аеродром Ченеј да проверим моје ел. витло 12V/3kW, које је некада давно за Ф3Б моделе једрилица направио моделар Никола Грубор из Црвенке. Ја сам га купио од Јојин Синише када је он одлазио у Америку, и уз неке мање измене и дораде добро ме је служило све до последњег лома једрилице Ф3Ј на такмичењу на Ченеју, 8.маја 2002., када сам приликом испраћкавања модела, при врло јаком ветру, преломио карбонски бајонет десне ушке крила. Нажалост то је било и моје последње такмичење у Ф3Ј, јер сам у АК Нови Сад још само ја остао да се такмичарски бавим РК моделима. После тога потпуно сам се посветио собним моделима, а све моје РК моделе сам спаковао за нека боља времена.
Изгледа да та нова времена полако долазе, јер се на пролеће спремам да поново полетим Парагон, моју омиљену класичну РК једрилицу од 3м. Са витлом сам потпуно задовољан, у перфектном је стању. Витло је коструктивно тако изведено да је алуминијумски калем натакнут на излаз анласера, док је блокатор одмотавања најлона уграђен у телу анласера. Спољним клином са дршком блокатор се активира, а његовим уклањањем блокатор се ослобађа. На калему имам 400 м најлона Граупнер (за силу кидања од 900 Њутна), што ѕначи да могу једрилицу да подигнем на преко 200 метара висине. Превојни точак је са 2 куглична лежаја, а падобран је са кришкама жуте и плаве боје. Све то лепо се види на приложеним сликама.
-
Изостале су и ове 2 слике
-
Баш лепо објашњење о раду витла. Када сам почео да се бавим овим хобије, у Израелu у1992/93 године, гледао сам такмичење једриличара. Одушевљ
-
Ostadoh dužan tekst kako se startuje model...
Na početku topika, u mom prvom tekstu, piše kako se postavlja vitlo.
Pošto je sve to na terenu nmešteno, sad treba model i poleteti...
Na samoj jedrilici, sa donje strane trupa, nalazi se kuka na koju se kači alka sa sajlom od vitla.
Položaj kuke na modelu veoma je bitan. Obično se nalazi nekih 15-tak stepeni ispred težišta jedrilice.
Na kvalitetnijim jedrilicama položaj kuke možete pomerati napred nazad i time dobiti da vam model ide pod manjim uglom, ali sigurnije (kuka više napred) ili pod većim uglom (kuka više nazad).
Ako je kuka više nazad, bliže težištu, onda model ide pod većim napadnim uglom no, tako se u mnogome povećavaju šanse da u prvom momentu, kad se jedrilica pusti iz ruke, dok još nema brzinu, padne u stoling...
Zato je preporučljivije kuku staviti na oko 15 stepeni od težišta modela...
Pošto smo podesili kuku, krećemo da letimo...
Najvažnija stvar je da se kalem na vitlu ZAKOČI prilikom podizanja modela. Ako ovo zaboravite da uradite, čim skinete nogu sa papučice, alnaser na vitlu će stati, ali će najlon nastaviti nekontrolisano da se odmotava i ima sav da se uplete...
Znači, zakočili smo vitlo, alku postavili na kuku i sad treba poleteti...
Prvo par puta blago stisnite papučicu na vitlu kojom pokrećete motor, da se najlon zategne. Nemojte preterivati jer će vam vitlo izčupati jedrilicu iz ruke...
Pošto je najlon zategnut, podignite predni deo jedrilice blago prema gore. I tu treba imati mere jer što više dižete prednji kraj jedrilice u vazduh, veće su šanse da bude prevučena na samom poletanju i da odmah padne u stoling...
Možda ste videli kako neki "macani", ozbiljni takmičari, drže na startu jedrilice skoro vertikalno... Trenutno zaboravite na takvo startovanje...
Ruku, kojom držite model, podignite u vis dovoljno da vas horizontalac ne bi lupio po glavi od nazad, kad model krene. Em, što će vas boleti, em će se horizontalac slomiti a, jedrilica odmah pasti i raspasti se...
Još samo malo teorije...
Na vitlu se nalazi 400-450 metara najlona. Pošto on ide preko koturače, imate oko 200-225 metara za podizanje modela. Naravno da ne možete da iskoristite svu dužinu jer se najlon skraćuje namotavajući se na kalem vitla.
Na poletanju u početku jedrilica ide u visinu ali, kad se najlon skrati on kreće da model vuče prema dole.
U tom momentu krila trpe najviše i ako nisu neka kompozitna ili sa karbonskim ramenjačama a, vitlo je jako i modelar "nema mere", obično tada puknu...
Mi ne želimo da se to dogodi i malo pre toga zaustavljamo vitlo. Čimo kalem na vitlu stane, stane i najlon i pošto model ima brzinu, alka vrlo brzo spadne sa kuke.
Modelar kreće sa letenjem a, najlon sa padobranom i alkom pada na zemlju...
Ako je sve postavljeno u vetar, padobrančić i alku ćete naći posle nekih stotinak koraka ispred sebe...
Znači, još jednom, kuka je kod kuće nameštena, alka je postavljena na kuku, najlon zategnut, ruka podignuta...
Krećemo da polećemo...
Ako je dan miran, bez vetra, možete malo spustiti flapsove i time povećati uzgon krila. Čim startujete vitlo, odmah hvatajte stanicu sa obe ruke, da korigujete model pri poletanju. To često treba da se radi...
Model tokom poletanja možete i blago navlačiti ali, ne zaboravite, uvek trpe krila...
Kad model dodje u gornju tačku, skinite nogu sa papučice i krećete da letite.
Vratite flapsone "u nulu" ili ih ostavite blago spuštene (za debljinu izlazne ivice) ako je dan miran bez daška vetra...
Postoji još jedan način da startujete model i on se obično koristi na takmičenjima i sa modelima koji to mogu i da izdrže.
Modelari u gornjoj tačci, blago gurnu model prema dole (vitlo još radi) i odmah ga navuku (u tom momentu vitlo staje). Time još više "nabiju" brzinu i kad jedrilicu "ispraćkaju" visima se drastično povećava.
Ovo probajte tek kad budete dovoljno iskusni, pre toga nemojte pokušavati... Pogotovo ako nemate veoma jako krilo na modelu...
Ako je dan vetrovit, spustite flapsove i vrlo brzo posle poletanja moćićete da zaustavite vitlo. vetar će odraditi svoje... Podići će model skoro na kompletnu dužinu najlona...
Po vetrovitom vremenu obavezno flapsove vratite u početni položaj, inače će model mnogo više da "curi"...
Ovaj tekst je dugačak (kao i onaj prvi o postavljanju vitla) jer sam se trudio da opišem i najmanji detalj oko manipulacije sa vitlom i poletanjem.
Vremenom sve ovo predje u rutinu i tada se vidi da ovo uopšte nije komplikovano i da je, kao i uvek u modelarstvu, samo stvar osećaja šta i koliko treba dozirati...
Ipak, bojim se da vitlo postaje deo istorije, jer su elektro modeli toliko uzeli maha da poletanje sa vitlom skoro da nema više smisla.
U vreme kad sam bio "najnapaljeniji" na letenje, kad odem na teren dok postavim vitlo namestim model napravim desetak startova, skupim sve "džidžamidže" na kraju, trebalo mi je i po dva sata. Pri tom letenje nije bilo ni pola od toga.
Danas kad sa elektro Štorkom odem na teren, ni jednom mi se još nije desilo da sam ispraznio celu bateriju, a bude i preko 15 startova...
Pozdrav
Mirče
-
Svaka čast Mirče, majstorski si ispekao sve oko vitla.
Vrlo lepo si opisao i vitlo i način startovanja modela, i bilo mi je zadovoljstvo da to pročitam. Iako sam veoma iskusan sa vitlima, i lomovima modela na vitlu, nemam šta da dodam. Osim toga slažem se i sa tvojom ocenom da električnim vitlima nema velike perspektive, jer
jedrilice sa pomoćnim elektro pogonom obezbeđuju i veliku visinui i ne zahtevaju super jaka krila, pa su moguće i znatno lakše jedrilice. Sem toga interne baterije u modelu mogu uključivati i isključivati pogon elise po volji, što ih čini daleko konfornijim i stoga kategorija F5J ima daleko bolju perspektivu od F3J (gde vitlo nije ni dozvoljeno, osim u Srbiji).
Međutim kod klase modela F3B, vitlo je i dalje nezaobilazni deo startne opreme, ali tada vitlo mora da zadovolji niz propisanih uslova. Pre svega tu je ograničenje snage vuče, koje se kontroliše specijalnom elektronskom mernom aparaturom, kojom se meri ukupan električni
otpor petlje kratke veze vitla sa zakočenim rotorom anlasera, u toku nekoliko milisekundi. Otpor petlje kratke veze (u koji ulaze svi elementi el. kola: baterija, kablovi, prekidač, motor) ne sme da bude manji od 23,0 mili Ohma, a i sam akumulator mora da bude olovni nominalnog napona 12V i to po tačno određenim standardima.
Sva ova ograničenja za vitla kod F3B uvedena su još dosta davno, jer je pre toga vladala prava pomama modelara za što snažnijim baterijama, i super specijalnim motorima kojima su dostizane enormno velike brzine modela na relativno maloj visini pa su modeli zahvaljujući velikoj konetičkoj energiji mogli da dostignu neverovatne startne visine. To je od modela zahtevalo vrlo veliku čvrsoću krila na savijanje, za faktore preopterećenja veće od 100, pa je vrlo često dolazilo do lomova modela, i ugrožavanja ljudskih života. Bilo je i vrlo ozbiljnih povreda takmičara, sudija, pomoćnika i gledalaca, pa je zaključeno da snagu vitla treba ubuduće ograničiti na razumnu meru.
Potkomitet F3B u okviru CIAM-a, u kome je bio pridruženi član i pokojni Marko Vujić iz Subotice, analizirao je ovu problematiku još 1988. godine, i višestruki svetski šampion u F3B Ralf Decker, elektro inženjer iz Nemačke, je predložio rešenje koje je sada ugrađeno u pravilnik za F3B. On je tada analizirao razne tipove anlasera i lično je preporučio kao najbolje rešenje Bošov motor GF 12V 1,1 kW (unutrašnji otpor 14,3 mili Ohma), koji je kod različitih vozila imao sledeće fabričke oznake:
0001 311 101 kod Forda
0001 311 193 kod Volva
0001 311 122 kod Audia
0001 311 125 kod BMW
0001 311 128 kod Ford Transita
0001 311 146 kod Volva
Sem toga on je dao i kompletno svoje konstruktivno rešenje vitla koje zadovoljava sadašnja pravila, kao i aparaturu za proveru vitla na terenu, pre takmičenja.
Inače u Vojvodini se vitlo pojavilo prvi put na Memorijalu Vitomira Berića u Zrenjaninu, kada je ekipa Trešnjevke iz Zagreba propisno uzela meru svima nama zahvaljujući električnom vitlu, napravljenom od Fićinog anlasera, priključenog na olovni akumulator 12V, koje je napravio Marjan Ivanček sa svojim klupskim drugarima Tomljenovićem i Kraljem.
Pozdrav,
Slobodan Midić
-
Šta je stara garda...
Slobodane svaka čast na svim ovim podatcima...
Pozdrav
Mirče
-
Pozdrav,
Moram da prokomentarisem ovo sa vitlima jer sam i sam dosta leteo koristeci vitlo. To vitlo tzv. DEKEROVO VITLO je pokojni Marko doneo iz Madjarske gde mu je neki jedrilicar to napravio. To je bilo remek-delo, sve u aluminijumu, perfektna izrada i elegancija prilikom koriscenja. Secam se objasnjenja da je anlaser u stvari sa "Cigansko Leskovackog Ford kombija", onog sto zaticete po pijacama. (Izvinjavam se ako je naziv uvredljiv ali smo to tako zvali.)
Vitlo je u odnosu na one koje smo imali do tada cupalo iz ruke. Prvi put kad sam probao vitlo sa Markovim modelom AVANT, to je bilo nesto posebno. Posle toga sam svoju jedrilicu, naravno, polomio na vitlu. Bukvalno su mi krila ostala kod glave kad je trup odleprsao ka koturaci.
Probao sam i vitlo od Fice, pa to je posebno iskustvo, kao kad vetra nema a ti hoces da podignes golem zmaj. Ma nista, pecanje u bunaru. Cak je i rucna vuca bila daleko bolja od Fice.
Ovde u juznom Ontario ima samo jedna livada gde jos uvek lete jedrilice na vitlo. Sva ostala polja su toliko mala da jednostavno nije moguce razvuci sajlu.
Jeste da vitla polako idu u zaborav ali je to jedno iskustvo koje se ne zaboravlja...
Pozdrav,
Kole
-
kole druze imam jednu malu izpravku, markov vitlo je napravio majlat lacika zvani tibeteagle, pa su madari njegov vitlo kopirali!!pozdrav tebi i tvojoj familiji!!
-
Eto greske, izvinjavam se i na losoj informaciji i Laciki, ziveo sam u ubedjenju da je ono vitlo pravljeno u Madj. Znam da je Lacika pravio ona ostala vitla, valda?
Pozdrav,
Kole
-
Da ne otvaram novu temu, prije par nedelja kupio sam Albatrosa u Novom Sadu, s namjerom da ga prepravim na elektro.
Nego sto ga vise gledam sve mi je vise zao da ga ne probam na vitlu, pa me interesuje da li neko od vas mozda ima neke planove za izradu vitla?
Vec sam nesto listao po forumima, i vidio da se za izradu koristi alternator, i citav sklop mi je manje - vise jasan sem onog dijela oko kocnice.
Nikada nisam imao prilike da vidim kako vitlo radi inace bi mi stvari vjerovatno bile malo jasnije. Znaci bilo kakva pomoc bi dobro dosla.
-
Kao prvo nije alternator vec elektro-pokretac (starter, anlaser). Za kocnicu se moze vrlo lepo upotrebiti zadnji zupcanik za biciklu, i to onaj kod koga se pedale mogu okretati u nazad (kao kod trkackih bicikala). Za zabravljivanje se neka polugica ubaci medju zubce i tako vitlo moze da namotava sajlu a kad se zaustavi motor, jedrilica ne moze da odmotava sajlu. Kad hoces da vratis padobrance tada polugicu odzubis.
-
Hvala Kole, u pravu si, mislio sam na anlaser, ali sam napisao alernator.
Mozes li mi nekako pojasniti kocnicu. Ako se upotrebi ona kod koje se pedale mogu okretati unazad, onda nece kociti?
Da li je poenta u jednosmernom lezaju samo?
Shvatio sam dio sa bravljenjem.
Izvini malo mi je komplikovano iz opisa da shvatim nesto sto nisam vidio kako funkcionise.
-
Saxpg, reč je samo o jednosmernom ležaju... Mi smo koristili taj "torpedo" od bicikla, ali ako imaš neko drugo rešenje, možeš ga primeniti...
Torpedo je bio dobar jer je prilično robustan. ali i njega smo menjali, s'vremena na vreme, jer se raspadnu ležajevu u njemu.
Sam torpedo je bio zavrnut na spoljni deo kalema (torpedo je kontra navoj) na koji se namotava najlon. Pored torpeda bila je jedna ručica koju si mogao da gurneš izmedju zuba na zupčaniku i da time blokiraš torpedo da se vrti samo u jednom smeru (to se radilo na poletanju)...
Kada si hteo da odeš po padobren, izvučeš ručicu i torpedo, tj ceo kalem se vrti u oba smera...
Pozdrav
Mirče
-
Hvala Mirce.
Evo nekih linkova, ako bude jos nekog interesovala ova prica:
http://www.gliders.dk/winches.htm (http://www.gliders.dk/winches.htm)
http://www.mgertech.com/COMET-WINCHES.htm (http://www.mgertech.com/COMET-WINCHES.htm)
Sad jos jedno pitanje:
Da li kocnica u vidu kaisa na ovoj slici izostavlja upotrebu jednosmjernog lezaja, tj. da li pri ovakvoj konstrukciji kalem ide direktno na motor, i da li je po vama ovo bolje resenje, jer je cini mi se jdnostavnije?
(http://www.mgertech.com/assembly.JPG)
-
Mora biti nešto što će u momentu zadržati kalem...
Kalem mora biti fiksiran sa obe strane. Sile su velike, pogotovo kad se vuku modeli od 3,5 metra...
Bitno je da najlon ima vodjenje da slučajno ne bi pao na osovinu, izmedju kalema i alnasera...
-
mislim da bi trebao ipak napraviti da osovina vitla i startera budu fizicki spojena