rcfly4um
RC MODELI JEDRILICA => THERMAL => Topic started by: SloMi on January 22, 2020, 11:06:15 PM
-
Ovo je desna polovina centroplana u gradnji moje nove RC elektro jedrilice Roda 2
raspona krila 3m I planirane mase 1kg. Kada napravim vise slika poslacu ih …
Pozdrav, Slobodan
-
Paketi rebara za dve polovine centroplana. Sva rebra od balze 2mm.
-
Stara skola izrade sa novim materijalima :)aplauz
-
Bajonet centroplana karbon cev D10/d6x250mm, i bajonet za uske D6x150mm.
-
Nema vise stare dobre camovine za ramenjace.
-
...pomno pratim izgradnju dragi kolega... :)aplauz
-
Kao da nema. Ja stavljam dva struka epoxy lepkom impregnisanog karbon rovinga 1.5mm2 celom duzinom a jos jedan struk od korena do polovine centroplana. Sutra slika.
-
Ovo bas izgleda profesionalno svaka cast pratim gradnju
-
Ramenjača od karbona je završena. Završetak ramenjače je osiguran omotom od kevlar rovinga ...Trenutna težina
40 grama...
-
Desni gentroplan plankiran balzom 1.5mm i grubo obradjena napadna ivica od balze 4mm; za sada masa 62g ...
-
Desni centroplan sa flapsom, bez presvlake, servoa, vodova i nekih sitnica ima masu 75.58g. Presvlaka će biti kineska
od 0.50g/dm2 pa će to biti +17g. Ili, prazan desni centrioplan oko 93g. Ima šanse da se postigne težina gotovog
modela ispod 1000g!
-
Bajonet centroplana karbon cev D10/d6x250mm, i bajonet za uske D6x150mm.
Sta je bolje: puni karbon fi 6 ili karbonska cevka recimo 6/4 mm (D/d) ? U smislu cvrstine.
-
Čvrstoća na savijanje neke grede proporcionalna je njenom momentu otpora poprečnog preseka.
U slučaju okrugle cevi prečnika D/d moment otpora izračunava se po formuli W=Pi/32*(D^4-d^4)/D.
Za punu okruglu šipku je d=0 pa se kod nje ništa ne oduzima od prvog člana u zagradi, što znači da je
moment optora pune šipke veći nego kod cevi.
-
Електро једрилица Рода 2
------------------------
Слободан Мидић, 2019/20
Један труп од стаклопластике остао ми је из прошлог века неискоришћен, скривен у
буџаку иза ормана у соби. Потпуно је очуван и врло је лак! Заправо имам још два
али су тешки.
И тако, имам труп, имам балзу, имам карбон, имам течни епокси, имам филм за
пресвлаку, имам све а имам и времена а имам и понешто знања, па што да не неправим
једну небеску лепотицу да плови у плавим висинама а ја да уживам на ливади? Мислим
да то објашњава све моје преокупације у задње време. Идеја се родила, жеља је јака,
крећем у реализацију.
Реч је дакле о електро једрилици "Рода 2" што асоцира на бивши модел Рода који сам
летео на давним такмичењима Ф3Ј. Међутим за разлику од претходне верзије овај труп
је много лакши, тежина празног је 220g, па сам испланирао да и цео модел коплетно
опремљен са 4 сервоа у крилима и 2 у трупу, буде лак и по могућности да буде близу
1000 грама или чак и испод тога. Да ли ћу то и остварити видећемо. Наравно модел
мора да остане потребно и довољно чврст да издржи нормална напрезања која се јављају
код Ф5Ј модела у лету и у манипулацији.
Рода 2 би требало да има следеће основне карактеристике:
- распон крила......................3100 mm
- површина крила......................62 dm2
- виткост крила.......................15.5
- дебљина профила крила................8 %
- кривина профила крила................4 %
- дебљина хор. и верт. стабилизатора...6.5%
- маса модела.......................1000 g
- специфично оптерећенје крила........16.1 g/dm2
- Vzmin=0.25 m/s @ Vx=5.5 m/s (prema XFLR5)
- Vxmax=25 m/s (90 km/h) - планска величина
Са таквим карактеристикама Рода 2 не би била конкурентна карбон моделима од 4м али би
могла да послужи на локалним такмичењима Ф5Ј, и за уживање у летењу.
Модел једрилице Рода 2 имао би крила из 4 дела: два центроплана и две ушке, сваки део
по 750мм у основи, сем што су ушке дуже за 50мм због завршетака.
Спој левог и десног цетроплана је у истој равни а врши се путем карбон цеви Фи10/Фи6мм,
а бајонети за ушке укошене под 10 степени у односу на центроплан су карбон шипке Фи6мм.
Конструкција крила је отвореног типа, са ребрима од балзе. Предњи део крила до
рамењаче је планкиран фурниром од балзе 1.5мм. Рамењача центроплана је од два струка
карбон ровинга НФ24-1.5мм2 импрегнираног епокси смолом целом дужином, а у кореном делу
прва трећина има и трећи струк истог карбон ровинга. Предња кутија крила је затворена
иза рамењаче плочицама од балзе са усправним влакнима.
Рамењаче ушке су од карбон трачица извучених из карбон тканине. Те трачице су свака око
2x0.1мм па се ређају једна до друге те је то у корену укупно 10x0.15mm, а на врху ушке
је 5x0.15mm. Ређање се врши директно на лежиште од балзе (10-5)x1мм, а одстојници су
од стиродура. И овде је предња кутија затворена плочицама од балзе 1.5мм са задње стране
рамењаче.
Флапсови, односно кочнице, су са дебље стране као и елерони укрућени танкозидним
карбонским цевима и карбон трачицама 1.5x0.15mm на ребрима одгоре и одоле. Излазна
ивица је карбон трака 3x1mm, односно 3x0.6mm.
У том стилу је и конструкција хоризонталног и вертикалног стабилизатора. Хоризонтални
стабилизатор (ХС)је из два дела спојених са две округле челичне (или карбон) жице високе
чврстоће и клатећегје типа. Он се клати око предње челичне жице Фи 2.5мм док задња челична
жица Фи 2мм служи за причвршћење на виљушку командног бовдена. Предња чел. жица улепљена
је у леву полутку хоризонталца, а задња у десну полутку. Хоризонталац се у транспорту
модела одваја од вертикалца свлачењем полутки са челичних жица које су тамо тесно угуране.
-
:)aplauz
Biće to strašna jedrilica!
-
Koji set-up se predviđa? Baterija?
-
Ovo je za orijentaciju:
- motor SK3530-1100kv
- baterija LiPo/3S/800mAh/65C
- ESC 30-35A
- folding prop 12x6.5"
- servoi u trupu HK 939 MG, 2 kom
- servoi u krilima PDI-HV-2105MG , 4 kom
-
Skica jedrilice Roda 2 u olovci, nadam se da će se videti
-
Čvrstoća na savijanje neke grede proporcionalna je njenom momentu otpora poprečnog preseka.
U slučaju okrugle cevi prečnika D/d moment otpora izračunava se po formuli W=Pi/32*(D^4-d^4)/D.
Za punu okruglu šipku je d=0 pa se kod nje ništa ne oduzima od prvog člana u zagradi, što znači da je
moment optora pune šipke veći nego kod cevi.
HVALA !
-
Koji je profil rebra odabran ?
-
Potpuno isti put sam prošao praveći SUP-a. Imao sam trup, a sam napravio krila i rep.
Kod izrade centroplana i uški (kod mene je krilo iz 3 dela) sam takođe imao jako dobru težinu, čak bolju nego što sam očekivao.
Težina je počela rapidno da raste prilikom ugradnje motora, servoa, kablova, nosača servoa ... planirana težina je za raspon od 3,6 m bila je 1500-1600 grama RTF. Na kraju je to ipak 1900 gr.
Bojim se da će to biti i ovde slučaj.
-
Profil krila je AMI-43. Svi podaci su na sajtu TRACFOIL(tacka)FREE(tacka)FR pod Midic Slobodan
-
Sjajno izgleda za sada! Pratim dalji rad.
http://tracfoil.free.fr/airfoils/index.php?page=en_m#midic
-
Izrada leve polovine centroplana krila: Posle lepljenja rebara na zadnju gredu na rebra su zalepljeni čeona balza traka 2mm i podloga od balze 1mm za gornju karbon traku ramenjače. Potom je kostur krila preokrenut na leđa te je pod zadnju gredu podmetnuto dovoljno letvica da je donja traka ramenjače tangirala radni sto. Zatim je doslo na red ubacivanje uložaka stirodura u prostor između gornje i donje ramenjača, itd...
-
Plankiranjem prednjeg dela krila balzom 1.5mm sa gornje i sa donje strane zatvara se
"D box" kutija vrlo otporna na torziju krila te nikakve druge konstruktivne mere protiv
torzija nisu potrebne. Rukama sam se uvirio da je krilo na uvijanje vrlo čvrsto.
-
Laminiranje ramenjače od karbon rovinga epoxy lepkom
-
Ko radi taj i greši, to je živa istina. Utvrdio sam da sam na desnom centroplanu zalepio balza letvicu za napadnu ivicu od 4mm a trebalo je da bude 6mm.
To sada korigujem rendisanjem postojeće letvice na 2mm i dodavanjem nove od 4mm na nju. Biće malko teže ko što Miloš reče...
-
Centroplan ću sada ostaviti po strani dok ne dođu topliji dani da radim kod otvorenog prozora.
Trenutna masa kostura centroplana i flapsova je 2x80=160g. Računam da završeno krilo bude oko 500g.
Možda i bude.
Sada prelazim na uške, ali prvo moram da ih nacrtam u razmeri 1:1.
-
Jedno pitanje a mozda mala primedba oko ramenjaca
Zasto niste ramenjace stavili pod plank vec nad njim ,kako su mene ucili ramenja ca ispod planka dobija jos vecu krutost i samim tim Dbox je snazniji i jaci i na uvijanje i na savijanje ,ovo mi malo nema logike jer ce balza kao balza svremenom poceti da radi i docice do razlistavanja u sastavima
-
Odlično zapažanje.
Ovde se radi o relativno tankom aero profilu od 8% i pošto sam morao da upotrebim centralni
karbon bajonet D10/d6mm ostalo je malo "mesa" na rebrima sa tako velikim otvorom. Zato sam
odlučio da karbon ramenjače bude spolja jer moment otpornosti ramenjače raste sa kvadratom
visine ramenjače. Znači ako je ramenjača viša za 10% njena otpornost na savijanje je veća
20%, naravno za isti presek karbona. I obrnuto, ako je ramenjača niža za 10% otpornost joj
je manje za 20%, itd. Mana takvog rešenja je da kada laminiranje ramenjače završite ne možete
je kasnije brusiti krilo na meru. Zato to morate raditi vrlo pažljivo jer ostavlja posledice.
To se izbegava tako što se karnon malo spusti ispod površine krila i taj prostor prekrije
balzom koja se posle može brusiti na meru. Pošto ja ne pravim takmičarski model mene će ovo
rešenje sasvim zadovoljiti i ne plašim se nikakvih razlistavanja, jer se ona neće dogoditi...
Ovo je čitav traktat ali možda nije loše da se to malo prodiskutuje...
Za vreme planiranja modela napravio sam i malu računicu napadnih i otpornih momenata krila
za neke uslove leta, recimo za okretanje modela velikom brzinom po krugu minimalnog
radijusa krivine. Ta računica se može videti na slici.
-
Da se ne ljutite ja sam samo to opazio i iskazao sto me zaintrigiralo receno po nasem ubolo u oko
Ako je racunica na paoairu koja kaze onda nema brige oko toga ali iz mog nekog izkustva bavecise konstrukcijama opet kazem papir je jedno a praksa je drugo jer mi se desavalo u praksi da mi se krila jednistavno rascvetaju i srusi se model
U svakom slucsju bice to lagana jedrilica i fina za letenje i komandovanje
Pratim vase postove pa do gledanja
Vedro
-
Može li neka slika trupa koji će biti na toj jedrilici. Pratim rad I čestitam na pedantnosti.
Da li je planiran ugao pod kojim se sastavljaju centroplani?
-
Centroplani se sastavljaju pod uglom 0 stepeni. Moglo je možda 2 stepena pa sam odustao od toga. Ravno je lakše za izradu...
Još samo napomena o trakastoj karbon ramenjači I ili II tipa. Danas svi dobri SLM modeli imaju karbon ramenjače do spoljne površine
profila krila jer im to daje maksimalno moguću čvrstoću na savijanje. To naročito važi za SL jedrilice koje se katapultiraju sa vučne
uzice. Istina je da takvi modeli ne traju dugo jer su ekstremno opterećeni .
-
Na trupu tek treba da radim. Za sada izgleda kao na slici
-
Trup gotovo isti kao I moj trup. Moj je predviđen za V-rep I za vinč. Problem će biti sa težištem jer je poluga od vrha trupa do napadne ivice krila, mala.
Šteta bi bilo da se to dogodi. Paziti na svaki gram a onda dodavati težinu za balans.
-
Akonse komolpletna elektronika ugradi u prednjoj zoni trupa ispred napadne ivice krila taj se problem da resiti sa tom tezinom ,sobzirom da je lagana u zadnjaku ovaj trup nije problem a vidim i isecak za motor tako da kad se sve spakuje bice to extra
-
Da, odsekao sam nos trupa u dužini od 40mm
-
plan desne uške. Leva će biti na poleđini ovog crteža.
-
Problem će biti sa težištem jer je poluga od vrha trupa do napadne ivice krila, mala.
A zašto poluga do napadne ivice 🤔?
Težište nije kod napadne ivice pa je samim tim i poluga veća...
-
Jednostavno. “Kratak nos” i moguća repatost
-
Jednostavno. “Kratak nos” i moguća repatost
Ma razumem ja tačno na šta ti misliš ali to i dalje nema nikakve veze sa napadnom ivicom 😉.
-
Šabloni profila krila izdrađeni od špera 1mm
-
Obzirom da će model leteti sa napadnim uglom od 5 stepeni imaće koeficijent uzgona krila Cz=0.9 pa će rastojanje težišta od napadne ivice krila biti
oko 76mm. Kada se tu postavi težište neće biti ni glavast ni repast jer će ravnotežu momenata nivelisati dodatni balans tegovi nazad ili napred.. Budite bez brige.
-
Da taj ugao od 5° posle ne stvara dodatni problem pri radu motor ,da ne dobije tandenciju izvrtanje na ledja ili da ga uvede u petlju pri datom gasu
-
Ugradni ugao krila u odnosu na osu trupa od krila do repa iznosi 2 stepena a napadni ugao je ugao pod kojim krilo leti u odnosu na vazduh.
Ugradni ugao nije isto što i napadni ugao! Krilo ne napada model nego vazduh.
-
Kratko jasno i TAČNO ()-()
-
Po kojoj osnovi moze da se garantuje da ce napadni ugao biti 5°,kako ce neko to da izmeri kad model bude u vazduhu
Za mene je osnovica postavka krila pod nekim uglom za dalje ide trimovanje u vazduhu pa sta mu bog da ,sa druge strane tu je i horizontalac on bi po pravilu trebao da bude u strogoj nuli ali nazalost i on iskace u plusu ili u minusu od datog ugla na krilu i zavisnosti oba aeroprofila
-
Ivaneee... Bravo! ()-()
-
Tačan položaj težišta odrediću kasnije, sada se time ne bavim. Ono što sam ranije napisao je vrlo gruba procena.
Umesto toga mogu da kažem da je neutralna tačka modela na 125mm iza napadne ivice u korenu krila .
-
Lepljenje karbon tračica na rebra elerona
-
Gotov je i levi eleron u kosturu ...
-
Hoce li na eleronima imati kosa rebra kao dodatne utege na uvijanje i vitoperenje
-
Za sada neće biti dijagonala za ukrućenje na torziju, ali o tome ću definitivno odlučiti posle probnog presvlačenja užeg dela elerona...
Trenutno otpornost na uvijanje vrha elerona je skoro nikakva...Kakvo je tvoje iskustvo sa takvim šupljim eleronima?
-
Jako ruzno ,imao sam par puta situaciju da pri vecim brzinama dodje do flatovanja elerona i pri davanju komande da se vitoperi i ne slusa komandu
-
Ipak sam stavio i dijagonale da ne mislim posle o tome... Sada je to masa od 13,9g
-
koliko toliko dobiliste na krutosti ,ako tacka kacenja bude na pola onda problema nece biti,ali ako se tacka kacenja povuce ka korenu krila treba razmisaljti i o trouglicima,ugaona ojacanja
-
Uške su na redu ,,, otud malo veća pauza...
-
Krila u kosturu su uglavnom završena. Ipak ostaje još dosta posla: brušenje površina, ugradnja servoa, aktuatora i kablova i presvlačenje termoskupljajućom folijom. Možda još i neka ojačanja. Trenutna masa krila zajedno sa karbon bajonetima i flapsovima i eleronima iznosi 310 grama. Ima šanse da krila budu ispod ili oko 500 grama što mi je i bio cilj.
-
Pratim...
-
Gnezdo servoa i ojačanje krajeva ramenjače kevlar vlaknima...
-
Uške ... vrh uprošćen tako što je skraćen u odnosu na plan, sve je obrušeno na meru (!? nije baš najtačnije), treba još napraviti i ugraditi rogove na elerone za RC komande pa bi moglo sve da se presvlači ...
-
Ovi RC rogovi su od pločice za štampana kola (PCB 1.5mm jednostrana Vitroplast) isečena na meru cirkularom sa dijamantskim prahom.
Dva levo su za flapsove, dva desno su za elerone.
-
U ovom trenutku krila u kosturu su završena i obrađena, koren centroplana je obložen staklenom tkaninom 25g/m2 imprenisanom epoxy lakom razređenim sa 100% metilalkohola. Još preostaje presvlačenje termoskupljajućom folijom, ugradnja servoa i kabliranje i povezivanje krila i zakrilaca. Masa svega što je na slikama je 289 g.
-
Шта год то значило овај тест показује да центроплан издржава централно оптерећење од 30 Њутна
-
Сад збиља, шта то испитивање значи? Покушаћу да импровизујем одговор. По мени то значи да ће овај модел када буде завршен
имати фактор преоптерећења од најмање 10. Како то? Па ево како. Центроплани крила могу да носе 3 кг како показује слика, ушке
могу да носе још 2 кг. То је укупно 5 кг. Ако цео модел буде 1 кг, а од тога крила буду 0.5 кг, значи труп ће бити 0.5кг, те је дакле
фактор преоптерећења н=5кг/0.5кг=10. Шта мислите о овоме? Да ли ће то бити довољно за Ф5Ј?
-
Kao prvo da čestitam na pedantnosti izrade modela. Prava škola izrade modela. Još da je bio deo sa izradom ramenjače i radovima sa karbonom moglo bi to da bude bukvar za izradu relativno jednostavnih i jeftinih jedrilica, što mislim da je i bio cilj. Odlična varijanta za domaći F5J. Još jednom, čestitam.
Što se težine tiče sumnjam da će model biti oko 1kg težine. Sa SUP-om sam imao ohrabujuće rezultate u toj ''goloj'' varijanti a onda je ugradnjom svega ostalog (čemu nikako ne možeš da smanjiš težinu osim, možda, kablovima), težina krenula vrtoglavo uvis. Da zaključim - RTF sve ispod 1300 gr. biće pravi podvig.
Kod takmičarskih modela težina praznog modela prilično varira. Set-up je manje više isti u par grama kod svih. Explorer se do sada pokazao kao narasprostranjeniji i najuspešniji model a nije najlakši.
Što se tiče čvrstine, koliko sam ja uspeo da shvatim, cilj je što lakši a što čvršći model gde se čvrstina traži, ne samo zbog uvijanja po raznim osama već i zbog načina sletanja gde se modeli vrlo često, nemilosrdno ''bodu'' u tačku. Ko je gledao klipove na You Tube-u zna o čemu govorim.
Ono što je, po meni, daleko važnije je setovanje modova i raznih miksova u njima. A to opet zavisi, osim znanja, i od stanice, servoa ...
I kao najvažnije, trening, trening, trenig dok ne padneš u nesvest a kad se osvestiš, sve ispočetka.
Pozdrav. Pratim radove i dalje.
p.s. Trebalo bi napraviti po sličnom principu i trup pa makar samo prednji deo.
-
Hvala Miloše na čestitkama. Biće i o izradi trupa ali krila su još uvek aktuelna. Nakon presvlačenja levog centroplana pokazali su se i mali problemi. Naime termo skupljajuća folija žestoko vuče i ako krajnja rebra nisu dovoljno čvrsta folija ih iskrivi pri peglanju. To mi se i dogodilo pa ću sada morati da skinem deo folije, ukrutim granična rebra i ponovo presvučem te delove. Sada imam vremena na pretek pa polako: napred dva, nazad jedan, pa ponovo. Do juna verujem da ću završiti. A što se tiče letenja i vežbanja to naravno važi za mlađe a za mene je najvažnije da u maju ili junu uopšte izađem na livadu i poletim ovaj model ... takmičenja ni nema...
-
Ima li oakve fotografije u vezi tog defekta ,ako nije problem koja je folija u pita ju pa se to desilo ,transparentna ili klasicna
-
To je kineska transparentna, vrlo jaka, 50g/m2 ...
-
Odlučio sam da ostavim ovako kako je. Ali uške, koje još nisam presvlačio, sam samo malo korigovao praveći otvorenu kutiju oko otvora za kabl između prva dva rebra... To je trebalo da uradim i na centroplanima ali sada je kasno ... nije strašno
-
Pošto prethodna mera nije dala očekivano poboljšanje pri presvlačenju preduzeo sam još dve
mere: 1. formiranje pomoćne ramenjače do gdezda servoa, 2. zaštita karbon ramenjače od
prejakog zagrevanja kod preglanja ... Za ovo drugo sam koristio srebrnu monokot foliju da
odbija toplotne zrake i sunčevo zračenje na livadi. Pošto imam dosta one ljubičaste folije možda ću
to uraditi i na već presvučenim delovima krila ... ali neću žuriti.
-
Miloše pogledaj dve slike u Replay#25 , tamo je prikazan postupak izrade karbon ramenjače na centroplanu.
Na pomoćnoj poliester (PES) foliji na stolu (ja koristim neku PES traku od 5 cm) razmeri se karbon roving preseka 1.5 mm2. Zatim se taj roving rasporedi da sva vlakna budu paralelna i da se ne upredaju sa drugim vlaknima. Ako to postoji i ne može da se rasprede onda taj struk nije dobar i uzima se sledeći. Struk se zatim prstima zategne i rasporedi da se dobije tanja karbon traka dimenzija oko 0.3mm x 5mm do 0.2mmx7.5mm. Zatim se temeljno umeša 3grama epoxi smole tipa L sa 0.75g epoxy otvrdnjivača tipa EP 163 (težinski odnos lepak:otvrdnjivač=4:1) i zatim četkicom natopi karbon struk s kraja na kraj.. Idealno je koliko grama karbona toliko grama epoxi lepka ali obično ode više lepka što nije preporučljivo. Zato kada je struk namazan onda se istiskuje višak lepka prstom i formira se neprovidna karbon traka širine 10mm i debljine 0.15mm . Namaže se epoxy lepkom ležište ramenjače i u njega prenese se ispružena karbon traka, koja se po potrebi još malo rasporedi po širini. Ostavi se 3-4cm više karbona od dužine ramenjače da se spolja može zategnuti prstima.
Kada se naslaže potreban broj namazanih karbon traka jedna preko druge ramenjača se prekrije PES trakom zategnutom i fiksiranom na stolu pa se preko ramenjače stavi duži lenjir otežan tegovima i sve ostavi da miruje 24h, itd. ...Naravno posle se odseku viškovi karbona i naknadne korekcije karbona nisu moguće zato uvek proveravajte sami sebe više puta..
Da bi epoxy lepak potpuno natopio sva vlekna karbona može se lepak razrediti metil alkoholom (metanolom) od 50 do 100%. U toku očvršćavanja epoksi lepka alkohol će potpuno ispariti i sva karbon vlakna će sigurno biti impregnisana i povezana u kompaktnu karbon traku.
Ja odmeravanje komponenata lepka vršim pomoću precizne elktronske vage i doziranje komponenata radim iz špriceva za injekcije u kinder jajetu diretno na vagi...
-
Presvučena krila
-------------------
Presvlačenje ovih krila je pravi izazov. Ja sam koristio kinesku transparentnu
foliju ljubičaste boje od 50 g/m2 za koju sam konstatovao da je vrlo jaka i jako
se skuplja kada se zagreja peglom tako da savija granične balza letvice. Da sam
to znao ranije sigurno bih granična rebra pravio od balze mnogo veće debljine.
Ovako imao sam grdnih problema i baš sam se namučio. Neke stvari zbog toga moraću
malo i da korigujem na već presvučenim krilima putem improvizacije, jer da skidam
foliju ne pada mi na pamet. Biće kako bude. Ali biće sve na broju i u funkciji.
Slika je loša jer je pravljena u sobi od 4 metra i krila su 3 metra.
Sada već može da se govori i o masi krila. Presvučena krila imaju masu od 360 grama.
Kada se dodaju bajoneti (32g), servoi sa kablovima (115g), najlonski vijci za držanje
krila na trupu (2g), poklopci servoa (?? g) i PCB pločica (?? g) cenim da će krila dostići
masu od 520 do 530g. Videćemo uskoro.
-
pa ako si se elementi izvitoperili u istom smeru jedno od drugog problema nece biti ,tu su i eleroni za korigovanje po nagibu tako da ta vitoperenja se mogu anilirati preko tih elerona ,i sa samom postavkom elerona nulte tacke i u toku leta
problem se javio i kod mene na izradi horizontalca za veliku jedrilicu ali sam je nazalost morao eliminisati i ojacati te krajeve rebara ,posto sam radio sa tankom niti karbona od 0.1mm morao sam da dodajem jos jedan sloj ,tako da sam dobio malo na masi ali neznatno mnogo ali sam zato dobio na jacini i te kako , pored toga horizontalca istose manifestovalo i kod krila za gubija ali na svu srecu otisle su mi obe uske u negativu pa je ispalo kao da sam ih namerno tako uradio i odradio ,let sa njom je jako inzvanredan i ne zalim se sto se to desilo ,cak sam i zadovoljan ,slicno kao kad se da negativan ugao uski kod klase f1a,sad leti bez premca i stabilna je pri penjanju pod motorm i nemam kriticnih tacki za stol ili kovit
bice to dobro ,samo napred pa ce jos malo i da se isproba
vedro
-
Mislim da se ništa nije izvitoperilo, nego je između uške i centroplana nastao malo veći prazan prostor,
koji sam ja ispunio tako što sam spolja nagojio rebro uške. Sad je sve još jače!!!
-
aha vama se uvuklo rebro na unutra pa na samom sastavu se stvorio razmak od par milimetara ,to nije strasno sem sto eto narusava estetiku,ali ulepljivanjem jos jednog dodatnog rebra i usmirglavanja problem se resava za 10 do 15 minuta ,ja sam mislio da je pocela konstrukcija da se uvija sto i nije bas lepo ,ali ako se stvorio taj razmak to je nista od problema
-
Da, baš tako, samo što taj problem ja rešavam više sati ...
-
Kako su planirani montaža krila na trup i povezivanje instalacije krila sa instalacijom u trupu?
-
Krila će se fiksirati na trupu sa 4 najlonska vijka M4 (slika 2 na Reply #62).
Sva kabliranja servoa biće sa trožilnim provodnicima sa paralelnim žilama završenim ženskim trožilnim konektorima.
Spojevi vodova biće sa jednorednim žičanim letvicama sa rasterom 2.54mm.
-
Imam veoma lose iskustvo sa najlonskim srafovima od 4mm. Veoma lako se navoj na njima osteti, cak se i ne vidi da se ista desilo, ali sraf ne drzi.
-
Pa dobro, nije loše to znati. Onda može recimo dva napred da budu od čelika ... To nije značajno povećanje težine ali je mnogo sigurnije...Hvala
-
Konačno, uške su gotove. Svaka ima po 110 grama. Šarka je trebalo da bude sa gornje strane ali se desilo da bude sa donje.
Nadam se da to neće biti velika greška.
Evo i par detalja mada sve sa slika vidi skoro sve.
Šarke elerona su od samolepljive trake koja se pruža duž cele donjake krila. Sa gornje strane ubačena su još 4 komada
iste trake u dužinama od po 10 cm na krajevima elerona i uz rogove i to tako da se ova traka dodiruje u pregibu sa donjom trakom.
To tako funkcioniše na mom Paragonu zadnjih 30 godina.
-
Krila završena
--------------
Krila su gotova. Teška su 535 grama. To je tek malo više od očekivanog
pa sa te strane mogu biti zadovoljan. Ono što nikako ne uspevam je da flapsove
usaglasim da rade potpuno paralelno iz dva kanala. Kanda ću morati da menjam
hardverski smer u jednom od ta dva servoa pa da koristim Y-kabl za pobudu
oba servoa iz jednog kanala. Još ću se malo baviti time.
Inače generalno baš i nisam preterano zadovoljan kako je to ispalo. Mislim
da sa ovim načinom presvlačenja krilo treba praviti sa profilima koji imaju
odignute donjake i ravne odsečke do i od prevojne tačke linije donjake. Tada
bi ta prevojna tačka bila granična linija za flapsove i elerone i svi
pojedinačni delovi bi se pravili sa ravnim ležećim površinama što bi značajno
uprostilo montažu i doprinelo tačnosti izrade. Међутим то би мало погоршало
аеродинамичке особине профила али ценим минимално...
-
I taj problem sa flapsovima sam rešio. Koristiću Y-kabl za pobudu oba servoa iz istog kanala a servo desnog flapsa ću okrenuti u gdezdu za 180 stepeni tako da leži u istom položaju kao servo levog flapsa. To će zahtevati i novi trn na flapsu...
-
Slobo, svaka čast na pedantnosti.
Bez želje da pametujem ali razmislite još jednom o tom Y-kablu na flapsovima. Time gubite mogućnost miksovanja. Šteta bi bilo.
Ta razlika u servoima, ako sam dobro razumeo, može se anulirati i setovanjem a i mehanički.
Očekujemo radove na trupu.
Pozdrav.
-
Besprekoran rad i divna jedrilica. Hvala za prikazano, uzivao sam da citam o detaljima izrade.
Ta razlika u servoima, ako sam dobro razumeo, može se anulirati i setovanjem a i mehanički
Softverski ta razlika se moze resiti sa 'travel adjustment'. Znaci ovo je varijanta bez Y kabla, tj ako jedan flaps ima veci hod, softverski se moze smanjiti/ograniciti hod da bude nesto manji od drugog flapsa i samim tim ce se donekle ujednaciti. Meni to radi na DLG-u, jer mehanicki je jaaaako tesno doterati da sve dude jednako.
-
Bolje je resenjenna Y kabal nakaciti dva servo i da su u istom smeru nego postaviti ih na dva kana svako za sebe pa da se preko stanice dodeljuje preklopnik,ja tako radim na eleronima ali servoi idu jedan od drugog dok kod flapsova moraju biti u istom smeru ,e sad dobro je to sto na preklopniku ima tri polozaja ,pali gasi pali ,postave se na gornji polozaj pali da budu u ravni profila ,onda gasi da bude na dole za nekih 8mm i kada se da dole upali onda se spuste na 35 37° i budu kao kocnica
-
Nikola, nije baš da je jednostavno ali nije baš ''jaaako tesno''. Malo zezanja i strpljenja i može se. Starije stanice nisu imale mogućnosti podešavanja, pa se letelo.
Ali u svakom slučaju je daleko lakše i jednostavnije to uraditi na stanici.
-
Kako god, rečeno učinjeno. Stari trn sam odsekao novi ulepio u isto polje preko puta...Sutra ću taj flaps ponovo montirati i isprobati sa Y-kablom. Da miksujem flapsove nema potrebe, ovo je ipak hobi jedrilica a mogu je koristiti i za naša takmičenja kojih nema čak ni kada nema virusa ....
Ovaj trn sam nacrtao na PCB pločici kao pravougaonik, označio otvore za burgije 1.5mm i 4 mm i testerom za metal odsekao i to parčence 10x22mm i ubacio u ferihrorid. Posle 2 sata bakar sa pločice je nestao, pa sam je oprao vodom pod slavinom, obradio turpijom za metal, i zalepio epoksi lepkom na novo mesto.... Dok dlanom o dlan bilo je gotovo, jedino što je prošlo celo pre podne ...
-
Sada posle preuređenja servoa flapsova i uz primenu Y-kabla krajnji položaji flapsova izgledaju kao na slikama.
Krajnji položaji izbačenih flapsova razlikuju se za 10 stepeni (jedan je 90 stepeni drugi je 80 stepeni) dok su ostali
položajji približno isti ...Ostaviću zasada tako pa ću posle letenja odlučiti da li mi to smeta ili ne.
Ja flapsovima komandujem palicom gasa (leva ručica napred nazad) i to tako da kada je palica nazad flapsovi su u
neutrali a kada je napred flapsovi su maksimalno spušteni. To znači da su moji flapsovi zapravo vazdušne kočnice:
što jače pritiskaš napred više kočiš! To omogućuje fino kočenje kod preciznog sletanja na tačku...
-
Ovako sa slike gledano ,cini mi se da vam bas i flapsovi nisu ujednacine jedan sa drugim kada se vrate u ravni krila ,kao da je jedan flap malo vise uzbignut od drugog a ta razlika se nebi smela pokazati nikako ,probajte na finu stelu mehanickim putem da anukirate sve to pa posle preko palice da se ponovo isproba ,ako su dva ista servoa a vidim da jesu oni moraju raditi potpuno isto sa datim otklonima preko palice
Sagledajte kako su postavljeni hornovi na kojoj daljini ,visini i u kom su polozaju polugice na servou ,ako se iole negde nesto neslaze eto problema sro se tako desava
-
I jos kedna jako bitna stvar pre upotrebe oba servoa na isti kanal zaaebno jedan po drugi da se dotera u nulu nikako istovremeno oba
-
Ovako sa slike gledano ,cini mi se da vam bas i flapsovi nisu ujednacine jedan sa drugim kada se vrate u ravni krila ,kao da je jedan flap malo vise uzbignut od drugog a ta razlika se nebi smela pokazati nikako
To se tako čini sa slike, a radi se o tome da je prvo rebro flapsa malo ukrivo postavljeno pa je veći zazor na početku flapsa. Gledano sa strane oba flapsa su potpuno poravnata sa osnovnim profilom.
-
Ipak me oko ne vara ,imate deformaciju na krilu ,iz iskustva da vam ne kvarim proekat ali znajte da ce uslediti cudan let ,moracete podosta da se namucite i utrimovati model ,slazem se da je vama bio cilj da naoravite veliki a lagan modell ali kod drvene izrade modela daleko jace mora da se ojaca sama konsrrukcija nego kao sto je kod vas ,u svakom slucaju pratim vas rad ,svidja mi se ali imao bih podosta primedbi i ispravke samih krila
Kad se vwc to tako desilo na samom flapsu onda proverite oba krila u kakoj su ravni ,da slucajno nije doslo da malog vitoperenja zbog deformacija sa folijom pa da vam to kasnije predstavlja jos veci problem
Krilne elemente zagledajte sa donje strane od napadne ivice ka izlaznoj stim sto morade sagledati paralelu maksimalnog izvijenog dela donjake i samog izlaza na krilu gde se kaci flap ili eleron ,na alikama.se to nemoze uvideru ali posto ste vi izvodjac radova vi to mozete lepo sagledati i uvideti situaciju
Postovanje
Vedro
-
Ne brini ništa derane. Sve je pod kontrolom
-
:)aplauz
-
:_D
Trup
------
E a sada trup. Prvo ću ga dobro pregledati i oceniti trebaju li gde kakva ojačanja. Posle toga dolazi na red nosač motora od špera pa ležaj sa držačima krila... Motor je SK3-3530-1150kv, za LiPo 3S bateriju. Imam i TR 2217/20 ali on je slabiji. ESC će biti YEP 30A, anručen je , treba da stigne iz HK.
-
Направио сам носач мотора од шпера 4мм па сам констатовао да треба да буде мало већи и направио нови. Он се види на слици. Труп сам још мало скратио да буде према шпинеру пропелера Д40мм. Означио сам и место отвора на трупу испод крила. Онај огромни шраф М8мм је за центрирање носача мотора. Планирам нагиб осовине мотора надоле од 5 степени, можда би требало више?
-
Jedna sugestija, ako još nije kasno. Ne bih otvarao toliki otvor već najmanji mogući. Razlog tome je što su moguće pukotine u uglovima otvora. Imam jedan manji ali prilčno jak trup na kome sam lečio isti taj problem.
Pozdrav.
-
Šta je tu je,gotovo je. Nosač motora ulepljen na mesto.
Druga slika je detalj pričvršćenja krila na trup...
-
Ima jedan pametan savet kako da se sačuvaju servoi flapsova koji rade i kao koćnice. Naime radi se o sledećem: Ako slećete na tačku pod jako izvučenim flapsovima oni mogu lako da zapnu za zemlju i da preko spone žestoko trgnu polugu servoa i da pritom okrune zupce zupčanika. Da se to ne bi desilo a vi i dalje hoćete maksimalno da kočite flapsovima treba da postavite polugu servoa maksimalno nagnutu napred pa kad zakočite dužina kraka poluge servoa biće najkraća moguća te će i servo najmanje trpeti. Pošto mi je na to skrenuo pažnju češki modelar Ivan Horejši zahvalio sam mu se i svakako ću to uraditi uskoro. Treba samo da napravim dužu sponu i malo preuredim vešanje flapsova..
Inače danas sam sebi dao slobodan dan, ništa krupno od modelarenja. Umesto toga evo CIAM Flajera.
-
Zalepio gredice od tvrdog drveta na koje će se šrafiti krila. Kasnije ću u njima urezati navoje M4
-
Ležaj krila na trupu i navoji M4 su gotovi ...
-
Odličan rad.
Ima jedna dobra fora kako na brz i lak način staviti matice za pričvršćivanje krila. Nije problem ako ima dosta prostora u trupu ali na dlg modelima ne možeš često zavući ni mali prst u trup.
Ukratko... prostor na kome će biti matica ojača se iznutra sa još par dodatnih slojeva karbonskog platna i epoxyja.
Nakon sušenja se uzme ova spravica i sve je gotovo za minutu.
https://www.youtube.com/watch?v=bCzvcusQQXU.
Sretno sa gradnjom!
-
ja sam isprobao ovakve matice i za sad ih ne menjam ,lako se ugradjuju ,kad se ugrade nema skidanja ,jedino sto se zahteva tacno pozicioniranje srafa tj rupe gde ce da nalegnu ,utiskuju se sa donje strane podloge i ovi siljci ne dozvoljavaju ikakvo dalje mrdanje matice
-
Nisu loša ova savremena rešenja, ali ja sam odlučio da uradim onako kako je meni najjakše i najbrže...
-
klupa ya dva servoa repa
-
Posle ugradnje spoljnih cevi bovdena za rep prešao sam sa trupa na horizontalni stabilizator (HS).
Prvo sam napravio mehaničku ugaonu polugu za pokretanje HS, koja se lepo vidi na slici. Okretna tačka njihajućeg HS je čelična žica visoke zatezne čvrstoće prečnika 2.5mm uležištena u mesinganoj cevčici 2.5/3.0mm u kojoj se slobodno okreće sa minimalnim zazorom. Na nju idu 2 nitne kao graničnici tankog špera koji se lepe na zidove vertikalnog stabilizatora. Ostalo je jasno sa slike...
Za HS sam pripremio rebra od balze 2mm, letvice ramenjače 2.5x3.0mm od bora i izlaznu ivicu od karbona 3x0.5mm... Zasada to izgleda ovako ...
-
Gotov je horiizontalni stabilizator, težina 34g nepresvučen
-
Gotovo je i kormilo pravca...
Videćemo konačno šta se desilo sa težinom modela, da li je dostigao 1300g ili je možda i više?
-
Bravo ,svaka cast
-
Zapravo tek sada je za presvlačenje. Trenutna težina 6 grama
Ono CLM-PRO je komšijski sajt sa kompozitnim trupovima za sve i svašta. Malo sam pario oči... ali dobar mi je i ovaj moj trup za sada.
-
Rep će izgledati kao na slici...
-
Rep je gotov, krila takođe, servoi i motor su montirani u trupu a preostali delovi polako zauzimaju svoja mesta u trupu pa se sada već može
pouzdanije govoriti o težini buduće jedrilice. I to izgleda ovako:
- krila su 535 g
- trup je 632 g
- horizontalni stabilizator je 44 g
Ceo model je dakle 1211 grama, što znači da će specifično opterećenje krila biti: m/Sk=1211g/60.8dm2=19.9 g/dm2.
Međutim pošto svi delovi još nisu montirani ne zna se gde je težište i koliko će biti težak balansni teg da se dovede težište na ispravnu poziciju.
Sve u svemu nije loše za jedan hobi model.
Još da ga isprobam na terenu pa će biti i slika ...
-
Kablovi i konektori ...Za svako krilo po jedan šestopolni konektor napravljen združivanjem dva tropolna konektora pomoću termo-skupljajućih creva...
-
Evo ovako izgleda nova Roda na livadi ...
-
Proba bacanja iz ruke pokazala je da je model odlično podešen za fino klizanje. Preteo je iz ruke preko 100m.
Mogao bi preći i na visoki start motorom. Ali još neke male probe na zemlji i konstatujem da nije sve u redu sa komandama
naročito sa miksovanjem. Odustao sam u zadnji čas, mora prvo test na stolu ...Šteta, vreme je bilo povoljno...
-
Jedrilica je baš lepa! Sigurno odlično leti.
-
Uskoro ćemo saznati kako leti ova nova ptica. Čim se vreme prolepša ...
Inače, težište modela bez ikakvog balans tega podesio sam pomerajući 3S LiPo bateriju napred nazad na tačno 96mm iza napadne ivice krila. Sada je težina modela 1220 grama a kada bi servoe repa zamenio sa HK 939 MG (12,5g) mogao bih da uštedim 40 grama i još 20 grama kada zamenim ESC 40Ampera sa YEP 30A, što je ukupna ušteda od 60 grama. Tada bi težina modela iznosila oko 1150 grama. Tada bi specifično opterećenje krila iznosilo 18,9 g/dm2.
-
Pošto nikoga nije bilo na AD nema svedoka da jedrilica leti i zato vam je prikazujem kako danas izgleda...
-
Šteta što nisam bliže! Verujem da lepo leti. Kakvi su vam utisci?
-
Iako sam sada već drugi put izašao na aerodrom još uvek nisam zapravo leteo model, osim iz ruke. Imam problem sa mojom RC stanicom, nije mi dopuštala da uključim motor, čudo jedno, svašta sam probao, kao da sada sve zavisi od redosleda uključivanja prekidača...Ako je tako vreme je da promenim stanicu. Sada to proveram...pa ću ponovo izaći na livadu.
-
Да ли си пробао да команду гаса пребациш на "revers"?
Поуздано знам да Futaba станице тако функционишу са Jeti контролерима.
-
Kod mene je komanda gasa na potenciometru.
Definitivno moja stanica radi na neočekivani način. Programirana tako da gas može da se koristi samo ako je neki prekidač u ON stanju, a on će to razumeti samo ako je palica (gasa, a kod mene flapsova) u prednjem položaju. To je uslov pod uslovom, zato je i došlo do zabune jer mogu i oba ta uslova da budu ispunjena a da motor ne proradi. Treći uslov je da palica mora da bude nepred , pa tek onda da se uključi prekidač....Sada radi, ali više nisam siguran kada će opet da me pređe...Nije ni čudo što moderni BOING avioni tako često i tako lako padaju... Za to su krivi "svemoćni" programi
-
zasto neiste uradili prebac ,da flapsove stavite na prekidac a gas vratite na palicu umesto flapsova ,mislim da je tu resen problem i naravno sve vratite u normalu
-
zasto neiste uradili prebac ,da flapsove stavite na prekidac a gas vratite na palicu umesto flapsova ,mislim da je tu resen problem i naravno sve vratite u normalu
Nije prakticno za F5J tip jedrilica da imaju flaps/crow kocnicu na prekidac, jer se pri sletanju mora dosta korigovati kocnicama, da bi model sto preciznije sleteo u/od cilja
-
Imao sam to ranije na Geronimu. Tada su flapsovi bili pod tropoložajnim preklopnikom ali se pokazalo da je to isuviše grubo za vrlo precizno sletanje kada treba imati regulisanu kočnicu, jer treba i sleteti na par santimetara od tačke i to u poslednjoj sekundi... To na tako grub način nije moguće...
-
Pa onda ako je tako kao sto vi kazete Aurora 9 je savrsena za takve stvari ,ona ima bocne potenciometre za komandovanje i fino nalezu na kaziprst
-
A da li si kalibrisao ESC ? Ako ESC nije kalibrisan, motor nece uopste da reaguje na komandu gasa.
TX palica/pot gasa na full, prikljuci se baterija na ESC I posle dugog beeeep, palica/pot gasa TX-a vrati se na nulu. Iskljuci se I ukljuci se ponovo esc. Ovo je neka standardna procedura za vecinu esc-ova.
-
E to je dobra ideja.... i inače sam imao nameru da aktiviram kočnicu elise i sada je pravi momenat...
-
A da li si kalibrisao ESC ? Ako ESC nije kalibrisan, motor nece uopste da reaguje na komandu gasa.
TX palica/pot gasa na full, prikljuci se baterija na ESC I posle dugog beeeep, palica/pot gasa TX-a vrati se na nulu. Iskljuci se I ukljuci se ponovo esc. Ovo je neka standardna procedura za vecinu esc-ova.
Cenim da je 99.99% problem upravo u ovome.
-
Nikad mi se nije desilo da neće motor da radi bez kalibrisanja ESCa. Ne vrti punom snagom, ali vrti.
-
Setovao sam na ESC kočnicu elise i sada kod probe na stolu elisa odmah staje po isključenju motora.
Motor radi ali redosled uključivanja prekidača na stanici i dalje mora da se poštuje inače motor neće da proradi.
To je do stanice TX 9C. Posle 1000 ponavljanja tog redosleda to uđe u prste, obična rutina!!!
-
Ne poznajem stanicu TX 9C i obzirom da postoje zavisnosti, verujem da su podlozne promeni/konfigurisanju. Kod sebe na JR 11X sam napravio uslov da mogu da startujem motor samo kada mi je model u "launch" mode-u i kada postavim prekidac za motor (dodeljen je kroz podesavanja) na polozaj "On", tek tada klizac/potenciometar sa desne strane stanice ima kontrolu nad motorom/gasom. U svim ostalim mode-ovima se nece ukljuciti.
-
Moja TX stanica je Turnigy 9X, ja je nisam dobro nazvao. Nju ima veliki broj modelara. U nju sam ubacio novi firmware ER 9X koji je zaista moćan i koji omogućuje miksovanje svih potenciometara i prekidača, u bezuslovnom i uslovnom režimu i baš to jako komplikuje stvari i omogućava da se lako pogreši u programiranju. Zahteva dobru koncentraciju, oprez i dobru proveru fukcionisanja pod ralličitim uslovima. Kod mene ovo sada sve radi kako sam predvideo ali pošto se uglavnom jako retko izlazi na livadu lako se sve zaboravlja i to je potencijalna pretnja da se načini greška. Zato neki modelari praktikuju vežbanje sa stanicom i modelom u stanu i komandujući kormilima, motorom i kočnicama zamišljaju kao da zapravo lete na livadi...
-
Moja TX stanica je Turnigy 9X, ja je nisam dobro nazvao. Nju ima veliki broj modelara. U nju sam ubacio novi firmware ER 9X koji je zaista moćan i koji omogućuje miksovanje svih potenciometara i prekidača, u bezuslovnom i uslovnom režimu i baš to jako komplikuje stvari i omogućava da se lako pogreši u programiranju. Zahteva dobru koncentraciju, oprez i dobru proveru fukcionisanja pod ralličitim uslovima. Kod mene ovo sada sve radi kako sam predvideo ali pošto se uglavnom jako retko izlazi na livadu lako se sve zaboravlja i to je potencijalna pretnja da se načini greška. Zato neki modelari praktikuju vežbanje sa stanicom i modelom u stanu i komandujući kormilima, motorom i kočnicama zamišljaju kao da zapravo lete na livadi...
Ne znam koji ti je to firmware. Mislim da je ER9X firmware mator ko biblija i da se vise ne koristi. Ja sam koristio OpenTX platformu za svoju T9X stanicu: nije bilo greske - kad sam je podesio :). Sada sam presao na Jumper T16 (isto OpenTX). A za OpenTX treba procitati literaturu kako je koncept zamisljen i kako se programira. Kada to shvatis, mozes cuda da cinis.
Ali ovo je prica za drugu temu ovoga foruma (da ne dobijemo kritiku od administratora :)).
-
Danas se na AD kod Čeneja dogodio prvi let mog novog modela Korona Roda 2 u prisustvu Bate Stepanovića i Bojana Suvačareva koji je bio snimatelj videa postavljenog na mom profilu na fejsbuku. Vidi se da model još nije utrimovan, da se ljulja na vetru, i da flapsovi igraju čas dole čas gore, itd... Još se ne snalazim sa ovim novim rasporedom komandi i kanda ću se vratiti na stari način koji je bio kod Geronima , a to znači da će komanda flapsova raditi obrnuto, jer nije normalno da na jednom modelu bude tako a na drugom inverzno. Isto tako ni stabilizator ne prati flapsove kako treba jer model propinje, ali to sve rešava letenje i korigovanje...
-
Zanimljiv je snimak visine tog leta. Let je bio planiran da traje do 2 minuta jer se snimao. U momentima sam video da se model čudno ponaša a sad vidim da su razlog tome bili jaki relativno uski termički stubovi...Dalje, vidi se i da je brzina penjanja bila oko 2.5m/s što je zaista malo, pa pošto je motor predviđen i za 4S bateriju i bateriju ću zamerniti jer takve idu u Paragon. To će malo povući težište napred što izgleda baš i treba... Sem toga ni trimovi nisu bili dobri, u-hu-hu baš ima šta da se radi...samo da bude lepše vreme...
-
Ove godine baš nemamo kada da letimo. Kada je vreme bilo idealno morali smo da sedimo u kući zbog pandemije a sada kada bi mogli svaki dan ili pada kiša ili duva vetar.
Ja sam pre nekoliko dana izašao na livadu sa mojom Rodom po jednom relativno lepom danu. Bilo je toplo sa malo oblaka ali vrlo vetrovito.To mi se nije sviđalo ali probati se mora, uvek će biti nekog vetra. Ovog puta vetar je bio možda 5-6m/s sa udarima 8-10m/s. Pa šta je tu je videću i ponašanje modela po takvom vremenu. Model pod motorom lepo penje i lepo leti bez motora, doduše uz malo poskakivanje na vetru. Vremenom model se udaljio od mene i izgubio na visini i kada sam pod motorom hteo da vratim model u horizontalnom letu pojavilo se jako lepršanje obe uške. Odmah sam isključio motor i flater je prestao. Zatim sam ponovo uključio motor ali sasvim slabo pa kada sam ponovo pojačao motor ponovo se javio flater. Dalje više nisam uključivao motor . Spakovao se i otišao
Dakle model jeste lak ali i suviše nežan i slab, i po vetrovitom vremenu ne sme se uključivati motor sem za penjanje. Ovaj model nema dovoljnu čvrstoću na uvijanje krila čega sam se najviše i pribojavao i to se nažalost obistinilo. Ipak najbolja je varijanta krila sa karbonskim D-boksom i karbon tračicama preko svih rebara čega kod mene ima samo na eleronima i flapsovima, a ovaj model ostaje za letenje po sasvim mirnom vremenu ...
Pošto su i trup i rep odlični neka nova čvšća krila bi sigurno bila bolja varijanta neke nove Rode... O tom po tom...
-
nije sve u karbonu ,ima nesto i u samoj drvenoj konstrukciji gde se treba pridrzavti pravila kako bi sve islo po planu i proektu ,kako vidim do sad svi nesto teze ka sto laksem modelu ,sto je laksi to je i neizbezno slabiji pa dolazi do takvih deformacija po krilu
-
Nisam dalje testirao ovaj model. Pošto je na sreću odmah na vetru pokazao da su krila neotporna na uvijanje i lepršanje zaključio sam da nema svrhe da taj model letim samo kada je sasvim mirno vreme bez vetra i da moram da preduzmem mere kojima će se sprečiti flater. Te mere znače da ću skinuti presvlaku sa donje strane krila i ugraditi dijagonalna rebra od balze u sva polja između postojećih rebara. Nadam se da će to dovesti do bitnog povećanja krutosti na uvijanje krila i da će biti dovoljno pa neću morati da koristim i karbon tračice na rebrima...Videćemo...
A inače razmišljao sam i o novim krilima za Rodu. Privlači me varijanta krila bez balze, sa stiro jezgrom, ramenjačom od karbon traka, presvlakom od staklene tkanine pod 45 stepeni i otvorenom mrežom od karbon pređe za torziono ukrućenje. Po nekom predračunu takvo krilo od 3m moglo bi da bude teško ispod 600 grama što deluje vrlo privlačno. Možda bi to bila prava varijanta. Ta nova krila bi bila od tri panela, centroplana i dve uške.. Eto meni posla za dogodine...Balze ionako više nemam ...
-
Kap što sam ranije spomenuo skinuo sam presvlaku sa donje strane krila i ubacio dijagonale između susednih rebara, pa sam to lepo obradio i ponovo zatvorio krilo novim komadom presvlake. Tako ukrućeno novo krilo dobilo je prirast težine od 40 grama i težina krila sada iznosi 577 grama. Model je sada sa baterijom od 90 grama težak 1253 grama a specifično opterećenje krila iznosi 20.6 g/dm2.
Model je isproban i na visoki start i na jedrenje i na sletanje i sve je zadovoljio. Odličan je . Krila više ne pokazuju sklonost ka flateru čak ni u povećanoj brzini pod motorom. Sada predstoji teži deo posla, ovladati tehnikom upravljanja u svim fazama leta i svim meteorološkim uslovima.
Na priloženoj slici je konačna verzija Rode 2 koja ipak leti bolje nego što sam očekivao od ovog modela koji nije uzor za preciznost izrade.
Na donjoj slici vidi se detalj ubačenih pomoćnih dijagonalnih rebara u centroplanu pre ponovnog presvlačenja folijom.
-
Jedan od ozbiljnijih problema koji je trebalo rešiti kod ovog ojačavanja krila je bio očuvanje postojećeg profila svih rebara. U centroplanu je to bilo
lakše jer su sva rebra jednaka pa tako i ta dopunska. To sam rešio koristeći program crtanja profila AT (AirfoilTools). Prvo sam u njega uplodovao moj profil
sa 140 koordinatnih tačaka pa sam za novu dužinu tetive ubačenih rebara tražio da se iscrta profil tih rebara ali iste maksimalne debljine kao kod postojećih susednih rebara. Zatim sam na crtežu odredio krajnje položaje novih rebara, pa napravio paket od preko 20 novih rebara od balze 2mm i to sve obrao na meru uz šablone od špera 2mm. Tako isto je to išlo i za uške, samo malo zamornije i napetije. Na kraju radio je i brusni papir da se to sve ispegla sa donje strane .... To je bio posao kojem se baš nisam nadao ... ali kad se mora nije ni teško. Ako ispadne dobro svi problemi se zaborave...
Još samo da dodam da je jedno dobro rešenje moglo da bude presvlačenje staklenom tkaninom 25g/m2 pod 45 stepeni prednjeg planka torzione kutije od balze 1.5mm epoxiranom.