rcfly4um
RC MODELI AVIONA - SUS => JET MODELI => Topic started by: coka on November 16, 2009, 01:52:01 AM
-
Povod za druzenje F 16
Celo leto sam radio na sredjivanju kuce u kojoj zivimo. Posla je bilo preko glave i trajalo je tri puta duze nego sto sam mislio da ce trajati.
Tako je i sa finansijama…
Najteze mi je bilo sto sve vreme nisam imao ni minut vremena da bar malo modelarim, a mnogi su me projekti cekali.
Pred 15-ak dana, udjem u kucu, a ono sve gotovo.
To popodne, udjem u moju modelarsku radionicu i pokusam da pohvatam gde sam stao.
Odlucim se da je vreme da zavrsim fenski F 16 firme BYRON, koji sam pre puno godina doveo do pred kraj, ali sam iz nekog razloga, postao vrlo nezadovoljan kako je sve ispalo.
Tome je doprinelo, sto se ceo avion, vec ofarban, srusio sa ormana, kada je moj otac pokusao da ga “samo malo pomeri”.
Iako ostecenje nije bilo preveliko, ipak se desilo…mozda najvise na mojoj volji da ga dovrsim.
Sada, kada je tehnologija poprilicno uznapredovala, imao sam utisak da mi nezavrsen stoji Fica, a vec se uvelikom voze Smart-ovi.
Sve u svemu, nista sto jedna dobra testera ne bi mogla da sredi (kako to moj kum Laki kaze).
Zeleci da sto pre prepravim sva resenja koja me vec sto godina nerviraju, nisam slikao stanje modela pre pocetka prepravke i sada mi je naravno zao zbog toga.
Mozda cak i ne bih pisao ovaj tekst, da prosli petak nisam imao prelepu posetu Duleta Papica i mog pobratima Mirceta, iz Novog Sada.
(http://i707.photobucket.com/albums/ww80/c0ka/1-7.jpg)
(http://i707.photobucket.com/albums/ww80/c0ka/20-1.jpg)
Vece pre njihovog dolaska, posle modelaranja “do kasno”, lepo sam sredio radionicu i aranzirao ceo projekat na dasci radnog stola.
(http://i707.photobucket.com/albums/ww80/c0ka/16-1.jpg)
Da budemo precizni, njihov dolazak je bio delimicno i zbog neke trgovine, posete mom caletu, koga je ova poseta bas obradovala, kao i da se malo opustimo i pricamo iskljucivo o modelarstvu, bez bojazni da time gusimo prisutne.
Slike ce vam sada pokazati deo atmosfere.
(http://i707.photobucket.com/albums/ww80/c0ka/7-4.jpg)
(http://i707.photobucket.com/albums/ww80/c0ka/10-1.jpg)
(http://i707.photobucket.com/albums/ww80/c0ka/13-1.jpg)
(http://i707.photobucket.com/albums/ww80/c0ka/2-5.jpg)
(http://i707.photobucket.com/albums/ww80/c0ka/3-5.jpg)
(http://i707.photobucket.com/albums/ww80/c0ka/4-5.jpg)
(http://i707.photobucket.com/albums/ww80/c0ka/5-5.jpg)
(http://i707.photobucket.com/albums/ww80/c0ka/6-4.jpg)
(http://i707.photobucket.com/albums/ww80/c0ka/8-3.jpg)
Njihova reakcija me poprilicno povukla da ovaj projekat nadalje detaljno prikazem na ovom forumu.
Iako sam vec poprilicno zagrizao u jet avione, ovaj fenski avion je nesto sto godinama cuci u mom hangaru i red bi bio da ugleda svetlost aerodroma.
Za njega imam bas sve, motor, fen, rezonator, stajni trap, servoe, a napokon i ogromnu volju.
Takodje, uz cinjenicu da je ocekivana masa aviona oko 5kg, a da je potisak fena i OS max-a 77, otprilike 50-ak N, ocekivati je da ce ovo avionce vrlo lepo leteti.
Drugi F 16 koga imam, koji je namenjen za pogon turbinom, je skoro duplo tezi, sa skoro duplo vecim potiskom, a velicine su im identicne.
(http://i707.photobucket.com/albums/ww80/c0ka/21-1.jpg)
Kao sto vidite, dok sam kuvao kafu, Mirce se "sam snasao" u modelarskoj biblioteci.
U svetlu ovoga, nadam se da ce fenska varijanta biti mnogo prijatnija za letenje i da ce biti savrsen projekat za ulazak u ono sto nazivaju “ultimate modeling experience”-jet avione.
(http://i707.photobucket.com/albums/ww80/c0ka/14-1.jpg)
-
Coko, mogu samo da kazem da mi se radionica mnogo svidja. Pravo mjesto za dobijanje ideja.
Avion naravno mnogo dobro izgleda.
-
Secam se da sam dolazio kod tebe gajbu u Sindjelicevoj ulici(sigurno ima jedno 10 godina) i tada je taj F-16 bio na famoznom ormanu.
Meni je tada taj avion izgledao kao neki UFO, posto si u to vreme bio zesci baja na livadi kada letis avion sa 10cc kubika motorom.
Super je sto si resio da ga ne batalis ili das nekome bud zasto, nego da ga zavrsis i flajas.
A potpuno si u pravu kada kazes da ce ti koristiti kao trenazni avion za mlaznjaka.
-
Posle izvesnog vremena, dodje na red i dalji izvestaj o tome kako napreduju radovi.
Kada sam ranije pravio ovaj avion, zamisao mi je bila da krila i trup budu ne razdvojiva celina.
Ideja za ovo je bila usteda mase bajoneta i celog prikljucnog mehanizma.
Sa danasnjim lakim pristupom kvalitetnim duralnim cevima, raznim cevima od karbona,… odlucio sam se da ipak krila izradim u rastavljivoj varijanti.
Svi unutrasnji okviri (rebra) trupa, su u svetlu toga trebala da se preprave.
Da bih to izveo, iz trupa sam povadio sve.
Skoro da sam se vratio mnogo godina u nazad, kada sam od Wolfganaka Reinprecht-a kupio go trup sa kabinom za ovaj model.
Krila, koja su u originalnoj Byron-ovoj varijanti sa simetricnim profilom, izradio sam sa poprilicno velikom modifikacijom.
Legenda jet modela, Philip Avonds, koga sam imao prilike da upoznam u Varsavi na svetskom prvenstvu, rekao mi je da on na svojim konstrukcijama koristi na krajevima krila laminaran noseci profil, sa poprilicno velikim geometrijskim vitoperenjem krila, cije mi je geometrijske karakteristike i dao.
Takodje, iako vecina modelara leti jet-ove sa miksovanim komandama na horizontalnom stabilizatoru (elevon), odlucio sam se ipak da krilo opremim eleronima, koje cu moci da miksujem da rade i kao flapsovi.
(http://i707.photobucket.com/albums/ww80/c0ka/40.jpg)
Najveca nedoumica se svodi na stajni trap.
Vec podugo imam elektricni uvlaceci stajni trap od firme Giezendanner, koji sam i nabavio sa namerom da ga ugradim u ovaj avion.
Ipak, gledajuci razne jet-ove, pre podosta vremena, primetio sam da je najslabija tacka upravo uvlaceci stajni trap.
Wolfgang (moj drugar od koga sam i nabavio model) je za dva dana letenja u Austriji, i izvedenih 4-5 letova, na svakom sletanju imao problema , a o uvlacenju nije bilo ni govora.
Secam se da je jedan modelar iz Nemacke, leteo identican model, ali bez retrakti.
Model je bio laksi za bar 500-ak grama, a posto u letu nisu bila otvorena vratanca stajnog trapa, otpor celog modela u letu je bio vidno manji.
Mozda najvaznija smernica u izradi celog modela je bila da sam zeleo da izradim kompletan usisni i izduvni kanal u trupu.
Izduvni kanal je imperativ kod fenskih modela.
Izlazni precnik se izradjuje sa identicnom povrsinom kao i povrsina fena ili sa blagom konvergencijom, cime se uz pad statickog potiska, povecava brzina izduvnih gasova, a time i brzina modela.
Imajuci u vidu travnate terene, koji su “sudjeni” ovom modelu, odlucio sam se za konstantan poprecni presek, ali sa izmenjivim prstenom mlaznice (na kraju trupa), cijom promenom bi se moglo izvesti fino podesavanje potiska i brzine izduvnih gasova.
Sto se tice usisnog kanala, pozeljno je da povrsina bude sto veca.
Originalni usisnik kod F-a 16 je suvise mali, tako da sam izradio dodatni usisnik sa donje strane trupa, kod mesta gde se nalazi nosna noga.
Horizontalni stabilizator sam izradio konstruktivan, sa ramenjacama od balze, plankiran balzom 1.5mm.
Bajonet je od karbonske cevcice precnika 7.5mm.
(http://i707.photobucket.com/albums/ww80/c0ka/38.jpg)
(http://i707.photobucket.com/albums/ww80/c0ka/33.jpg)
Kod originalnog aviona, horizontalni stabilizator je ugradjen pod malim negativnim dihedralom (unhedral), koji je u slucaju mog modela oko 5 stepeni.
Izrada rebara horizontalca je izvedena grafickom metodom.
Iako postoje mnogi kompijuterski programi koji bi ovo izveli u tren oka, koristio sam
staru, dobru,graficku interpolaciju i sve se uklopilo savrseno.
(http://i707.photobucket.com/albums/ww80/c0ka/34.jpg)
Vertikalni stabilizator je poodavno izradjen od stiropora, plankiran balzom 1.5mm, sa kormilom.
U ovoj, reinkarniranoj varijanti, izbacio sam kormilo pravca kao varijantu.
Ceo stabilizator sam presmirglao do ciste balze i zamenio mu napadnu ivicu koja se ostetila prilikom sletanja sa ormana.
Umesto kormila, izradio sam trougao od balze i zalepio ga na stabilizator.
Po pitanju letenja, posto ovakvi modeli ne pate od obrtnog momenta, vertikalac se po pravilu u letu ne koristi. Jedini problem moze nastati kod poletanja sa jakim bocnim vetrom.
Naravno, upravljivi prednji tocak ce postojati.
Krila, koja su takodje bila vec ofarbana, sam presmirglao do gole balze, izradio osteceni terminezon, a elerone (flaperone) izradio konstruktivne u sklopu sa krilom.
Vec godinama komandne povrsine izradjujem na ovaj nacin.
Ideja je izrada krmila, zalepjenih za krilo, cime se dobija mogucnost brusenja krila i kormila kao jednog dela. Nakon toga vrsi se otsecanje komandnih povrsina, koje pri ovakvoj izradi savrseno prate oblik krila.
U krilu sam izradio ugradna mesta za dva servoa, koji se ugradjuju u koreni deo krila, bocno.
Ipak bi bila steta da na jet-u viri servo iz krila.
(http://i707.photobucket.com/albums/ww80/c0ka/35.jpg)
(http://i707.photobucket.com/albums/ww80/c0ka/18-1.jpg)
Usisni kanal sam izradio prvo kao model.
U trenutku pisanja ovoga teksta, dalje nisam stigao.
Nakon definisanja bocnog profila kanala, isekao sam od spera dva profila, jedan u obliku usisnika, drugi (za kraj kanala) u obliku usisnika fena.
(http://i707.photobucket.com/albums/ww80/c0ka/26.jpg)
(http://i707.photobucket.com/albums/ww80/c0ka/24-1.jpg)
(http://i707.photobucket.com/albums/ww80/c0ka/25-1.jpg)
(http://i707.photobucket.com/albums/ww80/c0ka/27.jpg)
(http://i707.photobucket.com/albums/ww80/c0ka/28.jpg)
(http://i707.photobucket.com/albums/ww80/c0ka/29.jpg)
Kada sam konstrukciju sklopio, ispunio sam medjuprostor stirodurom.
Nakon grubog isecanja kuhinjskim nozem, nastupilo je brusenje smirglom.
(http://i707.photobucket.com/albums/ww80/c0ka/30.jpg)
(http://i707.photobucket.com/albums/ww80/c0ka/31.jpg)
(http://i707.photobucket.com/albums/ww80/c0ka/36.jpg)
Jos uvek razmislajm da li cu od ovog modela izraditi kalup ili direktno na njemu izraditi usisnik.
Mozda je presudna cinjenica da i drugi F 16 koji imam moze koristiti identican usisni kanal, pa bi izrada kalupa omogucila izradu usisnika i za njega.
Usisni kanal ce na ovom modelu biti permanentno instaliran u trup.
Kod F-a 16, firme Byron, predvidjena je ugradnja samo jednog rebra u trup. Ovo rebro na sebi nosi bajonete krila, fen sa motorom i mehanizam uvlaceceg stajnog trapa (glavne noge).
Posto se fen koji ja ugradjujem kaci na sasvim drugi nacin, odlucio sam se za ugradnju dva rebra u trup, sa poprecnim nosacima izmedju njih.
(http://i707.photobucket.com/albums/ww80/c0ka/42.jpg)
(http://i707.photobucket.com/albums/ww80/c0ka/22-1.jpg)
(http://i707.photobucket.com/albums/ww80/c0ka/23-1.jpg)
Osim toga, ugradnja nosne noge direktno na trup mi se nije cinila kao dobro resenje, pa sam izradio malo polurebro koje ce prihvatiti nosac.
(http://i707.photobucket.com/albums/ww80/c0ka/52-1.jpg)
(http://i707.photobucket.com/albums/ww80/c0ka/49.jpg)
Citajuci forume, saznao sam da je veliki broj ovakvih modela zavrsio neslavno jer im se pri velikoj brzini desavao flater vertikalnog repa.
Ideja proizvodjaca je bila da se vertikalac ugradi direktno u trup.
Ovo je i bila varijanta koju sam ranije izvrsio, ali je bila evidentana nedovoljna krutost cele konstrukcije.
Da bih to predupredio, sada sam izradio malo polurebro, koje sam pozicionirao tako da ujedno nosi i horizontalne stabiliztaore (bajonete) i vertikalac.
(http://i707.photobucket.com/albums/ww80/c0ka/50.jpg)
(http://i707.photobucket.com/albums/ww80/c0ka/54.jpg)
(http://i707.photobucket.com/albums/ww80/c0ka/51.jpg)
Pronaci tacne oblike rebara na trupu ovako slozenog oblika, bez plana bilo je podosta tesko.
Koristio sam za ovu operaciju, kalajnu zicu, koju sam oblikovao po obliku trupa, a zatim pokusavao da sto tacnije prenesem oblik na papir.
(http://i707.photobucket.com/albums/ww80/c0ka/41.jpg)
Nakon toga usledilo je izrada model rebara od kartona, a tek nakon toga isecanje rebara od spera.
Sva rebra nakon izrade ojacao sam slojem staklenog tkanja sa jedne strane a sa druge strane karbonskim platnom.
(http://i707.photobucket.com/albums/ww80/c0ka/57.jpg)
(http://i707.photobucket.com/albums/ww80/c0ka/59.jpg)
(http://i707.photobucket.com/albums/ww80/c0ka/60.jpg)
(http://i707.photobucket.com/albums/ww80/c0ka/61.jpg)
(http://i707.photobucket.com/albums/ww80/c0ka/62.jpg)
Kada sam pre nekoliko dana po prvi put provizorno sklopio ceo avion, sa svim rebrima trupa, ugradjenim usisnikom vazduha (modelom), odusevio sam se kako sve lepo izgleda.
Moram vam priznati da cela stvar pocinje da lici…
(http://i707.photobucket.com/albums/ww80/c0ka/45.jpg)
(http://i707.photobucket.com/albums/ww80/c0ka/46.jpg)
Bajoneti krila su izradjeni od aluminijumske cevi precnika 14mm.
Zamisao je da budu fiksirani u polutke krila i da se “ubadaju u trup.
U krilu sam izradio nosace od balze kao i dva rebra krila, koja nose pocetak i kraj bajoneta.
Dodatak dva karbonska stifta kao i nekog mehanizma za fiksiranje krila, bice sve sto je potrebno.
Mehanizam pokretanja horizontalnih stabiliztaora sam odlucio da izradim od plastike i da se u njemu okrecu karbonski bajoneti horizontalaca, u kliznoj vezi.
Sutra pocinjem izradu ovih nosaca i o tome cu pisati u prvom sledecem tekstu.
Posto vec danima radim sa velikip apetitom, preksinoc je i moja zena Maja dosla u radionicu da malo vidi sta je razlog tog zadovoljnog osmeha koji joj muz vec danima ima.
(http://i707.photobucket.com/albums/ww80/c0ka/47.jpg)
(http://i707.photobucket.com/albums/ww80/c0ka/48.jpg)
U izradi celog modela, desio se i jedan incident, doduse bez tezih posledica.
Imao sam jedan blok debele balze, recimo 50x 50x 30mm.
Nase kuce Brunda ga je nekako capio kada nisam gledao i za jedno pola sata, ovako je izgledala dnevna soba.
(http://i707.photobucket.com/albums/ww80/c0ka/55-1.jpg)
U medjuvremenu, u poseti mi je bio moj drug Goran iz Leskovca, i evo nekoliko slicica naseg druzenja.
(http://i707.photobucket.com/albums/ww80/c0ka/37.jpg)
(http://i707.photobucket.com/albums/ww80/c0ka/39.jpg)
Sutra mi u posetu dolaze Mirce i Misa iz Kragujevca i pravo da vam kazem, jedva cekam da cujem njihove impresije.
-
Jes' kako Coka reče, juče smo Miša i moja malenkost bili u poseti kod Coke i njegovog oca.
Pošto sam ja bio i nedelju dana ranije, napredak na modelu je očigledan ali, ne veliki. To nije zato što Coka nije bio vredan nego oko izrade ovakvih model ima veoma, veoma mnogo posla...
Često više vremena oduzme razmišljanje šta i kako napraviti nego sama izrada nekog dela. Ali, to predstavlja one "slatke modelarske muke", a kad se "problem" razreši, pa još sve savršeno "funkcionaniše", ta' nema lepšeg osećaja...
Sve u svemu F-16 je trenutno u fazi da još ima dosta posla oko njega. Nadam se da će za proleće biti spreman.
Takodje se nadam da ako dodje neki drugi F.. ovo neće opet u zapećak...
I Coko, mojne da žuriš, sve je veoma lepo i kad se "udari" finiš model ima da bude ko bombona...
Pozdrav
Mirce
-
Neznam da li se secas gde su zavrsili prvi horizontalni stabilizatori sa tog F16.Davno je to bilo, pomalo sada i nostalgicno i mogu Ti reci da mi je veoma drago da si resio da zavrsis model o kome smo mastali onako zajedno kada smo se mogli izbrojati na prste jedne i po ruke.Naleteli su se ti horizontalci i jos uvek letni,ali kao vertikalci na prvoj mojoj samostalnoj konstrukciji,onoj velikoj delti koje se verujem secaju neki modelari.Cast ce mi biti da prisustvujem prvom poletanju ovog lepotana.
Pozdrav od Mitrovcana, (res)
-
Bili, druzili se gledali modele. F je ooogroman. kao sto sam i coki rekao na slikama mi deluje nekako drugacije.
Sto bi moj sin rekao, u stvarnom svetu, ogromna grdosija (nije ni cudo da je poleteo sa ormara).
Kraj je daleko, ali dostizan. kod ovakvih modela problem je sto je vecideo sklapanja
ostavljen masti onoga ko pravi model, tako da je potrebno dosta vijuganja, smisljanja (i pored postojeceg iskustva)
da se stigne do piste. nadam se da ovaj "projekat" nece ugroziti neka iznenadna, elementarna, poplava kerozina.
pozdrav
-
Mišo, otkud ti ta ideja o kerozinu????
-
ko je pomenuo kerozin? to si ti nesto pogresno cuo.
-
Nastavak rada na usisnom kanalu je protekao u saglasnosti sa slikama koje vam prikazujem.
Nakon brusenja i nekoliko desetina proba, dosao sam do oblika koji vrlo lepo pristaje unutrasnjem obliku trupa.
(http://i707.photobucket.com/albums/ww80/c0ka/63.jpg)
(http://i707.photobucket.com/albums/ww80/c0ka/64.jpg)
Odluka da ovaj model zadrzim za kasniju izradu jos jednog usisnika je pala, pa sam se bacio na posao da model doteram sto bolje.
Koristio sam ranije nekoliko puta, varijante da model izradim od stiropora, odlijem odlivak od epoksija i staklene tkanine, a zatim istopim stiropor.
Ovo se pokazalo kao poprilicno dobra, jeftina i brza varijanta ako vam treba 1 odlivak, ne bojite se gitovanja i nije vam bitna povrsina (unutrasnja) odlivka.
U ovom mom slucaju, usisnika, potrebna mi je glatka unutrasnja povrsina.
(http://i707.photobucket.com/albums/ww80/c0ka/69.jpg)
(http://i707.photobucket.com/albums/ww80/c0ka/70.jpg)
Ovo cu izvesti tako sto ce se odlivak liti na modelu (pozitivu), cime ce se dobiti glatka unutrasnja povrsina, dok ce se za skidanje , odlivak raseci, a zatim naknadno sklopiti.
Evo dokle se do sada stiglo.
Svi okviri (rebra) trupa su u ovom trenutku zavrseni.
(http://i707.photobucket.com/albums/ww80/c0ka/68.jpg)
Okviri za koje sam pretpostavio da su vrlo napregnuti, pojacao sam, osim karbonskim tkanjem sa jedne strane, i karbonskim nitima (rovingom), sa druge strane i to u smeru u kome pretpostavljam da se krece tok napona.
(http://i707.photobucket.com/albums/ww80/c0ka/80.jpg)
Nosace bajoneta krila sam izradio od tri sloja 30-o gramskog staklenog platna, naknadno omotanim karbonskim rovingom.
Slican nacin izrade sam primenio kod izrade Suhoja Su 31, ali mi je skidanje odlivka sa cevi predstavljalo veliki problem.
Cak kada sam to uradio, ispostavilo se da je zazor izmedju bajoneta i cevi premali, te je sastavljanje bilo vrlo tesko.
Zbog toga sam morao da brusim cev bajoneta.
Kod F-a, pre odlivanja cevi, namotao sam dva sloja staniola, koji je, nakon skidanja, obezbedio pravilan zazor.
(http://i707.photobucket.com/albums/ww80/c0ka/81.jpg)
(http://i707.photobucket.com/albums/ww80/c0ka/82.jpg)
(http://i707.photobucket.com/albums/ww80/c0ka/83.jpg)
(http://i707.photobucket.com/albums/ww80/c0ka/84.jpg)
Cevi-nosace bajoneta, pricvrstio sam cianoakrilatom za rebro, a zatim sve zalio epoksijem sa mikrobalonima, jednim slojem staklenog tkanja i tri sloja karbonskog platna.
(http://i707.photobucket.com/albums/ww80/c0ka/65.jpg)
(http://i707.photobucket.com/albums/ww80/c0ka/66.jpg)
(http://i707.photobucket.com/albums/ww80/c0ka/67.jpg)
Kada se sve osusilo, na oko sve je delovalo vrlo kruto.
Cim rebro bude ulepljeno u trup, nastavicu sa statickim testom.
U medjuvremenu, izradio sam nosace bajoneta repnih povrsina.
Za izradu sam koristio plastiku poliacetal (POM), koji bi trebalo da obezbedi odlicna klizna svojstva.
(http://i707.photobucket.com/albums/ww80/c0ka/85.jpg)
(http://i707.photobucket.com/albums/ww80/c0ka/86.jpg)
Posto nemam nikakve informacije o karbonskim bajonetima koji su se u kliznom spoju okretali u plasticnim nosacima, izveo sam jedan simpatican test.
(http://i707.photobucket.com/albums/ww80/c0ka/88.jpg)
Na strugu sam izveo test kliznog spoja, pri broju obrtaja 360 (6 obrtaja u sekundi), u trajanju od 10 minuta.
U prevodu, karbonski bajonet se okrenuo 3600 puta u nosacu.
(http://i707.photobucket.com/albums/ww80/c0ka/87.jpg)
Temparatura spoja nije porasla, sto sam uspeo da izmerim zahvaljujuci elektricnom termometru koji sam kupio od Magic-a, a na bajonetu se nikakve promene nisu mogle primetiti.
Nakon toga, sa zeljom da simuliram opterecenja repa u letu, iskrivio sam spoj bajonet-nosac za 10-ak stepeni i pri tome napravio dodatnih 360 okreta.
Nakon svega, na bajonetu se primetilo malo uglacavanje povrsine.
Ipak, za repove koji se pokrecu 20-ak stepeni, malom obimnom brzinom, u jednom normalnom veku modela, mislim da ce ovo resenje sasvim zadovoljiti.
Sledece je bilo montaza nosaca na rebro- nosac.
Ovo sam izveo sa 8 M4 zavrtnja (imbusa) sa samokocivim navrtkama.
(http://i707.photobucket.com/albums/ww80/c0ka/73.jpg)
Pre nego se odlucim da sklop zalepim u trup, izvrsio sam probu naleganja repova, kao i vertikalnod stabilizatora.
Mislim da cu ipak malo produziti deo rebra koje nosi vertikalni stabilizator.
Da bi geometrijski proverio naleganje krila i repnih povrsina, cim zavrsim pisanje ovog teksta, i zapocetu ice kafu, u mom omiljenom kaficu “Buongiorno”, otsecicu na meru bajonete krila, ugraditi dodatne trnove korenog rebra krila, sto ce mi omoguciti da provizorno ugradim krila na trup.
Tek tada cu znati da li je sve bilo dovoljno precizno izvedeno.
(http://i707.photobucket.com/albums/ww80/c0ka/71.jpg)
(http://i707.photobucket.com/albums/ww80/c0ka/72.jpg)
Sinoc je doslo vreme i za prvo merenje.
Sve od aviona, ali bas sve, osim kabine, bez stajnog trapa i pogonske grupe, ima masu od tacno 2.5 kg.
Mislim da u narednih 2.5 kg, koliko sam sebi dao fore, mogu da smestim ostatak, naravno sa fiksnim stajnim trapom.
Da bi poceo sa ugradnjom okvira u trup, potreban mi je izradjen usisni kanal, tako da sam se svim snagama bacio na njegov finish.
U medjuvremenu, izmedju dnevnih poslova, zapoceo sam izradu nosaca nosne noge, koji ce po konstrukciji biti slican nosacima repnih bajoneta.
Zice stajnog trapa vec poduze izradjujem kod mojih drugara, firme OPUGAR iz Cacka.
U sledecu subotu (sutra), doslo je vreme i za narucivanje zica za F-a.
Nosace servoa repnih povrsina sam izradio od tromilimetarskog spera i za njihovu ugradnju predvideo sam dva mala tehnicka otvora u trupu.
(http://i707.photobucket.com/albums/ww80/c0ka/75.jpg)
Trenutno me opseda pronalazenje resenja ugradnje rezervoara i nosaca rezonantnog auspuha, koji se nalazi ugradjen u izduvni kanal aviona.
Po pitanju rezervoara, potrebno je oko 700-ak ml goriva za let od nesto preko 10-ak minuta, a bilo bi lepo da rezervoari svojim praznjenjem ne remete u vecoj meri polozaj tezista.
Radi ovih zahteva, odlucio sam se za ugradnju tri manja rezervoara, sa sistemom pretakanja goriva iz jednog u drugi-treci.
O tome, u nastavku.
U maloo da zaboravim...
Bilo je u proteklom periodu vrlo prijatnih trenutaka...
(http://i707.photobucket.com/albums/ww80/c0ka/76.jpg)
(http://i707.photobucket.com/albums/ww80/c0ka/77.jpg)
(http://i707.photobucket.com/albums/ww80/c0ka/78.jpg)
-
Coko, lep prikaz...
Znam da si mnogo vremena potrošio na pravljenje rebara u trupu... Veliki pomak će biti kad sve to ulepiš u trup.
Još samo nekako da uvučemo i Mišu u priču pa, i da on krene nešto da pravi, seče, lije, šmirgla, brusi, farba, gituje, lepi... uf, ima li još šta...
Pozdrav
Mirče
-
Veoma lepo i poucno,cestitam na doslednosti da model dovedes do kraja.Ovakav prestizan model sigurno nije za modelare kratkog staza,ali ono sto mogu da nauce to je da sve mora biti TEHNICKI SAVRSENO,jer samo tako ce model biti onaj pravi i pruziti zadovoljstvo .To se naravno odnosi i na one najmanje modele.Svaka improvizacija u nasem hobi-sportu pokaze se kao losa.Coko svaka cast i mi "matori" imamo sta da naucimo samo napred. :)aplauz
-
Kao sto sam prosli put i rekao, nastavak posla je mahom bio skoncentrisan na zavrsetak usisnog kanala.
Model od stirodura, presvucen staklenim tkanjem (25 gr) je gitovan, pa zatim gitovan, gitovan, gitovan, pa onda gitovan, gitovan,…pa smirglan, pa gitovan, pa smirglan…pa onda spricgitovan, pa gitovan, pa smirglan…
Sreca u svemu je sto sam se nakon dosta vremena najavio mom prijatelju autofarbaru Joci, koga dugo nisam video.
Uz zelju da se ponovo vidimo i ispricamo, uklopio sam i jednodnevo pripremanje usisnika i kabine za Raptor 90.
U jednom trenutku, cak mi se i njegov radnik Nemanja pridruzio.
Ono sto bi ja izgitovao iz 3 ili 4 ruke, on zasigurno radi iz jedne.
Za brusenje, iako su mi tom prilikom bile na raspolaganju razne elektricne rasple i slajferice, ipak sam se odlucio za rucnu varijantu.
Cinjenica je da je to dugotrajniji put, ali osecaj prstiju je za mene ne zamenljiv.
Nakon zavrsene pripreme i provere kako usisnik naleze u trup, usledilo je poliranje i premaz nekoliko slojeva OSKAR odvajacem.
(http://i707.photobucket.com/albums/ww80/c0ka/99.jpg)
Kada je ta faza bila gotova, kao osiguranje, premazao sam ceo model i jednim slojem alkoholnog PVA odvajacem.
(http://i707.photobucket.com/albums/ww80/c0ka/101.jpg)
Usisnik sam izradio od 2 i 3 sloja 80 gramskog staklenog tkanja sa prvim slojem epoksija koji je bio bogat puniocima.
Ovo je uradjeno sa teznjom da se izbegne gomila rupica na povrsinskom sloju.
(http://i707.photobucket.com/albums/ww80/c0ka/102.jpg)
(http://i707.photobucket.com/albums/ww80/c0ka/103.jpg)
(http://i707.photobucket.com/albums/ww80/c0ka/104.jpg)
(http://i707.photobucket.com/albums/ww80/c0ka/106.jpg)
Nakon 36 sati, rasekao sam odlivak po sredini (sa donje strane) iskidanje je proslo bez problema.
(http://i707.photobucket.com/albums/ww80/c0ka/109.jpg)
Ovako je sve izgledalo na kraju.
(http://i707.photobucket.com/albums/ww80/c0ka/115.jpg)
(http://i707.photobucket.com/albums/ww80/c0ka/116.jpg)
Mogu vam reci da sam vrlo zadovoljan, jer je povrsina odlicna a masa je ispod 100 gr, poprilicno.
Zice stajnog trapa sam izradio sam, dok je zica nosne noge narucena i cekam je.
(http://i707.photobucket.com/albums/ww80/c0ka/90.jpg)
Za men enema lepseg osecaja nego kada avion postavim na tockove.
Sledecim slikama, podelicu to iskustvo sa vama.
(http://i707.photobucket.com/albums/ww80/c0ka/94.jpg)
(http://i707.photobucket.com/albums/ww80/c0ka/96.jpg)
Moram biti iskren i priznati da me pitanje uvlaceceg stajnog trapa jos golica.
Smatracemo resenje koje vidite na slikama kao privremeno, za sada.
U medjuvremenu, pojacao sam mesto nosaca bajoneta na krilu, slojem staklenog tkanja po gornjaci i donjaci.
(http://i707.photobucket.com/albums/ww80/c0ka/111.jpg)
(http://i707.photobucket.com/albums/ww80/c0ka/112.jpg)
Eleroni (flaperoni) su iseceni i ugradjene su po tri ROBART sarke.
(http://i707.photobucket.com/albums/ww80/c0ka/93.jpg)
(http://i707.photobucket.com/albums/ww80/c0ka/97.jpg)
Najskakljiviji posao je bio izrada kabine.
Posto je stari ram bio podosta ostecen, odlucio sam se da sve izradim iz pocetka, od drveta.
Na ram koji sam napravio od 1mm spera, zalepio sam komade debele balze. Nakon brusenja, ovako je sve izgledalo (u gruboj formi).
(http://i707.photobucket.com/albums/ww80/c0ka/91.jpg)
(http://i707.photobucket.com/albums/ww80/c0ka/92.jpg)
Proba montaze usisnika je takodje bila vrlo zadovoljavajuca.
(http://i707.photobucket.com/albums/ww80/c0ka/117.jpg)
(http://i707.photobucket.com/albums/ww80/c0ka/118.jpg)
(http://i707.photobucket.com/albums/ww80/c0ka/119.jpg)
Drzac nosne noge je takodje izradjen.
(http://i707.photobucket.com/albums/ww80/c0ka/89.jpg)
Svi elementi aviona (bez trupa) su sada na gomili, spremni za brusenje i ugradnju.
(http://i707.photobucket.com/albums/ww80/c0ka/108.jpg)
Konstrukcija pravog aviona F 16, obuhvata i vazdusne kocnice na kraju trupa.
Zbog ustede mase, ovaj model nece biti opremljen ovim uredjajem.
Ranije sam pomenute delove zalepio za trup, ali sam se sada odlucio da ih skinem i napravim ih demontazne.
Ova opcija ce mi omoguciti prilaz mehanizmu komandi repova u buducnosti.
(http://i707.photobucket.com/albums/ww80/c0ka/113.jpg)
(http://i707.photobucket.com/albums/ww80/c0ka/114.jpg)
Kao sto se i vidi, sve je spremno za ulepljivanje rebara u trup. Svi elementi su isprobani i ne postoji vise ni jedan izgovor da sledeci post ne bude posvecen upravo tome.
(http://i707.photobucket.com/albums/ww80/c0ka/95.jpg)
-
fala bogu da neko jos uvek modelari a ne kao tamo neki, koji misle da se modeli prave samo od srafova i nitni.
(res)
-
Da, da...
Coko usisnik mnogo dobro izgleda. Možeš li taj da iskoristiš i za jet F-16?
Jedva čekam da sve spakuješ u trup pa, da kreneš sa finiširanjem... Ako treba koja nitna, tu sam...
Hoće li biti sve gotovo za proleće?
Pozdrav
Mirče
-
Hvala na recima podrske.
Znas, Miso, nekada se sve to radilo nitovanjem, sada postoje razne, modernije metode, ali neki za to ocigledno nisu culi... ;)
Salim se naravno.
Ozbiljno, posao lepo napreduje, iako mozda sa slika napredak i nije tako vidljiv.
Mogao sam vec da ulepim u trup sve elemente, ali sam zeleo da sve proverim, tako da kada sve ugradim, dobijem ujedno i mesta za servoe, rezervoar...a za to treba dosta napregnuti vijuge.
Veceras sam izbrusio trup iz nutra i sve pripremio za lepljenje.
Red bi bio da u novu godinu udjem sa polepljenim rebrima.
Za prolece, pa nadam se. Po tradiciji znas da negde u prolece uvek polecemo nove avione.
-
Za mog druga Engleza evo link da bolje razume...
http://www.rcuniverse.com/forum/m_404971/anchors_404971/mpage_1/key_/anchor/tm.htm# (http://www.rcuniverse.com/forum/m_404971/anchors_404971/mpage_1/key_/anchor/tm.htm#)
-
Za mog druga Engleza evo link da bolje razume...
Gracias senor. 4e
-
Srecna nova godina.
Tokom ovih praznicnih dana, bio sam poprilicno vredan.
Ulepio sam u trup sva rebra, kao i usisnik.
Okviri (rebra) su ulepljeni mesavinom epoksi lepka i punioca, a zatim je spoj predjen sa trakicom staklenog tkanja od 80 gr.
Okviri su poprilicno tacno nalegali u oblik trupa, ali se ponegde provukao zazor i do 2mm.
Iz tog razloga, mesao sam punioc sa epoksijem, do trenutka kada je smesa imala gustinu majoneza.
Po meni, a i projektanti ovog aviona se slazu, bolje je imati mali zazor koji se popuni smesom, nego da vam rebro “napne” i deformise trup.
(http://i707.photobucket.com/albums/ww80/c0ka/136.jpg)
(http://i707.photobucket.com/albums/ww80/c0ka/137.jpg)
Najsakljivije je bilo ugraditi usisni kanal sa rebrom i to mi je oduzelo dobrih 2-3 sata.
Letvice od balze, koje vidite na slici, postavio sam kao podupirace poklopaca sa donje strane trupa i sluze samo da ih pridrze dok se lepak ne osusi.
Ranije su se na ovim mestim a nalazili mehanizmi uvlacecih trapova.
Posto je ovo jos uvek otvorena opcija, odlucio sam da poklopce izradim od mekanog materijala (balze, presvucene tkaninom), sto ce mi u nekoj buducnosti olaksati ponovo otvaranje.
(http://i707.photobucket.com/albums/ww80/c0ka/141.jpg)
Usisnik sam najpre spojio staklenom trakicom, izvadio dodatni otvor sa donje strane, a zatim ga fiksirao u trup.
Nakon toga, usledili su okviri.
Uzduzne nosace fena i motora ulepio sam zajedno sa rebrima i dodatno spojeve pojacao staklenim trakicama.
(http://i707.photobucket.com/albums/ww80/c0ka/120.jpg)
Ovom prilikom, ulepljen je i okvir repova.
(http://i707.photobucket.com/albums/ww80/c0ka/127.jpg)
(http://i707.photobucket.com/albums/ww80/c0ka/128.jpg)
Sutra dan, ulepio sam i pojacanja ventralnih stabilizatora, kao i nosaca zadnjih servoa.
(http://i707.photobucket.com/albums/ww80/c0ka/126.jpg)
Nakon toga, kompletirao sam i zadnje poklopce (imitacije vazdusnih kocnica).
(http://i707.photobucket.com/albums/ww80/c0ka/130.jpg)
(http://i707.photobucket.com/albums/ww80/c0ka/129.jpg)
Prilikom otsecanja krila (koja su u prvoj varijanti bila zalepljena na trup, doslo je do puno malih ostecenja na bocnim povrsinama trupa, gde nalezu krila.
Sa spoljne strane trupa sam zalepio selotejp traku, a sa unutrasnje ulio smesu epoksija i punioca a preko nje izlaminirao sloj staklenog tkanja (trakice sirine 10-ak mm).
Ovime su sanirana sva ranija ostecenja trupa.
Dodatni otvor (ispod trupa), koji se kod pravog aviona koristi za smestaj nosne noge stajnog trapa, sam iskoristio kao dodatni usisnik vazduha.
Ova dva usisnika, zajedno, imaju sasvim dovoljnu povrsinu za fen precnika 5” (cca130mm).
(http://i707.photobucket.com/albums/ww80/c0ka/132.jpg)
Kada se sve prosusilo, otsekao sam na gornjoj povrsini trupa poklopac koji ce sluziti za prilaz motorskoj grupi.
(http://i707.photobucket.com/albums/ww80/c0ka/139.jpg)
(http://i707.photobucket.com/albums/ww80/c0ka/140.jpg)
(http://i707.photobucket.com/albums/ww80/c0ka/144.jpg)
(http://i707.photobucket.com/albums/ww80/c0ka/145.jpg)
Sada, mogu da pristupim zatvaranju svih otvora na donjoj strain trupa.
(http://i707.photobucket.com/albums/ww80/c0ka/146.jpg)
(http://i707.photobucket.com/albums/ww80/c0ka/147.jpg)
(http://i707.photobucket.com/albums/ww80/c0ka/121.jpg)
U medjuvremenu, zapoceo sam osmisljavanje gorivnog sistema.
Koliko god sam mozgao, mesto za glavni rezervoar se ispostavilo da jedino moze biti otvor ispred krila, iznad usisnika vazduha.
Da bih mogao da uguram rezervoar od 400-500ml u ovaj proctor, morao sam da malo prepravim ram kabine i rebro nosac nosne noge.
(http://i707.photobucket.com/albums/ww80/c0ka/133.jpg)
(http://i707.photobucket.com/albums/ww80/c0ka/134.jpg)
U celoj stvari bi pomoglo i da imam studioznost mog pobratima Mirceta, pa da sam pre sklapanja kupio rezervoare i preciznije osmislio mesta za njihovu ugradnju.
Ja, ipak, volim po neke stvari da radim u hodu i tako sam se sada nasao pred situacijom da cu rezervoare morati da kupujem po raspolozivom mestu.
Cini mi se da ce varijanta jednog elipticnog rezervoara od 400-ak ml i dva manja, okrugla, od po 150ml, biti definitivna.
Proba ugradnje servoa je prosla bez problema kao i izrada malih poklopcica za njih.
(http://i707.photobucket.com/albums/ww80/c0ka/122.jpg)
(http://i707.photobucket.com/albums/ww80/c0ka/123.jpg)
(http://i707.photobucket.com/albums/ww80/c0ka/124.jpg)
Posto se sav veliki posao polako priblizava kraju, jedna od sledecih stavki je sigurno izrada ostalog dela potisnog kanala.
Ovaj element konstrukcije ce se sastojati od dva cilindricna kanala, jedan oko fena (izmedju glavnih rebara) i jedan od iza rebara do izduvnika.
O tome u sledecem postu.
-
Coko, pomno pratim sve sto radis i svaka cast. Veliki je posao u pitanju.
Jedno pitanje: na koji nacin ces da startujes motor na ovom cudu?
Hoce li morati da se pravi neki poseban starter koji moze da udje do motora?
-
Pozdrav Sale i srecna nova godina.
Pitanje je odlicno i potpuno na mestu.
Kada je ovaj fen koji ja koristim, (Dynamax) bio popularan i vrlo koriscen, prodavao se i specijalan adapter za starter.
Pomenuti se sastojao iz jedne ploce koja se montirala sa prednje strane startera, a koja je na sebi imala glavcinu sa gumom, izmestenu za 15-ak cm. Sa postojece glavcine startera, kaisnim prenosom se pogonila ova "izmestena".
Ovo je omogucavalo da starter drzis van aviona a da "zaanlasujes" motor.
Izrada ovakvog sistema je otvorena opcija za ovaj projekat.
Druga varijanta, koja mi je pala na pamet, je koriscenje produzetka glavcine anlasera, kao kad se pali helikopterski motor.
Na vrhu spinera fena, nalazi se imbus zavrtanj i prilaz kroz dodatni otvor ( sa donje strane) je moguc.
Kada sve sastavim, videcu koliko je ipak cela prica prakticna.
Znas onu modelarsku muku... napolju 35 stepeni u hladu, oko tebe puno ljudi sa puno pitanja, motor presisao, a ti pokusavas da nabodes spiner ili taj sestougao... onda promasis pa polomis, recimo dve, lopatice fena.
Sto kaze Mirce, " obukao bi kimono, pa kad bi mu zveknuo jednu vaspitnu..."
Drago i je da ti se svidja ovaj projekat. Licno sam se poprilicno zagrejao u poslednja dva meseca.
Nadam se da ce mo u toku ove godine imati prilike da se druzimo na nekim od terena.
-
Coko, hvala na cestitkama! Sve najbolje takodje.
Znas onu modelarsku muku... napolju 35 stepeni u hladu, oko tebe puno ljudi sa puno pitanja, motor presisao, a ti pokusavas da nabodes spiner ili taj sestougao... onda promasis pa polomis, recimo dve, lopatice fena.
Sto kaze Mirce, " obukao bi kimono, pa kad bi mu zveknuo jednu vaspitnu..."
Ha ha , bas tako. :)aplauz
A sto se startera tice, steta sto motor nema ugradjen pull starter, to bi bilo najelegantnije resenje.
Gledao sam na netu neke fanove koji imaju pull starter ali nije bilo nikakvih detalja koji bi ti koristili.
Pozdrav!
-
Nije jedna vaspitna nego "MAI GERI"...
Šta god, lepo je videti ovo što radiš i jedva čekam da sve to vidim uživo...
Pozdrav
Mirče
-
Jeli Brašo, pa, jel' istina to što čujem?
Kažu mi da dan - noć radiš na tom F-u 16...
Mislim, mogla bi neka slika da "padne", neki text recimo...
Ajd' nemoj da si taki, objavi nešto, što nas puštaš da živimo u ne znanju...
Braša
-
Proslo je podosta vremena od kada sam napisao i jedan red o ovom projektu.
U medjuvremenu mi je stigla turbine, mlazni F 15, delovi koje sam narucio da bih mogao da palim turbinu,…a iskreno i bas je bilo zazimilo.
Sve me to po malo odvuklo od ovog aviona.
Negde oko Nove godine, bavio sam se malo i prepravkom nekih resenja na mom Zero-u.
Sve u svemu, prodje ova zima, u neku ruku brzo.
Cackao sam u nekoliko navrata ponesto na ovom F-u, ali je glavni posao nastavljen tek pre desetak dana, sa prvim lepim danima.
Stao sam kod obimnog smirglanja, koje nisam zeleo da radim u sobi. Kada je otoplilo, izneo sam stolicicu u dvoriste, smirglu, dascice i git…i ubio se od posla jedno dva dana. Ne samo da sam ja bio beo, nego i sve oko mene.
Ipak, ne znam koliko ce to slike docarati, rezultat je bio vredan truda.
(http://i707.photobucket.com/albums/ww80/c0ka/154.jpg)
Koristio sam vec isproban Body fine git, koji je vrlo tecan i lako se brusi kada se stvrdne.
Gruba smirglanja sam vrsio sa smirglom 80, a glavna sa 100. Posle svega, za kraj, sve je prebruseno sa 120.
Nemojte pomisliti da se ovakav posao moze odraditi na brzaka.
Potrebno je bar 2-3 ruke gitovanja i smirlanja.
Cak i posle toga, kada se zagledate, uvek negde promakne neka rupica, pa je potrebno jos jedno popravno gitovanje.
Na horizonalnim stabilizatorima, desila su se neka ulubljenja, izmedju rebara, a blize napadnoj ivici jer je suzenje veliko, a takodje i krivina aeroprofila.
Na slikama mozete videti da je dobar deo povrsine “u gitu”.
(http://i707.photobucket.com/albums/ww80/c0ka/151.jpg)
(http://i707.photobucket.com/albums/ww80/c0ka/152.jpg)
Ipak, debljina gita nigde nije ni 1 mm, vec mahom nekoliko desetih delova mm.
Vertikalni stabilizator je takodje zahtevao podosta rada jer mu je “nakalemljen” nepokretni deo umesto kormila.
Krila…takodje.
Prilikom posete Budimpesti, kupio sam 2m kvadratna 30-o gramskog platna, koje je Mirce vec podosta koristio i za koje je bio pun reci hvale.
(http://i707.photobucket.com/albums/ww80/c0ka/153.jpg)
Plastifikacija delova, prosla je u najboljem redu.
(http://i707.photobucket.com/albums/ww80/c0ka/155.jpg)
Potrudio sam se da presavijutke tkanja tako izvedem da mi nigde ne ostane “gola balza”.
Iako sam skoro bio odlucio da ovaj model presvucem monokotom, Mirce je bio vrlo ubedljiv u nagovaranju, tako da sam u na kraju i sam napustio prvobitnu ideju.
(http://i707.photobucket.com/albums/ww80/c0ka/156.jpg)
(http://i707.photobucket.com/albums/ww80/c0ka/157.jpg)
Plasio me dobitak mase na celom avionu, ali gruba racunica kaze da sam potrosio manje od 2m tkanja (masa oko 50 gr) i oko 100 gr epoksija, od koga je bar trecina bacena na cetkici, posudi i razmazana po stolu.
Nakon plastifikacije i brusenja (grubog), naneo sam sloj epoksija sa mikrobalonima, koji je dao zavrsni glanc.
Posto dalje nisam stigao, napisacu par redova, kada sve povrsine prebrusim i pripremim za prvi sloj spric git-a.
Ceo ovaj postupak vam daje povrsinu za koju Laza kaze “Da ne poverujes da je ispod balza” i mislim da njegova izjava sve kaze.
Sam postupak nije tezak, mada zahteva strpljenje i dodatni par ruku prilikom postavljanja tkanja na povrsinu.
Hvala mama.
U mom slucaju, prvo sam cetkicom nanosio epoksi na povrsinu, zatim spustao tkanje, cetkicom sve upeglao, a zatim starim kreditnim karticama skidao sav visak epoksija.
Sto vise skinete, to ce rezultat biti bolji.
(http://i707.photobucket.com/albums/ww80/c0ka/158.jpg)
(http://i707.photobucket.com/albums/ww80/c0ka/159.jpg)
(http://i707.photobucket.com/albums/ww80/c0ka/160.jpg)
(http://i707.photobucket.com/albums/ww80/c0ka/161.jpg)
Ko kaze da Reifeisen nije dobra banka?
Naravno, posto je postupak vrlo “lepljiv” i prljav, mozete uraditi samo jednu stranu u jednom cugu.
Za otprilike 2 sata isplastificirao sam jednu stranu.
Sutradan, brusenje grubih neravnina i naredna 2 sata za drugu stranu.
Kada se i to osusilo, oko sat- sat i po smirglanja i dva puta po sat da navucem epoksi i mikrobalone, sto ukupno cini:
- 2m tkanja
- Oko 150 gr epoksija i nesto malo mikrobalona
- Oko 8 radnih sati
Naravno, sada me tek ceka git, spric git i farbanje, ali mislim da ce ovaj deo ici bez problema jer je povrsina vec sad odlicna.
Na trupu, stao sam kod stare verijante stajnog trapa jer su zice ulazile vrlo plitko u trup. Ovo bi za posledicu imalo vrlo veliki moment, koji bi verovatno cupao zice stajnog trapa kod grubljih sletanja.
(http://i707.photobucket.com/albums/ww80/c0ka/90-1.jpg)
Da ovo razresim, pomogao mi je moj drug Misa, koji je kod svog druga u Kragujevcu izradio od zice 5mm, modifikovane noge trapa, po mom crtezu.
(http://i707.photobucket.com/albums/ww80/c0ka/178.jpg)
Njihova ugradnja je provizorno izvrsena i sve je sada vrlo zadovoljavajuce.
(http://i707.photobucket.com/albums/ww80/c0ka/176.jpg)
(http://i707.photobucket.com/albums/ww80/c0ka/179.jpg)
Velika dilema je bila oko vrata stajnog trapa.
Posto u ovoj varijanti nemam uvlaceci stajni trap, njihova funkcija je nepotrebna. Vremenom, ipak ustanovio sam da mi je poklopac koji se moze otvoriti sa donje strane vrlo potreban.
Kada otvorim vrata imam direktan pristup trapovima, donjoj strani i nosacima fena , nosacima motora, rezervoarima…tako da sam odlucio da vrata izradim i fiksiram ih u zatvorenom polozaju sa nekoliko malih zavrtnjeva.
(http://i707.photobucket.com/albums/ww80/c0ka/175.jpg)
(http://i707.photobucket.com/albums/ww80/c0ka/173.jpg)
(http://i707.photobucket.com/albums/ww80/c0ka/172.jpg)
Nosna noga je legla na svoje mesto.
Kada sam sve sklopio, ucinilo mi se da je avion vrlo visok na svojim nogama.
Poredeci slike pravog aviona, ustanovio sam da je ovo tacno, ali da je “dodatak” oko 2cm.
Ovaj clearance mi sa druge strane omogucava vece napadne uglove kod poletanja i sletanja i verovatno lakse poletanje sa trave, tako da ce za prve probe ostati.
(http://i707.photobucket.com/albums/ww80/c0ka/171.jpg)
Kasnije, verovatno, isecicu zice i nakaciti aluminijumske noge-amortizere.
F 16 je avion koji sa donje strane trupa ima dva ventralna stabilizatora i pri vecim uglovima neminovan je njihov dodir sa zemljom.
Ovako…videcemo.
Posto je posao sa vratancima skoro gotov, ostalo je da se definitivno zavrsi kabina.
Osmislio sam nosac kabine koji se skida i koji je fiksiran sa prednje strane karbonskom cevcicom-bajonetom a sa zadnje strane dva zavrtnja M4, bocno postavljena.
(http://i707.photobucket.com/albums/ww80/c0ka/168.jpg)
(http://i707.photobucket.com/albums/ww80/c0ka/169.jpg)
(http://i707.photobucket.com/albums/ww80/c0ka/170.jpg)
Sutra bi trebalo da zavrsim ovaj deo i “ na tapetu” mi je zavrsetak potisnog kanala.
Posto je gitovanje i brusenje trupa vec poodmaklo, kraj celom projektu se nazire.
Nadam se da ce se uskoro u mojim tekstovima provlaciti rec “farbanje”.
(http://i707.photobucket.com/albums/ww80/c0ka/165.jpg)
(http://i707.photobucket.com/albums/ww80/c0ka/166.jpg)
(http://i707.photobucket.com/albums/ww80/c0ka/167.jpg)
Jos jedna informacija.
Danas sam stavio sve na vagu.
Ceo avion, sa motorom, trapovima, bajonetima….bas sve, ali bez elektronike, izduvne cevi i rezervoara, naravno neofarban, tezi 4400 gr.
Otprilike sam 400gr tezi nego sto sam mislio.
Kokpit je od toga oko 200gr…
Tesko da cu uspeti da se “ubodem” u 5 kg, ali bar da probam da tu masu prebacim sto manje.
I tu me Mirce oraspolozio.
Kada je cuo da razmisljam o 5.5kg- 5.8kg, rekao je “ma letece to, nista ne brini”.
Covek kada navikne na avione od 20 kg, pocne da smatra da je 5-6 kg smesna masa, ocigledno.
Vrlo verovatno da je i u pravu.
Naravno za kraj da kazem, sve ovo ne bi bilo uradjeno da moj pobratim nije uzeo krilo od Zero-a (mog) u svoje ruke da ga plastificira i ofarba.
Da je to ostavio meni, sa vremenom koje imam na raspolaganju, verovatno bi F stajao u cosku gde je i stajao od Nove godine, a ja bi ga stalno gurkao i preskakao.
Ovako, ko ima takvog drugara, moze po malo i da se mangupira pa da pravi jet-ove.
-
Eto, znao sam da si bio vredan... Baš si dosta napravio.
Što se tiče farbanja, moj predlog je da to prepustiš doktoru za te stvari, dr. Golubu... Možeš ti sve pripremiti ali, završni "glanc" neka odradi profesionalac.
Krilo od Zeroa ti je gotovo, presvučeno u staklo i izšmirglano. Od nedelje "pada" špric git, panel lines, nitne pa, odlazak u "Gošinu ordinaciju" na farbanje...
-
bas lepo napredujes. obzirom da si radio i zero-a, pocinjes da budes konkurencija tvom
prijatelju iz kombinata, sto se tice brzine izrade modela. sta je najbolje kod ovog modela?
em ce tebi biti uvertira za pricu o pravom dzetu, a mozes i da razmisljas o iznajmljivanju
"skolsko-trenazne letilice" za one koji zele da udju u jet pricu (neki mnogo obigravaju,
a i oseca se opet kerozin ali iz drugog pravca). lol
kakva ce biti kolor sema?
-
Iz kog pravca, šta se oseća?
-
Iz kog pravca, šta se oseća?
More, nemo` se ti tu praviš blesav, znaš!
(pijemo)
-
Miso, posto je F 15 ona grey vojna sema, za ovaj F postoji samo jedna varijanta.
T bird.
Vec sam sve nasao i unapred se radujem. Izgledace do bola.
http://www.pbase.com/ylionking/image/77922373 (http://www.pbase.com/ylionking/image/77922373)
http://www.flickr.com/photos/72213316@N00/2624003980/ (http://www.flickr.com/photos/72213316@N00/2624003980/)
Danas sam takodje modelario ceo dan ali nisam stigao da slikam i pisem. Neka ostane nesto za sutra i prekosutra.
Sto se tice kerozina, ne da mirise nego vonja.
Nemoj ti braso da se pravis blesav.
Ja sam znao sta ti je sledeci projekat odavno. Problem je sto ti nisi znao...
A sada, hajde, tastaturu u sake...
-
Dobro, dobro, ajd' kad ste navrli...
Beše to ovako:
Do skoro nisam ni razmišljao o jet modelima.
Pravio sam ove moje warbirde, uživao u izradi, letenju, imao svakodnevnu zabavu...
Čak i kad je Coka nabavio prvo F-16 pa, potom i F-15, gledao sam u njih više sa modelarskom znatiželjom i nisam bio siguran da je to ono šta bih radio kao sledeći model.
Mnogo smo razgovarali o jetovima i sagledavali sve aspekte ovakvih modela. Bilo je i ovakvih i onakvih mišljenja, ali sam i dalje bio ubedjen da jet, nekako, “nije za moj kombinat“...
Jedard reče meni moj Braša: „Pravićeš ti jeta, samo polako“...
„Vidi“ – rekoh – „nema teorije“...
E,eee...nije se jednom desilo da je Braša bio u pravu...
Imao sam prilike da mnoge jet modele vidim „na delu“. Iskreno, sve oko njih je fascinantno, od izrade i finiširanja, ugradjene tehnologije, neverovatnog zvuka i brzine...
Verujem da niko ne ostaje ravnodušan kad sve to doživi. Impresivno je pogledati „vidoje“ na Youtube-u, ali u „live“ verziji, stvarno je doživljaj...
Kad je Coka krenuo u jet priču, smatrao sam da jet modeli nisu primereni uslovima koje imamo i gde letimo.
Ako se realno razmisli, već sam model je skup, pa čak i kad se nabavlja neki napravljen u Kini.
Sem cene, "ubi" i transport, zbog veličine kutije, potom neizbežna carina...
Ni turbina nije jeftina.
Potrošnja, koja za let od desetak minuta, može biti i do 4 litre kerozina, stavka je koju baš ne možemo zanemariti. A, gde kupiti kerozin?
Onda, 25 sati rada pa, turbina nazad kod proizvodjača na remont...
Tereni na kojima letimo su sve samo ne za jetove. Travnati, grbavi, jetu treba asfaltna pista.
Kad sam to spominjao Coki, reče mi: „Ići ću u Vršac na letenje...“
Da, ali koliko često ćeš onda leteti takav model. Ako ga letiš samo par puta godišnje, nisi utreniran i svaki let može biti...
Za jet modele, moraš biti poprilično dobar pilot (što je Coka naravno), ali ako ga ne letiš često, džaba ti predjašnje iskustvo...
Ipak, jet model leti dosta drugačije od svega ostalog, pogotovo ti „moderni jetovi“ tipa F 15, F 16, F 18 i svi ostali takvog oblika...
Brzine su mnooooogo veće a, najzeznutije je sletanje...
Dakle, jet treba leteti, bar toliko često koliko se leti svaki prosečan model...
Sve gore napisano je nešto što mi se baš nije „uklapalo“ u moje vizije modelarstva...
Mnogo skupa i komplikovana varijanta za nabavku modela, a retko letenje istog...
Prateći Cokin „jet razvoj“, došao sam ipak, do novih saznanja i zaključaka.
Za razliku od skupih epoxy-karbonskih jet modela mogu se naći i jet avioni u kit varijanti.
Ovo je, bar za mene, sjajna vest, jer sem što volim da pravim model sa planova, mnogo mi je lakše i jednostavnije da ga nabavim.
Gledajući finiš na Hellcat-u, ne može se „pogoditi“ da li je taj avion u osnovi drven ili plastičan...
Postoje i jet modeli koji su leteli tokom pedesetih i šezdesetih godina prošlog veka i koji su bili prelaz sa warbirda u jet eru avijacije. Takvi modeli imaju turbinu ali, letne karakteristike su mnogo bliže warbirdima.
Moj ljubimac, iz tog doba, je F 84 Thunderjet (stoji na ulasku uČenejski aerodrom), ali nisam uspeo da ga nadjem u kit varijanti...
No, zato Ziroli ima kit za Grumanovog F9F Pantera. Videvši ovo stvar je bila skoro rešena...
Znate, kad vam nešto krene pa, se kockice skoro same „uklapaju“... E, tako je bilo samnom i sa ovim modelom...
Prvo i najvažnije, F9F je kit, napravio ga Ziroli, za koga znam da ima extra planove.
Model je veličine 72x72 incha ili ti 183x183 cm, klasičnog oblika krila, sa klasičnim flapsovima, eleronima i repnim površinama.
Pročitao sam na RC Universu mnogo postova o ovom modelu. Pošto se dugo pravi, modelari su ga leteli u svim mogućim kombinacijama, sa glow motorom i elisom napred na trupu, se fenom, elektro i naravno u jet varijanti...
Letne karakteristika su fenomenalne i ljudi koji lete ovaj model su oduševljeni njime. Kažu da leti kao neki veliki warbird model i ono najvažnije, lako poleće i sa travnatog terena...
Turbina koja se ugradjuje je relativno mala, recimo Jet Cat 70 ili 80.
Kad smo bili kod Boge u Mibo modelu, rekao mi je da će mi pomoći u nabavci Jet Cat-a jer vrlo dobro poznaje sve u toj firmi. Kad se skine i štojer od 20%...šta da vam kažem...
Kod Amidže na aerodromu imamo neiscrpan izvor kerozina, pošto ga on, za Galebove iz akro grupe, kupuje na cisterne...
Pneumatske trapove pravi Robart, baš za ovaj kit.
Potrebni servoi su malo jači digitalci... Ne trebaju vam power box-ovi i slične ludorije...
Rezervoar je od 2 litre i kad na to dodate težinu gotovog modela, od oko 8 - 9 kila, Panter je na poletanju mnogo lakši i sa manjim opterećenjem nego bilo koji „moderniji“ jet...
Interesantno je spomenuti da postoji par firmi koje seku modele u kit formi.
Jedna od njih je Lazer Lizard (www.lazerlizard.com (http://www.lazerlizard.com)) gde je ovaj Zirolijev short kit preko 100$ jeftiniji nego kod samog Zirolija na sajtu.
Sve u svemu, pre neki dan „pala“ je porudžbina...
Poručio sam dva modela, Zirolijevog Lightninga i Zirolijevog F9F Pantera.
Lightning je dvomotorni model koji će se malo duže praviti i za koji imam motore (dva Zenoaha 45) i skoro sve servoe, letvice, balzu...
Da ne bih čekao kraj Lightning projekta (tamo neke 2012) paralelno ću raditi i Pantera.
Verujem da će on poleteti krajem iduće sezone...
Poslao sa Franku mail i zamolio ga da mi nabavi „prvu turu“ neophodnih stvari za ove projekte.
Od Zirolija, kapotaže, kabine, usisnike i sve ostale plastične delove, plan za Pantera a, od Lizarda sam uzeo oba kita.
Trenutno su naručene stvari od Zirolija stigle kod Franka i čeka se samo "drvenarija"...
Znači, ubrzo krećemo u „nove modelarske avanture“...
Do tada...
-
:sljus
znaci cak odatle je smrdelo.
e pa neka je sa srecom. mozda bi trebalo da otvoris novi post, pa da sve
bude u njemu.
coko, znam jednog lika koji moze veoma povoljno da ti odradi oznake
za model. malo jest sporiji, ali nikada nije kasno, ako na vreme narucis.
cena? alo bing? kaklo brat?
-
Novi postovi će i da budu ali, kad počnem da radim modele...
-
Hteo bih sada da nesto podelim sa vama, a to je ocigledno zivotna mudrost koja se stekne kada napunite bar 40-ak godina.
Bio sam jako vredan ovih dana tako da je avion debelo pri kraju. Skoro sve je u spric git-u, kabina ofarbana, vratanca stajnog trapa upasovana...
Ostalo je na sve strane po nesto sitno da se uradi....
Ceo dan se meracim da se bacim na posao ali sam u radionicu dosao tek oko 6 sati. Cega god sam se uhvatio, krenulo je naopako. Prvo, nigde nema spric gita u spreju, a bas mi se nije palio kompresor. Drugo, ofarbam ram kabine, ono milioni malih rupica...
Uhvatim se za epoksi, ono nema vise. Potpuno sam na to zaboravio.
Kupio sam danas neki materijal po Mircetovoj preporuci za izradu izduvnog kanala. Ostavim sve po strani i pocnem da ga pravim...Izgledalo je kao kad Pink Panter menja gumu ...
Na kraju ga napravim, sve savrseno, probam u trup, savrseno.
Znajuci kakav mi je dan, znam da u nekom grmu ima neki zeka.
Pogleda moj matori celu pricu i rece "Da nije malo tezak?"
Pogledam ja, stvarno izgleda "malo" teze. Miuslim se 50-70gr, toliko je prihvatljivo. Stavim ga na vagu, ono 250gr.
Lepo sve uhvatim, bacim u djubre i odem kuci uz hladan sok i tv.... ne vredi forsirati.
Sada kad ovo pisem, vec mi je malo lakse.
Ima takvih dana...
-
Sto kaze jedan moj drugar...Opusti se kao kad ces da primis injekciju 4e
-
Marfi:
"Ako nešto može da pođe naopako - poći će naopako. Ako nešto nikako ne može da pođe naopako - poći će naopako."
Dakle, ne vredi da se otimaš ;namig
P.S.
Ima i mišljenja da je Marfi bio optimista!?! :sljus
-
Iako sam mislio da sledeci post postavim kada sve bude spremno za farbanje, u proteklom periodu izradio sam, bolje reci zavrsio kokpit, kao i zapoceo izradu poslednjih delova potisnog kanala.
Kompleksnost ovih poslova, kao i rezultat sa kojim sam vrlo zadovoljan, doveli su do zelje da to podelim sa vama.
Pri tome mislim na izduvni kanal, koji je doduse ispao iz varijante ugradnje u model jer je pretezak, kao i mali bypass oko glave cilindra.
U medjuvremenu, sve povrsine su prebrusene i u spric git-u. Pre samog farbanja, bice potrebno jos jedno fino brusenje i mozda po neka popravkica.
(http://i707.photobucket.com/albums/ww80/c0ka/191.jpg)
(http://i707.photobucket.com/albums/ww80/c0ka/192.jpg)
(http://i707.photobucket.com/albums/ww80/c0ka/195.jpg)
(http://i707.photobucket.com/albums/ww80/c0ka/196.jpg)
Naravno, tezak posao lakse ide uz pravog pom ocnika.
Gledajuci koliko sam smirglao i radio, u ocima sam mu video pitanje "sta to bre vise radis?"
(http://i707.photobucket.com/albums/ww80/c0ka/217.jpg)
Poceo sam sa izradom i gornjeg poklopca motora, koji ce na sebi, najverovatnije, nositi by pasni deo.
(http://i707.photobucket.com/albums/ww80/c0ka/204.jpg)
U celom projektu, maksimalno sam se potrudio da izradim kompletno zatvoreni usisni, bypasni (oko motora) i potisni vod, postujuci sve zakone aerodinamike.
Naime, usisni kanal sam izradio najveci sto se konstrukcijski moglo.
Pri ovome sam iskoristio i otvor nosne noge stajnog trapa. Ukupne usisne povrsine imaju povrsinu za 50% vecu od same povrsine fena.
Preporuka je da ta povrsina bude sto veca, a nikako manja od povrsine fena.
To je zavrseno
Potisni kanal sam izradio sa vrlo blagom konvergencijom od svega 5%.
(http://i707.photobucket.com/albums/ww80/c0ka/208.jpg)
By pasni vod oko fena i motor ce sasvim glatko nalegati na usisni i izduvni kanal, stim sto sam sa gornje strane ostavio “mehur” koji obuhvata glavu motora.
Poslednje pomenuto, smatram i nadam se da ce umnogome pomoci oko hladjenja temperamentnog OS max-a 77.
(http://i707.photobucket.com/albums/ww80/c0ka/211.jpg)
(http://i707.photobucket.com/albums/ww80/c0ka/219.jpg)
(http://i707.photobucket.com/albums/ww80/c0ka/220.jpg)
(http://i707.photobucket.com/albums/ww80/c0ka/221.jpg)
Danas sam takodje narucio tri rezervoara firme Kavan, o kojima cu jos pricati.
Ventralni stabilizatori su provizorno montirani i njihov polozaj, zajedno sa cinjenicom da imam malo visi stajni trap, deluju vrlo sigurno.
(http://i707.photobucket.com/albums/ww80/c0ka/190.jpg)
Na ram kabine, koji sam plastificirao 30-o gramskim platnom sa obe strane, zalepio sam lajsne-nosace kabine.
(http://i707.photobucket.com/albums/ww80/c0ka/187.jpg)
(http://i707.photobucket.com/albums/ww80/c0ka/188.jpg)
(http://i707.photobucket.com/albums/ww80/c0ka/202.jpg)
Kod ovakvih projekata, pametno je izraditi tanku kompozitnu plocu (od 2 sloja 80 gr platna), koju mozete seckati i koristiti za izradu raznih potrebnih delova.
Od takve ploce, izradio sam trakice nosace kabine, kao i zidice vratanaca stajnog trapa.
(http://i707.photobucket.com/albums/ww80/c0ka/184.jpg)
(http://i707.photobucket.com/albums/ww80/c0ka/185.jpg)
(http://i707.photobucket.com/albums/ww80/c0ka/186.jpg)
Pri kraju je i izrada poklopaca mehanizama horizontalnih stabilizatora. Da bi se oni mogli priucvrstiti, ulepio sam male komadice spera koji ce obezbediti drzanje montaznih zavrtnjeva.
(http://i707.photobucket.com/albums/ww80/c0ka/216.jpg)
Slicno sam uradio i za vrata glavnog stajnog trapa.
(http://i707.photobucket.com/albums/ww80/c0ka/212.jpg)
Kokpit-instrument tablu sam presekao na dva dela, tako da se sediste sa svim bocnim elementima srafi u trup, dok ram kabine na sebi nosi instrument tablu sa nisanom i imitacijom head-up display-a.
Slike govore 1000 reci, a sve uzivo izgleda i za nijansu bolje.
(http://i707.photobucket.com/albums/ww80/c0ka/205.jpg)
(http://i707.photobucket.com/albums/ww80/c0ka/206.jpg)
Sutra nastavljam dalje.
Popis stvari pre farbanja se sveo na:
1. Upasovati poklopce komandi hor. stabilizatora
2. Zavrsiti bypass vod
3. Napraviti nov (laksi) izduvni kanal
4. Dovrsiti poklopac motora
5. Izraditi nosac rezonatora
6. Ulepiti dva nosaca zavrtnjeva kanala koji drze bajonete krila
7. Izraditi konus izduvnog kanala (afterburner)
8. Brusenje i spric git trupa
9. Zavrsno brusenje povrsina (pred farbanje)
10. Ulepiti vertikalni stabilizator
-
:)aplauz impresivno, (res)
-
Brašo svaka čast... Ti ko da radiš na normu...
-
pa zar i danas na "crveno" slovo? :)aplauz
-
Neki moto klub ima natpis "god rides a harley".
Odavno mislim da napravim nesto kao "god flys a jet",
tako da:
1. Ako stvarno leti jet (onda je modelar)
2. Nece se ljutiti sto radim modele na crveno slovo
3. Uzivace gledajuci sta sve radimo
4. Pomislice "ovaj kad radi na crveno slovo,stvarno je entuzijasta, pomocicu mu da avion ispadne o.k"
5 Pozvace sv Petra na probni start, pa cu i sa te strane imati bozju podrsku
-
mmmm (spava) Coka se uspoavao, njegov kombinat kanda kolektivno na moru
-
ima li koga? prodje leto! (<--)
-
Desi se ponekada da budem upitan o sudbini ovog aviona i to me nagna da pomislim da jos uvek ima modelara koji pamte sve o cemu sam pisao.
Kada sam radio na ovom avionu, ima tome skoro dve godine, poprilicno su se stvari bile zahuktale.
Slike, koje bi docarale poslednje radove koji su izvrseni, nikada nisam postavio, tako da cu u skorijoj buducnosti to uciniti.
Kada sam presvukao repne povrsine i krila tkaninom i izvrsio spricanje podloge, sve je bilo poslato na zavrsnicu i farbanje.
Posao je odradjen odlicno, sa dovoljnom kolicinom panel linija da odgovaraju trupu i sve je ofarbano u polumat belu boju.... i izgledalo je fantasticno.
Ono sto me deprimiralo je prirastaj mase.
Malo se dobilo na krilima, malo na repu, mnogo na trupu...
Kada sam izmerio sve elemente, bilo je jasno da cu debelo prebaciti planiranu masu aviona od 5 kg. Verovatno bi uspeo da se udenem u 6kg...
Posto je za pogon, ako se secate, bio predodredjen OS Max 77, poceo sam da se bojim podmotorizacije.
Razmislajo sam i o nabavci jaceg motora.
Os max firma je kasnije proizvela najbolji i najjaci motor u za DF (ducted fan), od 15 ccm, sa oznakom 91 V DF. Taj motor se i dan danas moze kupiti, ali podosta kosta.
Onda sam naravno, u jednom trenutku pomislio da je spasonosno resenje preraditi ovaj model na turbinski pogon.
Ipak, sada kada sam nabavio i drugu turbinu, RAM 500, desilo se nesto izvanredno.... i to i jeste razlog ovog pisanja.
Jos uvek imam vise jet aviona nego turbina, tako da je broj kandidata za RAM-a poveci.
Prosle godine sam nabavio MIG 15 of firme Byron i motor koji je bio namenjen F –u je zavrsio u Byron ovom fenu u njemu.
Mig je, spreman za let, tezak 5100 gr i u trenutku kada pisem ovaj tekst sve je spremno za probni let.
O tome, neki drugi put...
Dynamax, koji je od pocetka bio namenjen da pogoni F 16 je ostao pust i prazan.
Ponudio sam ga na prodaju, ali za njega u Srbiji nisam mogao da dobijem ni deo onoga koliko vredi.
I tako, radovi su stali.
Ljudi koji su bili deo projekta, dok sam pravio ovaj avion, vise nisu tu i kako je vreme prolazilo, sve mi je teze bilo da se nakanim da pocnem da radim na njemu.
Ipak...
Pokusavajuci da sklopim MIg 15, upoznao sam se sa mojim drugarom Stivenom, o kome sam pricao kada sam kupovao retrakte za Thunderbolt.
Udaljeni mnogo hiljada kilometara, poceli smo nase druzenje, razmenjujuci mailove i pricajuci jedan drugome sve ono sto pricate kada upoznate nekoga slicnih godina, slicnih zivotnih prica, slicnih interesovanja.
Za Novu Godinu, poslao sam mom drugaru svecicu i auspuh za Wankel motor koji mi godinama stoje u ormanu. Znao sam da on pravi dvomotorca sa dva Wankela i zeleo sam nesto da mu poklonim za novu Godinu.
Naravno, on se odusevio, a ja sam bio veoma srecan sto sam bar nekako uspeo da mu zahvalim za sav trud kada mi je pomogao oko retrakti koje je za mene kupio.
Pre jedno mesec dana, u mailu mi je rekao da mi je poslao jedan mali poklon.
Obilazio sam sanduce svakodnevno i pre dva dana je stigla lepo upakovana kutija
(http://i707.photobucket.com/albums/ww80/c0ka/Picture333.jpg)
(http://i707.photobucket.com/albums/ww80/c0ka/Picture334.jpg)
(http://i707.photobucket.com/albums/ww80/c0ka/Picture335.jpg)
(http://i707.photobucket.com/albums/ww80/c0ka/Picture336.jpg)
(http://i707.photobucket.com/albums/ww80/c0ka/Picture337.jpg)
a unutra
(http://i707.photobucket.com/albums/ww80/c0ka/Picture338.jpg)
(http://i707.photobucket.com/albums/ww80/c0ka/Picture339.jpg)
(http://i707.photobucket.com/albums/ww80/c0ka/Picture340.jpg)
(http://i707.photobucket.com/albums/ww80/c0ka/Picture341.jpg)
(http://i707.photobucket.com/albums/ww80/c0ka/Picture342.jpg)
(http://i707.photobucket.com/albums/ww80/c0ka/Picture343.jpg)
(http://i707.photobucket.com/albums/ww80/c0ka/Picture344.jpg)
(http://i707.photobucket.com/albums/ww80/c0ka/Picture345.jpg)
(http://i707.photobucket.com/albums/ww80/c0ka/Picture346.jpg)
(http://i707.photobucket.com/albums/ww80/c0ka/Picture347.jpg)
Neverovatno, poklon je stigao bas na dan mog rodjendana.
A Stiven to nikako nije mogao znati.
Napisao je „I want you to have it“ i ja ne znam sta bih mu rekao na to.
U modelarskom zivotu, puno sam stvari poklonio, ali bilo mi je i poklanjano.
Ovo je ipak vrhunac.
Pocinjem da mislim da je naziv ovog topika, mozda najbolje osmisljen naslov koji sam ikada napisao.
-
Stiven je stvarno legenda (res)
A .90VR-DF ce prziti tog F-a. :superman:
M. (pijemo)
-
uh, stiven se baš pokazao, m**a do zemlje, svaka čast!!!
-
Stvarno lepo, pratim ovaj topic odavno i bash me raduje shto su se kockice tako fino slozile..
Nastavi prichu Coko, veruj mi svi uzivamo u njoj
poz
-
ovo je samo primer one stare narodne "ko cini dobro,dobro mu se vraca" .sve se u zivotu vraca "rece neko " ne mogu se setiti koji mislilac!!!
ajde vise da zavrsis tu makinu, da pre septembra napravis probni let! (<--) (<--)
-
:)aplauz -"Što si uzvodu bacio, nizvodu čekaj", kaže naša narodna, a taj Stiv je verovatno isto tako dobar čovek, svaka mu čast. Coka može samo da prenese naše modelarsko oduševljenje. (pijanoo)
-
pozz svima slucajno sam naisao na temu pa sam vas htjeo pitat dali ima ikakvog napredka u ovom projektu? stvarno me zanima kako je ispao ako je zvarsen
-
Vidim dolazio šumar... :big smile
-
jes jes... bilo je kratko ali zabavno... (pijemo)
-
Mario hvala na interesovanju.
Nemam vremena da pisem o njemu.
Mogu ti ponuditi da svratis, ako te interesuje da ga vidis.
Pozdrav
-
Eh kolega gdje bi ja sve svratio do sad kada bi imao vremena,registriran skuter i love za gorivo :_D :_D