rcfly4um
ELEKTRONIKA => RC SERVO => Topic started by: branek on January 11, 2012, 05:57:47 PM
-
Dobar dokument koji slikovito prikazuje šta je to RC servo i kako bi trebalo da se koristi:
www.bpesolutions.com/bpemanuals/Servo.Info.pdf (http://www.bpesolutions.com/bpemanuals/Servo.Info.pdf)
Molim da se ova tema koristi samo za informacije i slično, jer će biti "pinovana", a da se diskusije pokreću ili vode u odvojenim temama. Hvala.
Pozdrav
Branko
-
Dva programa za servo.
http://www.modelarstvo.si/programi/izracun_odklonov_krmil_pri_danih_rocicah.html (http://www.modelarstvo.si/programi/izracun_odklonov_krmil_pri_danih_rocicah.html)
http://www.modelarstvo.si/programi/program_za_izracun_navora_servomotorja.html (http://www.modelarstvo.si/programi/program_za_izracun_navora_servomotorja.html)
-
Ako je za početnike, onda je dobro znati šta je unutar RC servoa.
Ova video animacija je već bila na forumu, ali je skinuta sa Youtube, ali evo kopije:
http://www.youtube.com/watch?v=-XSXfqd1N58 (http://www.youtube.com/watch?v=-XSXfqd1N58)
Detaljno objašnjava šta je šta unutar RC servo i razlika između starije verzije, analognog i novije verzije digitalnog.
http://www.youtube.com/watch?v=vqUDSI_cS3A&feature=related (http://www.youtube.com/watch?v=vqUDSI_cS3A&feature=related)
Inače ne treba čačkati unutar servoa, izuzev nekih specijalnih slučajeva.
;namig
-
https://youtu.be/v09QzKBipN8
-
Jedno pitanje... Jedan HV servo u modelu ocu da teram sa 7.4v zbog snage i brzine. Ok, jasno mi je da cupam plus zicu iz konektora i nju na bateriju, ali da li i minus? Tj sta ostaje u RX, samo signal ili i minus?
-
...ali da li i minus?
Verovatno se želi zaobići da servo struju napajanja vuče iz BEC-a u nekom RC autiću? mmmm
Odgovor je da, i minus direktno na LiPo, ali samo zbog kraće dužine kabla između izvora (2S LiPo) i potrošača (servoa), da bi pad napona bio manji. Inače elektronički je svejedno, jer ceo strujni sistem radi na istom vodu minus polariteta.
Tako samo signal iz RX-a ide do servoa.
-
Bas to. Na 5v je servo spor. Predvidjen je na 6-7.4v, a ne bi komplikovao sa spoljnim BEC ionako mi treba max moguca brzina zbog AVC. Sve je toliko blizu posto je GT da nece neke osetljive gubitke imati na duzini kablova. Hvala.
(pijanoo) (res) (pijemo)
-
Par pitanja, za koje mislim da imaju veze sa servoima.
Procitao sam negde da nije dobro za avion da svi otkloni budu na svojim makimumima. Zasto ?
Zasto se preporuceni otkloni na svim povrsinama u user manualima (HorizonHobby) daju u milimetrima, a ne u stepenima?
Pretopstavljam da je teze izracunati/izmeriti otklone, ako se mere daju u milimetrima, umesto u stpenima, kada moze da se koristi uglomer ?
Da li vi koji letite 3D masine koje imaju mocne servoe i motore, sve otklone stavljate na maksimume ?
Da li te maksimume dobijate tako sto koristite na Hornu najblizu rupu povrsini + najdalju rupu na servo armu od centra servoa ?
Rekose mi da nema glupih pitanja, pa ko velim da pitam.
Hvala.
-
Ja verujem da preveliki otkloni remete normalan tok vazduha i da preko neke tacke prave preveliki otpor, sigurno ce me neko od ucenih ljudi ispraviti ali to je moje poimanje. Sigurno da svako krilo ili komandna povrsina u zavisnosti od svojih specifikacija ima odredjen maksimalni i dozvoljeni otklon.
A sto se merenja tice, svi u kuci imamo lenjir a retko ko uglomer koji je primeren upotrebi na avionu jer se mora uspesno monitati i fiksirati u korenu komandne povrsine.
-
G. Bora61, naravno nema glupih pitanja, ali morate da budete konkretniji i da kažete tačno na kojem modelu želite da podesite mehaniku servo komande. Teoretisati se može do besvesti o kinematici komandi, a da nema dodira sa vašim problemom.
Ima jako puno vrsta modela sa raznim vrstama komandi na njima, koje se na mnogo načina može podesiti, podešavati. Takođe postoje velike razlike između objetivnih kriterijuma i subjetivnih zahteva RC pilota za podešavanje.
;namig
-
G. Orao,
avion je u potpisu. Nemam problema sa istim, a meni se (kao amateru) ucinilo da pitanja koja sam postavio
spadaju u teoretska. Pretpostavljam da prvo krene neka teorija, pa se ona proveri u praksi, cuvenom metodom trial and error.
Bicu zahvalan, ako budete zeleli da mi date konkretne odgovore.
Zahvaljujem.
-
Vrlo rado. :)
"Procitao sam negde da nije dobro za avion da svi otkloni budu na svojim makimumima. Zasto ?"
Nema takvog pravila. Zadati maksimalni odkloni su potrebni radi dobrog i što potpunijeg komandovanja modelom.
Jedina situacija je prvi let(ovi) sa modelom. Onda se preporučuje da se krajnji odkloni smanje za 20-30%. To je posebno važno kada je čovek nesiguran ili početnik. Inače, dual rate funcija na predajniku omogućava da se podese dva potpuno posebna seta podešenosti svih komandi. Jedan je sa manjim-, dok je drugi sa većim krajnjim odklonima i drugim parametrima po potrebi. Prelazak sa jednog moda podešenosti na drugi je moguć i u letu preko jednog prekidača. Svaki predajnik sa 6 i više kanala poznaje ove funkcije.
"Zasto se preporuceni otkloni na svim povrsinama u user manualima (HorizonHobby) daju u milimetrima, a ne u stepenima?"
Razlog je samo to da je lakše meriti sa lenjirom nego sa uglomerom. Inače uz pomoć trigonometrije se lako može izračunati vrednost ugla i obratno. Sinus ugla je: http://opusteno.rs/matematika-zadaci-f173/matematika-grafici-sinusne-funkcije-t32828.html ...gde je R dubina komande, a Y je mereni odklon.
"Da li vi koji letite 3D masine koje imaju mocne servoe i motore, sve otklone stavljate na maksimume ?"
Da i preko toga, ali ne treba se toga plašiti uopšte.
Podešljiva eksponencijalna funkcija između palice i servoa pomaže u finom komandovanju pri malim pomeranjima palice, nego da je podešeno proporcionalno. Dual rate podešenost takođe pomaže. Neko rešava ovako a neko onako. Nema posebnih pravila ni ovde.
"Da li te maksimume dobijate tako sto koristite na Hornu najblizu rupu povrsini + najdalju rupu na servo armu od centra servoa ?"
Da, ali ne mora se tako, ako maksimumi odklona komande nisu veći od ±45°.
Odnos dužine ruke servoa i ruke komande je najbolje uvek držati blizu 1:1. (Situacija na klipu od 0:23 min) Ovo je osnovno polazište. Servo se standardno pomera ±30° sa krajnjim pomakom palice na predajniku. Toliki je i prosečan maksimalni ugao pomeranja komandi. Dodatno se može softverski povećati hod servoa, da se pomera ±45° (servo travel ±100->150%). Veći odkloni komande od ±45° se retko koriste, pa čak i na 3D modelima. Ako se ipak iz nekog razloga želi ekstremno veliki odlon, onda se to naravno dobija sa promenom kinematsih vrednosti. Povećava se ruka na servou u odnosu na ruku komande.
Prenosni odnos ne određuje položaj ili redosled rupica, već relativni odnos stvarnih dimenzija. Stvarna dužina ruke (kraka) se meri od ose okretanja izlaznog vratila servoa ili šarke komande, do jedne spoljnje rupe ruke gde je zakačena ruda.
Kada se radi o većim snagama prenosa, rudu je bolje postaviti što dalje od ose okretanja na obe ruke, a da se željeni prenosni odnos ne remeti. Tako se smanjuje sila u rudi, kao i pritisak na priključnim rupama.
Iz aspekta dobre iskorišćenosti servoa, podešenost treba da je takav, da radi sa što većim ugaonim pomakom i sa što manjom dužinom ruke u odnosu na komandinu, ako je moguće. (Situacija na klipu od 1:22 min) Tako će biti jači i precizniji na komandi. Na taj način se slabiji servoi mogu upotrebiti i za snažnije potrebe, ali sa manjim hodom i brzinom na komandnoj površini.
Snažan servo treba samo onda ako se želi jako veliki odklon i to sa velikom brzinom pomaka, što je potrebno samo kod 3D modela. (Situacija na klipu od 1:50 min)
https://youtu.be/yCXw94e9Cf0
-
Hvala mnogo + hvala na klipu.
Poprilicno mi je jasnije.
()-()
-
Samo malo podpitanje.
Kod mene na F-22 ( svi odkloni su veci od onih u user manualu), servo na aileronoma su postavljeni tako da linkage povezuje drugu rupu od centra ruke sa prvom spoljnom rupom na hornu.
Pitanje je da li je bolja ova varijanta ili mozda obrnuta (prva spoljna rupa na servo ruci i prva unutrasnja na hornu) uz uslov da otklon ostane isti ?
Cisto radi napomene otkloni su:
A=25mm
R-13mm
E=44mm
F=1/2 25mm full=40mm
Hvala.
-
Boro,
sve zavisi sta hoces da postignes, sto su linkovi spojeni blize korenu ruke ili horna dobijas to da imas losiju rezoluciju, vece opterecenje servoa ali veci otklon. Sto su dalje to je situacija obrnuta pa ces dobiti vecu rezoluciju i manje opterecenje servoa ali i manji otklon. U mnogome zavisi od same konstrukcije linkova i mesta pored servoa koji on moze da koristi pri pomeranju ruke. Ja bi uvek iskoristio maksimalni otklon kod ruke servoa a na strani komandne povrsine odredjivao poziciju linka prema potrebi za otklonom.
Ivan.
-
Pitanje je da li je bolja ova varijanta ili mozda obrnuta (prva spoljna rupa na servo ruci i prva unutrasnja na hornu) uz uslov da otklon ostane isti ?
Kinematski gledano, rupica na rukama servoa i komande obicno su drugacije udaljene od osa zaokreta, te se ne mogu smatrati polazistem za diskusiju. Samo stvarna merena velicina [mm] je merodavna za odredjivanje prenosnog odnosa. Kao sto sam i pre preporucio, najbolje je drzati se stvarnog fizickog prenosnog odnosa ~1:1, pa tako i kod vaseg modela, bez obzira u kojim rupicama se to realizuje, a krajnji otkloni da se podesavaju parametarski na predajniku od 50-150%.
Bolje je ako se poluga prikljuci na obe ruke sto vise udaljeno od osa okretanja, jer je tako sila u poluzi manja i tako povrsinski pritisak manji na zidovima radnih rupica, a sto puno utice na smanjenje habanja (prosirenja) rupice. Kapom retkog masinskog ulja za sivace masine ili mazanjem silikonske paste (masti) na prikljucke, smanjuje se intenzitet habanja radnih rupica i pojave praznog hoda, lokera.
Skica je samo ilustracija za napisano.
[attach=1]
-
Hvala.