Vec poduze vreme u potrazi sam za gitom kojim cu vrsiti gitovanje konstrukcije.
Koristio sam razne tehnike, od mesanja mikrobalona sa epoksijem, preko auto giteva, talka sa nitro lakom….do akrilnog gita, koji se zbog svoje tvrdoce koja je slicna balzi, meni najbolje pokazao.
Kada ujutru idem na sajt, prolazim pored bar dve radnje koje se bave izradom i popravkom namestaja, tako da ni jednog trenutka nisam pomislio da ce nabavka gita biti problem.
Medjutim….
Bilo mi je veoma tesko i da objasnim sta mi treba, a na pitanje za sta planiram da koristim filer, nisam znao da odgovorim.
Informacija da se radi o balzi, nije im mnogo znacila.
Mali avion, teledirigovan…..nisam imao zelje ni da probam da objasnim.
Lokalni majstori koriste prasinu nastalu smirglanjem drveta, pomesanu sa lakom.
Kada spomenem drvo, nudili su mi razne stvari.
Tako sam prvo kupio prasak, koji ovdasnji majstori mesaju sa lakom ili bojom i time zapunjavaju rupe u svemu i svacemu, ukljucujuci i drvenim povrsinama.
Kada sam ga zamesao sa vodom i izvrsio probno gitovanje jednog komada spera, ostavio sam da se sve dobro prosusi.
Punioc se vratio u praskasto stanje i bilo je ocigledno da mu fali neko vezivno sredstvo.
Odlucio sam se da sada potrazim nesto, sto bi bilo verovatnije da cu pronaci u radnjama na koje nalazim, a to je bio auto git.
Pronasao sam ga odmah, ali su kutije bile od 5 i 10kg.
Na ko zna kom mestu po redu, ponudjen mi je git za drvo i odmah sam ga kupio, svestan da verovatno nista bolje necu naci, jer ovde bas i ne mogu da krenem peske od radnje do radnje, objasnjavajuci sta mi treba.
Kada sam otvorio poklopac, unutra se nalazio tamno zeleni nitro git, kakav sam nekada davno koristio.
Jednokomponentni i neopisivo smrdljiv, ali ipak veoma lepo nanosiv na povrsinu.
Vreme susenja na ovoj temperature je bilo korektno, od 20 minuta do 1 sata.
Brusio se dobro, ma da je bio znacajno tvrdji od balze, pa je dodatna paznja bila neophodna.