Sve sto je prikazano na slikama, dakle trup, na koji je naneta kompletna kompozitna korica, kapotaz, repne povrsine i svi prikazani delovi od abs plastike, imaju masu od nesto malo manje od 800gr.
Vaga nije precizna pa ne bih bas sa sigurnoscu mogao da kazem da li je 750,770 ili 800 gr.
Kada saberem sve sto bi trebalo jos da cini gotov avion, bilans je sledeci:
-krila (sa stajnim trapom) oko 1200gr
-pogonska grupa oko 1000gr
-radio komponente oko 500gr
-ostalo ( presvlaka repa, zatege, detalji) oko 500gr
Ukupno bi iznelo 3200gr, a sa onim sto sam vec napravio……4000gr.
Kod ovakvih preliminarnih obracuna, uvek se pogresi i krajnja masa bude uvek veca nego se sracuna.
Radi prvih razmisljanja o pogonskoj grupi, racunao sam da je masa gotovog modela izmedju 4000 i 4500gr.
Ovom bilansu odgovara i podatak na koji sam naisao na internetu.
Gledajuci krilo Ryan-a, sa plana, dobio sam utisak da krilo neopisivo podseca na krilo Piper Cub-a.
Svako ko je imao prilike da leti Cub-a, pogotovu lagane varijante kao sto je Sig-ova ili H9, verovatno je primetio da se model ponasa kao pero na vetru.
Krilo Sig-ovog Ryan-a je istog polusimetricnog profila kao i krilo Piper Cub-a, pravougaonog oblika sa povecim elipticnim terminezonima, dok je jedina razlika u mehanizaciji krila, jer je Ryan opremljen i zakrilcima.
Ako bi gotov model stvarno imao masu u pomenutom dijapazonu, prirastaj mase u odnosu na Sig-ovog Cub-a bi bio 500-1000gr, cime bi se dobilo da je model nesto brzi i verovatno malo manje lelujav u vetrovitim vremenskim uslovima.
Sig-ovi Piper Cub-ovi koje sam imao prilike da letim, bili su pogonjeni HP VT 49, cetvorotaktnim motorom i OS Max 45 fsr na Clipped wing verziji, ili Evolution 46 na Cub-u H9.
Sve pogonske grupe obezbedjivale su sasvim dovoljnu rezervu snage.
Dalje, da podsetim i Ryan koji sam pre puno godina imao prilike da vidim u Austriji, bio je pogonjen Moki-jem 60 i iako se ne secam bas svega vezanog za taj model, nije mi ostalo u secanju da je manjak snage bio prisutan.
Sve pogonske grupe koje sam pomenuo u proslim redovima, imaju snagu od 1-1.2 KS.
Kada zelim da odaberem pogonsku grupu za neki model, uvek u obzir uzmem namenu modela kao i uslove eksploatacije.
Ryan je skala model i ni u kom slucaju nije namenjen za svakodnevna letenja.
Dakle, potrosnja kao ni vrsta goriva nije presudna.
Zvuk za mene jeste, kao i potreba smestaja kompletnog motora unutar kapotaza.
Dakle, cetvorotaktni motor nametao se kao najlogicniji izbor.
Cetvorotaktni motori zapremine preko 15ccm poseduju dovoljno snage i dimenzije koje bi zadovoljile smestajni proctor.
Ipak, uvek sam verovao da snage nikada dovoljno. Pri tome, najveca elisa koju bih mogao postaviti na motor zapremine 15ccm je 14”, sto je malo u odnosu na elisu pravog aviona, umanjenu u proporciji modela.
U drugu ruku, motor od 20ccm, cetvorotaktni, neznatno je vecih dimenzija i mase, dok je prirastaj snage poprilican.
Motor mase 1000gr umesto onog mase 700 gr, mogao bi da predstavlja razliku izmedju imanja i nemanja olova u nosu aviona, koji su modelari mahom bili prinudjeni da postave.
Elisa koju bih mogao postaviti je u dijapazonu 16”, sto bi otprilike odgovaralo originalu.
Tri motora su usla u uzi izbor:
1. Saito 120 ili 125
2. Os max 120 surpass
3. Yamada 120
Moja iskustva sa Saito motorima su odlicna.
Imao sam prilike da se upoznam sa 2 Saita 100, jednim 125, zvezdastim 170R3, kao i sa 65FA, na kratko vreme.
Saito 100 koji vec godinama imam na H9 Corsair-u je fenomenalan motor i jedinu zamerku koju mu mogu naci je da je potrebno zaista potrositi nekoliko litara goriva kako bi se motor potpuno razradio.
Saito 125, pouzdan kao i Saito 100, iznenadio me sto sam ocekivao malo vise snage za deklarisanih 2.2 Ks.
Definitivno je najlaksi motor od svih o kojima sam razmisljao.
Os max…..motor o kome je nemoguce reci ista drugo osim savrsenstvo. Verovatno najpouzdaniji motor ikada napravljen.
Varijantu 120 Surpass, sa pumpom imao sam prilike da letim na Corsairu razmaha krila oko 1700mm, mase skoro 6 kg i snage je bilo dovoljno za skala letenje.
Yamada…..motor koji me je uvek odusevljavao. Najkriticniji po pitanju goriva jer zahteva visok procenat sintetickog ulja, kao i nitro metana, ali verovatno najkvalitetniji i najjaci medju takmacima.
Ovaj izbor, iako mi je nekako bio najdrazi, odbacio sam zbog samog oldtimer skala modela, kome “ferari” motor nekakao i nije bas odgovarao.
Mozda bas iz razloga sto imam nekoliko Saita, a samo jednog cetvorotaktnog Max-a, ili mozda zato sto smo u godinama kada sam gledao onaj Sig-ov katalog o kome sam pricao u pocetku, imali iskljucivo Os max motore, odlucio sam se za varijantu OS Max 120 Surpass 3.
Motor je opremljen pumpom, ali nije G punjacem kao Yamada ili Surpass ranijih generacija i impresije koje sam o njemu procitao su sve, do jedne, pozitivne.
Masa mu je skoro 1000gr, sto ga cini oko 200gr tezim od Saita.
Deklarisana snaga je 2.1 KS i iako je za Saita 125 izreceno da mu je snaga 2.2 KS, imam utisak da je Max ipak jaca varijanta.
Varijanta Surpass III je opremljena pumpom, kao sto sam vec napomenuo, tako da to otvara opciju ugradnje rezervoara u teziste, sto za ovakav tip aviona nije presudno, ali je u svakom slucaju lepa opcija.
Zvuk je prelep, pouzdanost visoka, kvalitet odlican…..a takva je i cena.
