Večeras se dogodio najvažniji i odlučujući konstruktivni zahvat. Večeras je po prvi put postavljeno krilo na trup. Za divno čudo, nikakvih problema nije bilo. Možda zbog toga što smo vodili računa o svim mogućim uglovima i geometrijskim odlikama aviona...
Pre svih drugih radnji, gornjaku krila smo ošmirglali na tačan luk i oblik aeroprofila. Za tu smo priliku koristili modlu od kartona na koji je nalepljen aeroprofil odštampan na papiru. Ovo je bilo presudno uraditi prvo, kako bismo krilo mogli pristaviti na trup i odrediti mesto bolcnovima, a da pri tom ne poremetimo dekalaž.
(Još jedna napomena u vezi sa dekalažom. Dekalaž je, ustvari, francuski naziv za engleski termin ANGLE OF INCIDENCE. Ne znam kako se u našem jeziku taj termin kaže, možda: "konstruktivni ugao krila". Nebitno je... Verujem, Prežo, da sam uspešno opisao ovaj pojam koji sam zavoleo i koristim ga radi preciznosti u opisivanju gradnje.)
Evo kako izgleda centroplan krila kada se malko ošmirgla i kada mu se posveti pažnja. Divota jedna:
Potom smo prineli krilo trupu i uočili da se ništa nije poremetilo u vezi sa dekalažom, te smo nastavili dalje. Na redu su bili bolcnovi. Graupner je predvideo da drveni bolcnovi budu demontažni, a da u rebra u krilu ulepimo mesinganu cevčicu. Odlučili smo da učinimo isto kao Graupner, ali smo, umesto mesingane, mi stavili karbonsku cevku - o tome je već bilo reči ranije. Jedino što ćemo mi ulepiti bukove klocne u karbonske cevčice jer ne vidimo razlog zašto bi one bile demontažne... Možda se vremenom ojedaju pa zbog toga. Ne znam... Evo kako to izgleda:
Karbonske cevke ulepili smo u krilo petominutnom epoxy smolom. Sve je precizno prilagođeno, da ulazi neizvesnim naleganjem u otvor, kako bi utrošak epoxy smole bio što manji, samim tim i udeo u ukupnoj masi aviona.
Ovde želim da dodam jednu važnu napomenu! Graupner je predvideo da se rebro br. 2 završava na nivou donjeg planka trupa, a onda bi noseći pojas šperploče koja drži bolcnove krila bio širok oko 3mm na najužem mestu, to jest u dnu otvora. To nam se uopšte nije svidelo i mi smo rebro br. 2 produžili da izviri izvan planka, koji je debljine 5mm i tako dobili noseći pojas od 8mm. U početku smo planirali da karbonske cevke idu do kraja te da povećamo prečnik bolcnova na taj način, ali za time nema potrebe - važnije nam je da rebro br. 2 ima veći pojas nošenja na smicanje. To se lepo vidi na slici ispodi:
.jpg)
Otvore na rebru br. 2 kroz koje treba da prolaze bolcnovi bušili smo sat vremena, jer su oni presudni. Moraju biti pod napadnim uglom od 0.5 stepeni, moraju biti osno simetrični i moraju biti postavljeni tako da krilo stoji upravno u odnosu na uzdužnu osu trupa. Takođe, krilo treba i da zadrži paralitet sa repovima. Sve ove uglove treba potrefiti kada se otvori buše. Zato smo počeli sa burgijom 3mm, pa 4mm, pa 5mm, pa malko turpijom i najzad, burgijom prečnika 6mm, a potom još malo turpijom. Rezultat je sledeći:
Krilo je savršeno leglo na trup. Presotalo nam je bilo još da probušimo izlaznu ivicu i precizno pogodimo ugao vijaka da bi oni pogodili navrtke u trupu, a da se pri tom ne poremeti nijedan ugao. Za tu priliku smo smislili jednu tehnološku smicalicu. Naime, zašiljili smo vijke za krilo i privili ih naopačke u navrtku. Potom smo spustili krilo prema markerima koji ga drže u osi simetrije i pritisnuli. Naoštreni vijak je označio mesto otvora.
Usledilo je dva minuta jeze, kojom prilikom smo bušili burgijama od 3, 4 i 6mm otvor u krilu. Bilo je veoma važno da se pogodi ugao kako bi se plastični vijci tačno uvili u navrtku kada se krilo spusti na trup... I, pogodak iz prve! Mnogo smo bili srećni, jer su se svi uglovi odmah pogodili bez najmanje greške. Samo smo stavili krilo i privili vijke. Nije bilo nimalo dodatnog turpijanja i podešavanja.
Prvi put smo u rukama držali sklopljen avion. U meni se odmah javila želja da izmerimo ukupnu masu drvenarije... Eureka! Kompletan avion, barem njegova drvena konstrukcija i nešto malo hardware opreme ima masu od 1360gr. Mislim da ćemo uspeti da se uklopimo u ciljanu masu od 2800gr. Ako ne uspemo, svakako bi trebalo da budemo ispod 3kg. Evo, za kraj jedne nagradne fotografije. Pred vama je sklopljeni Kwik Fly MK III, sa sve pogonskom grupom.
Sledećeg puta radićemo staklotkanje na donjaci centroplana i, najverovatnije stakleno tkanje na rebru br. 2 sa unutrašnje strane.
