EDGE 540T 60"

[Stanko BG]

Moj povratak u modelarstvo u mnogome je podstakla nova letačka veština koju sam sasvim slučajno otkrio, letuckajući na simulatoru Phoenix. Naime, ako letite online u tom simulatoru, sretnete razne ljude i sa njima provodite vreme u realnom vremenu. Bio sam u velikom čudu kada sam sagledao na koji način ti ljudi lete. Avion se prevrtao nestvarnom brzinom i pod nemogućim uglovima. Pitao sam ih o čemu se tu radi. Otpočeo je moj višednevni razgovor sa ljudima. Otkrio sam sasvim novi svet: 3D letenje!

Ovo letenje za mene je bilo sasvim nova pojava, pa ipak, neka vrsta ostvarenja snova. Setio sam se priča o lupingu na nož koji je prvi put izveo Hanno Pretner, potom letačke veštine Kekea Somenzinija i pomenuo to u razgovoru sa anonimusima koji su u simulatoru leteli kao da gravitacija ne postoji. Oni su mi se smejali, rekavši da im pominjem imena iz prošlog veka i da treba da pogledam kako leti Joe Smith, ili, u to vreme je bio popularam jedan trogodišnji klinac koji lepo leti Rc helikoptere - Justin Jee, ali, ponajviše su pominjali Daniela Holmana.

Nije mi bilo teško i pogledao sam sve You Tube snimke na kojima je Daniel Holman leteo. Ostao sam bez reči, poglavito jer sam spoznao disciplinu Aero Musical letenja. Potom se svet 3D letenja preda mnom dalje otkrivao. Saznao sam ko je Martin Muler, pa potom ko je Gernot Bruckman, zatim Donatas Pauzuolis, Tetsuo Onda, itd.





Da ne navodim sva imena ovih genijalnih rc pilota - živimo u eri informacija: svako može i sam da istraži ovaj predivni svet modelarstva. Nisam ni pomenuo pilota 3D helikoptera Alana Szabo-a... Danas, jedan klinac od 18 godina neprestano pobeđuje na svim Extreme 3D Championship prvenstvima. Zove se Jase Dussia. Ali, iako je njegova tehnika letenja desetinu puta bolja od prethodne generacije, on, prema mom mišljenju, nema veštinu i osećaj da uskladi svoje letenje sa muzikom kao što to ume Daniel Holman.

Evo, mog omiljenog leta svih vremena. Zbog ovog snimka sam zavoleo 3D letenje, zavoleo stil i umetnost Daniela Holmana i zavoleo modele firme EXTREME FLIGHT za sva vremena. Izuzetno je važno na ovome snimku osetiti saglasje i harmoniju pokreta aviona i muzike. Malo ko od pilota ima toliko takta i sluha kao što ima Holman.

Počeo sam da vežbam. Uporno da vežbam na rc simulatoru. To je značilo ponekad i 7 sati dnevno. Vežbe su trajale po nekoliko nedelja, sada su već godine vežbanja u pitanju. Otkrivao sam nova imena, gledao njihove aerobacije, upijao svaki detalj. Potom sam kupio svoj prvi indor avion i njime uspešno izveo svoju prvu PROP HANG figuru u fiskulturnoj sali. Bilo je mnogo padova, naravno, ali sam uspeo! U pitanju je model aviona "Saturn", kupljen u HobbyKingu svojevremno.

Najzad, trebalo se odlučiti za pravu spravu jer sam osetio da sam spreman za dalje napredovanje. Razmišljao sam da je 3D letenje prirodni nastavak u neprestanom usavršavanju letačke veštine i modelarstva uopšte, jer, ako je Phil Kraft izmislio proporcionalne komande leta, a Hanno Pretner prvi napravio luping na nož, te je Quique Somenzini izmislio prve 3D aerobacije, sasvim je prirodno da će se pojaviti neki novi klinci koji lete 3D program uz muziku. Istraživao sam mnoge tipove aviona, od nekakvih kineskih klonova, preko firmi Krill, SebArt, PAU, Aeroworks (koja je u međuvremenu propala), ali samo je jedna firma za mene bila vredna. Godine 2014. odlučio sam se da kupim svoj prvi 3D avion. Ulogovao sam se na sajt Extreme Flight, odabrao šta želim i kliknuo. Nisam želeo da eksperimentišem, kupio sam kompletan setup koji je tada leteo, niko drugi do Daniel Holman, moj najomiljeniji RC pilot. Posle nekih tri meseca, kutija je stigla na carinu, gde su me dobrano izmaltretirali pitajući me šta će mi ova MAKETA aviona... Da ne govorim kako sam prošao sa plaćanjem PDV-a i ostalih dažbina. Ali, avion je bio u mojim rukama, sa svim potrebnim elementima. Sreći nije bilo kraja.

Uzeo sam EDGE 540T elektro verziju raspona 60".

Večeras smo Bole i ja počeli da sastavljamo ovu predivnu spravu...

Model je lagan kao pero. Sastavnica je predivno napisana, ne zahteva poznavanje složenih vazduhplovnih termina i sve je prilagođeno običnom korisniku. Sledeći uputstva, prvo smo prepeglali sve komandne površine. Model je u fabrici prepeglan "brzinski", sa mnogo propusta, podosta preskočenih i neupeglanih prevoja, pa smo sve te prevoje morali ispočetka da preklapamo i ponovo upeglavamo. Ali, mi to volimo pa nam nije bilo nimalo teško.

Evo kako je, na primer, izgledalo kormilo pravca pre upeglavanja... Istina, model je stajao na ormanu četiri godine.

Dok je Bole peglao, ja sam pripremao komandne hornove. Oni su, kao i kod svih novogeneracijskih modela, izrađeni od pertinaxa. Malo sam ih zašmirglao i doterao ivice...

Potom sam prosekao otvore u koje se umeću hornovi i malko proširio prostor oko tih otvora, skinuvši monokot - kako bi epoxy smola zahvatila što više drvene površine...

Bole je zamešao Epoxy. Ovog puta smo koristili dvanaestosatnu smolu sa malko mikrobalona, kako se epoxy ne bi sasvim razlio i kako ga drvo ne bi upilo, a da ipak delimično penetrira u drvo, jer je mesto lepljenja hornova za komandne površine samo od balze napravljeno, nigde nema špera. Ovaj je avion napravljen da bude što lakši. Čak su i plankovi na krilima olakšani prosecanjem otvora,  gde god je to bilo moguće... Evo kako izgledaju zalepljeni hornovi (na slikama ispod se vide izvađeni krugovi u planku elerona i elevatora, a isti je slučaj i sa kormilom pravca - samo da bi se koji gram uštedeo):

Toliko za danas. Za kraj sam ostavio sliku setup-a koji će biti montiran na model aviona. Celokupni setup je i danas isti kada čovek ode na sajt Extreme Flight-a. Promenili su izbor servo motora i hornova. Uveli su malko jeftinije baterije... Ja sam imao novca za dve baterije Thunder Power i Hitec servo motore u to vreme... Znam da je prošlo mnogo godina i da je tehnologija uznapredovala, ali mislim da je za moje skromne letačke veštine i ovo više nego dovoljno.

P. S.

I, da, evo još nečega... Mnogo godina kasnije, otkrijem lep snimak na kome Hanno Prettner priča o svom modelu "Supra Fly". Koga mrzi da gleda čitav snimak, na minutu 4:10 nalazi se taj famozni luping na nož...

[bjanko]

Ovaj Supra fly i Supra star su opasne masine gledao sam par snimaka vrhunski avioni ,cestitke za novi avion

[Sava]

Veoma dobar izbor modela, a isto tako lep opis i prezentacija onoga što Bole i Stanko rade. Opetovano moram da primetim da je tekst pisao profesor Srpskog jezika. Sve čestitke. Nadam se da ću videti uživo letenje ovog legendarnog modela, ako ne u SM, onda u PA.  A, ne, nema smajlija, nisam uspeo odgovarajućeg da pronađem,

[Stanko BG]

Hvala Savo, Bjanko za lepe reči i drugarske, od srca izrečene želje. Savo, znam ja da ćemo se družiti, evo sad će doći proleće. Što se smajlija koji ne možeš da nađeš tiče, to je stilska figura par excelence - metafora... nema smajlija jer je tvoj osmeh veći od svih ponuđenih opcija. Veoma lepo rečeno, eto, potvrđuje ti nastavnik "Srbskog" jezika da imaš istančan osećaj za lepe umetnosti.

Danas smo Bole i ja nastavili radove na EDGE 540T. Ponovo ista slika. Bole sedi i pegla

Istina, sada mu je u krilu trup, a juče su bile komandne površine. Sutra će se dohvatiti i krila. Ja priskačem kad se Bole umori, preuzmem peglu pa trljam... ali, uglavnom, dok traje peglanje radim nešto drugo. Na primer, večeras sam pripremao deflektore za vazduh.

U uputstvu piše da oni nisu obavezni, ali da bi bilo poželjno imati ih u krajevima gde su visoke temperature. Namena ovih deflektora, slična je nameni kakvu imaju u pravom avionu. Cilj je da se vazdušna struja preusmeri na motor i bolje ga hladi. Deflektori su bili očas posla spremljeni i ulepljeni PASCO FIX-om na trup.

S obzirom na to da ovaj model ima 6S bateriju koja ima faktor pražnjenja 45C, da ima kontroler (regler)  od 80A nominalne struje, a da o motoru i ne govorimo, grejanje je neizbežno. Zato su uvedeni deflektori. ESC se nalazi na donjoj površini nosača motora i preko njega struji vazdušna masa te topao vazduh ide dalje u trup i opstrujava i bateriju hladeći je. Jedino motor nema dobro hlađenje jer je sakriven iza spinera. Stoga su deflektori elegantno rešenje. Evo kako izgledaju kada su sasvim zalepljeni na svoje mesto. Imaju zadat mali ugao tako da vazdušna struja kroz otvore na kapotažu ulazi i duva preko motora,  a potom ide u donju polovinu kapotaža gde će se nalaziti ESC.

Na slici iznad lepo se vidi na koji način deflektori preusmeravaju vazdušnu struju na motor, koji se i sam vrti pa se na taj način lepo hladi. Ovi deflektori će mu dopremati obilje svežeg i hladnog vazduha. U donjem pojasu kapotaža je otvor kroz koji vazduh direktlo opstrujava ESC. Razmišljamo da možda na deflektorima napravimo nekoliko šliceva i na taj način napravimo poluprovodnu rešetku, kako bi deo struje išao i na bateriju koja je, ipak, čini mi se, zasenčena motorom pa nema sasvim lepo hlađenje. Videćemo... O tome više detalja kasnije... Ako tako budemo uradili, deflektori će ujedno ličiti na cilindre motora...

Čitava masa toplog vazduha mora izaći iz trupa i Extreme Flight je predvideo da se na donjoj strani trupa napravi otvor upravo za ovu svrhu. Prosekli smo monokot i od ispravnog aviona napravili šupalj 

Kada smo sav monokot prepeglali, a krajeve i ivice previli i dobro upeglali, obišao sam čitav trup super lepkom - sva mesta gde se monokot završava ojačana su i zaštićena PASCOM, da bismo na kraju večeri čitavu konstrukciju izmazali epoxy smolom, kako bi se do sutra osušila, kada ćemo nastaviti radove.

Evo i izmazanog trupa. Ukupno smo naneli 15 grama sveže smole (što je koji gram manje kada se smola osuši) da bismo sve letvice i spojeve konstrukcije premazali. Površine koje se dodiruju rukama i koje bi vremenom pocrnele od prljavštine takođe smo premazali epoxy smolom. Ovde pre svega mislim na battery tray i mesta gde se privija plastični vijak koji fiksira krilo.

[Sava]

Pitali jednog krojača kako on to šije najbolja odela, a on im odgovorio : "Prema ovom poslu se odnosim kao prema ljubavnici"
Eto zašto Stanko i Bole prave modele sa toliko pažnje i preciznosti. To što je Stane profesor srBskog jezika doprinosi lepom pisanju i sažetom objašnjenju, a da se puno kaže. A, Bole, on je majstor pegle i veštih ruku.
Četitke,

[Stanko BG]

Hahaha,

Tačno kao da imamo ljubavnicu, Savo - vidiš da sve u sitne sate ljubavišemo. 

[Stanko BG]

Danas smo se slatko izigrali u društvu naše "ljubavnice". Radove smo počeli oko 15:00, a završili u ponoć, što će reći da smo ispunili punu radnu normu - nije ni ljubavisanje laka rabota. Ali, makar smo sa ljubavnicom išli u provod po dnevnom svetlu... 

Ovo je treći radni dan na Edge-u. Radovi su nam veoma lepo išli. Prezadovoljni smo. Pre svega, Bole je uzeo da pegla krila ali, da ne bih ponvo stavio sliku Boleta kako pegla, počeću od sasvim drugih fotografija... Dok je Bole peglao, ja sam odlučio da prepravim fabričko rešenje deflektora za hlađenje. Naime, posmatrajući konsktrukciju, shvatili smo da gotovo sva vazdušna struja koja ulazi u žaluzine kapotaža udara u deflektore i preusmerava se na motor, što je dobro, ali da zbog toga baterija, koja se nalazi dublje u trupu, ima slabije hlađenje jer deflektori zaklanjaju otvore predviđene za njeno opstrujavanje. Opet, shvatili smo da je prevelik otpor vazduha na tom mestu. Na slici ispod se vide otvori na firewall-u predviđeni za hlađenje baterije, a koje zaklanjaju deflektori:

To su ova dva kružna otvora.

Zato smo odlučili da prorežemo otvore i na taj način ubijemo tri muve jednim udarcem: pre svega, umanjićemo čeoni otpor vazduha; potom, obezbedićemo malko bolje hlađenje baterija (na uštrb hlađenja motora); najzad, napravićemo takve otvore na deflektorima da će, gledano kroz žaluzine na kapotažu, izgledati kao da je unutra pravi Lycoming motor.

Otpočeo sam radove na prosecanju deflektora. Prvo sam ucrtao linije preko kojih ću proseći otvore širine 2mm. Moglo je da stane ukupno 9 otvora na površinu deflektora, a da se pri tom ne ugrozi njegova čvrstoća. Premaz epoxy smolom dao je žilavost tablici balze, tako da nije bilo bojazni da ću je sasvim proseći, ili polomiti. Na kraju svakog zamišljenog otvora prvo sam šilom izbušio opkrugle otvore kako bih rasteretio napone prilikom sečenja. Potom sam svaki prorez pažljivo turpijao turpijom za nokte. Trudio sam se da ih turpijam u pravcu kretanja vazdušne struje.

Evo kako je sve izgledalo nekih sat i po kasnije:

A evo kako je juče izgledalo, samo da podsetim:

Uzeli smo crni akrilni sprej, zaštitili ostatak konstrukcije i obojili deflektore u crno:

Evo kako taj posao izgleda na kraju (Bole mi osvetlio mobilnim telefonom samo za slikanje):

Čim je završeno peglanje krila, obišao samo sve spojeve cianokrilatom i zalepili smo šarkice na eleronima:

Završili smo i peglanje trupa pa smo sebe častili jednom nalepnicom - ova nalepnica ne bi trebalo da bude na ovom mestu, jer se na boku hrbata nalazi ogromna nalepnica "Torque", koju ćemo izbaciti zato što nam se ne sviđa. Eto i tu smo (što se estetike tiče) uneli malko izmena:

Na kraju dana, pristupili smo prosecanju trupa na mestu spajanja vertikalnog i horizontalnog stabilizatora jer je to samo privremeni spoj kako bi geometrija trupa bila ispravna. Uglove horizontalnog stabilizatora merili smo prema krilima, koja smo morali da montiramo na trup, ali ta je procedura svima poznata pa je nismo detaljno ovde prikazali... Evo ga prosečen trup.

A, potom i zalepnjen horizontalni stabilizator (Na slici ispod takođe se vidi da smo prosekli otvore na trupu u koje se polažu servo motori, a ivicu natopili cianokrilatom - našim vernim PASCO FIX-om):

Pogledali smo na časovnik i videli da je proteklo devet sati i bacili alat iz ruku, pozdravili se i razišli. Sutra, nadamo se, sledi nastavak radova.

[Stanko BG]

Večeras smo ugrabili malko vremena da radimo. Nije se mnogo uradilo, ali su pomaci očigledni:

Zalepili smo cianokrilatom šarkice u kormila visine i pravca i na taj način ih objedinili sa trupom. Veoma smo zadovoljni ovom novom tehnologijom izrade šarkica. To su one savitljive bez šarke i osovinice. Samo se spoje komande u odgovarajući položaj i potom se pusti cianokrilat preko njih koji se kapilarno penje preko tankih vlakana kojima su šarkice prekrivene. Ovo je izuzetno pametna ideja, a kormila uopšte nemaju produvavanje jer je zazor između njih i stabilizatora gotovo nulti. Sa ocim ogromnim komandnim površinama avion izgleda sumanuto, ali to je neophodna nadogradnja firme Extreme Flight u odnosu na originalni avion. Isto tako, poluga repa je malko veća nego na pravom avionu.

Bole je malko išmirglao plastični ram kabine koji je izvirivao preko ravni špernatog ukrućenja, kako bi kabina lepše nalegala na trup.

Na kraju smo zamazali epoxy lepkom to drveno ukrućenje kabine i rebra u korenu krila.

Za kraj večeri smo ostavili razmatranje stajnog trapa - kako glavnog, tako i repnog točka. Odlučil smo da povećamo gume jer letimo sa livade, a ne sa betonske piste. Evo, koliko će veći biti točkovi. Ovo je dobro i stoga što povećavamo udaljenost propelera od zemlje.

[Stanko BG]

Večeras je bio peti dan kako radimo na modelu EDGE. Pošto smo se odlučili da stavimo veće točkove, to je iziskivalo niz prepravki. Pre svega smo biaksom proširili otvore na wheelpants-ima, a zatim finom šmirglom doterali:

U originalnoj izvedbi, wheelpants-e je trebalo montirati na trap samo jednim tankim holšrafom koji je trebalo da istrpi sva opterećenja prilikom grubljeg sletanja, travu koja se zavuče unutra pored točka. Ovo nikada ne traje dugo - znamo jer smo gomilu wheelpants-a izlomili samo od običog sletanja na travnati teren. Zato smo fabričko rešenje odmah promenili. Wheelpants-i su odliveni od epoxy smole, imaju umetnutu špernatu pločicu kao ojačanje za montažu, koja je prilikom livenja ulaminirana u konstrukciju. Zbog svih ovih vrlina, odlučili smo da im damo šansu...

Umesto holšrafa, odredili smo mesto wheelpants-ima na karbonskom stajnom trapu, probušili otvor od 4mm i ubacili unit navrtku za m3 vijak. Na ovaj način smo ih napravili lako demontažno-montažnim i prilično čvrstim. Evo kako to sve izgleda:

Stajni trap je izuzetno kvalitetno izrađen. Odliven je od karbonskog tkanja, ali u veoma finom kalupu... ima aeroprofil, levi i desni krak noge nisu pravi komadi, već imaju blagi radijus, baš kao što je slučaj sa trapom velikog aerobatskog aviona EDGE 540. Da ne dužim, stajni trap na ovom modelu je umetničko delo. Evo u nastavku nekoliko slika koje smo slikali prilikom montaže - na avion ćemo ga konačno ugraditi tek kada završimo sa ugradnjom elektronske opreme:

Da lepota bude još veća, trap je lagan kao pero - Ima nepunih 125gr:

Stavili smo ga privremeno da bismo videli kolika je udaljenost wheelpants-a od podloge. U početku nas je neizmerno nerviralo što trap upada u konstrukciju trupa, a nema nikakvu masku koja bi taj urez prekrila - imali smo plan da prepeglamo monokot preko tog "ružnog" mesta. Međutim, kada smo stavili trap, shvatili smo da ne izgleda loše i da je zapravo mnogo važnije da ostavimo ove kružne otvore nepokrivenima, kako bi se oprema aviona što bolje hladila...

U najgorem slučaju, kada je avion na zemlji i tek počinje rulanje, sa ovim većim točkovima, sada smo nekih 10mm viši. Ranije je udaljenost od podloge na najnižoj tački wheelpants-a bila samo 5mm. Dakle, potpuni uspeh - dobili smo i ispod propelera 10mm visine.

Brzo smo montirali i zadnji trap. Potrudili smo se da vijak koji ulazi u kormilo pravca prođe i kroz horn, koji je od pertinaxa, tako da je ta veza sada izuzetno jaka. Sve vijke smo prilikom uvrtanja u trup aviona namazali cianokrilatom kako bi se, bukvalno, objedinili sa trupom.

Kada smo završili modifikacije i privremenu montažu glavnog stajnog trapa, častili smo sebe lepljenjem nalepnica. Avion je polako nastajao pred našim očima... Ali, lepljenje nalepnica je veoma stresno, jer je estetska rabota - em skupo, em glupo  Prvo je seckanje i opsecanje trajalo nekih četrdeset minuta.

Onda smo ispeglali Side Force Generator-e i stavili prve nalepnice baš na njih:

Malo po malo, korak po korak, vreme je stalo i mi smo radili, a sve u cilju da po prvi put sklopimo avion i vidimo kako izgleda. Evo i rezultata. Pred nama se "porodio" ovaj predivni letač 21. veka. Sprava koja je možda najbolja u svojoj klasi danas. Remek delo Extreme Flight kompanije - rezultat našeg višednevnog ljubavisanja...

Zmaj vazduhoplova je završen. Preostaje montaža opreme, nakon čega će izrada aviona biti završena.

[Stanko BG]

Večeras, šestog radnog dana, Bole i ja smo se zabavljali pripremom elektronike za ugradnju, a ponešto smo i ugradili na model.

Pre svega, odlučili smo da modifikujemo konektore, poučeni iskustvom sa RC čamca koji smo svojevremeno prepravljali sa Glow na elektro pogon. Naime, taj čamac je imao 4S konfiguraciju i konektori su nam se pregrevali i odlemljivali. Imali smo bullet style konektore koji nisu mogli da podnesu protok struje veći od 60A...
Na ESC-u koji smo kupili uz avion nalazi se T connector, koji provodi 50A, a u maksimalnom opetrećenju može, na kratko, podneti 100A, dakle, u ovoj primeni bi ovaj konektor bio u gornjoj granici opterećenosti. Kao što smo čamac popravili ugradnjom XT150 konektora, koji mogu istrpeti 150A nominalno i 200A burst, i na ovaj model smo odlučili da ugradimo te iste konentore. Evo nekoliko slika, uz komentare:

Na slici iznad vidi se da je ESC došao sa T konektorom, ali su pored konektori koje planiramo da stavimo. Evo malo bližeg prikaza

Te iste konektore uparili smo i na baterijama, jer se one kupuju bez konektora pa sami odlučujemo šta ćemo na njih zalemiti. Mi smo se odlulčili za XT 150.

Kada su sva lemljenja bila završena, na motor smo uvili nosač sa četiri vijka. Thread locker je obavezan...

Glavčinu propelera morali smo da montiramo drugim vijcima jer su u kitu ponuđeni vijci koji imaju nosivost tek koliko je navrtka visoka... Mi smo se odlučili za duplo veću nosivost navojnog spoja jer u kućištu motora ima prostora. Ovu smo modifikaciju izveli i stoga što je motor od aluminijuma, i zato što će thread locker držati na većoj površini.

Srebrni vijak je ponuđen u kitu - na njemu nema oznake zatezne čvrstoće - kako su nas učili, to je trgovački kvalitet vijka. Da su barem dali prohromski vijak, ali nije ni to slučaj, već je vijak pocinkovan... Mi smo stavili brunirane vijke 8.8 kvaliteta - makar znamo šta smo stavili. Evo kolika je razlika u nosivosti navojnog spoja:

Kada smo bili zadovoljni kako je naša pogonska grupa pripremljena za montažu, pristupili smo konačnom privijanju motora na firewall. Ispod nosača motora pritegli smo pločicu pertinaxa, koju su ponudili u kitu, što je veoma fin detalj - ova pločica služi da odbija toplotu koju motor emituje na dodiru sa trupom aviona. Pristavili smo i propeler da vidimo kako sve to izgleda.

Avion je veoma lep; evo jedne slike na kojoj se vidi koliko je propeler dobro odabran i usklađen sa konstrukcijom - gotovo da čitava površina njegovog obrtnog diska opstrujava profil poprečnog preseka trupa. U pitanju je Xoar 16/7 propeler.

[Stanko BG]

Najzad je došlo vreme da se u model ugradi elektronika. Večeras, sedmog radnog dana, Bole i ja smo, polako, ugradili ESC, povezali svu kablažu sa motorom - testirali motor i stavili kapotaž, elisu i spiner. Potom smo montirali i servo motore. Kabl od ESC-a i baterije proveli smo kroz konstrukciju, a kabl BEC kola koji povezuje ESC sa prijemnikom izolovali smo od smetnji i šumova u signalu feritnim jezgrom. Ovaj ESC vraća 6V u servo uređaje, tako da nema ništa od HV servoa, ali, koliko sam shvatio, to je sasvim dovoljna brzina za ovaj relativno malen 3D avion. Evo nekoliko slika...

U kitu se prekidač dobija bez pločice, tako da se nikada ne zna kada je uključen, a kada isključen. Pronašli smo jedan stari JR prekidač kome se kućište polomilo i iskoristili pločicu, staru preko dvadeset godina - što se i vidi prema ogrebotinama koje ima. Ovaj nam se detalj naročito dopada na ovom hi-tec avionu  Prekidač smo namerno stavili sa desne strane trupa gde je obično auspuh kod glow motora jer sada o tom problemu ne moramo da mislimo.

Servoe smo ugradil uz obavezno razbušivanje otvora na šperu. Ljude mrzi da izbuše otvore i onda vijak rascepi servo tray.

Prvi korak, ubaciti servo i šilom odrediti mesta otvora; drugi korak, izbušiti otvore odgovarajućom burgijom (1.2mm - prečnik stabla vijka); treći korak, uviti vijke i pričvrstiti servo.

[SABURO]

Odlican model i opis radova. Imam sugestiju na poziciju prekidaca, okrenite ga da prema repu bude ON. Imali smo situaciju na aerodromu da je spala kabina i zakacila prekidac i sa ON prebacila na OFF, samo zato sto je tako bio orijentisan. Prekidac je bio postavljen dosta nazad za razliku od vaseg, al opet... eto, bilo tako i desilo se.

[Stanko BG]

Hvala za sugestiju, zlata vredi... ova kabina zaista je velika i može napraviti karambol ako se otkači.

[dejan_ts]

Lepa mahina ali steta sto neide na glow ili benzin motor vec na elektro

Sve pohvale za izradu modela i detaljima sa oznakama i linijama

[Stanko BG]

Osmi dan kako radimo na modelu. Zapravo, to nije čitav dan, već nekoliko sati rada - koliko uspemo da ukrademo od obaveza i poslova...

Prekidač je okrenut - zlu ne trebalo!

U završnici radova na avionu, Bole i ja smo, večeras, montirali komande. Da bismo to izveli, prvo je trebalo da postavimo viljuškice (ball link) na pushrod-e. U uputstvu lepo piše da treba navoj urezati u ball link. Pokušali smo, pre neki dan, da uvijemo pušrod u viljuškicu, ali je ona od toliko jake plastike da sam ovog puta morao da donesem ureznicu M2. (U pozadini se vide ureznice Fabrike reznog alata, Trebinje - oštre kao žilet i posle trideset godina. Mali omaž mom čaletu i rodbini koji su Trebinjci. Ručica za urezivanje je stara preko 80 godina, američke firme Greenfield Tool & Die - ostala još od dede. Mnogo je volim). Tek kada smo urezali navoje, pushrod je uz muke uspeo da se uvije...

A, evo i spremljenih poluga komandi. U pozadini su Du-Bro hornovi. Koristićemo samo najduže jednostrane hornove, prema uputstvu...

U kitu su ponudili vijke M2 sa krstastom glavom i običnim navrtkama, ali smo mi stavili imbuse jer se lakše montiraju i samokočive navrtke M2.

Evo kako izgleda potpuno završena komanda na krilu:

Servo motori su kvalitetni i dobri, ali su Nikola (Saburo), ili Miloš, ne sećam se sa kime sam pričao, bili potpuno u pravu: ovi servo motori imaju veoma loše centriranje. Komande ostaju uvek izvan nultog položaja za koji milimetar... Šteta. Probaćemo ovako avion... Ako ne bude išlo kako treba, moramo kupiti JR servoe, ili MKS, nema nam druge. Pošto još uvek nisam nabavio naročiti adapter za punjnje Thunder Power baterija, nismo u stanju da napunimo baterije. Zapravo, kupljen je taj adapter i putuje. Sve baterija sveta imaju JST HX konektor za balans prilikom punjenja pa je Thunder Power odnedavno promenio svoj stari sistem konektora i prešao na JST HX. Ja, nažalost, imam stare Thunder Power baterije pa sam morao da kupim adapter sa TP na JST HX konektore za balans. Evo kako ta glupost izgleda:

Koristili smo bateriju od 4.8V za ugradnju i podešavanje servo motora, tako da su malko spori... Pa ipak, lepo je videti kako izgleda otklon na kormilu visine kada se podesi na maksimalan mogući hod, a to će reći na 150%. Tačno kako Daniel Holman preporučuje. Divota! Na snimku se lepo vidi da se klin napadne ivice na kormilu potpuno nasloni na horizontalni stabilizator. Dakle, imamo nekih 80 stepeni hoda, što je veoma važno za harrier i pljoštimični kovit.

Na kraju smo premerili krila i razlika u masi je malko veća od 2gr, što uopšte nije loše za serijski proizveden avion. Veoma smo zadovoljni. Nije potrebno raditi lateralno balansiranje aviona. Evo slika levog i desnog krila na vagici:

Zaključno sa večerašnjim radovima, avion je završen. Na slikama nije prikazano, ali smo ugradili i prijemnik, povezali sve kablove i sproveli kablažu kroz trup da se što manje vidi i da što manje smeta prilikom korišćenja. Ostaje još da nabavimo velcro traku za postavljanje baterije u trup... i, pravac letenje