S1 Ringmaster

[Stanko BG]

Sećam se jednog takmičenja iz vazduhoplovnog modelarstva - bio sam sedmi razred osnovne škole. Nastavnik Rista nas je odveo u neku školu. Prvo smo imali test iz teorije, a potom smo sklapali Lahora i na kraju bacali pa čiji odleti dalje i duže opstane u vazduhu. Ali... na pola takmičenja se na terenu za mali fudbal pojavio jedan čovek, kasnije ću saznati da je bio nastavnik tehničkog, startovao motor i opasno dobro leteo avion koji je vezan sajlom, a drži se rukom i leti u krug. Motor samo brekće.

Meni je ispala vilica. Letač se zvao Sinđa, poznati modelar, koji je tog dana, sada se prisećam, uradio čitav jedan aerobatski program u klasi F2B. To je, ujedno, klasa koja me najviše zanima. Sećam se neobičnih preleta preko glave, potom četvrtastih lupinga, potom osmica i, najzad, sećam se i lista deteline... Svih se figura sećam kao da je juče bilo. Bio sam opčinjen...

Od tog dana, a to je bilo kada sam imao 13 godina, dakle pre 32 godine, zaljubio sam se u vazduhoplovno modelarstvo. Bio sam uveliko maketar, ali su me tog dana privukle leteće mašine, a naročito veština upravljanja njima.

Došao je trenutak da se oprobam u ovoj veštini. Iako smo Bole i ja kao klinci leteli dva tri puta neki kružnjak, mislm da sam tek sada sazreo za takav poduhvat. Osim leptirića u stomaku, jer se čovek vrti u krug dok leti, osećaj držanja mase aviona u ruci je neopisiva lepota, izuzetno moćan doživljaj - sreća. Kao da držite pticu u ruci koja želi da odleti. A, tek, osećaj kada date komandu, a ta rotirajuća masa ode u luping. Nema lepše zezancije od toga - Neša Miklušev je sasvim u pravu.

Elem, posle dugog istraživanja, odlučimo se Bole i ja za Ringmastera. Taj model se pojavio 1951. godine, Matt Kania je dizajner. Proizvodila ga je firma Stirling. Prva generacija Ringmastera zvala se S1‚ skraćeno od: serija 1. Ta nam se generacija najviše dopala, sa vintage repovima i jednostavnom konstrukcijom. Od svih šara, nama se ova sa sunčanim zracima (Sun Ray) najviše dopala:

Naravno, postoji stotinu varijanti i to se može videti na raznoraznim sajtovima:

https://outerzone.co.uk/plan_details.asp?ID=3501

Mada, moj omiljeni sajt jeste: Bratstvo prstena (Brtotherhood of the ring). Tamo sve postoji što može postojati na svetu u vezi sa ovim prelepim avionom...

https://www.brotherhoodofthering.info/

Za svu opremu koja nam je trebala snašli smo se na dva mesta. Jedno je tradicionalno SIG:

https://sigmfg.com/

A, drugo mesto je firma BRODAK, koja ima i kit najnovije verzije ovog modela:

https://brodak.com/

Ja sam preuzeo neku verziju plana, ali sam je u mnogome prepravio jer je bila aljkavo nacrtana - sa mnogo nedoslednosti i grešaka. Iz tog plana sam napravio sečnu listu (u Adobe ilustratoru) i uskoro ću uraditi sečenje svih tabli na laseru. Kad završim sečenje, slikaću.

Pogonska grupa za model biće, naravno, OS MAX FP 35, ali prilagođen za Control line letenje, to jest, sa običnom venturom i jednom iglom. Evo kako ta mašina izgleda - obožavam je.

Divna prednost ovog motora je što ima biksnu umesto ležaja, a ujedno, to je ABC kombinacija hilzne i klipa, pa je motor neuništiv i ima ogromnu kompresiju. Ležajevi nikada ne moraju da se menjaju:

Čim isečem sve delove, odštampam plan koji sam doterao i usavršio, sledi nastavak radova. Ako sve bude kako treba, postaviću ovde i moju sečnu listu i plan pa se drugi mogu poslužiti...

[Rale]

Sa najvecim uzivanjem sam, vise puta, citao postove Nese Mikluseva o kruznjacima. Podsetili su me na 70-te godine kada sam ih i sam leteo.
Jedrilice su moja prva i najveca ljubav, tako da nikada nisam ispunio sve zelje u vezi C/L modela. Ringmaster i Nobler su za mene uvek bili etalon za C/L modele.
Nadam se da ces nas i ti, kao Nesa, castiti malo detaljnijim opisom izrade i kasnije letenja Ringmastera.

Mnogo pozdrava, Rale

[Joja]

Svaka cast Stanko tebi i Boletu, naravno pozdravi i za Raleta i Nesu Mikluseva.
Svidja mi se vasa neiscrpna energija i trud koji ulazete u ovaj nas hobby.
Generalno gledano, mislim da je modelarstvo, kakvo mi znamo, na zalost u opadanju i sve inicijative u tom pravcu mogu samo biti pozdravljene i dobro dosle.
Ja sam kao decak od 10 godina imao perforaciju slepog creva i na kraju zavrio u urgentnoj hirurgiji gde su me iz kola hitne pomoci uneli u operacionu salu i operisali. Posle toga su rekli mojoj majci da su me doneli 2 sata kasnije ne bi uspeo da prezivim jer je sepsa vec uzela ozbiljnog maha. Oporavak je uzeo dosta vremena, a za to vreme ja sam onako samouk napravio KKL model iz sovjetskog kompleta PO-2 (Polikarpov dvokrilac). Kada je sve bilo gotovo jedino mi je falio motor. To me je jako mucilo i strasno sam zeleo da do njega dodjem. Jednog dana, mozda posle 1 godinu, u prodavnici Narodna Tehnika (koju sam redovno posecivao na Lenjinovom Trgu) pojavili su se dizel motori Jena 2,5 ccm. Narodna Tehnika je bila u istoj ulici prakticno (Zeleznicka) gde je radila moja majka u firmi Transped Vojvodina ciji je ona bila osnivac i dugogodisni "covek br.2". Ja sam trceci dojurio kod majke u firmu i sav zajapuren rekao"stigli su motori" i majka mi je dala novac da ga kupim (u to vreme to nije bilo jeftino) i jasa odjurio (da se ne razgrabi) i kupio ga. Iz ove perspektive gledajuci, to je jedan od vaznijih trenutaka u mom zivotu koji je odredio njegov pravac. Sada kada na "zalaku zivota", posle 26 godina u Kanadi (za koju mislim da je dobra zemlja), mogu da kazem da sam postigao sve u zivotu sto neko moze samo da zamisli osim jedne. Ta jedna jedina stvar je da nemam potomstvo (bar za sada), i to mi ni malo nije zao sto nemam u Kanadi. Sada, mogu odgovorno da tvrdim da vecina onih koji su dosli u Kanadu " da im deca imaju perspektivu i bolji zivot" su "pushiona". Necu dalje jer bi to bila vec politika.
           Elem, ja sam tada sa Drugom (danas) Gospodino Stevanom Sindjelicom leteo na Susretima i takmicenjima akrobatske modele, pa koji put i osvojio medalju (uglavnom bronzanu jer nije bilo cetvrtog takmicara ...). Sindja je bio nas idol, a u Novosadkom klubu bilo je nas 5-6 koji su leteli KKL od kojih su vrhunski letaci bili Mirko Savic i Aleksandar (Aca) Kraijna. Ja sam imao oko 2 modela na 1,5 ccm, 4 modela 2,5ccm i jedan od 5,6ccm sa Super Tigrom C35. Imam dosta fotografija i druge memorabilije koju drzim u Srbiji i koju sa ostalim porodicnim fotkama nikada nisam hteo da donesem u Kanadu kako bi mi makar to bio razlog da se vratim.
           Opet da se vratim na topik, u poslednje vreme pratio sam KKL (UK) kitove na Ebay-u i u jednom trenutku naleteo na Noblerov Kit ARF vrlo lep i vec sam resio da ga kupim i u momentu akda sam trebao da "bidujem" uletela mi je zena u sobu i pocela da histerise kako samo trosim pare na gluposti, sto mi je diglo pritisak i pokvarilo ceo "ugodjaj" te je kit otisao za 112 US$ (djabe). Pre par dana sam naisao na Top Flite Kit (ne ARF) koji je otisao za 255 US$, to je Geiske Nobler koji je za mene vrhunac, evo linka:
https://www.ebay.ca/itm/Top-Flite-NOBLER-Control-Line-Kit-/154204621279?_trksid=p2047675.m43663.l10137&nordt=true&rt=nc&orig_cvip=true
          Imam utisak da sa trendom ogranicenja letenja (uglavnom zbog dronova) da ce sa KKL malo povratiti u modelarske tokove. Nece se vratiti ni blizu kako je to nekada bilo, jer mladima je ispran mozak sa komformizmom i digitalnim uredjajima, ali ce sigurno opstati u nekoj razumnoj meri. Ovde u Vankuveru i BC ima dosta klubova RC a i KKL svi su oni u krizi jer je drustvo u dubokoj krizi. Klub u kome sam ja clan "Spectrum" ogranicen je broj clanova na 50. Uvek se cekalo ako neko izadje da se drugi primi, ove godine nas je ostalo samo 34, sto nije dovoljno da se plati renta za zemlju i sisanje i odrzavanje piste i okoline, a clanarina je $250 + 100 kada neko ulazi kao nov. Pored toga nemozes biti clan ako nisi clan Kanadskog Saveza Modelara MAAC cije clanstvo kosta oko $85.
         Eto toliko od mene za sada, za Stanka i Boleta: voleo bih da dodjet kod mene u posetu u Srbobran kada dodjem, a to bi trebalo da bude posle 15. Maja 2021.
         Pozdrav svima, i oni ma koji vole, a i onima koji ne vole moje pisanije. Ziveli i zdravo!

[Stanko BG]

Dragi Joja i dragi Rale, mnogo sam srećan što sam kod vas, a i onih koji nisu pisali, probudio lepe uspomene i sećanje na mladost i detinjstvo. U suštini, iz istog razloga se i ja bavim ovim hobijem - da se vratim u srećno detinjstvo i da zaboravim svakodnevicu.

Dok budemo radili na Ringmasteru, Bole i ja ćemo se mnogo radovati - u to sam siguran. Tu vrstu radosti ne mogu da nadomeste nikakve aplikacije na mobilnom telefonu, niti visoke rezolucije posranih ekrana... mom sinu Marku uvek govorim da su igrice na telefonu zabava za sirotinju - dok se on igra u četiri zida leteći nekakav jeftini simulator, srećna deca negde u svetu (ako takvih uopte više ima) lete modele, ili prave avione. Jedva čekam da počne slaganje krila, pa, potom, izrada trupa, pa presvlačenje, pa farbanje.

Rale, ovde ću staviti, korak po korak, čitavu proceduru izrade modela, sa svim radostima i nedoumicama koje će nas snaći - nadam se da ću biti na nivou zadatka i poradovati te dok čitaš.

Joja, sa jedne strane sam srećan što si se ostvario u životu, a sa druge sam tužan što doživljavaš sve nevolje iseljenika (i moj rođeni brat živi u Kanadi: Toronto). Rado prihvatam poziv u Srbobran i nadam se da ćemo Ringmastera možda već tada zajedno leteti. 

Pored Ringmastera (kog smo odlučili da sami dizajniramo i napravimo jer ćemo tako naučiti sve tajne kružnjaka), Bole i ja smo kupili SIG-ov kit Chipmunka, koji je u klasi Noblera, a prelep je i nije mnogo skup - isto oko $120. Za njega smo namenili OS Max LA 0.46. Ako nam se osladi letenje na Ringmasteru, pokušaćemo da se vinemo u F2B kategoriju i izvedemo čitav letački program na livadi, ili, makar da pokušamo 

Ranijih godina na aerodromima u Jugoslaviji su postojale kružne piste za modelare. To su bila ozbiljna vremena - sada se dvoumim gde ćemo leteti model. Ali, naći će se neki dobar teren - možda na Bubanj potoku, za početak... videćemo.

I, da, Joja, taj Nobler je lepotica kakva se retko viđa. Predivan avion. Uh...  Gledao sam ga i razmatrao kada smo odlučivali šta ćemo kupiti, al' je na kraju odluka pala na SIG-ov Super Chipmunk: priču o tom drugom modelu čuvam za neki od narednih topika...

https://sigmfg.com/products/sig-super-chipmunk-kit

Još pre nekoliko meseci napravio sam prvi stidljivi korak u izradi Ringmastera. Naime, istraživao sam po belome svetu na koji način ljudi prave glavnu komandujuću polugu - na koju idu komandne sajle i sa koje ide komandni pushrod do horizontalca. Ameri taj element zovu BELLCRANK. Otkrio sam da postoji najlonski Bellcrank, ali i da postoje karbonski, koji su prilično skupi. Naravno, shvatim da to sve sam mogu da dizajniram i napravim. Kupio sam karbonsku tablu - najdeblja je bila 3mm, te sam slepio dve G Flex epoxy smolom poznate firme West system. Ova smola je elastična i služi baš za ovakve namene lameliranja odgovornih spojeva. Naime, bellcrank nosi celu centrifugalnu silu modela. Zapravo, to je glavni deo jednog kružnjaka, a da nevolja bude veća,, kad se jednom ugradi u model, više nikada se ne može popraviti jer je nedostupan, zakopan u utrobu krila.

Prvo sam dizajnirao u Adobe Ilustratoru uzorak (ovde prilažem .pdf format... ako čitav projekat uspe, daću sva ova dokumenta u AI formatu, tako da svako može da napravi model kod kuće). Dvoumio sam se između olakšanog i punog komada:

Na kraju sam se odlučio za pun komad. Razlika u masi je zanemarljiva, a dobitak na momentima inercije poprečnog preseka je veliki. Takođe, modifikovao sam i fabričko rešenje SIG-ovog bellcranka, koji je ravan na hipotenuzi, i napravio radijus. Ovo je malo izmestilo osu rotacije, ali je taj pomeraj zanemarljiv - oko 2mm jer bi mi ovaj novi bell crank kačio u centralno rebro, koje, opet, mora da nosi svu centripetalnu silu pa mi je svaka pregrada zlata vredna. O tome detaljnije kada budem prešao na drvenariju...

Evo kako izgleda originalni SIG bellcrank, koji mi je bio uzorak za modifikacije (istina, ova blizina centralne rupe hipotenuzi me je od starta nervirala, iako je kompletno opterećenje na suprotnoj strani radijusa, pa ipak...):

Na kraju sam fajlove i karbonsku tablu dao drugaru koji je sve to lepo isekao na CNC glodalici. Evo konačnog rezultata. Prezadovoljan sam:

Uležištenje bellcrank-a sam zamislio između PTFE ili PA biksni za koje sam napravio jednostavan crtež i odneo da mi se napravi:

Sada imam praktično bellcrank i za Ringmastera i za Super Chipmunk... Sreći nema kraja...

Uskoro sledi nastavak radova, nadam se za vikend.

[Joja]

Na Cenejskom aerodromu ima pista za KKL koja je napravljena upravo za tu shvrhu. Na zalost u vrlo losem je stanju, ali mislim da ima sanse da se koristi pa i malo popravi.

[Stanko BG]

Da, znam, Joja, za kružnu pistu - video sam u jednom od Nešinih postova sliku od pre sto godina sa Čeneja, ako se dobro sećam... Lepa kružna staza, nema šta - kao da je slika iz Amerike, a ne iz Jugoslavije 

Danas sam odštampao plan koji sam mesecima crtao i doterivao (ovaj Gabriele Marci je napravio stotinu grešaka):

Balzu i aviošper od 3mm kupio sam još pre korone kod Vlade u RC Srbiji pa sam je sada nasekao na tablice i spremam se da sutra idem na sečenje laserom:

Mnogo se radujem jer uskoro počinju radovi 

[Stanko BG]

Pre neki dan moj sin Marko i ja smo odneli materijal kod Dragana (firma ,,Gravoprodukt" na Banjici) da nam iseče delove modela - fajlove sam mu poslao putem mejla. Evo Marka kako drži plan i sečnu listu, a pored su sve table balze iseckane i pripremljene... tu je i aviošper debljine 3mm.

Dragan se poduže zadržao u procesu sečenja - reče mi da je šper baš moćan i tvrd, a da je za njegov laser problem debljina balze veća od 10mm, a kamo li 15mm koliko sam ja želeo da sečem. Pa ipak, pošto je Dragan sjajan čovek, on je pokušao i relativno dobro sproveo sečenje čak i te debele balze. Kaže da se dobrom tehnikom rada i to sečenje debelih komada može srediti. Draganov laser je izuzetno precizan, debljina reza je 0.10mm, i manje, ali raste sa debljinom komada koji treba seći. Laser ima 25W i to je više nego dovoljno za debljine balze do 10mm. Sve preko toga je prilično mučenje - ako čovek seče do tih debljina, sve ispada savršeno dobro - takvo je moje iskustvo. Evo Draganovog lasera u akciji. Seku se rebra iz table balze debljine 2mm - snimljeno večeras:

Komadi debljine veće od 10mm počnu da obgorevaju na ivicama. Dragan misli da bi jačim kompresorom i duvanjem kroz rez uspeo da otkloni i taj problem... za sada ostaje ipak debljina do 10mm. Evo jedne polutke terminezona koja se malko zapalila u procesu sečenja i to je jedini problem koji smo imali... Iako se Dragan dvoumio da li da uopšte secka tako debelu balzu, ja sam insistirao da ipak proba. Rezultat uopšte nije loš, ali se Dragan mnogo namučio...  On se zabrinuo da je to malo obgorevanje problem, ali sam mu objasnio da to nije ništa što se ne može prevazići. Ti se terminezoni ionako šmirglaju pa će mesta sa nagoretinom nestati u procesu gradnje:

Od četiri polutke terminezona, samo ta jedna je malo nagorela po ivici. Evo kakve su ostale:

Veoma je teško imati preciznost i snagu istovremeno. Ako i nema snagu za debljine preko 10mm, Draganov laser je neverovatno precizan. Evo kako svi isečeni delovi izgledaju. Prelepo!

Evo i jednog lepog detalja... Dragan mi je izgravirao slova na rebrima da bih odmah znao koje rebro gde ide na krilu. Obratite pažnju, isprojektovao sam potpore za rebra (ja ih zovem štikle), da bi stajala ravno na stolu prilikom sklapanja krila:

Da ne pominjem koliko su lepo ispali komadi od šperploče - Draganče je genijalac.

Na kraju sam, srećan kao dete, oformio kit koji sam odmah posle sečenja pokazao Boletu.

Spremili smo radni sto, postavili plan, presvukli ga folijom i prineli kit. Radovi su svečano otpočeli!  Evo ga Bole, spreman kao sprinteri pred početak trke

Večeras nismo mnogo modelarili - više smo vremena proveli u razmatranju, konsultacijama i pripremama. Ali, ipak, pre nego što ćemo se rastati, isekli smo lipove letvice 10x10mm i zalepili nosač motora i nosač trapa u trup petominutnom epoxy smolom:

Evo kako je nakon lepljenja trup izgledao... (prineli smo i motor da bismo videli da li je sve i dalje u redu i bilo je savršeno):

Kada se sledeći put budemo videli, ošmirglaćemo ovaj lepljeni spoj i dvanaestosatnom epoxy smolom zalepiti i na taj način pripremiti sve pločaste materijale koji se spajaju pre konačnog slaganja krila nad planom. Pozdrav do sledećeg izveštaja...

[Stanko BG]

Iako sam preumoran, danas sam smogao snage da malo čačkam na Ringmasteru. A, to čačkanje odužilo se u dvosatnu borbu sa opružnom žicom debljine 3mm, koju sam svojevremeno kupio kod Vlade u RC Srbiji. Žica ja, bogami, prava i za svaku pohvalu - lep opružni čelik. Nije baš čvrst kao onaj za ventilske auto opruge, ali je prilično bliskih karakteristika.

Evo, kako je trap na kraju izgledao, prezadovoljan sam. Naravno bez grejanja žice nije moguće ostvariti radijuse koji su dati na planu, a opružni čelik se mora mnogo termički tretirati, ako se otkaljuje da bi se savio. Zato sam krivljenje uradio sam, svesno praveći poveće radijuse. Nije toliko veliki problem, čak i ako je radijus malko veći - prilagodiću trup tim novim radijusima...

Trapove na avionima uvek volim da podesim sa malim pozitivnim nagibom jer tako dobijam na stabilnosti aviona u zatrčavanju. Ujedno, nagib se ispravlja prilikom sletanja, ako je u startu malko pozitivan. Na taj način dobijam, kada avion dotiče pistu, idealni nagib i upravljivost. Iz istog razloga, i raspon trapa volim da upucam, to jest, i raspon mi bude malko pozitivnog ugla (što bi Amerikanci rekli: Toe in). Ne znam da li se vide ti uglovi na fotografiji, ali verujte mi da postoje. Ako se setim, slikaću kada avion bude sklopljen. Tada se ova geometrija trapa bolje vidi.

Malo sam večeras preturao i po modelarskoj opremi koju sam navlačio tokom prethodnih godina i nađem sve pravo: Du-bro točkove, još neotpakovane, a stare nekih 20 godina. Master Airscrew propeler je dimenzije 10x6". Ovaj motorić može da tera i 11x5" -što je moguća opcija ako nam avion bude prebrz. Videćemo... Najzad, nađem prelep spiner boje slonove kosti. Takve boje će biti i avion, uz plavu napadnu ivicu i crvenu Sun ray šaru na krilima i repovima. Mislim da će odozdo biti samo bele boje, bez Sun ray aplikacije, ali će imati plavu napadnu ivicu.

Jedva čekam da vidim završenu letelicu. Radujem se mnogo!

[Stanko BG]

Pošto sam shvatio da ovi moji DuBro točkovi imaju otvor 4mm za žicu trapa, morao sam da naručim nove točkove od Vlade iz RC Srbije. Točkovi su stigli brzinom svetlosti: danas za sutra.

Hvala ti, Vlado, na neprocenjivoj usluzi - pravi si drugar!

Moram se pohvaliti da sam dobio i lepu torbu u kojoj ću na letenje nositi modelarsku opremu. Hvala, Vlado Na slici ispod se vide dva točka na trapu i verujem da se lepo primeti pozitivan nagib trapa:

[Joja]

Kit izgleda SUPER! Samo napred gurajte!
PS. Pratio sam tred o gradnji Kwick Fly-a i stvarno ste ga uradili super, medjutim ne zna sta se dalje desavalo?
Da li ste ga leteli i ima li neki link?
Pozdravi iz Kanade!

[Stanko BG]

Pozdrav, Joja.

Kwik Fly još uvek nije poleteo. Nema nikakvog opravdanja za takvu situaciju. Želim da Bole i ja zajedno poletimo taj avion, a čitavog prošlog leta nismo imali kada da odemo zajedno na letenje. Hiljadu njegovih i hiljadu mojih obaveza - pravo je čudo da smo se uopšte sastajali tako intenzivno i radili na modelu. Nadam se da ćemo na Ringmasteru biti brži i da ćemo ga do proleća završiti...

Sad i ovaj virus pravi dodatni problem. Ali, mora se dalje živeti.

Čuvaj se, prijatelju - nadam se da će uskoro neki kružnjak, tipa Nobler, da sleti u tvoj hangar

[Stanko BG]

Sinoć je Boletu i meni bio treći radni dan na Ringmasteru. Mnogo smo se slatko zabavljali i evo kratkog izveštaja (napisao bih ranije, ali tek sad sam od silnih obaveza stigao da se ulogujem na forum).

Pre svega, ošmirglali smo trup od prethodnog lepljenja - s obzirom na to da imamo duge pauze u druženjima, epoxy se lepo stegao

Potom smo pripremil sve elemente koje ćemo lamelirati dvanaestosatnom R&G epoxy smolom, koju, čini mi se, imamo već 20 godina i nikako da je potrošimo. Pa ipak, ta je smola najbolja od svih koje sam u životu probao.

Lamelirali smo trup, izlazne ivice, terminezone i napadne ivice, koje će se posle obrađivati rendetom na meru... Takođe, lamelirali smo i ramenjaču. Ove lamelacije su sprovedene stoga što ni ranije nije bilo balzi u pravim debljinama da se kupi, a sa druge strane, konstrukcija će biti jača i ne mnogo otežana - ako čovek štedi na epoxy smoli. Za kompletnu lamelaciju smo umutili 28gr smole, od čega je na brisanje i istiskivanje otpalo nekoh 10 grama. Dakle, povećali smo masu aviona za nekih 15-20gr, ali smo dobili na krutosti konstrukcije. Evo kako smo nanosili epoxy smolu. Pošto je epoxy higroskopan, a balza upija, mazali smo tanko obe površine: Bole je lepak nanosio četkom, a ja sam ga razvlačio špahlicom, kako bismo što manje lepka naneli, a dobili kvalitetan spoj:

Namazane komade smo spojili, prekrili najlonskom folijom i opteretili kontinualnim opterećenjem, to jest pločama: Rolling Stones, Azra, Ottis Redding, itd. Šteta što nisam slikao tu ,,gibanicu" od ploča naslaganu na delove aviona.

Dok se sve to sušilo, Bole i ja smo počeli da razmatramo krilo: Neophodno je sa gradnjom kružnjaka početi od centroplana krila, jer se u njemu nalazi vagica (bellcrank). Čitava konstrukcija je prilagođena tom komandnom mehaniznu. Evo kako smo obavili sklapanje centroplana:

Prvo smo objedinili gornju i donju špernatu pločicu na koje se montira vagica. Ojačanje kome sam izvadio višak materijala, takođe je ulepljeno. Potom smo postavili plan na plutu i na radni sto - presvukli ga najlonom i postavili centralno rebro, a za njim i levo i desno rebro br. 2.

Naravno, ništa bez PASCO FIX superlepka. Ovaj lepak je izuzetno kapilaran i penje se uz ivice pa spoj nije neka lepotica, ali je zato neizmerno jak. Ionako ćemo konsktrukciju centroplana izmazati epoxy smolom pa će razlika u boji drveta, nastala od lepka, nestati.

Najzad, evo ga ulepljen centroplan aviona. Tu je i vagica sa svim svojim uležištenjima od poliamida. Šilo stoji privremeno, samo da bismo imali vođenje i saosnost otvora na šperki prilikom lepljenja.

Izmerili smo centroplan - ima 45 grama, zajedno sa bellcrank-om, biksnama...:

Na sajtu ,,Brotherhood of the ring" čitao sam da je idealno ako avion ima 22-25oz, što je maksimalno oko 710gr. S obzirom na to da motor ima 350gr, nema se mnogo prostora za konstrukcju modela. Ne verujem da ćemo uspeti da napravimo tako lagan avion, ali se ne brinemo ni ako bude malko masivniji - avion prelepo leti i ako mim 30-35oz što je nekih 850-1000gr. Cilj nam je da napravimo trajan i kvalitetan model, ne kružnjaka presvučenog japan-papirom, ali, isto tako, voleo bih da nam avion bude ispod 800gr mase.

[Stanko BG]

Večeras smo se Bole i ja sastali i radili na pripremama za sklapanje modela. Obradili smo na pravu meru izlazne ivice i ramenjaču, a sutra nam ostaje da obradimo napadne ivice, trup i terminezone (ako stignemo) Kada napadne ivice budu gotove, tog trenutka smo spremni da sklopimo krilo aviona. Obojica se mnogo radujemo tom svečanom činu - nekako je rad na krilu uvek najlepši deo konstruisanja aviona.

Kada sam crtao i sekao na laseru delove od šperploče, napravio sam koreni i terminezonski šablon za obradu napadnih i izlaznih ivica, pošto se tetiva aeroprofila menja iduži od korena prema terminezonu krila, pa se samim tim menja i debljina aeroprofila, a usled toga i debljina napadne i izlazne ivice. Na tim šablonima laserom je prosečena i osa simetrije, kako bi se napravila tačna i neupredena izlazna ivica. Šablone smo zalepili Locktite superlepkom na čađavu ivicu izlazne, tako da su se nakon obrade vrlo lako skinuli. Ringmaster S1 nema dijedar krila jer je kružnjak i ta vrsta autostabilzacije mu nije potrebna. Ovo u mnogome olakpava gradnju... pa ipak, krilo ima evolutivni aeroprofil

Evo kako izlazna ivica izgleda nakon rendisanja i šmirglanja:

Potom smo ramenjaču, koja je takođe dvoslojna balzana letvica - spojena prošlog puta epoxy smolom, obradili na meru i testirali da li se rebra lako nižu na nju, ali ne prelako, jer onda superlepak ne bi mogao da uspešno ostvari spoj i ispuni preveliki zazor. Dodavanje epoxy smole na mesto spoja podrazumeva i povećanje mase modela. Gledali smo, dakle, da izbegnemo preveliki zazor, već da rebra idu pomalo tesno niz ramenjaču:

[Stanko BG]

Obično se raspišem u postovima, ali smo Bole i ja odlučili da vas ovog puta premijerno iznenadimo  Samo bih napomenuo da smo napadnu ivicu radili nekih 5 sati - bilo je izuzetno mukotrpno jer ima evolutivni oblik. Ovo je previše naporno kada čovek radi model u procesu samogradnje. Kit dolazi sa ovim komadom potuno spremnim za ugradnju. Pa ipak, na kraju se trud isplatio... Namerno smo napadnu vicu lamelirali od jedne tvrđe i jedne malo mekše balze, što boja drveta jasno pokazuje i lepo se razlika vidi na snimku. Na taj način nam krilo ima, praktično, dve ramenjače.

Jutros smo radili do 6:00. Malo su ove premijere zahtevne... Ali, mislim da će vam se svima svideti naša nova tehnika izveštavanja. Neću mnogo govoriti, neka slika i ton sami govore. Uživajte:

[Stanko BG]

Prošli su novogodišnji praznici; Bole i ja smo obavili sve svoje porodične dužnosti i sastali se da danas malo radimo... bili smo prilično vredni. Prvo smo obradili napadne i izlazne ivice repova, ošmirglali trup i krilo, a potom zalepili repove u trup:

Rad na terminezonima se malko odužio jer se na strani gde su sajle pravi naročita klizna vođica. Desni terminezon smo časkom obradili rendetom na meru. Evo kako je izgledao obrađen u grubim crtama:

Levi terminezon, međutim, trebalo je mnogo detaljnije napraviti. Zamisao je da se se napravi klizna vođica za sajle koja na sredini ima unit navrtku, a sajle prolaze kroz mesingane buksne. Evo kako izgleda:

Na deseto (krajnje) rebro u krilu ulepljeno je špernato polurebro sa šlicem u sredini kroz koji tačno prolaze unit navrtka i mesingane buksne. Centralni vijak sa širokom glavom šrafi se sa suprotne strane rebra i biće trajno ugrađen u krilo jednom, kada se zalepi terminezon.

Evo kako vijak izgleda sa strane gde će se preko njega prilepiti terminezon, na kome je takođe prosečen šlic za sajle:

Namena ovakvog sistema je da se model postavi u tačnu tangentu leta u odnosu na kružnicu koju opisuju sajle. Što se centar sajli nalazi bliže težištu, to je model više izbačen iz kruga i jače zateže sajle; što se centar sajli više udaljava (unazad u odnosu na težište modela), to je putanja leta manje tangentna i avion želi da uleće u krug i olabavljuje sajle. Ranije su ljudi zatezanje sajli regulisali uglom vertikalca i uglom motora, poneko stavlja i teg na spoljno krilo. Mi ćemo staviti 1.5^o ugao motora, vertikalac smo stavili pod uglom od 0.5 ^o na desno, stavićemo nešto tereta na desni terminezon (otprilike dovoljno da ubalansiramo polovinu mase sajli) i imaćemo podešavanje centra ulaska sajli u krilo. Taj centar bi trebalo da bude između 13mm i 25mm iza težišta modela.

Vertikalac pomaže u zatezanju sajli samo pri brzini - pri sletanju uopšte ne pomaže. Ugao motora pomaže dok motor radi, ali masa na terminezonu desnog krila i pozicija sajli na krilu itekako pomažu da sajle budu zategnutije. Sve ove predradnje su neophodne jer se Ringmaster leti na sajlama dužine 60', što je nekih 18.3m.

Oduševljeni kako nam radovi napreduju, slikali smo privremeno sklopljen model:

S obzirom na to da nam je ovo tek šesti radni dan (ako me brojanje ne vara), dosta smo odmakli. Krilo još nije plankirano u centroplanu. Nažalost, plank se može staviti tek kada su komande potpuno ugrađene u krilo, a to podrazumeva kompletno povezivanje unutrašnjih sajli, zadnjeg pušroda sa vagicom i potpuno spremanje modela za let. Tek tada se stavlja plank, pa onda presvlaka, pa se sve farba odvojeno, pa se tek na kraju spaja krilo sa trupom.

Evo kako izgleda prosečeni terminezon, kuda će prolaziti sajle. (Ringmaster ima simetričan profil, ali naročito konstruisan sa udubljenjima iza maksimalne debljine profila, to jest, prilagođen aeroprofil malim brzinama leta i malom Rejnoldsovom broju. Matt Kania je vodio računa i stavio zaista izuzetno zanimljiv aeroprofil na model, jer Ringmaster ima problem da vrlo brzo gubi uzgon ako se naglo nađe u prevučenom letu - zato ne sme imati prevelik otklon repne komande: nikako preko 30 stepeni):

Sledećeg puta montiramo vagicu (bellcrank) u krilo i sve proveravamo, te možda stignemo i da plankiramo polovinu krila...