Dakle,
samo neku rec da napisem o jedrilici koju sam kupio sredinom leta prosle godine. U pitanju je F3J jedrilica koja, bar mene, ostavlja bez daha kada se sastavi. Mnogo je lepa.... Od prosle godine se informisem preko neta o f3J prichi i poodosta se tu naucilo, ali je nisam lansirao iz prostog razloga sto imam i vitlo a to vec iziskuje iskustvo bas bas. Da ne pricamo kako moze da bude opasno ako se ne zna rukovati....moze doci do straobalnih povreda....
Bilo kako bilo, vreme je prolazilo, medjutim zbog obaveza koje imam sa poslovne strane, nikako nisam uspeo da se uklopim sa moj dobrim drugarom Kremom da je lansiramo , a da on tu bude kao glavna uloga. Ovim putem da mu se zahvalim sto ju je spremio jos zimus za let!
Elem...ja napunih bateriju prekljuce i tako ja gledam bateriju ona gleda mene ii....ja odlucim da se shinem na livadu sa sve vitlom i Albatrosom.... Vetar je duvao STRASNO na nasipu... Instalirao sam sve , proverio i sve je radilo kako treba. Sada je trebalo uraditi "sitnicu" i lansirati F3J - UHHHHHHH....
Taj momenat kada treba da se aktivira vitlo i da se otrgne jedrilica iz ruke...joj....200 otkucaja u minuti mi je tuklo srce...
Kada sam pritisnuo papucicu....znacii....jerilica se TAKO vinula brzo da je premasilo sva moja zamisljanja, ja ne mogu da opisem...znaci za sekundu ona je otisla na oko 70 metara, gde sam morao da je otkacim jer nisam bio spreman pa sam verovatno reflexno prekinuo uspinjanje.... medjutim leto nije dugo trajao iz razloga sto mislim da sam trebao vise da joj stavim olova napred, jedva sam se borio da je stabilizujem. A i cinilo mi se da je toliko bilo vazdusnih dzepova da u sustini da nisi mogao da je letis ispod nekih 100 metara...ali ajde, ne mogu to bas da tvrdim posto mi je bilo prvi put da letim F3J. Evo par slikica, bice jos...