Posle mnogo vetrovitih i kišnih dana, danas smo konačno "uvatili" jedno relativno mirno sunčano kasno popodne...
Oko pet smo se našli na aerodromu, koji je delom pokošen pre neki dan. I naša modelarska pista je pokošena početkom nedelje...
Prvi smo stigli Sale i ja...
Sale je leteo svoje Helikoptere, doneo je sve od HK 250 do Raptora...
Protos je dobio novu kolor šemu...
Inače čekali smo da padne mrak pa da Sale proba svoje novotarije za letenje po mraku...
Da ne bih pisao na dva meste o ovome možete pročitati ovde:
http://rcfly4um.org/index.php?topic=7127.0Ja sam napravio jedan start sa Mišinim budućim Thunderboltom...
...a u to, evo i Goluba i Joleta...
Jole je doneo MX 2.
Sastavio je model, "kresnuo" motor, i pred samo poletanje primetio je da mu ne radi leva polovina horizontalca.
Zamislite, odvrnuo se onaj mali šraf na servou, koji drži polugicu ka repnoj površini.
To se desilo verovatno u tom momentu, jer je par trenutaka pre toga sve radilo...
Koja sreća, da je poleteo, pa da je spala poluga, model bi završio verovatno na (u) zemlji...
Jole se "provukao", ali Golub nažalost nije...
Sastavio je svoj Show time, takodje kresnuo motor, sve je "šljakalo" besprekorno.
Ja mu poleteo, model leti sam...
...i dok smo se tu zezali i slikali...
..Golub preuze komande...
Ta, nije leteo 10 sekundi, napravio je jedan valjak, i mislio sam da je krenuo u petlju, no na po petlje kaže Golub: "Ej, ne znam šta se dešava, ajd' ti preuzmi"...
Ja uzeo stanicu, model u gornjoj tačci petlje i kreće prema dole. Nema frke, sve se dešava normalno, kad je model krenuo prema dole, ja oduzeo gas, kad ono ništa, ja da ga navučem, ništa... Ne radi predajnik...
Sve se odigralo se u par sekundi, kažem Golubu: "Vidi, ništa ne radi" i u tom trenutku, model počne da se usvirava i "direktaša" u zemlju... Bammmm...
Znate ono, nestao je iz vidokruga, a zvuk stigne sa sekundom zaostatka...
E, do ku..a
Šta da radimo, ajd' krenemo Golub, Sale i ja, po model koji je pao sa druge strane poletno sletne piste, prema Temerinu...
Dodjemo do kraja aerodroma, do kanala, ali nema modela...
Verovatno je preko kanala.
Kanal je taman toliki da ga ne možeš preskočiti, jedno 2,5 metra.
Šta da radimo, ko velim, ajd' ja ću se žrtvujem, pošto sam, bio u nekom starom šortcu i ofucanim cipelama, odoh ja kroz vodu i žabokrečinu...
Skidoh cipele, čarape, prvi korak, voda do kolena...
...drugi korak skoro do šorca, treći korak do kolena i predjoh...
Baciše mi ova dvojica cipele...
...i krenem prema mestu gde bi trebao biti model, jer je model pao jedno 100 metara u levo, ali tamo je neko grmlje, pa tu ne može da se predje kanal...
Sve u svemu, krenem ja tamo, nigde nema modela...
Mislim se: "Jebo te, ovaj od sve livade, roknuo u kanal"...
Kad sam prišao bliže žbunju imam šta da vidim...
Show time se zabio u sred žbunja i to sa one strane sa koje sam ja prešao...
A, žbunje, brate, 5 cm trnje... Katastrofa...
Smeju se ova dvojica i sve me z********u kako ću sad morati opet kroz kanal nazad, a ni ne slute, jadni, gde treba da se zavuku...
Onaj serijal "Survival", pa to je sitan doživljaj kakvo je ovo rastinje... Gusto, a grebe, a bode...
Sve u svemu, model - dezintegrisan...
Od onolike ravnice...
pogled u levo
pogled u desno...
...pade u žbunje, pa to da si hteo ne bi zabo'...
I dok sam se ja vraćao nazad "preko vode do slobode", Sale i Golub su kupili delove.
Pri tom su Saletu pale "djozle" u kanal (Bog ga kaznio što me je zajebavao) pa se i on kupao...
Slika govori više od hiljadu reči...
...od Show time-a nije ostalo ništa...
Možda je sreća što je pao u žbun jer da je rokno u zemlju, verovatno bi i motor otišao. Ovako, pukao je propeler, nosač, ali motor se vrti i verovatno mu ništa ne fali...
Posle ovih avantura, onako mokar i blatnjav, napravio sam drugi let sa jetom.
Naravno od toga nemam ni jednu sliku...
Ima neki "vidoje" (postaviću ga danas) ali, snimatelj se nije proslavio, ima poletanje i nešto malo u vazduhu, ali sletanja nema, jer je promašio ceo kadar...
No, možda i bolje, pošto je sletanje bilo blaža varijant prvog sletanja, što znači, iskrivio sam opet prednju nogu. Srećum nije strašno, iskrivila se neka osovinica i sutra, tj već danas, će to majstor Gojko - strugar, napraviti novo...
Mislim da ću naručiti jedno tri komada, da se nadje...
Let je bio dobar, model leti super, pola gasa je više nego dovoljno, turbina se u neki delovima leta (kad recimo model ide prema meni) skoro ne čuje i to je malo neobično.
Navikao sam da se oni moji motori "deru" pa lepo čuješ kad dodaš i oduzmeš gas... Ovde je u nekim momentima tišina...
Expo na eleronima je mnogo pomogao, sad moram namestiti expo i na horizontalcu, jer kad sam ga samo malčicko navukao na sletanju, na pola metra od zemlje, model se opet dosta propeo i nakon toga jednostavno grubo sleteo. Mislim da će expo pomoći... Videćemo...
Na kraju dana još jedan let sa Thunderboltom, 3-4 poletanja i sletanja, sunce nisko, narandžasto, model srebrn... Joj meraka...
Novi P 47 mora u osnovi biti srebrne boje...
Sve u svemu na kraju smo ostali do mraka, ali doslovno, da bi videli kako rade Saletovi svetleći rotori i neonke...
Kad sam stigao kući bilo je skoro pola deset...
Pozdrav
Mirče
